Šardone

[peca50]

Šardone - morfološke i proizvodne osobine

Šardone je sorta vinove loze koja potiče iz grupe sorti istog porekla ili conculta Pinot. U concultu Pinot još spadaju i Burgundac crni, Burgundac beli, Burgundac sivi i još neke na ovim prostorima manje poznate sorte. Ove sorte vode poreklo iz Burgundije i Šampanje, čuvenih vinogradarskih reona sa severoistoka Francuske.

Predpostavlja se da je Šardone nastao mutacijom iz Burgunca belog. Između ove dve sorte u prošlosti nisu pravljene razlike. Smatralo se da su to sinonimi iste sorte. Kasnije se došlo do saznanja da i pored velike sličnosti, ove dve sorte možemo razlikovati po nekim morfološkim detaljima i određenim biološkim karakteristikama. Šardone se najviše gaji u Francuskoj u Šampanji, a u SAD u Kaliforniji.Na nešto manjim površinama se gaji u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Južnoj Africi i Australiji.

U našoj zemlji u ukupnim površinama pod vinogradima ima je malo ali u poslednjih 10-tak godina se intezivnije podižu vinogradi sa ovom sortom. Smatramo da će se na osnovu svih parametara, površine pod Šardoneom i dalje povećavati s obzirom da je vino ove sorte izuzetno traženo i ne tržištu ima visoku cenu.

Što se karakteristika same loze tiče čokot je srednje bujnosti, grozd je mali, valjkast ili sa ramenom, srednje zbijen. Prosečna masa grozda je oko 100 grama. Bobice su beličasto-zelene, male, okrugle, sočne, karakteristične arome.Kad su proizvodne osobine u pitanju karakteristično je da rano započinje vegetaciju, nekoliko dana pre Pinot sorti. Srednje pozna sorta je i bere se u drugoj polovini septembra.

Nakuplja mnogo šećera, ali se zato odlikuje malom rodnošću. Prosečni prinosi se kreću oko 9000kg/ha. U ovom pogledu zaostaje za burgundcem belim, ali pri većim opterećenjima, na visokim uzgojima, zadovoljava. Ni pri većim prinosima ne dolazi do narušavanja kvaliteta. Vrlo često Šardone po kvalitetu vina nadmašuje Burgundac beli. Otpornost na niske temperature mu je dobra, ali je sorta osetljiva na Botritis. Na zapercima ne rađa.

Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, često sa malo neprevrelog šećera. Klonska selekcija ove sorte vršena je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Bugarskoj i Mađarskoj. Vrlo je perspektivna sorta za visokokvalitetna bela vina, prvenstveno severnjačkih vinogorja, ali veoma dobre rezultate daje i u uslovima toplije klime. Tako je u Kaliforniji jedna od najznačajnijih sorti za bela vina.

Još par karakteristika: Osetljiv na Botritis, a izuzetno otporan na mrazeve, koeficijent rodnosti 1,2-1,4, rezidba: kondir 2 okca, a luk od8 do 10 okca.

[fant]

pozdrav,ja sam novi clan.Pitanje,gde u Srbiji moze da se kupi grozdje vrste chardone?

[DarkoK]

pozdrav,ja sam novi clan.Pitanje,gde u Srbiji moze da se kupi grozdje vrste chardone?

Veliki izbor sadnica vinove loze ima firma Bojoni. Pa pogledaj tamo.

[cvele]

Vidi ovde za lozne kalemove

http://www.rasadnikmb.com/index.html

Drugare, sredi malo profil, da vidimo odakle si, godine i tako to...

[fant]

hm,ja sam mislio gde mogu da kupim grozdje,ne kalemove ili lozu .Dakle,da pojednostavim ,zeleo bih da sledece godine napravim sopstveno vino, a posto volim sardone ...Nemam vinograd,niti mogucnosti da uzgajam grozdje,vec samo onako iz hobija 50-ak litara kvalitetnog vina.Znaci treba mi grozdje a ja sve ostalo ,onako pocetnicki,pa sta ispadne .
U savkom slucaju ,hvala za svaki savet.

[DarkoK]

Za naručivanje grožđa možeš koristiti internet. Kad dođe sezona berbe pogledaš na internetu i sigurno ćeš naći proizvođače.

[drama]

Поздрав свима, ја сам нови члан форума и из Подгорице сам. Имам мали виноград око 400 коријена вранца и око 80 коријена шардонеа, вино вранац је од давнина справљано на овоме подручју тако да је лако доћи до правих информација и савјета. Што се тиче справљања бијелог вина ту је ситуација потпуно другачија, ријетки су домаћини који справљају то вино тако да је и до савјета тешко доћи( и ко зна неће да ти каже). Мене конкретно интересује како се добија бијело вино( прочитао сам да се прво циједи сок, након тога се сок оставља да ферментира одређено вријеме) молим за савјет како се циједи , колико треба времена да ферментира како се претаче(негдје на интернету сам прочитао да се у вино прије слијевања сипа нека врста глине да би покупила талог и избистрила вино) и све остало што је битно за производњу бијелог вина јер сам тотални лаик.
Још једном поздрав свима из Подгорице и унапријед хвала

[dioda]

Pozdrav drama

U ovoj temi je napisano dosta toga o proizvodnji belih vina pa procitaj...

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,88.0.html

[lozar]

Nisam pametan da li da otvorim novu temu pod nazivom "Klonska selekcija sorti" ili da se pri svakoj, već otvorenoj temi za pojedine sorte samo doda odredjeni članak.Nek dioda odluči.Evo jednog zanimljivog članka o klonovima Šardonea.
  Klonovi sorte Šardone u našim vinogorjima
Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente. Posebno interesovanje među našim vinogradarima vlada za italijanskim klonovima VCR4, VCR6, VCR10, VCR11. U našoj zemlji su introdukovani i francuski klonovi Šardonea - 75, 76, 95.
Sorti Šardone (Chardonnay) pripada vodeće mesto u svim vinogradarskim zemljama gde se gaje sorte za bela vina. Sorta je francuskog porekla, iz područja Champagne i Burgogne. Poseduje visoku ekološku plastičnost koja joj je omogućila uspešno gajenje u različitim delovima sveta. Intenzivan rad na klonskoj selekciji sorte Šardone doprineo je njenoj ubrzanoj i velikoj ekspanziji. Stvoren je veliki broj klonova koje odlikuju produktivnije karakteristike u odnosu na populaciju sorte, uz očuvane ili posebno naglašene kvalitetne komponente.
U proteklih 10-12 godina, u našoj zemlji su introdukovani noviji klonovi iz Italije i Francuske. Posebno interesovanje medu našim vinogradarima vlada za klonovima sorte Šardone poput VCR4, VCR6, VCR10, VCR11. Navedeni klonovi potiču iz Italije i proizvod su zadruge VCR (Vivai Cooperativi Rauscedo), svetskog lidera u proizvodnji loznog sadnog materijala superiornih genetičkih i sanitarnih karakteristika. U našoj zemlji su introdukovani i francuski klonovi Šardonea - 75, 76, 95.
Italijanski klonovi
Evo i opisa najvažnijih karakteristika pomenutih italijanskih klonova preuzetih iz VCR kataloga. Šardone VCR4 - Mutant Šardonea, razlikuje se po boji pokožice i po vrlo intenzivnoj aromi koja deluje kao muskatna. Šardone VCR6 - Slabije bujnosti od populacije sorte, grozd srednje zbijen. Ostvaruje dobar procenat šećera uz očuvan visok sadržaj ukupnih kiselina. Rodnost nešto niža od osrednje. Srednja do dobra otpornost na botritis. Pogodan kao baza za proizvodnju penušavih vina. Vina su postojanog ukusa i mirisa. Šardone VCR10 - Rodnost klona je
manja od standardne. Grozd je poluzbijen, bobica aromatičnog ukusa, sa visokim ukupnim kiselinama. Smatra se odličnim klonom za proizvodnju penušavih vina. Šardone VCR11 - Klon je bujan, grozd poluzbijen, bobica srednje krupna sa čvrstom pokožicom. Osrednje rodnosti, postiže dobar procenat šećera i odličan sadržaj ukupnih kiselina. Poseduje dobru do odličnu otpornost na botritis. Koristi se za proizvodnju suvih vina.
Francuski klonovi
Klon 75 karakteriše visok rodni potencijal. Ostvaruje prinose u proseku 20% više od populacije sorte. Daje vina standardne arome, uravnotežena, ali često razblažene arome zbog previsokih prinosa. Klon 95 karakteriše srednja rodnost i zadovoljavajući prinosi, na nivou proseka standarda. Sadržaj šećera je nešto iznad proseka standarda. Osetljivost na botritis na nivou standarda. Kod mladog vina veoma bogat buke, kompletne i uravnotežene strukture, podesno za čuvanje.
I pored velike rasprostranjenosti sorte Šardone u svetu i relativno dobrog kvaliteta vina, treba imati u vidu neosporno veliki uticaj ekoloških činilaca na ispoljavanje sortnih karakteristika. Pored velikog uticaja klimatskih i zemljišnih uslova na kvalitet grožda i proizvedenog vina, značajan utucaj imaju način rezidbe, oblik stabla kao i drugi elementi odabranog sistema gajenja.
Pošto je reč o klonovima koji se tek uvode u vinogorja Srbije, ovde iznosimo deo rezultata istraživanja prvih iskustava sa novim klonovima na našim vinogradarskim prostorima. Ovoga puta odlučili smo se za klonove sorte Šardone - VCR4 (ltalija) i 75 (Francuska). Namera nam je da kod zainteresovanih vinogradara otklonimo neke nedoumice pri izboru klonova i pomognerno pri iznalaženju optimalnog opterećenja čokota u našim agroekološkim uslovima.
Imajući u vidu veliki uticaj stepena opterećenja čokota rodnim okcima na ispoljavanje vegetativnog i rodnog potencijala sorte, na kvalitet grožda i proizvedenog vina, klonove smo podvrgli različitom stepenu opterećenja, u cilju iznalaženja optimalnog, u navedenim ekološkim uslovima.
Rezultati istraživanja
Ispitivani klonovi, VCR4 i 75, nalaze se u sortimentskom vinogradu, na objektu „Dobričevo", preduzeća „Rubin" iz Kruševca. Zasad je špalirskog sistema gajenja. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 626 mm, u toku vegetacije 402 mm. Srednja godišnja temperatura 10,7°C, vegetaciona 16,4°C.
Za oba klona ispitivana su tri različita stepena-varijante opterećenja čokota zimskim okcima. Varijanta 1: Jedan luk od 10 okaca i jedan kondir za zamenu. Opterećenje čokota zimskim okcima iznosi 12 (4 okca/m2). Varijanta 2: Dva luka od 10 okaca i dva kondira za zamenu. Opterećenje čokota zimskim okcima iznosi 24 (9 okaca/m2). Varijanta 3: Tri luka od 10 okaca i tri kondira za zamenu. Opterećenje čokota zimskim okcima iznosi 36 (13 okaca/m2).
Pri najmanjem optere ćenju od 12 okaca po čokotu, kod oba klona, aktiviran je najveći procenat zimskih okaca, odnosno najveći je procenat razvijenih lastara - 86% (VCR4), i 90% (klon 75). Vrednosti osnovnih pokazatelja rodnosti - broj grozdova po okcu, razvijenom i rodnom lastaru, ispoljavaju tendenciju smanjenja sa povećanjem opterećenja čokota rodnim okcima. Uočava se da povećanjem opterećenja čokota zimskim okcima raste prosečan broj grozdova po čokotu, ali se smanjuje rodnost po jednom okcu, lastaru i rodnom lastaru.
Unutar klona VCR4 ostvarene su značajne razlike u visini prinosa grožda izmedu varijanti 1 (540.8 g/m2) i 3 (1333 g/m2) i varijanti 1(540.8 g/m2) i 2 (992.6 g/m2). Značajno povećanje prinosa grožda u varijanti 3 u odnosu na varijantu 1, nije umanjilo kvalitet grožda. Dobijeni rezultati ukazuju da pri opterećenju od 12 do 36 okaca po čokotu nije narušena, za kvalitet grožda veoma bitna, ravnoteža izmedu vegetativnog i rodnog potencijala klona, što ujedno objašnjava i očuvan visok kvaliteta grožda. Sadržaj šećera se održao na visokom nivou i pored značajnih povećanja prinosa u varijanti 3 (22.1%) u odnosu na varijantu 1 (23%). Ispoljeno je, već poznato, pozitivno svojstvo sorte da i prored visokog sadržaja šećera u širi zadržava visok nivo ukupnih kiselina - varijanta 1 (7.3g/1), a varijanta 3 (7.2g/1).
Vina proizvedena od klona VCR4 su slamastožuta do zlatna, sa zlatnim odsjajem oko meniska. Imaju miris egzotičnog voća, ananasa, manga i grejpfruta, sa primesama mirisa meda i sušenog voća. Ukus je zaokružen, zbog većeg sadržaja alkohola; bogata su telom, volumna. Prisutna mekoća na ukusu i aroma baderna koja se dugo zadržava - naknadni ukus je snažno prisutan.
Klon VCR4 je slabije prinosan u odnosu na BCL75. Pri najmanjem opterećenju čokota postižu se vrlo niski prinosi. Preporučuje se kao optimalno, opterećenje iz varijante 2 i 3, odnosno od 9 do 13 okaca po m2. Pri ovom opterećenju obezbedeni su stabilni i ekonomski prihvatljivi prinosi, a proizvedeno grožde sadrži visok nivo šećera i ukupnih kiselina u širi i održava vrlo intenzivnu aromu. Vina su kompleksna na mirisu i ukusu, pogodna za kupažu. Klon VCR4 se može saditi zajedno sa drugim produktivnijim klonovima, poput klona R8, BCL75. U agroekološkim uslovima vinogorja Srbije postoje uslovi da se ispolji visok kvalitativni potencijal klona VCR4.
Nestabilna aroma
Zapažanja vinogradara i vinara iz drugih zemalja govore da je specifična, nalik muskatnoj, aroma klona VCR4 često nestabilna, stajanjem se gubi, a njen intenzitet varira od godine do godine.
Kod klona 75 su ostvarene značajne razlike u visini prinosa grožda po jedinici površine između varijanti 1 (1022g/m2) i 2 (1437 g/m2) i 1 (1022g/m2) i 3 (1659 g/m2). Povećanje prinosa u varijantama 2 i 3 značajno je uticalo na smanjenje sadržaja šećera u širi u poređenju sa varijantom 1 (21.9%). Vrednosti sadržaja ukupnih kiselina su, u sve tri varijante ogleda približne (7.40g/l; 7.62g/l; 7.50 g/l).
Proizvedena vina klona 75 su zelerkastožute boje sa zlatnim odsjajem u čaši. Herbalnog mirisa, koji je propraćen mirisom voća - jabuka i breskva. Na ukusu živo, veoma sveže, sa kiselinama koje mu daju živost, izbalansirano, sa veoma izraženom aromatičnom snagom voća (Varijante 1 i 2). Vino iz varijante 3 je osetno slabije izražene voćne arome. Pošto je klon visokoprinosan, a prekoračenjem prinosa prisutna su neželjena odstupanja u kvalitetu vina, preporučuje se da, optimalno prosečno opterećenje po čokotu, bude u okvirima prve i druge ogledne varijante od 12 do 24 okca, odnosno do 9 okaca po m2.
 
Preuzeto sa internet strane:               Autori:
http://www.poljoprivreda.info/?oid=5&id=628                           Slavica Todić
                                                                                                        Mile Ivanović
Izvor: časopis "Vino"                                                                          Vlada Nikolić

[grab]

Poštovanje, ja sam novi član i slabo se snalazim sa "forumima", tačnije prvi put sam registrovan i polako učim kako ovo ide, pa mi nemojte zameriti ako nešto pogrešim.
dolazim iz Novog Sada i ovog proleća sam zasadio jedno jutro chardonnay-a. Interesuje me koji je najbolji uzgojni oblik za ovu sortu na Fruškoj gori ?

[peca50]

Objasni nam koliko je rastojanje između redova i čokot od čokota u redu, pa će nam lakše biti da ti preporučimo uzgojni oblik.

[alambik]

Ja opet ne mogu da poverujem da ste zasadili celo jutro vinograda (novo jutro je 1600 kvadratnih hvati ili nešto preko 56 ari dok je staro jutro 2000 kvadratnih hvati) a da se tek sad interesujete za tako sporedne stvari kao što je izbor uzgojnog oblika.
Ako ste to pitanje već rešili pa sad samo ovde proveravate da li i drugi misle onako kako ste vi već odlučili, onda je u redu.

[grab]

Dosta sam čitao o tome, a i "obećali" su mi drugi vinogradari iz Sr. Karlovaca da će me stručno posavetovati ali "koliko ljudi -toliko ćudi". Svako hvali drugi uzgojni oblik. Inače razmak između redova je 2,5 m , a u redu 0,8m. Zasadio sam novo jutro ( nešto više od 5.000 kvm).

[lozar]

koja je podloga ako nije tajna?
ja bih ti preporučio karlovačku rezidbu(mada i gijov jednogubi oblik odgovara).iz iste glave čokota odgaje se dve vertikalne kordunice i u njima se svake godine primenjuje gijova rezidba u visini prve žice.lastare savijaš i vezuješ polulučno, sa jedne kordunice na levu a sa druge na desnu stranu.tako dobijaš od 20-24 okca a može i manje i više što zavisi od dužine lukova.šardone ne bi trebalo opteretiti rodom sa više od 8-9 t/ha u našim uslovima bez obzira što se radi o ranoj sorti.

[grab]

Hvala  lozare, uglavnom su mi tako i preporučili. Ovih dana palimo stubove i spremamo se za postavljanje istih. Ima li neko informacije gde se može "povoljno" kupiti žica ?
 Što se tiče sadnica, one su kupljene u Enovitisu tj. uvezene iz Italije a klon je VCR 11. MOgu ti reći da su se lepo primile iako sam relativno kasno zasadio( početkom maja) jer su nas uhvatili prvomajski praznici.