Destilacija aromatskih komponenti – Kako destilacijom dobiti vrhunsku rakiju.

[bistrica]

Ovim si mi samo odmogao.
Molim te pojasni mi šta to nema smisla i šta je zbunjujuće? Stvarno ne razumijem.

Matematika uvijek ima odgovor …… mislim da bi se moglo približno odrediti šta je vrhunska rakija.

Samo da još usput ovo skinemo sa dnevnog reda, jer na žalost nema, bez obzira na tvoju želju.

[rakija123]

Evo onda konkretno pitanje:

Koliki udio viših alkohola je poželjan u rakiji?

[peca50]

Pogledajte ovu tabelu analize sljivovice od sljive pozegace. Mozda ce te uporednim pokazateljem doci do najboljeg resenja kod destilacije a ujedno i do pokazatelja gde se najvise, a gde najmanje dobijaju dobri pokazatelji visoko kvalitetne rakije.

[bistrica]

Bravo peco majstore, jako lijepi podatci za razne analize.  
Da su nam neki još uvijek na forumu sad bi i tebi rekli:

Ova tvrdnja se kosi sa elementarnim zakonima fizike. Ma ne samo fizike; i logike i zdravog razuma. Elementary, dear Watson!

Sve je to bul šit priča!
Koji andrak vi to sve relativizujete
To što tvrdite nema blage veze s mozgom i služi samo za sprdnju sa ovim forumom

...

P.S. U ovim podatcima ima i nešto što me debelo oznojilo dok nisam pronašao razlog. U pitanju su baš viši alkoholi, i ovdje su oni približno dvostruko manji nego što je stvarno. Razlog za to je objavio Nikićević nakon što je i on najmanje 10 godina prikazivao jako slične podatke bez ikakvog obrazloženja, a što se kosilo sa podatcima iz nekih drugih radova.
Na kraju je samo „elegantno“ napisao da su podatci viših alkohola nepotpuni jer se zvaničnom metodom za određivanje sadržaja viših alkohola u jakim pićima (Sl. list SFRJ 70/1987) ne može odrediti i sadržaj 1-propanola koji značajno učestvuje u ukupnim višim alkoholima. Metodom gasne hromatografije određen je i sadržaj 1-propanola u proizvedenim šljivovicama što značajno mijenja sliku o sadržaju ukupnih viših alkohola u dobivenim rakijama.  

[bistrica]

Evo onda konkretno pitanje:
Koliki udio viših alkohola je poželjan u rakiji?

Shvati da brojevi sami po sebi ne znače ništa. Da bi se oni mogli analizirati mora se ići u sve ostalo. Nije to matematička jednačina sa dvije nepoznate. Kod alkoholnih pića je do sada identifikovano 1300 aromatskih, odnosno isparljivih hemijskih jedinjenja, i isto toliko neisparljivih koji utiču na njihovo stvaranje. U nekom  pojedinom piću ih je znatno manje, ali još uvijek jako puno. Da je tako kao što ti misliš onda bi se bez problema mogao vještački napraviti i manje kompleksan sok od voća, potpuno istih prirodnih karakteristika. Normalno da ne može, a pogotovo to ne može za nešto što je prošlo fermentaciju pa kasnije i destilaciju i dozrijevanje, jer je time aroma u hemijskom pogledu postala složenija.
Za rakiju se može reći da ne bi trebala imati preko 5.500 mg/l vol a.a., jer to onda gotovo sigurno predstavlja negativan uticaj na aromu. To opet ne znači da tog uticaja neće biti ako nam je koncentracija manja od ove. U svemu tome je bitniji odnos i proporcija između samih viših alkohola, a da ne govorimo o onom ostalom, i aromatski važnijem, što se nalazi u rakiji. Koncentracija iznad 3.500-4.000 mg/l vol a.a smatra se povišenom ali takva rakija može imati vrhunski kvalitet i biti znatno bolja od one koja ima duplo manje. Drugačije rečeno sve zavisi od svega pa čak i od jačine rakije. Što je veće učešće ostalih pozitivnih uticaja aroma lakše prolazi i neka druga manje pozitivna koncentracija. Na drugoj strani veća količina acetaldehida, pogotovo ako je prati smanjena količina etil acetata koji je u stanju da većim dijelom neutrališe njegov uticaj, manjoj količini viših alkohola daje lošiji efekat na ukupni kvalitet rakije, a naročito u situaciji ako u tim višim alkoholima oni amilni imaju učešće prilično iznad 50%.  I samo još nešto, pored uticaja koncentracije nekog jedinjenja na aromu često je važniji njegov prag osjetljivosti, u smislu i pozitivnog i negativnog uticaja. Deseterostruko veća koncentracija pojedinih jedinjenja u relaciji sa nekim drugim, a u smislu nečijeg većeg ili manjeg doprinosa aromi rakije, je isto relativan pojam.  

[bistrica]

Približava se vrijeme za destilaciju kraljice među rakijama pa samo jedna napomena koja naglašava važnost i osjetljivost destilacije kao procesa, kroz utvrđenu činjenicu da preko 45% od ukupne varijacije hemijskog sastava pa time i aromatskog kvaliteta destilata potiče upravo od nje.

[shakazulu]

Načitah se ovde svakojakih statistika, rasprava ali i dalje ne nalazim odgovor na temu "kako dobiti vrhunsku rakiju" (ili bar nesto sto je približno njoj) bez primene vrhuske tehnologije i sa običnim kazanom za rakiju koji se kristi u malom domaćinstvui.

P.S. Ja sam, ljudi, seljak i ne razumem se u te vaše formule i tabele, od opreme imam samo kazan, komine i alkoholomer. Za drva cu da se snadjem ovih dana...

[bistrica]

Nije toliko problem u opremi koliko u želji i namjeri da se to postigne. Ako to postoji onda nije problem potrošiti malo vremena i truda da se nešto nauči, iskusi, i dobije vrhunski rezultat. Kao uostalom i u voćnjaku, na njivi, štali i sl. Nema razlike, sve je to do svakog od nas pojedinačno.

[dioda]

shakazulu, imas sve sto ti treba, pod uslovom da se snadjes za drva

[tatkodvd]

Interesuje me sledeće u pitanju je destilacija šljive:

Da li kad se ispeče meka rakija (oko 25 stepeni), dobro da odleži neko vrijeme npr 1-2 mjeseca pa da se onda pristupi drugoj destilacije, odnosno da li se išta dobija ili gubi sa tim na kvalitetu rakije. Ako se gubi, koliliko i šta? Mislim da se ne gubi, ali čisto bih volio čuti stručno mišljenje.

Pitam ovo pošto baš nisam sa vremnom najbolji odnosno ne mogu stići prepeći meku rakiju.

[sale]

Gubi se samo vreme :A ne dobija se gotovo nista.Dobijanje na kvalitetu odlezavanjem kod mekih rakija je gotovo neprimetno,promene su uocljive na rakijama sa vecom koncentracijom alkohola.Ukratko neces izgubiti nista destilacijom posle mesec,dva.

[tatkodvd]

Gubi se samo vreme

Vrlo bitna informacija , ne gubi se vrijeme već se maksimalno iskorištava .

[bistrica]

  Slažem sa saletom za ovu konstataciju da odležavanjem od dva mjeseca sigurno ne možeš ništa izgubiti. Sale i ja smo nedavno zajedno davali odgovor na slično pitanje. S tim da je u tom pitanju rok odležavanja bio godinu dana. Odgovor je otprilike bio ovakav...
Svakim odlešavanjem se dobiva na kvalitetu rakije u odnosu na onu tek izašlu iz kazana. Ti procesi su znatno brži i kompleksniji što je jačina rakije veća. Donja granica jačine rakije za čuvanje, da se ne bi pokvarila, je 20 stepeni. Na približnim jačinama procesi dozrijevanja su maltene beznačajni, a nisu ni usmjereni na pravi način. U ovoj situaciji se nešto malo dobiva na kvalitetu meke rakije jer je ležala godinu dana, ali se gubi na kvalitetu prave rakije jer nije ležala tu istu godinu dana.
Sve u svemu nepotreban gubitak vremena.

Nešto malo prošireno i drugačije rečeno imaš i ovdje...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,153.msg16505.html#msg16505

[chuck]

Nisam znao gde da postavim ovo pitanje, pa nek to bude ovde.

Koje su organoleptičke karakteristike patoke? Tj. koja su negativna svojstva koju konačni destilat poprimi ako sadrži patoku? U prevodu, kako prepoznati "patočnu rakiju"?

[bistrica]

Nije valjda da nikada nisi pomirisao i probao patoku? 
Probaj i pomiriši samo jednom, kasnije to lako prepoznaješ u rakiji.
Bljutavo, bezlično, tupo, prazno, masno, na ukuhano, pa i na užeglo, metalno, kiselkasto, gorkasto...
Miris je toliko karakteristično neugodan da ga se jedino može opisati kao patočni.