|
alambik
|
 |
« Poslato: 03. Februar 2009, 15:36:51 » |
|
Нешто нам замро форум (у ичекивању, валда, сусрета уживо) па да га мало освежим:
Nije iz tog sela
Prilj Panta nadera se komadare u bircuzu pa duboko u noć pošao kući. Na nebu je sijao pun mesec.
U putu sretne drugog nekog lalu, pa će mu reći:
Ama, je l rođo, je l to sunce il mesec što sija?
“Neznam ja brate, nisam ja iz ovoga sela” reče mu drugi lala pa ode.
(Brka, 50, 4. XII 1905.)
Ово је једна анегдота о лали објављена у новинама Брка 1905. године и ја је доносим због тога што се лала у овој шали, под називом приљ Панта, наждер`о комадаре.
Комадара је типична банатска ракија. Али не оног Баната око Вршца, тамо има и грожђа, и воћа, и свега, него равног, црног Баната ("далеко ми је Банат, црна кошуља" каже Јакшић у једном стиху који се нарочито свидео Милошу Црњанском), где има жита, и кукуруза, али лозе слабо, па и друго воће је ретко. Дакле, пекла се комадара, ракија од хлеба, звана и лебара (али је комадара "оригиналнији" назив, и мени лепши).
Хлебови се испеку (пшенични, премда су се често користили и ражени, или бар помешано пшенично и ражено брашно) па се касније искидају у комаде и накиселе у води. Све се то, кад се добро накисели, стави на шпорет и загреје (не мора да кува) и онда се дода одређена количина наклијалог жита. Кад се маса охлади дода се доста пекарског квасца и комина се преври. После тога дестилација како већ знамо да треба.
Ево, заричем се да ћу пробати ово, чим посао мало попусти.
|
