“Prvi razlog jeste da bi sami proizvođači znali koje su to oblasti i određeni regioni ili rejoni, vinogorja pa čak i parcele povoljne za gajenje vinove loze. Drugi razlog za rejonizaciju je oznaka geografskog porekla. Da bi vino moglo da nosi oznaku da je kvalitetno ili vrhunsko, ili da bi moglo da nosi geografsku odrednicu ono zaista mora da potiče sa određenog područja koje je dokazano kao dobro kroz tradiciju, istoriju ali i naučno-stručna ispitivanja”, kaže Jakšić.
ovde leži deo odgovora.
opšte uzev, tamo gde je ratarstvo dominantno i gde je kvalitet zemljišta prve i druge klase ne treba očekivati od države da forsira vinogradarstvo i voćarstvo već ratarstvo i povrtarstvo.
druga strana je tradicija a pod tim se misli na vinogorja koja su kroz istoriju predstavljala oaze u kojima se pretežno gajila vinova loza. verujem da je svako naše domaćinstvo imalo jedan broj gidža za sopstvene potrebe ali misli se na delove terena gde je vinova loza gajena u svrhu prodaje grožđa ili vina a koji su po tome postali poznati.
šta je perspektiva? podići veći broj hektara vinograda u tvom kraju sa bar jednom vinarijom koja bi dokazala da na tom delu terena može da se postigne vrhunski kvalitet ili bar kvalitet vina iznad proseka.
