Zaštita vinove loze

[nesa]

da li neko zna koja je ovo bolest i cime se tretira



ovo je sa druge strane

[muž poznanovečki]

to su grinjne, tretiraju se akaracidima

[nesa]

sta izaziva ovu bolest?i ako moze da mi se objasni sta su to akaracidi jer se prvi put susrecem sa tim

[žure]

Nešo,muž ti je odgovorio u prethodnom postu u pitanju su grinje vinove loze (Eriophzes vitis Nal.).Grinje vinove loze su veoma sitne (o,16 mm.),pa se golim okom ne mogu videti.Odrasle grinje prezimljavaju ispod stare kore.U proleće pri otvaranju pupoljka one napuštaju mesto zimovanja i zavlače se u pupoljke u kojima napadaju mlado,tek formirano lišće.Nalaze se pretežno na naličju lista gde se hrane i razmnožavaju.na tim mestima stvaraju se klobučaste formacije crveno bele boje gledano sa lica lista,a sa donje strane su obrasle beličastim dlakastim izraslinama.Deformacije lista nastaju zbog enzima koje grinje luče pri sisanju sokova.
Akaricidi su hemijska sredstva namenjena isključivo u preventivnoj i kurativnoj zaštiti protiv crvenog pauka i loznih grinja.

[Don Julijan]

Može li mi neko reći kakvo je ovo crvenilo i kako se tretira?
Hvala

[nesa]

za ove grinje u apoteci su mi preporucili abastate,nadam se da cu uspeti da ih suzbijem.grinje sam imao i ranijih godina  samo u manjoj meri pa ih nisam ozbiljno shvatao,ove godine su se dosta rasirile

[Don Julijan]

Može li mi neko reći kakvo je ovo crvenilo i kako se tretira?
Hvala

Jel moguće da niko ne zna, ili niko ne želi da mi odgovori? 

[darko]

za ovo su krive grinje a trebas prskati nisuronom radi zastite novih listova

[Don Julijan]

misliš da grinje izazivaju crvenilo na listovima? 

[žure]

Evo šta kažu na sajtu vinogradarstvo.
                                                    Lozina grinja - uzročnik erinoze
        Opis: Lozina grinja Eriophyes vitis Nal. iz porodice Eriophyidae (uzročnik erinoze) slične su lozinim grinjama Phyllocoptes vitis Nal. i Epitrimerus vitis Nal. iz porodice Phyllocoptidae (uzročnik akarinoze), a razlikuju se morfološki od ostalih paučnjaka, uglavnom, po tome što imaju samo 2 para nogu. Tijelo je podijeljeno na glavo-pršnjak i zadak. Na zatku se nalaze 2 čekinje. Lozina grinja je vrlo sitna životinja (dugačka svega 0,6 mm, a široka 0,03 mm); duguljastog, crvolikog oblika i bijele je boje. Ova vrste grinja imaju jednako segmentiran zadak dok lozine grinje iz porodice Phyllocoptidae imaju jaču segmentaciju na trbušnoj strani zatka.

        Štetnost: Lozina grinja uzrokuje na donjoj, rijetko na gornjoj, strani lista loze ispočetka bjelkaste, kasnije crvenkaste ili smeđe prstenaste udubine ili šiške (erinoza). Na suprotnoj strani list je obično ispupčen. U šiškama žive grinje i sišu sok. Podražajnim djelovanjem enzima što ga one izlučuju, u šiškama nastaje poseban pleter tkiva. U starijim pjegama nema više grinja. Općenito štete nisu velike, a u slučaju jačih napada lišće povene za vrijeme vrućine i otpadne, sadržaj šećera ostaje niži, a kod dugogodišnjih jakih napada može se javiti i skraćivanje izbojaka i metlasto korijenje. Osjetljivost sorti varira.

        Biologija: Grinje su relativno slabo proučen red člankonožaca. Eriophyidae se tokom ljeta razmnožavaju polaganjem jaja partenogenetskim putem, a na jesen, kada se javljaju mužjaci, spolnim putem. Tokom ljeta daju više generacija (najviše 6). Prezimljuju pod korom loze.

[Vladislav]

Pozdrav svima iz zaboravljenog vinogradarskog regiona Potkozarja (Planina Kozara, Prijedor, RS, BIH).

Na mladom vinogradu oko 500 čokota, posađen ove godine krajem aprila, nakom prvog prskanja sa bordovskom čorbom i sumporom (omjer 2,5 l na 100l i sumpor 0,4%) svi mladi listovi su spaljeni. Prethodno su prskani sa Ridumil + sumpor...

Ima li ko ideju šta je moglo da se desi ? Rokovi su bili u redu...

Pozdrav

Vladislav MIRKOVIC
vladislav.mirkovic@gmail.com

[vladan]

Pozdrav svima na forumu. A Vladislavu da kazem,  pogotovo kada je mladi vinograd u pitanju, 0.4% sumpornog preparata je previse. Treba znate da se sumporni preparati moraju oprezno koristiti. Na primer, kada su temperature ispod 18 stepeni preparat gotovo da ne deluje isto tako, sa porastom temperature mora se smanjivati komcentracija. Koncentracija od 02% i temperatura ne veca od 30 stepeni za preventivnu zastitu je kod vinograda koji je na rodu  sasvim dovoljna. A za ove godine sadjen vinograd, koji je pri zemlji, prozracnost veoma dobra, a opasnost od pepelnice gotovo da nema, koncentracija sumpornog sredstva ne bi trebala da predje 1.5%.
Koji si sumporni preparat koristio? 

[Vladislav]

Hvala na pomoći, Sumpor SC-80 ( http://www.herbos.hr/Default.aspx?art=190&sec=159 ) Herbos...

[vladan]

Greskom sam napisao 1.5% a mislio sam 0.15%, Ako vec stitis sa sumporom a temperature prelaze 30 stepeni onda moras smanjiti znacajno kolicinu sumpora i prskati tako da nema slivanja sredstva inace ce se sredstvo nakupiti na ivice lista pa ce opet doci do palezi.
Ovo sto sam Ti rekao (smanjenje koncentracije) vazi za sumpor a nikako za druge pesticide. Bez obzira sto je mlad vinograd za otprilike 15 dana  ce se obnoviti lisce a i ova kisa ce isprati sumpor i bice sve u redu.

Srecno

[Vladislav]

Hvala puno, na odgovoru i optimizmu.

Pozdrav

Vladislav