Destilacija "kazan na kazan" - pro et contra

[dioda]

Ako želiš mogu ti napisati podjelu svih grupa jedinjenja u alkoholnoj destilaciji baš sa ovog aspekta, ima ih pet. I to sam već pominjao ali ne detaljno.

Pomeni ih jos jednom, malo detaljnije

[bistrica]

Tip 1: komponente topive u alkoholu, niskog vrelišta, isparavaju na početku destilacije, zastupljene u visokim koncentracijama u prvencu i početkom srednje frakcije (srca). Primjeri, acetaldehid, s vrelištem od 21°C i etil-acetat sa 77ºC;
Tip 2 : komponente koje su relativno visoke tačke vrenja, potpuno ili djelimično topljive u etanolu, mnogi od tih jedinjenja započet će prelazak u destilat odmah u prvencu a završit će sa prelaskom u sredini srednje frakcije, kao što su masne kiseline i njihovi esteri. etil kaprilat 208°C, etil kaprat 244°C eil laurat 269°C Etil kaproat 166,5°C, kao i izoamil acetat 137,5°C;
Tip 3: komponente koje imaju nižu tačku vrenja od 200°C, topljive u alkoholu, u cijelosti ili djelomično topive u vodi, leže u srednjoj frakciji destilata, na primjer svi važniji viši alkoholi: 1-propanol,  isobutanol,  izoamilni alkoholi, kao i metanol 65°C,
Tip 4: komponente koje imaju vrelišta viša nego voda, topljivi ili djelomično topiv u vodi, i počinju destilaciju u sredini srednje frakcije. Kao sirćetna kiselina, vrelišta od 110°C; 2-fenil etanol, etil laktat, dietil sucinat
Tip 5: komponente koje imaju visoku točku vrelišta, vrlo su topljive u vodi (na primjer, furfural, vrelišta od 170°C) i čija koncentracija para raste od sredine srednje frakcije prema patoci, gdje i nastavljaju svoj rast.

P.S. Imam i još detaljniju koja obuhvata više nabrojanih jedinjenja, jedino što bi morao prevesti engleske nazive i i pretvoriti u celzijuseve stepene njihove tačke ključanja i normalno sve to prepisati. Kad uradim poslat ču ti na pp, pa je postavi umjesto ove.



Postavljena dopuna.

[alambik]

Mislio sam da ne rasplinjujemo, a možemo i o ovom detaljnije ako želiš.
1.   Temperatura i koncentracija alkohola su jedna te ista veličina, zato što se nalaze u direktnom i nepromjenivom odnosu u kazanu identičnih karakteristika. Svejedno je koja se od njih navodi odmah se zna kolika je ona druga.

Slažem se

2.   Treća jedinjenja isparavaju iz komine u zavisnosti od temperature, odnosno svoje tačke vrenja, ...........        

Da, ali i od vlastite koncentracije. Ako je ima više više će i isparavati na istoj temperaturi.
U sirovoj rakiji je veliki deo jedinjenja u manjoj koncentraciji nego što je bilo u komini zato će u prepeku, gotovo redovno, biti manje svih tih jedinjenja nego prilikom jednokratne destilacije.

[bistrica]

Da, ali i od vlastite koncentracije. Ako je ima više više će i isparavati na istoj temperaturi.

To se podrazumijeva.

U sirovoj rakiji je veliki deo jedinjenja u manjoj koncentraciji nego što je bilo u komini zato će u prepeku, gotovo redovno, biti manje svih tih jedinjenja nego prilikom jednokratne destilacije.

Sa ovim se ne mogu složiti. Uzet ćemo tri najvažnije grupe pozitivnog uticaja na aromu.
Sa višim alkoholima to nikako nije slučaj. Uvijek ih ima više u prepeku nego u prvoj destilaciji. Neću ovdje razglabati činjenicu, ali je moram naglasiti, i pored toga što smo uspješnom drugom destilacijom izmijenili njihove proporcije i pojedinačnu zastupljenost u ukupnoj količini viših alkohola. Ovo je važnija stvar za aromu od same količine koja u stvari ima svoje optimalne granice. Ne zanemarujući i to da smo jedan veliki dio posla ka ovom cilju morali uraditi u fermentaciji. I samo da ne bude zabune njihova mjera je količina mg po litri apsolutnog alkohola, kao uostalom i svih drugih jedinjenja u rakiji. Evo ti par prikaza iz nekih hemijskih analiza: 1. meka rakija 2583, prepek 2906; 2. meka rakija 3252, prepek 3999; 3. meka rakija 3470, prepek 4177.
Etil acetat kao najzastupljeniji ester namjerno svodimo na što manju mjeru i uklanjamo ga prvencem. Ostali esteri su u direktnoj zavisnosti od dužine procesa destilacije i više se formiraju pod uticajem temperature u sredinama sa većim procentom alkohola. To je povratna reakcija koja ne prestaje da se dešava ni svih 50 godina starenja rakije. Dakle više ih dobijemo prepekom. Da ti ne tražim podatke i za estere, ako baš insistiraš onda ču ih naći. Nije tako teško nači ali me mrzi prepisivati.
Najvažnija grupa za ovu priču, terpeni, kao nosioci sortne arome voća. Njihov rezultat se mora prikazati na drugi način, sa par bitnih pojašnjenja. Ali time zadiremo u samu suštinu naziva ove teme, bar u situaciji kako sam razumio tvoje teze koje idu u prilog varijanti za destilaciju kazan na kazan. Tako da moram ponoviti pitanje koje sam već postavio...

Alambik je u ovih nekoliko zadnjih poruka istakao kao presudni razlog za izbor ovakvog načina destilacije tezu, da se prvom destilacijom dobiva rakija sa najvećim udjelom sortnih aroma voća, i da bi njenim čistim prepekom one bile umanjene u rakiji. Ako sam dobro razumio ne pominje se ništa više toliko bitno kao što je ovo. Prvo bih htjeo provjeriti je li to tačno i da li postoji neki drugi razlog,...

[alambik]

Vi bistrice očigledno raspolažete egzaktnim podacima ali meni svejedno nije jasno to što kažete jer po tome ispada da ako rakiju stalno prepičemo da će stalno dobijati sve više i više jedinjenja koja "pozitivno utiču na aromu".
Kako je to moguće?
I kako pomiriti to sa opšte poznatom činjenjicom da što više prepičemo to manje bilo kakve arome i krećemo se stalno u pravcu rafinade?

[kazanpasa]

Ovo je zanimljivo sto Bistrica kaze.Ja sam dolazio do toga da i nakon visestruki destilacija destilat ima aromu,ali mi to nije bilo jasno jer sam bio misljenja kao Alambik da ce aroma nestati.Tako da se nisam niti usudjivao komentarisati jer naravno nebi znao objasniti.

[bistrica]

Alambik, u poruci prije ove odgovarao sam na tvoju tvrdnju da u sirovoj rakiji ima više aromatskih jedinjenja nego u prepeku.
A ti sada taj odgovor hoćeš da prikažeš kao priču o prepecanju do besvjesti. Nekorektan pokušaj, ali nema veze idemo još jednom.
Ove dvije grupe jedinjenja koja sam prve pominjao imaju ograničenja u količini koja treba da budu prisutna u rakiji, a tu poželjnu količinu i dobivamo ispravnim postupkom destilacije i fermentacije (jer ona najvećim dijelom i jesu produkt fermentacije). Kad kažem da ih ima više, a što je i činjenica, ne mislim to više po svaku cijenu i u svakom međusobnom omjeru. U tome više, pravi kvalitet je da smanjimo one nepoželjne, na to baš ne možemo uticati prvom destilacijom, a da povećamo u srednjoj frakciji druge destilacije one koji nose bolju aromu i kvalitet. Kod aromatskih jedinjenja iz ove dvije grupe, a i mnogih drugih, ne zna se šta je bitnije: količina, procenat učešća, ili međusobni omjer. Dakle nije bitno samo koliko nego i čega iz tih jedinjenja i u kojoj proporciji. Ovo je vezano za gotovo sve aromatske spojeve izuzev terpena (sortna voćna aroma), oni imaju svoju posebnost i samo kod njih važi pravilo što više to bolje, Njih se nismo ni dotakli, čekam odgovor. Možda bi pomogao jedan mali prikaz koji je tačan u suštini ali nije potpuno i pojedinačno, i izgovaram ga samo zbog slikovitosti u namjeri da ti bude jasnije. Prvom destilacijom prenosimo i stvaramo aromatska jedinjenja, kako ona sa pozitivnim tako i ona sa negativnim doprinosom aromi, ali se ona u mekoj rakiji nalaze „ravnomjerno“ raspoređena u svakoj kapi koja izađe iz kazana. Tako da koju god frakciju uzeli da pijemo ne bi smo bili zadovoljni kvalitetom. Dakle funkcija prve destilacije je prenijeti i stvoriti arome. U drugoj destilaciji sada imamo mogućnost da ih prerasporedimo na način da ispoštujemo rezanje frakcija kojim ćemo smanjiti nepoželjne a povećati poželjne arome, i tako dobijemo sklad. Treća destilacija bi bila slaganje već složenog u kome se raspored ne može više promijeniti iz razloga što postoje ograničenja snage alkohola koja smiju ići na destilaciju u alambiku, njihovo nepoštivanje znači gubitak na kvalitetu. Onda bi nam kao mogućnost ostalo da takvu rakiju razblažimo vodom a time tek ništa nismo dobili nego izgubili. I takav pokušaj bi bio sličan, samo još izraženiji, efektu prespore druge destilacije. Dakle nema kretanja u pravcu rafinade, sve je kristalno jasno i jednostavno.  

[alambik]

Vi ste rekli da se u prepeku uvek nalazi više viših alkohola nego u sirovoj rakiji i naveli čak i podatke u apsolutnom iznosu.
Kako su ti podaci (količina viših alkohola) po litri čistog alkohola ispada da je po litri prepeka od, recimo 70% alkohola tri puta više viših alkohola nego u litri sirove rakije.
Objasnite mehanizam ove pojave bez suvišne filozofije kojoj nije mesto u opisu tehnološkog postupka.

[bistrica]

Zbog ovakvih stvari često uđemo u nepotrebno podizanje tenzija i onda se još nađe neko sa strane da kaže da ih spustimo, pod parolom svi su isto krivi. U situaciji kada se ne razumije nešto što je detaljno opisano, a o čemu su čak date nepobitne i precizne materijalne činjenice, nema potrebe da se moli za obrazloženje, ali isto tako se ne može koristiti imperativ kao zapovjedni oblik glagola, koji onda daje ton cijeloj zadnjoj rečenici. Ima i ona druga varijanta upotrebe ovakvog tona, namjera da se prekine diskusija. Što se mene tiče, ja ču je prekinuti u prvoj situaciji kada od tebe ne budu stizali postovi na ovu temu ili kada više ne budem htio trljati u nedogled jedno te isto. I opet se ništa nije desilo, ovo je samo diskusija u kojoj mi uopšte nije bitno hoće li na kraju ispasti da je neko u upravu ili ne. Spoznaja o onom o čemu pišem je kristalna i materijalno dokaziva, a da li će je prihvatiti još neko, nije do mene.

Sad možemo i na konkretno. Ponovno prikazuješ nešto što nisam rekao niti se može izvući kao zaključak iz rečenog.

...ispada da je po litri prepeka od, recimo 70% alkohola tri puta više viših alkohola nego u litri sirove rakije...

a radi se o podatku datom u materijalnom, mjerljivom i uporedivom obliku. Za primjer označen pod tačkom . 1. meka rakija 2583, prepek 2906; procenat povećanja ukupnih viših alkohola iznosi 12,5%, a ne 300% ili tri puta kako ti karikiraš.

Znam da ćeš ponovno „opaliti“ po tome kako filozofiram, nije mi to namjera nego pokušavam održati komunikaciju i dobronamjerno ti skrećem pažnju na nešto što smatram da nije korektno. Mislim da je to mnogo bolje sa moje strane nego da i ja „opalim“ istom mjerom. Pogotovo što sam to obećao samom sebi i zarekao se da ču napustiti ovaj forum ako to još jednom uradim. Konkretno, upadamo u zamjenu teza. Nisam ja tvrdio da se u sirovoj rakiji nalazi više aromatskih jedinjenja nego u prepeku. Ja sam samo demantovao takvu tvrdnju i za to čak podastro i materijalne dokaze, i time je za mene stvar završena. Zašto bi sad to ja trebao još i obrazlagati i objašnjavati mehanizam pojave, i to još na način u kojemu mi se zapovijeda pa čak određuje način i okvir u kome to moram uraditi. Valjda bi u ovakvoj situaciji bilo normalno i prirodno da ti obrazlažeš i objašnjavaš nešto što bi moglo dovesti u pitanje materijalne dokaze.

Bez obzira na to radi se o slijedećem. Nema ovdje nikakvog mehanizma nikakve pojave, radi se o čisto fizičkoj preraspodjeli. Ona doduše jeste inicirana optimalnom količinom procenta alkohola stavljenom na destilaciju u dobivanju prepeka. Radeći drugu destilaciju (prepek) odvajali smo tri frakcije kako je i uobičajeno. U svaku od tih frakcija gurnuli smo određenu količinu pojedinačnih viših alkohola, i to na način da nam u srednjoj frakciji dođe do povećanja prvog i drugog, a smanjenja trećeg i četvrtog. Prvi je n-propanol, drugi je izobutanol, treči je izoamilni i četvrti je aktivni izoamil alkohol. Namjera je smišljena jer je opštepoznato, na primjer u šljivovici, da prvi ima najizraženiji aromatski doprinos, drugi u njoj djeluje dosta neutralno dajući punoću ukusa a u konjaku se smatra izuzetno važnim, treći i četvrti u prekoračenju granične količine i proporcije imaju izuzetno negativan efekat na aromu i smatraju se glavnim krivcima za patočne tonove rakije. Dobivanjem srednje frakcije jačine 70% alkohola to smo i postigli. Preraspodjela je rezultirala situacijom da ne samo da smo postigli cilj u količini nego i u proporciji. Prvi je nadjačao u odnosu na trećeg i četvrtog zajedno. U sirovoj (mekoj) rakiji je bila obrnuta situacija. U odbačenim frakcijama je potpuno drugačija situacija i tu leži ravnoteža, ali šta nas briga šta smo ostavili u prvencu i patoci, naš je cilj rakija., a prvenac i patoku ionako možemo reciklirati pa time popravljati njihov sastav i proporciju elemenata koji se u njima nalaze.

[alambik]

Razume li ko ovog čoveka?
Ja ne.
Podaci koje ste dali o apsolutnim vrednostima o sadržaju viših alkohola je u miligramima po litri čistog špirita pa kako se litra čistog špirita u sirovoj rakiji alazi u količini od 4 litre iste a kad je reč o prepeku jakom 70% onda je to manje od 1,5 litre, ipak će biti da ste vi rekli da je količina viših alkohola u prepeku oko 3 puta veća PO JEDINICI DESTILATA ILITI RAKIJE u prepeku.

Za ostalo vas ništa ne razumem, a mrsko mi je da zajedno s vama meditiram na tom vašem metajeziku o duhovnoj strani alkoholne destilacije pa ću ovim završiti našu nadasve prijatnu komunicaju na ovoj temi.

[bistrica]

Ovo sam napisao prije nego se pojavio ovaj odvojeni dio u donjem dijelu posta, pa kada sam se već potrudio možda nekom bude od koristi.
Ova vožnja nema smisla, krenuli smo se voziti po autoputu, a sada smo završili na makadamskoj cesti, ali ipak. Kada su u pitanju mjere i upoređenja neusporedivih jedinica onda se njihova vrijednost svodi na zajedničku imenitelj (kao kod razlomaka). U situaciji tečnosti koja u sebi sadrži alkohol izabrana je litra apsolutnog (100%) alkohola kao zajednički imenitelj.
Jer jedino tako znamo o čemu pričamo i ne moramo postavljati pitanja o snazi bilo kojeg alkoholno vodenog rastvora da bi ga mogli upoređivati. Moram malo karikirati da bi se shvatila mjerna jedinica. Damo nekom našu sirovu rakiju i prepek, on nam ih vrati nazad od oba primjerka po jednu litru, kunući se da im nije promijenio sadržaj viših alkohola nego je samo naše alkohole digao na 95% alkohola i tako ih sveo na uporedivu mjeru, (idemo sad zanemariti onih 5% što nam nedostaje do 100% alkohola, razlozi su valjda razumljivi). 
Dakle naša matematika izgleda ovako zato što nam je imenitelj litra apsolutnog alkohola
Jedna litra apsolutnog alkohola prve destilacije ima 2583 mg viših alkohola, kako znamo da smo tu rakiju uhvatili kao snagu od 30 stepeni moramo usuti vodu u nju da bi je sveli na tu jakost, i provjerili količinu viših alkohola ne vjerujući ovako iskazanim brojkama, sipanjem vode viši alkoholi neće nigdje pobjeći iz posude i opet ih u posudi imamo 2583 mg apsolutne mase.
Jedna litra apsolutnog alkohola prepeka ima 2906 mg viših alkohola, kako je ona imala snagu od 70 stepeni moramo usuti vodu u nju da bi je sveli na tu jakost, sipanjem vode viši alkoholi opet neće nigdje pobjeći iz posude i opet ih u posudi imamo 2906 mg apsolutne mase, idemo sad i dalje i razblažujemo vodom na 30 stepeni alkohola opet u posudi imamo 2906 mg apsolutne mase. Sada se ne može postaviti pitanje broja litara u svakoj posudi jer smo kao imenitelj izabrali litru apsolutnog alkohola. Isto je kao i kod razlomaka  ako smo radi uporedivosti uveli zajednički imenitelj onda je normalno da nam se brojitelj mijenja, a razlomci time ne gube vrijednost (1/3+1/4=4/12+3/12).

P.S. Nije problem, na ovu zadnju opasku ču zažmuriti i pravit ču se da je nisam pročitao, ne radim to zbog tebe nego zbog sebe.
I meni je uglavnom bilo prijatno, ako ništa drugo digli smo nivo korektnosti (rekao sam da ču zažmuriti).

[vmpudar]

Znam da je ova tema davno započeta i vidim da ima toliko nerazjašnjenih pitanja.Nisam mogao da izdržim a da ne ukažem na nesto sto je konacno poznato i dokazano a mi i dan danas nagađamo.Unapred se izvinjavam ako je neko to u nekom odgovoru i objasnio,ja to nisam primetio jer sam puno tema citao ovih dana pa sam mozda i prevideo neki odgovor.Ali nema veze,ja cu izneti svoje misljenje pa kome odgovara nek ga prihvati ili pak zanemari.
Jos bi dao jedan predlog,da teme koje su dokazane i od vise učesnika u ovoj diskusiji nasle zajednicki jezik,rezimiramo i na kraju izvučemo jedan zajednički zaključak za svaku pređenu temu i stavimo na posebno vidno mesto,pa kad neko hoće da sazna nesto o toj temi ima sta da pročita i nauči.Kad novi posetilac uđe izgubi se na puno strana nađe i tačne odgovore i one koji to nisu pa nezna ni sta da uzme a sta ne.E sad prelazim na moja zapazanja.
1.Kod kazana na kazan nemože se prvenac vraćati u sledeći kazan(bilo da je 1/2l ili 1l) jer to je metil alkohol i on je kao takav postojan i svakim sledećim kazanom ga sve vise skupljate.On se treba odvojiti i ne dodavati u naredni kazan,on se nekad prodavao za farmaciju.
2.Vidim ima pitanja kuda sa tolikom patokom kad se skuplja iz svakog prethodnog kazana.Treba zanati da na primer.5 kazana prethodnih sa po primer .2ol i prosečnom jačino od 15 gradi da u sledećem kazanu 5x20lx15 gradi da 1500 gradi i sad ako pecete rakiju 18 gradi vi ste dobili 83l.i to je bukvalno tako.Samo sto netreba patoku terati do 5 gradi ili do nule.Ja lično destilaciju prekidam na 8-10 gradi,jer svaki taj preostali grad dosta više traži uložene energije da bi se oslobodio a i ima dosta vise losih sastojaka da nije vredan truda  ni vremena.
3.Kazan na kazan nemoze se peci samo zato sto destilat iz prvog kazana prebacite u drugi i onda za naredne kazane dodajete samo prvenac i patoku iz prethodnog kazana.Drugi kazan mozete dobro odraditi zato sto ste u njega uneli sav alkohol iz prvog kazana ali već u trećem kazanu vi nemate jak destilat pa da odvajate jaku frakciju i svaki naredni sve je losiji a punite ga sa sve vise metilom iz prvenca.
Znaci kazan na kazan nije takav kako ga vi tumacite nego ima sasvim drugi postupak pa ako nekog interesuje moje misljenje neka se javi
Ima jos dosta tih neslaganja sa prethodnim izjavama to bih drugom prilikom naravno ako bude se neko ponovo uklucio u ovu temu
pozdrav.

[bistrica]

U prethodnih nekoliko postova upustio sam se u diskusiju, koju u stvari nismo pošteno ni započeli u njenoj sištini, oko načina destilacije u kojoj se destilat iz prve destilacije miješa sa kljukom i tvrdnjom da se tako dobiva rakija sa većom sortnom aromom voća.
Ovdje ču Iznijeti zapažanje sa akcentom na Pecinu varijantu, čini mi se da ju je on tako nazvao, „kazan na kazan“. Naziv sa stilom, i iskreno mi se sviđa takav pristup onome što radimo. Ideja ove varijante u kojoj je suština recikliranje izdvojenih frakcija, iz razloga što se na taj način dobiva destilat sa kompleksnijom i bogatijom aromom, potiče još od početka 20 vijeka iz velike kuće za proizvodnju konjaka, Rémy Martin. Radi se o renomiranoj kući koja spada u sam vrh i smatra se jednom od pet najjačih po kvaliteti i proizvodnji konjaka. Takve kuče ne samo da imaju tradiciju i kvalitet nego i u svoje redove uvlače i najveća svjetska imena i stručnjake. Zanimljivo je da su oni jedini od ovih pet objavili finese i način destilacije konjaka. Zanimljivo je još i koji stil obrazloženja za takav postupak nude javno preko svojih velikih i cijenjenih stručnjaka. Kako se radi o ogromnom kapitalu i profitu koji ga prati (samo godišnji izvoz konjaka je na nivou 2 milijarde eura) neke stvari možda i nisu baš uvijek onakve kakvim se prikazuju, jer profitom se sve opravda, što ne znači da to važi i za ovu situaciju. Suština njihovog načina destilacije ogleda se u slijedećem. Prva destilacija, odvajanje prvenca 0,5%, srednja frakcija sve do 5% alkohola, nakon toga hvata se patoka do nule. Snaga srednje frakcije 28 stepeni. Druga destilacija, prvenac 1%, srednja frakcija sa visokim rezanjem, i dobivanje konjaka snage cca 70% alkohola. Sve patoke i prvenci se miješaju i vračaju na recikliranje u prvu destilaciju ali uz ograničenje od maksimalnih 10% učešća. Destilat iz druge destilacije koji ide između visokog reza i patoke se reciklira u drugoj destilaciji uz maksimalnih 20% učešća. Navodeći razlog da prekoračenje ovih procenata šteti aromi konjaka, a opravdavajući upotrebu recikliranja ili vračanja frakcija na destilaciju činjenicom (koja je stvarna i neosporna) da se u prvencu i patočnoj frakciji  pored negativnih spojeva nađu u većoj koncentraciji i ona jedinjenja za koje se zna da su bitna u određivanju aromatskog profila. U nekim od svojih „skorašnjih“ objava daju i obrazloženja koja se inače daju kada vas nego pritisne, a znate da mu ne možete prodavati maglu. Objavljuju se još i kao dostignuti vrhunac istraživanja, na nepostavljeno pitanje. Obrazlažući svoj način rada sa prikazom nekih jako bitnih varijacija u konkretnim promjenjivim situacijama, iznose slijedeće zaključke u odbranu ove svoje varijante „kazan na kazan“. Konjak koji se dobiva iz destilacije u koju se ne vraća prvenac i patoka je više aromatičan, ali onaj drugi konjak dobiven recikliranjem ima najbolje karakteristike za dugo starenje. Konjak iz destilacije u kojoj se odvaja manje prvenca je manje pitak i oštriji od konjaka kome se odvaja više, ali će prva varijanta dati više aromatskih jedinjenja nakon starenja. Ovo je očito odgovor na pitanja koja bih i ja postavio kada bih bio protivnik teze recikliranja:“Koja je to svrha vračanja na destilaciju nečega za što još pri degustaciji na kazanu primijetimo da ne daje veći kvalitet nego upravo suprotno i ako već radite recikliranje zašto sa frakcijama koje odvajate pa vračate ne idete sa još dužim zahvatom“?

Priča prikazana na ovaj način, jednim dijelom pije vode. Na žalost nisam imao priliku probati njihove izuzetno stare konjake. Volio bih se uvjeriti koji je to dio? Možda ili vjerovatno značajan, u zavisnosti od godina starosti.

[KizaHood]

Jedna litra apsolutnog alkohola prve destilacije ima 2583 mg viših alkohola...

Jedna litra apsolutnog alkohola prepeka ima 2906 mg viših alkohola...

Ova tvrdnja se kosi sa elementarnim zakonima fizike. Ma ne samo fizike; i logike i zdravog razuma.

Dakle, ti tvrdis da sto vise destilisemo, to nam rezultat biva "prljaviji"?!?!?!?

Gledano u rikverc, iz tvoje tvrdnje sledi da litar apsolutnog alkohola DZIBRE (tj. nedestilisane mase) ima manje visih alkohola nego destilati?

Ne verujem.

Pri svakoj destilaciji, odvajamo frakciju sa visokim sadrzajem lakoisparljivih alkohola i aldehida, srednju frakciju, i frakciju sa visokim sadrzajem visih alkohola. To je sustina. Iz takve sustine sledi da je svaki sledeci destilat opterecen sve manjom koncenttacijom kako nizih, tako i visih ugljovodonika.

Elementary, dear Watson!

[peca50]

Moja iskustvena preporuka o destilaciji "kazan na kazan", je zasnovana na dokazanom iskustvenom pokazatelju, a koji se odnosi na kvalitet i kvantitet. Prvenac odvajam počev od drugog kazana i vraćam do petog, pa tek onda prospem tih 0,5 litara prvenca, gde se maksimalno koncentrisao metil-alkohol, kao startna frakcija.
Kod kontinuiranih frakcionih destilerija izdvajanje frakcija takođe teče permanentno, kontinuirano, i nemože se upoređivati sa destilacijom sa običnim kazanima. Na vertikalnoj glavnoj koloni kontinuirane destilerije postoje izvodi za alkoholne pare izvedeni po stepenu zagrejanosti glavne kolone (uprošćeno), gde se već na temperaturi od 55C izdvaja metil, pa sve do nekih 62C, onda sledi "srce" ili etil od 62 do skoro 80C, a preko toga je izdvajanje aldehida, ketona, viših alkohola...... Postoji takođe i rektifikaciona kolona u sklopu glavne kolone koja služi za rektifikaciju, pojačavanje etila, i vraćanja viška ponovo u glavnu kolonu. Skoro svi svetski proizvođači vinskih i žitnih destilata koriste kontinuirane frakcione destilerije za proizvodnju vinskog, žitnog i drugih destilata. A priča o posebnim načinima destilisanja više ima svrhe u marketinškom i komercijalon efektu, nego u tehnološkom, jer "princip je isti, sve su ostalo nijanse"!