23. Maj 2012, 12:11:10 *
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Da niste izgubili svoj aktivacioni e-mail?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
 
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aromatizovano vino- VERMUT  (Pročitano 5395 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Sicko
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 27
Lokacija: Nis
Poruke: 77

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Poslato: 25. Januar 2009, 10:35:08 »

Вермут спада у групу ароматизованих вина. Ароматизована вина су специјална вина која се праве од висококвалитетних природних вина којима се додају разне ароматичне, горке и лековите биљне сировине и мирођије.
   Постоји слактки и суви или горки вермут. И један и други се производе уз додатак разних ароматизованих трава и мирођија, с тим што се обичном (слатком) вермуту у току производње додаје и одговарајућа количина шећера и алкохола. У пракси се углавном проузводи слатки вермут, док се суви (горки) вермут ретко производи. Вермут се углавном производи од белих вина, а веома ретко од црвених и ружичастих.
Садржај основног вина у готовом вермуту мора бити најмање 70%, а обично се креће 75-80%. Заслађивање вина углавном се врши додавањем шећера у одговарајућој количини, односно 70% у виду сирупа. Појачавање вина до одређене јачине врши се, по правилу, винским дестилатом. Међутим, у највише случајева појачавање вина врши се 96%-ним индустријским алкохолом.

Наводи се рецепт за производњу 100l  чувеног торинског вермута

1)   слатко вино……………………………………………………………….....95l
2)   алкохол……………………………………………………………………... ..5l
3)   пелин ………………………………………………………………………125g
4)   линцура ………………………………………………………………….….60g
5)   анђелика…………………………………………………………….……… 60g
6)   иђирот…………………………………………………………………….. 125g
7)   оман……………………………………………………………………….. 125g
8)   кичица…………………………………………………………………….. 125g
9)   дубачац……………………………………………………………………. 125g
10)     кинески цимет…………………………………………………………….. 100g
11)     мушкатни орашчић………………………………………………………… 15g
12)     свеже поморанџе исечене на кришке………………………………………..6g


Овакав начин мацерације и производње вермута је нерационалан јер знатно успорава производњу, а ни екстракција није потпуна. Због тога се екстракција најчешће врши у раствору алкохола. Екстракција је најјача у 70%-ом алкохолу. Међутим, у том случају долази до екстракције терпена који су непожељни у вину. Одстрањивање терпена постиже се разблаживањем алкохолног мацерата на око 35-45 vol %. Уместо ових комбинација препоручује се екстракција у 50%-ом алкохолом раствору, када долази до знатно мањег замућења вина, а истовремено вермут добија боље органолептичке особине.
Екстракција се врши тако што се траве и други биљни делови најпре наквасе топлом водом, а затим се, после једног дана, врши њихова екстракција у алкохолном раствору. Однос ароматичних додатака (биљака) и алкохолног раствора треба да је 1:10. екстракција траје око 7 дана. Затим се мацерат отаче, па се поново додаје алкохолни раствор и опет после 7 дана оцеди. Овако добијени мацерат се помеша, а затим и бистри. На 2l вог мацерата долази 100-150g иљних делова што је довољно за производњу 100l вермута.

Ovo je prekopirano iz mog seminarskog rada...
Imam i opsirniji tehnoloski postupak... Pa ako je potrebno..... da tipkam dohfly
Sačuvana

Ljubitelj dobre kapljice :-)
miroslav
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 28
Lokacija: Obrenovac
Poruke: 50

OS:
Windows XP
Browser:
Safari


« Odgovor #1 Poslato: 25. Januar 2009, 16:47:47 »

Ako te ne mrzi bilo bi lepo da imamo sto vise podataka, mada je i ovo super.
Sačuvana
alambik
Heroj foruma
*****


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 735

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #2 Poslato: 25. Januar 2009, 19:52:33 »

Придружујем се молби.
А било би лепо и да се неко од овдашњих винара жртвује и каже, ево пробаћемо то и да направимо!
Не мора 100 литара, нека буде 10-15-20.
А?

А ја ћу, колико ми време дозволи, покушати да преведем неке рецепте за ароматична и специјална вина који су се појавили у књизи извесног немачког апотекара Хорикса почетком 19. века. Он тим винима даје своје називе (то јест онако како су се она називала у његовом окружењу, у Немачкој, и врло могуће је да неки од тих назива одговорају називима у другим земљама, али исто тако је врло могуће, и извесно, да се иста, или слична вина, другачије називају другде.

Нека диода погледа касније па нека евентуално раздели те рецепте у категорије и отвори нови топик, или како већ буде нашао да је најбоље због прегледности.

Ево одмах једног рецепта за вино које Хорикс назива мађарским:

Узети:

Фино изгњечене далматинске грожђице...............................12 понда
фино изгњечене коринтске грожђице...................................  1 понд

и то заједно у једном бурету од једног анкера добро измешати и тад додати

бастард шећер (нерафинисани браоншећер од шећ.трске: моја опсака) .......12 понда
шећерни сируп........................................................................................      2 понда

После овога насути преко тога толико вина од јабука (цидера), или вина од огрозда, док буре не буде довољно пуно, али се остави простора за врење. Тада га одложити на топло место.
Кад ферментација у бурету завршидоспе се истим вином до врха, добро затвори, и остави у подруму најмање 4 месеца да зри.
Што је вино старије боље је, али након речена 4 месеца може се отакати и одмах флаширати.


Ето, тако Хорикс прави мађарско вино.
Појављују се ту старе мере. Ја сам их дешифровао и ако неко заиста хоће да проба неки од ових рецепата, радо ћу га упутити у сву проблематику старих мера (ту може бити проблем јер је питање, рецимо, на који анкер Хорикс мисли, и који понд, немачки или холандски, и да ли пре увођења метричког система или после).
За овај рецепт конкретно: Хорикс користи цидер, или вино од зеленог огрозда, а ја вам могу потврдити да је вино од зеленог огрозда идеални фалсификат рајснког ризлинга! Дакле, слободно узмите рајнски ризлинг за овај рецепт.
Sačuvana
lahnjan
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Slovenija
Poruke: 24

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #3 Poslato: 25. Januar 2009, 20:17:38 »

Dodajem još 3 recepta za pravljenje vermuta. Uzeto iz knjige Emil Keršek: Ljekovito bilje u vinu i rakiji

Priprema vermuta
Sastojci za izradu cca 10 l vermuta su:
1. 9 1 bijelog vina ( bolje su vrste s manje ekstrakata) s 10-12 % alkohola
2. macerat ljekovitog bilja (prema receptu u daljnjem tekstu) u l litri lozovače (prema 3 priložena recepta) kod kojeg je maceracija trajala 10-15 dana
3. 900-1000 g šećera (po ukusu)
4. limunska kiselina 10-20 g (po ukusu u ovisnosti o korištenoj vrsti vina i njegovoj kiselosti)
Važna napomena: Radi stabilizacije arome vermut obvezno mora odležati najmanje mjesec dana, sa duljim odležavanjem dobiva na kvaliteti.

Recept I:
Sastav ljekovitog bilja za maceraciju u 1 l lozovače
1. anis 2 g
2. borovica 26 g
3. kičica 3 g   
4. kim 1 g
5. komorač 12 g
6. korijandar 20 g
7. metvica paprena 12 g
8. stolisnik 16 g
9. vanilija 2 g
10. cimet 2 g
11. muškat oraščić 1 g
12. klinčić 2 g
ukupno 107 g.

Recept II:
1.   anis 2 g
2.   borovica 30 g
3.   kičica 4 g
4.   kim 1 g
5.   komorač 8 g
6.   korijandar 16 g
7.   metvica paprena 10 g
8.   stolisnik 12 g
9.   vanilija 2 g
10.   cimet 3 g
11.   muškatni oraščić 1 g
12.   klinčić 2 g
Ukupno 100 g.

Recept III:
1.   anđelika 6 g
2.   dupčac 12 g
3.   iđirot 13 g
4.   kičica 12 g
5.   oman 12 g
6.   pelin divlji 13 g
7.   srčanik 6 g
8.   čičkov korijen 12 g
9.   cimet 10 g
10.   muškatni oraščić 2 g
11.   narančina kora 6 g
Ukupno 86 g.

Napomena: Svaka od ovih količina macerata dovoljna je za 10 litara vermuta.

Sačuvana
alambik
Heroj foruma
*****


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Poruke: 735

OS:
Windows XP
Browser:
Microsoft Internet Explorer 7.0


« Odgovor #4 Poslato: 25. Januar 2009, 21:02:25 »

Лахњане, имаћемо ту један проблем, бојим се, а то су називи биљака!
Народних назива за једну те исту биљку има често неколико, а разликују се и од краја до краја.
У реду, ви напишите како сте прочитали па можемо касније, ако неко хоће да користи неки од рецепата, да пречешљамо све те називе и да видимо да ли је добро схваћено које биље треба.
Sačuvana
lahnjan
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Slovenija
Poruke: 24

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #5 Poslato: 26. Januar 2009, 07:50:00 »

Za sebe sam napravio mali rečnik iz područja lekovitih biljaka, pa možemo preko latinskog naziva doči do narodnog naziva. Ja se izvinjavam, jer ne razlikujem dobro hrvatski i srpski, ali mislim, da su u rečniku hrvatski narodni izrazi, jer je večina njih uzeta iz gore spomenute knjige, a knjiga je bila izdana u Hrvatskoj.
Ako ga prilepim kao tabelu, sve mi razbaca, pa ču morati najprije to rešiti.
Sačuvana
lahnjan
Mlađi član
**


Ugled člana: 0
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 55
Lokacija: Slovenija
Poruke: 24

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #6 Poslato: 26. Januar 2009, 10:23:52 »

To je moje pomagalo:

hrvatsko                            latinsko                                      slovensko
aloja                                 aloe barbadensis                         barbadoška aloja
anđelika                            angelica archangelica                  angelika
anis                                   pimpinela anisum                       janež
blaženi čkalj                       cnicus benedictus                       benediktinka
borovica                            juniperus communis                    navadni brin
borovnica crna                   vaccinium myrtillus                     borovnica
bosiljak                             calamintha officinalis                   čober, vrsta male divje mete
brđanka                            arnica montana                           navadna arnika
čestoslavica                       veronica officinalis                      zdravilni jetičnik
crni sljez                           malva silvestris                           gozdni slezenovec
divizma                             verbascum thapsiforme               velecvetni lučnik
dupčac                              teucrium chamaedrys                  navadni vrednik
gavez                                symphytum officinale                  navadni gabez
ginseng                             panax ginseng                            ginseng
glog bijeli                          crataegus monogyna                   navadni ali enovratni glog
gospina trava                     hypericum perforatum                šentjanževka
iđirot                                 acorus calamus                           pravi kolmež
imela                                 viscum album                             bela omela
izop                                   hyssopus officinalis                     navadni ožepek
jagoda šumska                    fragaria vesca                           rdeča jagoda, navadna
kadulja                              salvia officinalis                           žajbelj
kičica                                erythraea centaurium                   navadna tavžentroža
kim                                   carum carvi                                 navadna kumina
komorač                            foeniculum vulgare                       komarček
kopar                                anethum graveolens                     koper
korijandar                         coriandrum sativum                      koriander
lavanda                             lavanda vera                               sivka
lazarkinja                          asperula odorata                          dišeča perla
lišaj islandski                     cetraria islandica                          islandksi lišaj
ljupčac                              levisticum officinale                      luštrek
majčina dušica                   thymus serpyllum                         materina dušica
matičnjak                          melisa officinalis                           melisa
mažuran pitomi                  origanum majorana                      majaron
medveđi dlan                     heracleum sphondylium                 navadni dežen
medvjetka                         arctostaphylos uva ursi                  vednozeleni gornik
metvica paprena                mentha piperita                            poprova meta
neven                               calendula officinalis                       vrtni ognjič
oman                                inula helenium                              veliki oman
oslad                                polypodium vulgare                       sladka koreninica
pelin                                 artemisia absinthium                     pelin
petoprsta                          potentilla tormentilla                      srčna moč
pirika                                agropyrum repens                        plazeča se pirnica
plućnjak                            pulmonaria officinalis                    navadni pljučnik
podbjel                              tussilago farfara                           lapuh
preslica                             equisetum arvense                        njivska preslica
rosopas                             chelidonium majus                        krvavi mlečnik
rusomača                          capsella bursa pastoris                  navadni plešec
ruta                                  ruta graveolens                            vinska rutica
ružmarin                           rosmarinus officinalis                     rožmarin
sirištara žuta                     gentiana lutea                               encijan, rumeni svišč
sladić                                glycyrrhiza glabra                         sladki koren, golostebelni
sljez bijeli                          althaea officinalis                          navadni slez, ajbiž
srčenjak                            polygonum bistorta                       kačja dresen
stolistnik                           achillea millefolium                        rman
tetrljan                              marrubium vulgare                      črna meta
timijan vrtni                       thymus vulgaris                           vrtni timijan
trava iva                            teucrium montanum                     gorski vrednik
vodopija                            cichorium intybus                         navadni potrošnik
vrijesak                             calluna vulgaris                           jesenska vresa
« Poslednja izmena: 26. Januar 2009, 13:43:07 Autor dioda » Sačuvana
dioda
Administrator
*****


Ugled člana: 27
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Starost: 32
Lokacija: Novi Sad
Poruke: 1406

OS:
Windows XP
Browser:
Firefox 3.0.5


« Odgovor #7 Poslato: 26. Januar 2009, 10:29:01 »

Svaka cast lahnjan, sa latinskim nazivima nema greske! Iskopirao sam ih u Google i odmah izbacuje sve sto treba, ukljucujuci i slike Wink
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na:  

UseBB Port by Gaia Powered by SMF 1.1.16 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin


Prijatelji Foruma
rscaffe.com | rakijaizkrnjeva.org | vivis.org.rs

Stranica je napravljena za 0.398 sekundi sa 20 upita.