07. Novembar 2024, 17:20:48 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 20   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Destilacija aromatskih komponenti – Kako destilacijom dobiti vrhunsku rakiju.  (Pročitano 305010 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
vinakija
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 19

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #60 Poslato: 02. Novembar 2010, 20:46:30 »

Evo nadjoh nekoliko interesantnih citata:
Citat
Neodvajanjem frakcije patoke na vreme, u srednju frakciju prelazi uglavnom voda (koju mozemo i dodati!) i visi alkoholi i visi estri, koji su uglavnom teskog mirisa i daju rakiji neugodan i napadan ton na patoku
---Dr Slobodan Jovic, "Prirucnik za spravljanje rakije", Partenon, Beograd, izdanje 2003., strana 60-61
Citat
Prvenac se sastoji, pored alkohola, i od velike kolicine lakoisparljivih sastojaka koji negartivno uticu na aromu pica. /.../ Sa daljim odvijanjem destilacije, u destilat, sve vise i vise prelaze teze isparljive komponente (visi alkoholi, visi estri, kiseline itd.), koje imaju patocni karakter...
---Dr Slobodan Jovic, op. cit. str 56
Dakle, Dr Jovic jasno zastupa stav da visi alkoholi najvise prelaze u destilat tokom hvatanja III frakcije, tj. patoke.
Sa ovim se, valjda, svi slazemo, sa izuzetkom Bistrice. whistlefly
A evo i:
Citat
Ukoliko se proizvodi rakija od sirovina sa neznom aromom, ili ukoliko zelimo da dobijemo rakiju sa izrazenijom sortnom aromom, postupa se tako sto se ostavi jedan deo prevrelog kljuka, a znatno veci deo se predestilise radi dobijanja sirove meke rakije. Potom se u kazan sipa 2/3 sirove meke rakije i 1/3 prevrelog vocnog kljuka i vrsi se destilacija...
---Dr Slobodan Jovic, op. cit. str 62
Dakle Dr Jovic priznaje ovaj metod uz objasnjenje u kojim situacijama ga treba koristiti.

Naravno.
Postoji mnogo naučnih radova analize destilacije rakije i to klasičnim kazanom. U prvoj frakciji (prvencu) nalazi se acetaldehid, metil akohol, voda i etil alkohol. U srcu etanol, voda i na početku metil alkohol, a pri kraju viši alkoholi i estri. Na kraju se destiluje patoka (viši alkoholi, voda i etil alkohol). U čemu je trik i problem kod dobijanja rakije. Taj, što metanol (metil alkohol) se destiluje tokom čitave destilacije. Njega ipak najviše ima u prvencu, a najmanje u patoki. Dokazivati pojedincima šta gde destiluje je besmisleno. Iako se na forumu dosta govori o ravotežama faza (voda-alkohol), kada se iz destilata iscrpi alkohol, tada počinje proces koji se zove destalacija vodenom parom. Tom tehnikom se dobijaju i etarska ulja iz npr. nane, kleke i sl. Dakle što manje alkohola, to više patočnih ulja. Karakteristščne voćne arome se destilovanjem i u prvoj i u drugoj destilaciji gube. Tako npr. vodka trostepenom destilacijom gubi većinu aromatičnih komponenti i dobija se neutralna vodka. Različite meke rakije imaju različit odnos estara i alkohola. Dakle ako bi se teorijski rakija pravila od kuvanog voća kod koga su sve arome skupljene hvatačem aroma kao u industriji sokova i kada bi se one vratile u rafinadu, ta bi rakija bila drugačija, aromatičnija, bez metanola i drugih komponenti. Da li bi to bila rakija ili novo piće



Korekcija citata.
Sačuvana
alambik
Zlatni član
*****

Van mreže Van mreže

Poruke: 721

OS:
Windows NT 6.1
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #61 Poslato: 02. Novembar 2010, 21:15:21 »

A zašto kažete da metanol "trik i problem"?
Čak kad se prvenac i ne odvoji, a to je često kod pečenja seljačkih rakija ne radi, koncentracija metanola u rakiji tad može biti iznad zakonom propisanih količina ali je, sobzirom da su ove zakonske granice deseterostruko niže od koncentracije koja može izazvati neko akutno stanje, još uvek daleko ispod opasne granice.
Bar kad je o akutnim trovanjima reč (ne znam da li postoji neki kumulativni efekat).
Znači za narodno zdravlje je bezbedno kako god okrenemo a etanol je bez okusa i mirisa pa ne vidim zašto bi on uopšte bi problem.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #62 Poslato: 02. Novembar 2010, 21:39:58 »

Evo nadjoh nekoliko interesantnih citata:....

Da ali na strani 61. on piše: „Viši alkoholi prisutni u manjoj količini doprinose kvalitetu pića, ali prelaze i u prvenac i u srednju frakciju tokom destilacije, tako da ih ima sasvim dovoljno u rakiji...“  
On ovdje ne objašnjava kada oni prelaze u destilat više, a kada manje, jer ovo je samo priručnik i u njemu to nije potrebno. On ovdje govori o onom efektu prepune čaše i uticaja takve koncentracije na aromu, koji sam već pominjao u prošlim obrazloženjima sa istom tematikom. Treba naglasiti da je Priručnik pisan sa masovnu upotrebu, sa pionirskim zadatkom u kome je trebalo praviti neke kompromise da bi uopšte taj zadatak i urodio plodom. Cilj je bio podiči nivo prerade u odnosu na tradicionalni način, primjenjivan ne samo u Srbiji nego i na svim prostorima bivše Jugoslavije. Možda ti bude jasno o kakvom se kompromisu radi, kada na ovom forumu pogledaš samo kako se redaju komentari i zlobne primjedbe u situaciji kada ja iznesem neko manje kompromisno rješenje u dobivanju kvalitetnije rakije. Bez obzira što sam uživao čitati njegov priručnik, uradim to djelimično i danas, isto sa užitkom, treba naglasiti da ni on iz gore navedenih razloga nije bezgrešan. Jović je prije svega vrhunski stručnjak za vino, njemu rakija nije specijalnost, i o njoj koliko mi je poznato nije napisao ni jedan ozbiljan rad, možda je samo učestvovao u dijelu fermentacije. Mnogi ovakvi priručnici, na njemačkom, engleskom, slovenačkom,..., ne preferiraju da budu naučni radovi sa punim obrazloženjima, razlozima i analizama. Oni imaju cilj podiči postojeći nivo i utrti put ka masovnom vrhunskom kvalitetu, što djelimično i uspjevaju. Takav cilj uostalom ima i ovaj forum, u onom njegovom opštedruštvenom smislu. Jović je to ovim priručnikom i uradio. Bard za rakiju je bio jedan drugi profesor iz Srbije (Paunović) koji je i danas često citiran u mnogim svjetskim radovima na tu temu. Sve što inače piše u ovakvim radovima, prepisuje se od tako velikih imena. Jedan odjeljak jovićeve knjige, a odnosi se na mane rakije, doslovno je prepisan iz davno nastale analize Brunera i Tanera (nisam im napisao imena u originalu). Nije to nikakva sramota, nakon njihovog stručnog rada niko više nikada u cijelom svijetu nije pokušao napisati nešto novo, jer nema potrebe, ljudi su sve obuhvatili bez greške. Svi samo prepisuju i citiraju. Kada je u pitanju destilacija, tako nešto se desilo 1950. godine. Sva ostala pisanja imaju oslonac, naglasak i citate iz tog rada, i analiziraju varijetete i uticaje, na kraju konstatuju isto kao i 1950. godine. Sve što se zna o rakiji, mislim na sve njene faze prerade, svodi se na dvadesetak svjetskih imena. Vinarska imena su neprikosnovena u fermentaciji, ima par bljeskova sa aspekta voćnih fermentacija, ali i oni bez obzira koliko su veliki nalaze oslonac u ovim prvim. Dakle Kiza, dobronamjerno kažem, nemoj stati, Jović je izuzetno kvalitetan autor sa kojim se otvaraju vrata svijeta destilata, i ja sam ih tako otvorio.

Kada je u pitanju preporuka za nježne voćne arome, zna i Jović da takvih nema, ali isto tako zna kako se masovno radi fermentacija i destilacija. Pomenut ču samo dva loša aspekta, aerobno sa visokim temperaturama i brza destilacija (čini mi se da se neko na forumu falio kako mu kazan „završi“ za sat i po). U takvim situacijama arome su izgubljene i dobit će se bar nešto onog prepoznatljivog ukusa i mirisa rakije kada njihovu količinu bar malo pojačamo na način da radimo djelimičnu prvu destilaciju. Sa devizom:“Bolje je da i malo smrdi jer i to je miris u odnosu na prazno“. U takvim situacijama deviza je u redu i ja bih je poštovao, ali mi ovdje ne pričamo o spašavanju propale stvari nego o visokim kvalitetima. Moram ovdje samo ponoviti, primarne (sortne) voćne arome su terpeni (voćne arome daju i esteri ali se oni ne smatraju primarnim aromama nego fermentativnim), a terpenima se ništa loše ne može desiti ispravnom destilacijom, čak naprotiv njihova količina se povećava tokom prve destilacije, a drugom se samo vrši njihova preraspodjela u srednju frakciju bez ikakvih gubitaka ako je destilacija propisna.

Nemam ti šta novo više reći, nemam ni snage, istrošio sam se bez veze sa ovima što misle da nešto znaju, ako hoćeš vjeruj, ne meni nego činjenicama iz tabela i dijagrama, ako nećeš ne moraš, kako ti volja, ali mene molim te nemoj više pitati za tako nešto. Uvijek ču ti preporučiti ono što sam već napisao, jedino ako hoćeš mogu ti prikazati još par dijagrama od nekih drugih autora.      
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #63 Poslato: 02. Novembar 2010, 23:03:08 »

Borba protiv neznalice...

Hajde još ovaj put, pa ču se stvarno pridržavati izrečenog o apstinenciji od uzaludne diskusije. Diletant se ne postaje zalijepljenom etiketom, nego djelom ili nedjelom.

Cuprammonium And Its Allies
The preparation of these salts and their application to the waterproofing of paper and textiles have been made the subject of much study by Dr. Alder Wright, to whom the following remarks are mainly due. The term "cuprammonium compound" is usually understood by chemists as indicating a member of the class of substances obtainable by the combination of ammonia with certain copper compounds, so as to give rise to a "metallo-ammonium" derivative containing copper. Salts of copper, e. g. copper sulphate, usually combine with 4 proportions of ammonia; thus cupro-tetrammonium sulphate is obtainable in crystals, by simply pouring a concentrated solution of copper sulphate into a solution of ammonia, in such proportions as to obtain a clear deep blue liquid, and then precipitating the crystallised salt by adding a considerable quantity of highly concentrated ammonia solution, or by shaking with alcohol; in a similar fashion numerous other cupro-tetrammonium salts can be obtained. A closely related compound, but possessing somewhat different properties, is cupro-ammonium hydroxide, prepared by dissolving cupric hydrate in ammonia solution, or by agitating together metallic copper and ammonia solution in presence of air, when the copper oxidises and dissolves in the ammoniacal liquor, forming a deep blue liquid, sometimes termed "copperised ammonia."

Prevedeni boldirani dio.
Usko povezano jedinjenje, ali ima nešto drugačija svojstva, je Cupro amonijev hidroksid, dobiva se otapanjem bakarnog hidrata u otopini amonijaka, odnosno u reakciji bakra i otopine amonijaka u prisutnosti vazduha, kada se bakar oksidira i otapa u amonijačnoj otopini, dajući duboko plavu tečnost...
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
vinakija
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 19

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #64 Poslato: 03. Novembar 2010, 13:11:23 »

Borba protiv neznalice...

Hajde još ovaj put, pa ču se stvarno pridržavati izrečenog o apstinenciji od uzaludne diskusije. Diletant se ne postaje zalijepljenom etiketom, nego djelom ili nedjelom.

Cuprammonium And Its Allies
The preparation of these salts and their application to the waterproofing of paper and textiles have been made the subject of much study by Dr. Alder Wright, to whom the following remarks are mainly due. The term "cuprammonium compound" is usually understood by chemists as indicating a member of the class of substances obtainable by the combination of ammonia with certain copper compounds, so as to give rise to a "metallo-ammonium" derivative containing copper. Salts of copper, e. g. copper sulphate, usually combine with 4 proportions of ammonia; thus cupro-tetrammonium sulphate is obtainable in crystals, by simply pouring a concentrated solution of copper sulphate into a solution of ammonia, in such proportions as to obtain a clear deep blue liquid, and then precipitating the crystallised salt by adding a considerable quantity of highly concentrated ammonia solution, or by shaking with alcohol; in a similar fashion numerous other cupro-tetrammonium salts can be obtained. A closely related compound, but possessing somewhat different properties, is cupro-ammonium hydroxide, prepared by dissolving cupric hydrate in ammonia solution, or by agitating together metallic copper and ammonia solution in presence of air, when the copper oxidises and dissolves in the ammoniacal liquor, forming a deep blue liquid, sometimes termed "copperised ammonia."

Prevedeni boldirani dio.
Usko povezano jedinjenje, ali ima nešto drugačija svojstva, je Cupro amonijev hidroksid, dobiva se otapanjem bakarnog hidrata u otopini amonijaka, odnosno u reakciji bakra i otopine amonijaka u prisutnosti vazduha, kada se bakar oksidira i otapa u amonijačnoj otopini, dajući duboko plavu tečnost...

Dakle covece sedi i nauci hemiju. Knjiga ciji se tekst citirao je strara 100 godina i ne predstavlja savremena znanja. Nasi hemicari su nekada okside zvali oksiduli. I ostavi se corava posla kada je hemija u pitanju. Muti te plave vode, pricaj da prvo destiluju teze, pa lakse frakcije, razvijaj svoju teroiju vrenja i destilacije, zivota kvasaca i cega vec hoces, ali ne pricaj o stvarima koje nemas pojma. Pa ti si jedan od onih koji bi zahvaljujuci internet kursevima i wikipediji hrabro krenuo u hirusku intervenciju na mozgu nekog jadnika. Dakle, poslednjui put mani se hemije ili kupi nove knjige i nauci za pocetak terminologiju.
Maksimalno je nekorektno u tekst koji sam ti ja poslao iz 1999.-te ubacivanje teksta iz 1900. To je pomalo ...
Sačuvana
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #65 Poslato: 03. Novembar 2010, 16:54:19 »



Da ali na strani 61. on piše: „Viši alkoholi prisutni u manjoj količini doprinose kvalitetu pića, ali prelaze i u prvenac i u srednju frakciju tokom destilacije, tako da ih ima sasvim dovoljno u rakiji...“   
On ovdje ne objašnjava kada oni prelaze u destilat više, a kada manje...



I te kako objasnjava:

"Sa daljim odvijanjem destilacije, u destilat, sve vise i vise prelaze teze isparljive komponente (visi alkoholi, visi estri, kiseline itd.), koje imaju patocni karakter..."

Odavde je svakome, osim tebi, jasno da je prelazak visih alkohola sve intenzivniji kako destilacija dalje odmice.

Ja ne sporim da visih alkohola ima i u prvencu, naravno da ih ima, ali u zanemarljivoj koncentraciji.
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #66 Poslato: 03. Novembar 2010, 18:15:22 »

Dakle covece sedi i nauci hemiju. Knjiga ciji se tekst citirao je strara 100 godina i ne predstavlja savremena znanja. Nasi hemicari su nekada okside zvali oksiduli. I ostavi se corava posla kada je hemija u pitanju. Muti te plave vode, pricaj da prvo destiluju teze, pa lakse frakcije, razvijaj svoju teroiju vrenja i destilacije, zivota kvasaca i cega vec hoces, ali ne pricaj o stvarima koje nemas pojma. Pa ti si jedan od onih koji bi zahvaljujuci internet kursevima i wikipediji hrabro krenuo u hirusku intervenciju na mozgu nekog jadnika. Dakle, poslednjui put mani se hemije ili kupi nove knjige i nauci za pocetak terminologiju.
Maksimalno je nekorektno u tekst koji sam ti ja poslao iz 1999.-te ubacivanje teksta iz 1900. To je pomalo ...
Prvo je bilo da bakar amonijum hidroksid ne postoji. 
Pa je bilo da nema plavu boju.
Pa je bilo da mu to nije nomenklaturni naziv, kao da je to jedini spoj koji se naziva drugačije od svog nomenklaturnog naziva (i izoamilni alkohol nosi još nazive izobutil karbinol i isopentil alkohol, a u stvari je 3-metil-1-butanol) Isto kao da si rekao da izoamilni alkohol ne postoji kao ni izopentil bez obzira što se ti nazivi koriste i u naučnim krugovima.
Pa je bilo da se on, i pored činjenice da ne postoji, može stvarati samo na pH 12,5
Pa je bilo da plava boja u alkoholu koji se destiluje posledica je korozija lule i spirale pri formiranju amonijačnih para, u uzorcima komine koji su na neki način razvili amonijak.
Sada ovom rečenicom potvrđuješ da više nije tačno ni ono za pH 12,5.
I na kraju je bilo, da konstatacija u kojoj se amonijak u kazanu stvara na neki način, nije tačna, a da je tačno da bakar korozira i tako daje plavu boju samo ako je opran nekom sredstvom koje u sebi sadrži amonijum hidroksid i da je to jedina tačna hemija procesa korozije bakra.
Iz ovog se stvarno vidi da je Google čudo, pogotovo kad ne znaš šta tražiš, zato sam vam i dao link vikipedije da ne zalutate, a sve ostalo je dato samo da pokaže naziv tog jedinjenja, nasumice sam birao linkove u kojima se pominje, nisam ih ni čitao osim ovog zadnjeg, a njega sam ti dao da vidiš da su ljudi prije sto godina znali ono što ti ne znaš ni sada. Ne da bih te time ponizio, nego da bih rekao da ne možeš držati lekcije iz biohemije i hemije, a sa tim nemaš ama baš nikakve veze. Griješiš na mjestima na kojima se to ne bi smjelo, i zato je vidljivo da je na sceni guglanje i to ono laičko.

Ja bih bar bio iskren i objelodanio namjeru i cilj, bez obzira koliko su nečasni, a ne bi sebi dozvolio ovakvo blamiranje, sam sebi skačeš u usta. Ja ti i ne trebam u svemu ovome, pa molim te poštedi me bar nebuloza.

Iznesi bar nešto opipljivo i dokaži da nešto nije tačno, ovo hvatanje za periferiju ti očito ne ide. Spusti tenzije, obrazloži nešto bitnije, iznesi argumente i tvrdnje, pa da pričamo kao ljudi ako ti je do toga uopšte stalo. Ovako je bez veze, sam si uočio, i izvinjavao se ostalima na forumu. Evo pružam ti ruku. Dokaži mi da nisam u pravu kad kažem da je argumentovana priča sa tobom neostvariva. 
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #67 Poslato: 03. Novembar 2010, 18:55:39 »

I te kako objasnjava:
"Sa daljim odvijanjem destilacije, u destilat, sve vise i vise prelaze teze isparljive komponente (visi alkoholi, visi estri, kiseline itd.), koje imaju patocni karakter..."
Odavde je svakome, osim tebi, jasno da je prelazak visih alkohola sve intenzivniji kako destilacija dalje odmice.
Ja ne sporim da visih alkohola ima i u prvencu, naravno da ih ima, ali u zanemarljivoj koncentraciji.
Onda je Jović pogriješio, rekao sam ti da je njegova oblast vino, a ne destilacija i rakija. Ovo za više alkohole na žalost nisam ja otkrio, ja sam je samo naučio od najvećih eksperata kojima se u ovoj oblasti klanja čitav svijet, i usput vidio u analizama koje sam radio. To da takve činjenice ne priznaje neko sa foruma, ne znam šta da ti kažem, neshvatljivo, da bar ima neki razlog i bilo kakav dokaz, osim greške u ponekom priručniku i negdje na googlu gdje pišu raznorazni „eksperti“. Pogledaj ponovno tabele i dijagrame, ne misliš valjda da sam ih falsifikovao.   








Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
vinakija
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 19

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #68 Poslato: 04. Novembar 2010, 00:01:58 »

Dakle covece sedi i nauci hemiju. Knjiga ciji se tekst citirao je strara 100 godina i ne predstavlja savremena znanja. Nasi hemicari su nekada okside zvali oksiduli. I ostavi se corava posla kada je hemija u pitanju. Muti te plave vode, pricaj da prvo destiluju teze, pa lakse frakcije, razvijaj svoju teroiju vrenja i destilacije, zivota kvasaca i cega vec hoces, ali ne pricaj o stvarima koje nemas pojma. Pa ti si jedan od onih koji bi zahvaljujuci internet kursevima i wikipediji hrabro krenuo u hirusku intervenciju na mozgu nekog jadnika. Dakle, poslednjui put mani se hemije ili kupi nove knjige i nauci za pocetak terminologiju.
Maksimalno je nekorektno u tekst koji sam ti ja poslao iz 1999.-te ubacivanje teksta iz 1900. To je pomalo ...
Prvo je bilo da bakar amonijum hidroksid ne postoji. 
Pa je bilo da nema plavu boju.
Pa je bilo da mu to nije nomenklaturni naziv, kao da je to jedini spoj koji se naziva drugačije od svog nomenklaturnog naziva (i izoamilni alkohol nosi još nazive izobutil karbinol i isopentil alkohol, a u stvari je 3-metil-1-butanol) Isto kao da si rekao da izoamilni alkohol ne postoji kao ni izopentil bez obzira što se ti nazivi koriste i u naučnim krugovima.
Pa je bilo da se on, i pored činjenice da ne postoji, može stvarati samo na pH 12,5
Pa je bilo da plava boja u alkoholu koji se destiluje posledica je korozija lule i spirale pri formiranju amonijačnih para, u uzorcima komine koji su na neki način razvili amonijak.
Sada ovom rečenicom potvrđuješ da više nije tačno ni ono za pH 12,5.
I na kraju je bilo, da konstatacija u kojoj se amonijak u kazanu stvara na neki način, nije tačna, a da je tačno da bakar korozira i tako daje plavu boju samo ako je opran nekom sredstvom koje u sebi sadrži amonijum hidroksid i da je to jedina tačna hemija procesa korozije bakra.
Iz ovog se stvarno vidi da je Google čudo, pogotovo kad ne znaš šta tražiš, zato sam vam i dao link vikipedije da ne zalutate, a sve ostalo je dato samo da pokaže naziv tog jedinjenja, nasumice sam birao linkove u kojima se pominje, nisam ih ni čitao osim ovog zadnjeg, a njega sam ti dao da vidiš da su ljudi prije sto godina znali ono što ti ne znaš ni sada. Ne da bih te time ponizio, nego da bih rekao da ne možeš držati lekcije iz biohemije i hemije, a sa tim nemaš ama baš nikakve veze. Griješiš na mjestima na kojima se to ne bi smjelo, i zato je vidljivo da je na sceni guglanje i to ono laičko.

Ja bih bar bio iskren i objelodanio namjeru i cilj, bez obzira koliko su nečasni, a ne bi sebi dozvolio ovakvo blamiranje, sam sebi skačeš u usta. Ja ti i ne trebam u svemu ovome, pa molim te poštedi me bar nebuloza.

Iznesi bar nešto opipljivo i dokaži da nešto nije tačno, ovo hvatanje za periferiju ti očito ne ide. Spusti tenzije, obrazloži nešto bitnije, iznesi argumente i tvrdnje, pa da pričamo kao ljudi ako ti je do toga uopšte stalo. Ovako je bez veze, sam si uočio, i izvinjavao se ostalima na forumu. Evo pružam ti ruku. Dokaži mi da nisam u pravu kad kažem da je argumentovana priča sa tobom neostvariva. 

Dao sam ti citat iz naučnog rada. Ti si bezobrazno ubacio u nastavku tekst iz knjige koja je stara i zabavna, ali ne i uvek i tačna. Zašto imaš potrebu sve da izvrćeš nemam pojma. Niti sam JA pisao o imenima, niti pH,  niti čemu služi Švajcerov reagens. Dao sam umesto svojih reči CITATE, kao uostalom i Kiza (citat iz Jovica). Koji je inače tačan. Zato  nema svrhe da daljim tekstom svojim ili citatima zamaram pojedince zaljubljenike u hobi koje rade, zbog čoveka koji sve izvrće i stvarno ne razume ono o čemu opširno piše. Molim i tebe i sve druge učesnike foruma da pažljivo pročitaju šta sam ja rekao, šta ti odgovorio i da sami shvate istinu.A taj ton sveznajućeg viđam svakog  dana oko sebe. Srećno u daljim diskusijama, ja dižem ruke.
Sačuvana
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 295

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #69 Poslato: 04. Novembar 2010, 15:01:36 »

dali kod čistog prepeka treba išta odvajati prilikom prve destilacije ili je poželjno vršiti kakav blaži rez
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.12


« Odgovor #70 Poslato: 04. Novembar 2010, 16:44:44 »

Univerzalna preporuka za voćne rakije je da se radi prva destilacija bez odvajanja frakcija i da se ona prekida kada na luli snaga alkohola padne na 3-5% alkohola. Ovo podrazumijeva solidno poštivanje standarda u svim fazama prerade koje prethode destilaciji.
Međutim ako imaš situaciju stvaranja veće količine acetaldehida zbog sumporenja i stvaranja etilacetata kao pratioca sirćetne kiseline, onda bi bilo preporučljivo uraditi odvajanja prvenca u količini od cca. 0,3 do 0,6% od ukupne zapremine stavljenog kljuka u kazan, i tu granicu bi trebao uraditi probanjem, degustacijom.  
Kada se desi pojačano stvaranje sirćetne kiseline i ostalih isparljivih kiselina koje mogu nastati zbog zastoja vrenja, bakteriološke neispravnosti voća, čak i u anaerobnim uslovima, može biti potrebno raditi i u prvoj destilaciji prekidanje hvatanja meke rakije kada na izlazu iz lule destilat padne na cca. 10-15% alkohola, i ovo moraš određivati degustacijom, iskustveno. Da se oko svega ovoga ne bi sikirao i zamarao, i da bi postupio u skladu sa univerzalnom preporukom iz prve rečenice, potrebno je da ispoštuješ zahtjeve za: kvalitet voća, prerade i fermentacije, kao što je opisano u jovićevom priručniku. Blaža odstupanja u tim zahtjevima ti ne bi trebala napraviti problem, zbog kojeg bi morao raditi odvajanje frakcija u prvoj destilaciji.
Postoji jedno pravilo koje uvažava sposobnosti ljudskih čula. Degustacija rakije u kojoj se najbolje mogu prepoznati arome (poželjne i nepoželjne) se radi na slijedeći način, destilat se destilovanom vodom svede na 23% alkohola (ali ne ispod), sačeka 3 sata i potom radi degustacija.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
vinakija
Mlađi član
**

Van mreže Van mreže

Poruke: 19

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #71 Poslato: 04. Novembar 2010, 20:03:17 »

dali kod čistog prepeka treba išta odvajati prilikom prve destilacije ili je poželjno vršiti kakav blaži rez
Možda pomogne ovaj rad prof. Nikićevića i prof. Teševića

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-8109/2005/1450-81090501049N.pdf
Sačuvana
lovranski
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Poruke: 295

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 8.0


« Odgovor #72 Poslato: 15. Decembar 2010, 17:21:30 »

Evo ispeko sma 100 litara komovice od merlota, sa jako malim dodavanjem šečera pola kile na sto litara a i manje.
metoda je bila čisti prepek na način da sam sjekao 1 dcl glave i rezao patoku na 10 do 20 % alkohola. manje od jedne trečine rakije je samo srce koje nije prošlo prepek a sve ostalo je prepek čisti koji je pušten na jačinu od 67% cca. alkohola. nakom mjesec dana odležavanja u sudu sa 1/3 zraka odneso sam na analizu rakiju (trebalo je i više znam ali morao sam), evo rezultata (razblazio sam rakiju na 44% vol alk)
ukupna kiselost kao octena mg/l aa 162,0
viši alkoholi mg/l aa 3118,32
aldehidi  mg/l aa2980,61
etil acetat mg/l aa 747,74
metanol g/hl aa  322,24
ukupne hlapive tvari g/hl aa 700,87


nisam znao di ovo pisati dali na temu komovice ili ovdje mislimdda je ovdje prikladnije
Sačuvana
KizaHood
Zaslužni član
****

Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 51
Lokacija: Kragujevac
Poruke: 241

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.13


« Odgovor #73 Poslato: 15. Decembar 2010, 21:07:51 »

A koje su referentne vrednosti?
Sačuvana
bistrica
Administrator
*****

Van mreže Van mreže

Lokacija: BiH
Poruke: 3.797

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.6.13


« Odgovor #74 Poslato: 26. Decembar 2010, 11:30:29 »

Teoretski se ne može baš govoriti o referentnim vrijednostima koje bi na ovako prikazan način ukazivale na kvalitet. Ne može se govoriti ni o koncentracijama pojedinih grupa jedinjenja a da se pri tom ne podrazumijeva poštivanje tehnologije koja bi obezbijedila prisustvo svih onih mnogobrojnih jedinjenja koja nisu obuhvaćena ovakvim prikazom. Ali se sigurno i bez rezerve može govoriti o minimalnim i maksimalnim količinama nekih jedinjenja koja bitno utiču na kvalitet. U konkretnoj situaciji najblaže rečeno jako su čudne koncentracije isparljivih kiselina, pa time čak i estera. Očigledno da je rađeno prekomjerno otkiseljavanje i još ponešto što bitno utiče na kvalitet. Ono što je naročiti vidljivo iz ovakvih podataka, a na šta sam ukazivao u više navrata, je da aldehidi „ubijaju“. Poznato je da njihova vrijednost preko određenih granica jako nepovoljno utiče na kvalitet komovice. U ovako iskazanim podatcima vidljivo je da je ta gornja granica prekoračena više nego dva do tri puta, što ukazuje na tehnološki propust u vidu oksidacije fenolnih spojeva, i na ono najvažnije, sumporenje materijala za destilaciju. Baš iz ovih razloga, sumporenje se nikako ne smije raditi. Kod ove rakije dominira opor i zeljasti (travnati) okus, koji pored dominacije maskira i mnoga ostala prisutna jedinjenja poželjnih aromatskih karakteristika.
Sačuvana

Znanje se množi dijeljenjem, osima ako je glagolski pridjev radni jednak nuli.
U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali.
Stranice: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 20   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.053 sekundi sa 22 upita.