Održavanje drvenih buradi

[sale]

Mislim da neces moci da koristis to bure za rakiju.Alkohol ce stalno izvlaciti materije koje je drvo upilo iz vina.Mozda gresim,neka me neko ispravi ako nisam u pravu?

[dioda]

I ja isto mislim, bure u kome je jednom cuvano crno vino se vise ne moze koristiti za cuvanje belih vina ili rakije.
Ne secam se ni tog teksta, sad cu kucati u pretragu da vidim hocu li nesto naci...

[sale]

I ja sam to negde procitao,ako je bilo belo vino onda je i moguce ali posle crnog tesko.

[alambik]

Ма чини ми се да је Пеца причао да може.
Ја сам пре неколико година купио једно мало храстово буре од 35 литара од неког винара хобисте који је у њему неколико година чувао вино. Добро сам га опрао водом а онда сам ставио ракију у њега. Ако се добро сећам ракија се није обојала. Или можда и јесте мало од храста мало од заосталог вина, али сам ја то све приписао боји дрвета.
У сваком случају ја то буре још увек користим као ракијско буре и више нема говора о томе да било шта боја, изузев што храст још мало пушта своје боје.
Осим овога, ако се добро сећам, негде сам прочитао да Ирци откупе готово сва ислужена порто бурад да би држали виски у њима. Портоа има белих али и црвених и ја не знам да ли они само купују од белог порта или и од црвених. И да ли уопште постоји разлика?

[dioda]

Pokusaj sa vrucim rastvorom sode, to ce sigurno pomoci. Nedavno sam prao bude u kome je bilo belo vino. Ispirao sam ga vodom i nakon par ispiranja je izlazila bistra voda. Onda sam nasuo 10% rastvor sode u vrucoj vodi (iz bojlera) i valjao bure oko pola sata, nakon toga je iz bureta izasla tamno braon boja
Ponovi to par puta i bice dobro, valjda
Kada zavrsis sa sodom bure moras napuniti vodom do vrha i ostaviti 5-6 dana da voda izvuce ostatke sode itd...

[alambik]

Помислио сам и ја на соду. А помислио сам и на нешто друго: није ми тешко да скинем дно па да пробам са содом и рибаћом четком.
Кад га тако добро оперем, и исперем, мислио сам да ставим у њега патоку, или сирову ракију, да извуче ресто.
Шта мислиш?

[dioda]

Najbitnije je da skines vinski kamen sa zidova jer je on barijera izmedju drveta i rastvora sode a kontam da ce to soda odraditi i bez cetke...
Pokusaj prvo bez skidanja danceta cisto da sebe postedis dodatnog posla..
Kada odradis pranje uradi jednostavan test, uspi u bure par litara belog vina, valjaj ga da vino bude sto vise u kontaktu sa zidovima i onda uzmi mali uzorak vina, dodaj par kapi HCl-a (hlorovodonicne kiseline) i ako vino ne pocrveni onda je dobro oprano. Tako kazu knjige, sta ce biti u praksi ti javi kada odradis sve

[alambik]

Ево овако:
Вода која је остала целу ноћ у бурету (пуно буре и вода из бојлера, значи неких 60 степени) била ујутро још млака и доста обојана.
Насуо тада врелу воду (15-ак литара) и ставио 1 кг соде). Мућкао са паузама око пола сата.
И што диода рече, изађе нешто јако тамно браон!
После тога исправо хладном водом - благо обојена.
Други пут - рекао бих бистра али нисам био сигуран да не видим неку малу нијансу црвене.
Трећи пут - ван сваке сумње бистра.

Питање: да ли је ово довољно? Мислим, вода сад јесте бистра али то је вода коју ја мућкам 15-ак минута. Да ли ће вода, то јест ракија, остати бистра (мислим на остатке вина а не на боју храстовог дрвета) и након неколико месеци?
Да ли да ипак, ради сигурности, још једном оперем содом или то више сад нема смисла?

И, да! То, диодо, проба са белим вином, з......и! Најјефтиније бело вино је бар 2,5 до 3 евра 0,7 литара. Колико кошта онда та проба да ли је буре добро опрано? Више од бурета самог!

[darko]

jedino sigurno je da se taj sloj u kog je prodla boja iz vima orenda jer povrsina pri barikiranju burica uopste nije glatka u mom kraju postoje nekoliko pintera koja isluzena barik burad iz francuske otvaraju orendaju i ponovo nagorevaju

[alambik]

Да, Дарко, то је сигурно неопходно ако се таква бурад желе поново користити за вино. То и јесте разлогом што сви који барикирају вино (а барикирају се искључиво врхунска вина, и то само врх врхунских вина!) ислужену бурад једноставно бацају и купују нову (то што их ми морамо ипак нешто платити зарада је оних који тгују тим бурадима). Сваки захват на њима је веома скуп и ако већ и није скупљи од новог бурета, није ни пуно јефтинији а квалитет ипак заостаје за квалитетом новог.
Међутим код мене се ради о томе да такво буре желим да користим за чување дестилата. То је нешто друго.
Питао сам нешто о томе Радовановића кад смо били тамо и он ми рече да нема никаве препреке да се таква ислужена бурад користе за чување дестилата. Нажалост, времена за неки дужи разговор о томе са њим нисам имао, а то није ни била тема наше посете њему, али сам му успео рећи да желим такву такву бурад да користим за зрење дестилата, а ако будем хтео дестилат и да барикирам да ћу то урадити убацивањем барик дашчица у буре. Он је рекао да је то за дестилат у реду али да за вино не може јер се створи један фини филм на унутрашњој површини бурета који спречава интеракцију кисеоника споља са вином док за дестилат то не важи (ваљда због неупоредиво већег садржаја алкохола, шта ли?)

У сваком случају ја сам опрао и друго буре и сад из оба иде чиста вода.
Насуо сам оба хладном водом до врха да извучем сву соду коју је дрво упило а онда ћу их насути патоком или сировом ракијом, шта већ будем имао довољно. Реферисаћу како је све то успело.

[darko]

ja bih ipak stavio neku rakiju koju cu posle prepeci da probam da nece da povuce crvenu boju iz duga bas zbog tog visokog procenta alkohola u rakiji i poznatog da je alkohol veoma dobar organski rastvarac

[carlos]

Pozdrav društvo,posle dužeg praćenja foruma reših da se registrujem i postavim neka pitanja.
Naime,vino od prošle godine (crveno i belo) mi se pretvorilo u nepoželjno nam sirće    Čitajući o mogućim rešenjima za drvene sudove zaključio sam da je metod sa krečom za mene nemoguć jer se radi o dva manja bureta (50 i 70 l) tako da ih ne mogu ribati iznutra. Da li da burad prvo tretiram rastvorom soli pa naknadno odnesem kod pintera da ih otvori istruže i nagori-da li to može pomoći? Vino (sirće) iz bureta miriše na OHO lepak?Vino pravim godinama i to mi se nikada nije desilo. Ako je neko imao slična iskustva voleo bih da mi da moguća rešenja.


P.S. Forum je zaista odličan i vrlo je ozbiljan izvor informacija. Sve čestitke 

[peca50]

Prvo za obojeno barik bure, a koje bi se koristilo za rakiju. Odstranjivanje upijene boje kako reče Darko je moguće skidanjem unutrašnjeg obojenog dela sa rendisaljkom, a posle toga ispiranje. Drugo rešenje je tretiranje bureta sa vinskom sodom, više puta, ispiranje sa hladnom vodom, pa opet tretiranje sa 4% rastvorom hipermangana, pa opet dobro ispiranje sa vodom. Probu treba uraditi dali je uspelo na taj način što će te bure napuniti mlakom vodom i držati 24 sata, pa onda istočiti vodu u čašu i pogledati dali je odstranjivanje boje uspelo. I treći čini mi se najpouzdaniji način je tretiranje bureta sa vodom u kojoj je bilo potopljeno orahovo lišće. Voda u koju ubacujemo orahovo lišće treba da bude vrela i kada ubacimo lišće poklopimo sud da odstoji toliko koliko je dovoljno da voda ostane blago zagrejana. Takvu vodu ocedimo od lišća i nalivamo u bure da odstoji 24 sata. posle toga vodu prosuti i bure isprati hladnom vodom, pa ponovo uraditi punjenje hladnom vodom, i ako posle 24 sata stajanja vode u buretu, voda nepokaže obojenost, to je znak da smo uspeli.

[sale]

Vrlo interesantni saveti.

[cvele]

Preuzeto sa serbianbrendy.com



Smesa za zaptivanje bačvi

''Aktiviranje'' bačvi kako bi primile neki od pretoka, pred podrumare postavlja ne mali problem dobrog i sigurnog zaptivanja zazora i eventualnih pukotina koje se često javljaju u manje-više rasušenom drvetu. Ovaj problem je još prisutniji u bačvama sa pratancima koja olakšavaju održavanje i proširuju njihove upotrebne namene, ali i povećavaju rizik od procurivanja i gubitka vina.

Uobičajeno je da se zaptivanje u svim slučajevima sa manje-više uspeha obavlja lojem i voskom. Ipak, dešavalo se da usled manje nepažljivosti ovakvo brtvilo nekad i popusti, što je u podrumare usadilo stalan oprez i budnost. Otuda je najbolje smesu za zaptivanje bačvi praviti od 60 grama goveđeg loja, isto toliko grama svinjske masti i 10 grama pčelinjeg voska. Ova smesa se otopi na laganoj vatri, a otopini se polako dodaje prosejan drveni pepeo.

Količina dodatog pepela je tolika da smesi nakon hlađenja omogući potrebnu gustinu i plastičnost, tako da može lagano da se gnječi. Nanošenjem na konusne rubove vratašaca, smesa postaje pravi hermetik, apsolutno siguran i nepropustan za vino. A utiskivanjem smese u eventualne pukotine i zazore na bačvi, dolazi do trajnog zaptivanja.