|
alambik
|
 |
« Odgovor #17 Poslato: 11. Novembar 2009, 22:55:48 » |
|
Може се користити. Сви хидрометри мере, у ствари, специфичну тежину течности и то по принципу Архимедовог закона (свако тело уроњено у течност истисне толико течности, толику масу течности, колико је само тешко). Дакле, код кориштња било ког хидрометра важне су две ствари. Прва је коректно мерење специфичне тежине а друга је интерпретација резултата. Да би се тешност прецизно мерила мора да буде што је могуће бистија и да нема слободног гаса у њој јер и један и друга појава стварају грешку у мерењу. Наравно, ако говоримо о прецизном мерењу. Ако говоримо о мање прецизном мерењу, са мањим и јефтинијим широметрима, грешка коју прави мутан мошт мања је од резолуције самог мерног инструмента па је непотребно мошт филтрирати јер то неће дати другачији резултат мерења. Друга ствар је интерпретација резултата. Скала на широметру већ је урађена тако да показује резултат као да је реч о чистој смеси воде и шећера. Наравно, кад мерите преврели мошт онда у њему, поред воде, киселина, и чега све не осталог, има и алкохола и, можда, и још мало непреврелог шећера. Зато је потребно за сваку комину знати које вредности значе да је врење завршено. Кад то не би било тако, и кад би комина била вода и шећер, а да приликом мерења алкохол можемо одвојитити на страну, комина би преврела кад је вредност 0. Како шећер прелази у алкохол, у идеалним условима, кад комина преври вредност је испод нуле, јер је шећера више нема а алкохол је лакши од воде.
Дакле, видите да мерењем специфичне тежине, како год окренемо, није могуће сазнати да ли је комина потпуно преврела или не. Да бисмо то одредили служимо се мерењем и искуством. У литератури ћете често наћи податке да, рецимо, шљивова комина, или нека друга, кад је потпуно преврела, има вредност око 10 Ексла. То је искуствени податак и важи за одређени квалитет воћа.
|