Rakija od Zove

[Grof von temnic]

evo malo za promenu, zove ima svuda oko nas a niko je ne koristi. zadnjih par godina se pojavila u vojvodini i to zahvaljujuci par firmi koji traze kooperante i izvozi se u austriju. pa normalno de su opdmah poceli i sa proizvodnjom rakije, koja je na zalost (ako je cista) vrlo jevtina, neki traze samo 10E za litar sto je premalo za takvu rakiju. a sad hajde vi ostali znam da ce deki da se nav... na temu  verovatno ima neku njivu u gledicu gde bi mogao da posadi. ja planiram dogodine  oko 1 ha  ,  cena kg voca je bila 25 dinara 2008
prava cena rakije bi u stvari bila oko 110 E   ali u sbiji moze da se dostigne 60-70  da bi se koliko toliko isplatilo
mada dobre dostizu i 700 E ( nju nisam probao  )

[deki]

Interesantno Grofe
Pojman nemam da se rakija moze praviti od zove, i te cene

[peca50]

Nije mi jasno, rakija od zove; dali rakija od plodova zove ili od ekstraktiranih cvetova. Pa pošto me plod zove podseća na plod burjana, evo ovog podatka: Od ploda burjana se proizvodi vrlo kvalitetna aromatična rakija koja se zove afta. Nezaobilazan je "začin" za brendije.

[Grof von temnic]

zova



evo i par slicica nisu moje. a odakle sam ih skinuo nemam pojma vise nadam se da ce se neko pojaviti sa svojim slikama. ovaj oblik imaju iskljucivo zahvaljujuci rezanju i moze svaka cak i divlja zova da se dovede na taj oblik jedina razlika je u prinosu


pa za burjan neznam (znam sta je)  pravi se od bobica zove kada su potpuno crne , zova je otrovna biljka i ima otrova u svim zelenim delovima zato kod branja mora jos istog dana da se skine sa peteljke i to je najnaporniji deo svega toga a od 100 litara se dobije oko 2,5-3,5 litara 40% rakije

[alambik]

A ево и мене да вас (поново) изнервирам: ја правио!
Прошле године, само пар литара. Није лоше али као почетнички покушај.
Претпрошле године сам направио 40-ак литара вина од зове. Држао га две године и одустао. Испекао га ове године. Поново није лоше, али мора боље.
Ове сам године планирао да више експериментинтишем са зовом али стицајем околнисти нисам стигао. Остављам то за следећу годину.
Ове године сам правио први пут сок од зовиног цвета од култивисане зове. Значајно је бољи него од дивље. Користио сам цвет неке данске расе која се иначе највише користи за чај.
Пре пар година сам направио доста вина од зовиног цвета. Није ми се допало па сам испекао ракију. Ракија уопште није била лоша али само ако је ухватите доста јаку (у сваком случају преко 75%).
Договорио се сам са собом да на томе још истражујем али није се стигло.

Цена ѕовиних бобица у Холандији била ове године 1,20 еуро по кили. Имам једног сељака овде у околико који има малу плантажицу, отприлике пола јутра. Мислим да ћу покушати са њим да направим неке арнажмане за експериментисање.

Иначе, џем од зове је права посластица. Деликатес! ја сваке године направим десетак теглица, за нас. Поједе се све још пре зиме.

Осим зове (sambucus nigra), ракија се у мом крају некад правила и од апте ( sambucus ebulus). Прадеда моје жене био је познат по томе. Пекао ју је без додатка шећера!!! Није га имао. А и да јесте, одакле му? Један део би сам попио а други му је откупљивала локална апотека. Кажу да је то лек за масу болести.

--------edit----------

Отрован је самбулин, или тако некако (одатле и латински назив ове биљке), Међутим није фатални отров (ако га више узмите прође са мало мучнине, можда повраћање и пролив, дан-два, и готово), и термички је лабилан. Значи ни у џему, али ни у вину, а поготово не у ракији, нема га.


---------edit--------

Главни проблем са зовиним вином (од бобица зове а не од цвета) је огромна количина танина. Иако сам га правио као бело вино (смешно је за ово вино рећи бело, али схватате на шта мислим - оцедио сам сок одмах), младо вино је толико било пуно танина да буквално скупља уста док га пијете. Негде сам читао да га треба чувати најмање 3 године па се танин распадне. Ја сам био стрпљив, дакле, само 2 године, и како ми још увек није наговештавало да ће бити добро вино, завршило је у казану.
Иначе, од бобица зове може се добити заиста одлично вино. Сви то твде. Само, ето, мени у првом покушају није успело.

---------edit--------

Ја стандардно од зове правим само ликер. Поступак је врло једноставан: очишћене и опране зреле зовине бобице потопим у ракију (пола киле бобица на литру ракију) и додам још одређених зачина, па пустим отприлике месец дана да се мацерира.
После тога оточим течност (без пресања) и засладим је са неких 100 грама шећера по литри.
И то је то.
Јачина овог ликера, на крају процеса, је нешто око 25% алкохола.
Ликер је врло интересантан. Највише одговара управо у ово време кад су дани најкраћи. Не умем то да објасним али некако се доима као кувано вино, или врућа ракија, само што је хладно.
Преостале бобице сам до сада бацао (нисам хтео да их пресујем јер нисам био сигуран да ће ликер остати бистар) али ове године сам насуо још воде у њега, додао мало шећера, и проврео га. Касније сам у ту комину додао и оно вино од зове о којем сам причао у горњем прилогу, и све испекао.
Дакле, није то баш начин на који би требало правити ракију од зове али је добро да се стекне основна представа каква је зовина ракија.
И ево сад, потакнут отварањем теме о зови, и ракије од ње, потражио сам сабајле у свом "депоу" експерименталних ракија и вина, који се састоји од масе што литрених флаша., што две литре, што балонића од 5 литара, у којима има свега и свачега, овогодишњи зовин дестилат, и противно својим навикама, сабајле, дегустирам ту ракију. Није лоша! У сваком случају интересантна. Мислим да ћу морати заиста следеће године да је направим како спада - од чистих, свежих зовиних бобица, без шећера, или са минималном количином истог.
Нашао сам да је просечни садржај шећера у зови око 82 грама по кили. То и није тако мало и од тога се може, без додатка, направити добар ком.

[ADT]

za sve informacije pogledajte na:

www.adt-online.net

[dioda]

ADT, kakve veze ovaj link ima sa temom?
Nikakve, cini mi se da si se registrovao samo da bi izreklamirao svoju firmu...

[duje]

Alambik,ono za aptu sam i ja čuo od mog đeda ali se ta rakija isključivo koristila kao lijek od nekih boleština.

[alambik]

Видим да се неко интересује за ракију од зове. И видим да Драгичкица каже, као у оној комендији Црни груја, да он зна неког, ко зна неког, ко зна нешто о ракији од зове.
Дакле, ракију од зове јесам правио. Истина, само једампут, и то не на начин на који би требало, али свеједно могу на основу тог искуства, и добијеног резултата, да устврдим да се ову ракију сасвим сигурно исплати правити!
Под условом да су испуњени одређени услови.
Наиме, ракија од зове је доста скупа. Треба сакупити велике количине зрелих зовиних бобица, одвојити их од незрелих и од петељки, па онда проврети и дестилисати да би се добило мало ракије. Али оно што се добије је фантазија!!!
Дакле, први услов је да постоји тржиште које ову ракију хоће да плати, у српским условима, бар 35 евра по литри, а боље би било и више.
Даље, дивља зова обично сазрева неуједначено, и тешко ју је брати, па би за озбиљнији посао са ракијом од зове требало посади властити вотњак са селектованим зовиним стаблима. Бирати оне сорте које зријају уједначено (то су мање-више све селектоване сорте, али има и ту разлике).
Ето толико за почетак.

[massa]

Hvala Dioda za link na ovu zanimljivu temu.

[Bauk]

Zna li neko gde se mogu u Srbiji nabaviti sadnice zove?

[milorad231]

pekao sam rakiju od svega i svacega ukljucujuci i africku gvavu. Sad sam naumio da pecem rakiju od zove, ali me muci problem tehnicke prirode, tj. kako da odvojim bobice od drskica tj peteljki.Da li to moze da odradi muljara za grozdje ili cu to morati skidati nekim cesljom sto mi se bas ne mili raditi. Ako neko ima iskustva u vezi s tim unapred se zahvaljujem.

[peca50]

Stabi jedno sito preko suda gde hoćes da vršiš fermentaciju, ili na neki manji sud pa sazrele glave zove lupaj o sito i sve bobice će otpasti i propasti kroz sito, a peteljke i ostali delovi biljke će ostati na situ. Veličina kockica na situ, podrazumeva se da mora biti malo veća od najkrupnije bobice sazrele zove.

[milorad231]

Jos samo da zova sazri,u svakom slucaju hvala Peci

[Paun]

Ja bi nastavio ovu temu sa rakijom od zove na indirektan nacin, posto se radi svakako o pravljenju neobicne rakije. Ja bi postavio pitanje da li neko zna kako se pravi rakija od bundeva ili je cuo da je neko pravio rakiju od bundeva. Ja sam nesto nacuo o tome, ali vrlo malo. Vec sam jednom postavljao ovo pitanje na forumu, al niko nije reagovao, pa opet pitam da li neko nesto zna o pravljenju ove neobicne rakije. Kazu da je moguce napraviti rakiju od bundeva. Veliki pozdrav svima.