SYRAH

[malimedo38]

Ne pisem cesto ali stalno citam sta sta se desava na forumu.
Da li bi neko mogao da napise nesto vise o ovoj sorti posto vidim da je nude u srbiji
a hvale da daje jako puno secera,kiselina,tanina....., tj da je vino prilicno dobro.

Hvala

Ovo sam jedino nasao



Za ovu staru damu poreklom sa juga Francuske, obala Rone interesuju se mnogi. Po legendi ova sorta je poreklom iz Persije iz istoimene pokrajine Chiraz a prvi pisani podaci o njoj u Francuskoj datiraju iz 1224 godine. U južnom delu Francuske, sorta se raširila u gotovo svim vinogradarskim oblastima jer voli dosta tople i sunčane položaje. Tu je dobila i brojne lokalne sinonime : Schirase, Sirac, Syra, Sirah i dr. U Kaliforniji i Argentini zovu je Syrah i Petit Syrah. U Argentini je dobila sinonim Balsamina a u Australiji i Južno Afričkoj republici Chiraz.

U Francuskoj je naročito zastupljena u provincijama: Cole Röne; Cornas; Hermitage; Croces - Hermitage i dr. Obavezno je prisutna u svim velikim vinima Cole - du -Röne. Vinima daje bogatu aromu zavisno od tipa zemljišta i ekspozicije. Najčešće se kao “začin” dodaje sortama Grenach i Cinsaut.

Najpre ćemo je ampelografski opisati a nakon toga nešto reći o tome šta “novo” nosi ova sorta.

Sorta ima srednje bujan čokot. Na njemu se tokom godine razvije osrednji broj srednje debelih lastara koji imaju svetliju boju. Kolenca su tamnije obojena. List ove sorte je srednji, okrugle forme najčešće trodelan ili petodelan. Sinusi nisu duboki. Peteljkin sinus je otvoren široko liroidne je forme. Naličje lista je slabo paučinasto maljavo.

Grozd sorte je srednje krupan, dosta zbijen najčešće cilindrične forme. Bobica je mala - srednja, okrugla ili blago izdužena.

Sorta kreće dosta rano u južnim oblastima u prvoj dekadi aprila. To svojstvo može da bude ograničavajući faktor širenja u severnije oblasti. Sazreva u II epohi, srednje pozno. Srednje prinosna je a prosečni prinosi dostižu 10t/ha ili najčešće 30hl vina/ha.

Relativno je tolerantna na plamenjaču i pepelnicu a dosta je osetljiva na sivu plesan. Dosta je osetljiva na niske temperature.

U okviru sorte selekcionisani su mnogobrojni klonovi od kojih se kao visoko rodni izdvajaju oni koji nose oznake : 73, 99, 100, kao vrlo kvalitetni klonovi su oni koji nose oznake : 174, 383, 470, 877 a kao srednje produktivni, a kvalitetni su klonovi koji nose oznake: 300, 301, 381, 382, 471, 524, 525, 585, 747.

Uvek se preporučuje kombinovanje 2-3 klona zavisno od namene grožđa.

Sorta se u južnim područjima može rezati i kraće ali se preporučuje za nešto severnija područja duža rezidba.

Vina sorte Syrah se retko nalaze čista sortna na tržištu već se ona kao "začin" (10–15%) dodaje drugim vinima. Izrazito su bogata ekstraktom (30–40 g/l). Iz područja gde Syrah-a ima najviše (dolina Rone) poznata su vina na bazi ove sorte Cornas (dobro obojeno staro vino) i Saint Peray (nemirno belo vino od koga se dobijaju odlični šampanjci). Vina sorte Syrah imaju izraženi voćni miris, elegantna su i veoma cenjena.

S obzirom da i kod nas postoji interes za ovu sortu mišljenja sam da posebno treba obratiti pažnju na izbor položaja, na zaštitu od niskih temperatura i sive plesni.

[eksvitivini]

> poreklom iz Persije iz istoimene pokrajine Chiraz

Nemam sad vremena za detaljnije pisanje, uglavnom samo da demantujem ovo. Poznati su i roditelji Shiraza, nastao je (najverovatnije spontanim) ukrstanjem sorti Dureza (oblast Ardèche) i Mondeuse Blanche (Savoy), iz jugoistocne Francuske. Dakle, nema veze sa Iranom.

[Coa]

Zanima me da li neko ima iskustva sa ovom sortom kod nas, kako se pokazala. Vidim da je i Kuca vina Zivkovic koristi u kupazi sa Kaberneom i Merloom. Mene zanima kao eventualni (mali) dodatak Prokupcu, kao zacin.