ЗАКОН О ВИНУ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1.Овим законом уређује се: производња, прерада, квалитет и промет
грожђа намењеног за производњу вина; производња, прерада и квалитет шире,
вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у
производњи вина; означавање вина са географским пореклом; промет грожђа,
вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у
производњи вина, као и друга питања од значаја за грожђе, ширу, вино и друге
производе од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у производњи вина.
Норме квалитета, услови у погледу паковања и декларисања
Члан 2.Грожђе, шира, вино и други производи од грожђа, шире, кљука и вина
који се користе у производњи вина морају да испуњавају прописане норме
квалитета и услове у погледу паковања и декларисања, утврђене овим законом
и прописима којима се уређује њихов квалитет.
Забране
Члан 3.Забрањена је производња вина од грожђа директно родних хибрида и од
грожђа из матичних засада.
Забрањено је да се у производним погонима и складишним просторима
држи, односно употребљава шећер, ракија, етанол и друга средства и материје,
којима се може повећати количина и мењати прописани природни састојци
шире и вина.
Изузетак од примене
Члан 4.Одредбе овог закона не односе се на производњу и прераду грожђа,
шире, вина и других производа од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у
производњи вина које физичко лице производи, односно прерађује за
сопствене потребе.
Одредбе овог закона не односе се и на правна лица којa се баве
пословима испитивања у области виноградарства и винарства, односно којa
микровинификацијом производе вино, у количинама које служе за огледне
сврхе и такво вино не стављају у промет.
Значење појмова
Члан 5.Поједини изрази, употребљени у овом закону, имају следеће значење:- 2 -
1) ампелотехничке мере јесу мере које се спроводе ради успешног
гајења винове лозе и производње грожђа;
2) Винарски регистар јесте база података о произвођачима вина,
винаријама, као и о другим подацима, у складу са овим законом;
3) Виноградарски регистар јесте база података о произвођачима
грожђа и виноградарским парцелама, као и о другим подацима, у складу са
овим законом;
4) вино јесте пољопривредно-прехрамбени производ, добијен
потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука
или шире од грожђа винских сорти винове лозе;
5) грожђе за производњу вина (у даљем тексту: грожђе) јесте плод
винове лозе за производњу вина у технолошкој зрелости, слабо осушено,
односно природно смрзнуто које се прерађује дозвољеним енолошким
поступцима и које спонтано алкохолно ферментише;
6) директно родни хибрид јесте сорта–хибрид Noah, Othello, Isabelle,
Jacquez, Clinton, Herbemont и друга сорта–хибрид добијена директним
укрштањем сорте која припада врсти Vitis vinifera L. са другом врстом рода Vitis L;
7) дозвољена енолошка средства (у даљем тексту: енолошка
средства) јесу сва средства прописана овим законом која се употребљавају у
производњи шире, вина и других производа;
8) дозвољене сорте јесу сорте винове лозе чије је грожђе намењено
производњи стоног вина, а гајење дозвољено на територији Републике Србије,
у складу са овим законом;
9) дозвољени енолошки поступци (у даљем тексту: енолошки
поступци) јесу сви поступци у производњи шире, вина и других производа
прописани овим законом;
10) други производи од грожђа, шире, кљука и вина који се користе у
производњи вина (у даљем тексту: други производи) јесу материје пореклом од
грожђа, шире, кљука и вина који се употребљавају у производњи вина;
11) евиденциона маркица за вино са географским пореклом јесте
налепница са бројем којим се евидентира свако појединачно оригинално
паковање за вино са географским пореклом;
12) контролна организација јесте организација која обавља послове
контроле производње грожђа намењеног за производњу вина са географским
пореклом, контроле производње вина са географским пореклом и остале
послове везане за контролу производње вина са географским пореклом;
13) концентрована шира јесте некарамелизована шира добијена
делимичном дехидрацијом (упаравањем) шире одређеним поступком, чија
густина није мања од 1,24 g/cm3 нa 20oC;
14) матични засад јесте засад винове лозе чија је намена производња
репродуктивног материјала ради производње садница винове лозе;
15) лабораторија јесте правно лице које врши послове анализе и
контроле квалитета грожђа, шире, вина и других производа;
16) овлашћена организација која се бави пословима везаним за
Виноградарски регистар (у даљем тексту: стручна организација за
Виноградарски регистар) јесте правно лице које обавља послове утврђивања и
обраде података о виноградарским парцелама и остале послове везане за
Виноградарски регистар;
17) оригинално пуњење јесте такво пуњење које се било којом радњом
не може вратити у првобитно стање;
18) препоручене сорте јесу сорте винове лозе чије је грожђе намењено
производњи вина са географским пореклом, а гајење дозвољено у Републици
Србији и препоручено за одговарајуће виноградарско географско производно
подручје;
19) произвођач грожђа јесте правно и физичко лице, односно
предузетник који се бави производњом грожђа и који је уписан у Виноградарски
регистар;
20) произвођач шире, вина и других производа јесте правно лице,
односно предузетник који се бави производњом шире, вина и других производа
и који је уписан у Винарски регистар;
21) ректификована концентрована шира јесте концентрована шира
добијена поступцима концентрације из које су уклоњени сви састојци осим
шећера;
22) шира јесте течан производ добијен после муљања грожђа и цеђења
кљука са стварним садржајем алкохола највише до 1 % (V/V).
Врсте виноградарских географских производних подручја
Члан 6.Винородна Србија јесте целокупно виноградарско географско
производно подручје (у даљем тексту: виноградарско подручје) на територији
Републике Србије у којем постоје повољни услови за гајење винове лозе.
Винородна Србија се разврстава на виноградарска подручја чији се
називи могу користити као ознаке географског порекла, и то:
1) виноградарски регион (у даљем тексту: регион) јесте шире
виноградарско подручје у оквиру винородне Србије, које се одликује сличним
еколошким факторима, избором препоручених сорти и осталим неопходним
чиниоцима за успешно гајење винове лозе, што омогућава производњу грожђа,
шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа
и сензорним особинама за тај регион;
2) виноградарски рејон (у даљем тексту: рејон) јесте уже виноградарско
подручје у оквиру региона, које се одликује сличним специфичним еколошким
факторима, избором препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава
производњу грожђа, шире, вина и других производа карактеристичних по
квалитету, приносу грожђа и сензорним особинама за тај рејон;
3) виногорје јесте уско виноградарско подручје у оквиру рејона које се
одликује уједначеним специфичним еколошким факторима, избором
препоручених сорти и осталим чиниоцима, што омогућава производњу грожђа,
шире, вина и других производа карактеристичних по квалитету, приносу грожђа
и сензорним особинама за то виногорје;
4) локалитет (или потес) јесте најмање виноградарско подручје у
оквиру виногорја које се одликује хомогеним еколошким факторима.
Министар надлежан за послове пољопривреде (у даљем тексту:
министар) ближе утврђује границе и називе виноградарских подручја,
дозвољене и препоручене сорте за виноградарска подручја, максималне- 4 -
приносе за та виноградарска подручја и друге карактеристике везане за
производњу грожђа и вина у виноградарским подручјима.
Врсте винаЧлан 7.Вино се разврстава на:
1) мирно вино („In stricto sensu”);
2) специјално вино;
3) вино за дестилацију.
Мирно вино јесте вино произведено енолошким поступцима третирања
грожђа, кљука и шире уобичајеном ферментацијом које видно не ослобађа
угљендиоксид.
Специјално вино јесте вино произведено специјалним енолошким
поступцима чије карактеристике потичу не само од грожђа, већ и од
примењених специјалних енолошких поступака производње.
Специјална вина се разврставају на: природно десертно вино, ликерско
вино, ароматизовано вино, пенушаво вино, квалитетно пенушаво вино,
ароматизовано квалитетно пенушаво вино, газирано вино, полупенушаво вино,
слабо газирано вино и друга специјална вина.
Вино за дестилацију јесте вино намењено за дестилацију.
Министар ближе прописује врсте и категорије специјалних вина, врсте
енолошких поступака и енолошких средстава, начин и поступак производње,
квалитет, означавање и друге захтеве за производњу и промет специјалних
вина, као и квалитет, врсте енолошких поступака и енолошких средстава и
друге захтеве за производњу и промет вина за дестилацију.
Категорије мирних винаЧлан 8.Мирно вино се према квалитету, начину производње и врсти
виноградарског подручја разврстава на:
1) стоно вино;
2) вино са географским пореклом.
Вино са географским пореклом се према квалитету, начину производње
и врсти виноградарског подручја разврстава на:
1) регионално вино;
2) квалитетно вино са географским пореклом.
Стоно вино јесте вино без географског порекла произведено од грожђа
једне или више дозвољених сорти винове лозе врсте Vitis vinifera L, односно
сорти добијених укрштањем сорти врсте Vitis vinifera L. и других врста из рода
Vitis, које испуњава прописан квалитет и начин производње за ову категорију
вина, у складу са овим законом и другим посебним прописима.
Регионално вино јесте вино произведено од грожђа једне или више
препоручених сорти винове лозе врсте Vitis vinifera L, односно сорти добијених
укрштањем сорти врсте Vitis vinifera L. и других врста из рода Vitis, пореклом
најмање 85 % из истог виноградарског региона, при чему се производња и
прерада грожђа и производња вина обавља у оквиру датог виноградарског
региона, у складу са прописаним дозвољеним приносом грожђа, квалитетом и
начином производње вина за ову категорију, у складу са овим законом и другим
посебним прописима.
Квалитетно вино са географским пореклом разврстава се на:
1) квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и
квалитетом;
2) врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским
пореклом и квалитетом.
Квалитетно вино са контролисаним географским пореклом и квалитетом
јесте вино произведено од грожђа једне или више препоручених сорти винове
лозе врсте Vitis vinifera L. са израженим карактеристикама за сорту или сорте,
пореклом из истог виноградарског рејона, при чему се производња и прерада
грожђа и производња вина обавља у оквиру датог виноградарског рејона, у
складу са прописаним дозвољеним приносом грожђа, квалитетом и начином
производње вина за ову категорију, у складу са овим законом и другим
посебним прописима.
Врхунско вино са контролисаним и гарантованим географским пореклом
и квалитетом јесте вино произведено од грожђа једне или више препоручених
сорти винове лозе врсте Vitis vinifera L. са нарочито израженим
карактеристикама за сорту или сорте, пореклом из истог виноградарског рејона,
при чему се производња и прерада грожђа и производња вина обавља у оквиру
датог виноградарског рејона, у складу са прописаним дозвољеним приносом
грожђа, квалитетом и начином производње вина за ову категорију, у складу са
овим законом и другим посебним прописима.
Министар ближе прописује начин и поступак производње и квалитет
стоног вина, као и максимално дозвољене приносе грожђа, начин и поступак
производње и квалитет вина за сваку од категорија вина са географским
пореклом.
Врсте других производаЧлан 9.Врсте других производа, у смислу овог закона јесу:
1) неферментисани производи, и то: концентрована шира и
ректификована концентрована шира;
2) остали производи.
Остали производи јесу производи настали од грожђа, шире, кљука и
вина који нису наведени, а који се употребљавају у производњи вина.
Министар ближе прописује врсте других производа, врсте енолошких
поступака и енолошких средстава, начин и поступак производње, квалитет,
декларисање, означавање и друге захтеве за производњу и промет других
производа.
II. ПРОИЗВОДЊА ГРОЖЂА
Агротехничке мере и производња грожђа
Члан 10.Производња грожђа обухвата све радове, агротехничке и
ампелотехничке мере у винограду, укључујући и бербу грожђа.
Грожђе може да се производи само од дозвољених сорти винове лозе.
Производња и квалитет грожђа мора да буде у складу са категоријом
вина за које је грожђе намењено и то у погледу ограничења приноса, као и
садржаја шећера у грожђу, односно садржаја шећера у шири.
Берба грожђа може да се врши само у време када грожђе достигне
одговарајућу зрелост за одређено виноградарско подручје, сорту, врсту и
категорију вина.
Произвођач грожђа је дужан да поступа на начин како би се сачувале
све природне карактеристике грожђа.
Произвођачи грожђа
Члан 11.Производњом грожђа може да се бави правно лице и предузетник који је
регистрован у Регистар привредних субјеката и који је уписан у Виноградарски
регистар који води министарство надлежно за послове пољопривреде (у даљем
тексту: Министарство), ако има у власништву, односно у закупу или у
кооперацији виноград.
Правно лице и предузетник из става 1. овог члана уписује се у Регистар
привредних субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација
привредних субјеката.
Производњом грожђа које је намењено промету, може да се бави и
физичко лице ако има у власништву, односно у закупу или у кооперацији
виноград и ако је уписано у Виноградарски регистар.
Правно, односно физичко лице и предузетник који производи грожђе које
није намењено промету, а има у власништву, односно у закупу или у
кооперацији мање од 0,1 hа винограда не мора да се упише у Виноградарски
регистар.
Начин уписа у Виноградарски регистар
Члан 12.Упис у Виноградарски регистар врши се на основу захтева који правно
лице, предузетник, односно физичко лице из члана 11. овог закона подноси
Министарству.
Захтев за упис у Виноградарски регистар садржи:
1) податке о подносиоцу захтева (назив, седиште, адреса, матични
број, порески идентификациони број и податке о одговорном лицу);
2) шифру делатности;
3) податке о одговорном лицу за производњу грожђа (име и презиме,
адреса, јединствен матични број грађана);- 7 -
4) податке о виноградарским парцелама које се користе за производњу
грожђа (катастарска општина, број катастарске парцеле, површина, сорта,
намена коришћења грожђа и др.).
Физичко лице за упис у Виноградарски регистар подноси следеће
податке, и то: име и презиме, адресу, јединствен матични број грађана, број из
Регистра пољопривредних газдинстава, ако је уписано у Регистар
пољопривредних газдинстава, као и податке из става 2. тачка 4) овог члана.
Министар доноси решење о упису у Виноградарски регистар.
Решење министра из става 4. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.
Правно лице, предузетник, односно физичко лице дужно је да сваку
промену података пријави Министарству у року од 15 дана од дана настале
промене.
Виноградарски регистарЧлан 13.Подаци из Виноградарског регистра су јавни.
Виноградарски регистар се води у електронској форми и може се
повезивати са другим базама и регистрима Министарства.
Министар ближе прописује садржину, начин вођења Виноградарског
регистра, као и образац захтева за упис у Виноградарски регистар.
Брисање из Виноградарског регистраЧлан 14.Правно лице, предузетник, односно физичко лице се брише из
Виноградарског регистра, ако:
1) донесе одлуку о престанку обављања делатности уписане у
Виноградарски регистар;
2) ако престане да испуњава услове.
Министар доноси решење о брисању из Виноградарског регистра.
Решење министра из става 2. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.
Стручна организација за Виноградарски регистар
Члан 15.Послове вођења Виноградарског регистра, утврђивања и обраде
података о виноградарским парцелама и остале послове везане за
Виноградарски регистар обавља Министарство.
За послове утврђивања и обраде података о виноградарским парцелама
употребом геоинформационог система и остале послове везане за
Виноградарски регистар из става 1. овог члана Министарство може да овласти
стручну организацију за вођење Виноградарског регистра, на основу конкурса.
Министарство закључује уговор са организацијом из става 2. овог члана
за обављање послова за које је та организација овлашћена.- 8 -
Минисатар ближе прописује техничке и кадровске услове које треба да
испуни организација из става 2. овог члана, као и методе обављања послова.
III. ПРОИЗВОДЊА ШИРЕ, ВИНА И ДРУГИХ ПРОИЗВОДА
Технолошки поступциЧлан 16.Производња шире, вина и других производа обухва: транспорт грожђа,
одвајање шепурине и муљање грожђа, обраду кљука и шире, алкохолну
ферментацију кљука и шире, неговање и финализацију вина, складиштење,
пуњење вина и његово складиштење пре стављања у промет, као и остале
поступке у производњи других производа.
Произвођачи шире, вина и других производаЧлан 17.Производњом шире, вина и других производа може да се бави правно
лице и предузетник (у даљем тексту: произвођач), које је регистровано у
Регистар привредних субјеката и које је уписано у Винарски регистар који води
Министарство.
Произвођач из става 1. овог члана уписује се у Регистар привредних
субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација привредних
субјеката.
Произвођач се уписује у Винарски регистар ако испуњава услове у
погледу објеката, просторија, техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и
у погледу стручног кадра.
Произвођач мора да има одвојене просторије за производњу вина које
нису међусобно повезане са просторијама за производњу дестилата, као и
просторије за складиштење енолошких средстава и репроматеријала.
Произвођач мора да има одовојене судове за складиштење (чување)
стоног вина које није пореклом од грожђа из Републике Србије од судова за
складиштење (чување) вина произведеног од грожђа из Републике Србије.
Произвођач испуњава услов у погледу стручног кадра ако има запослено
лице у сталном радном односу одговарајуће стручне спреме и радног искуства
на пословима производње вина.
Произвођач - предузетник може да обезбеди стручно руковођење
процесом производње преко другог правног лица које је регистровано за
пружање услуга у пољопривреди и има запослено лице у сталном радном
односу које испуњава услове у погледу стручне спреме.
Министар ближе прописује услове у погледу објеката, просторија,
техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и стручног кадра које мора да
испуњава произвођач.
Испуњеност услова из става 3. овог члана утврђује министар решењем.
Решење министра из става 9. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.
Начин уписа у Винарски регистар
Члан 18.Упис у Винарски регистар врши се на основу захтева који произвођач из
члана 17. став 1. овог закона подноси Министарству.
Винарски регистар садржи:
1) податке о произвођачу, односно пуниоцу (назив, седиште, адреса,
матични број, порески идентификациони број);
2) податке о одговорном лицу;
3) шифру делатности;
4) податке о производњи, сировинама и готовим производима;
5) податке о производним погонима и складиштима;
6) податке о технолошкој опреми за прераду грожђа и за пуњење вина;
7) податке о судовима за производњу, одлежавање и складиштење
(чување) вина и других производа;
8) податке о лабораторијским инструментима;
9) податке о пријављеним, односно регистрованим жиговима;
10) податке о стандардима квалитета и сертификатима;
11) податке о обиму годишње продаје и броју боца и др.
Подаци из Винарског регистра су јавни и чувају се трајно.
Винарски регистар се води у електронској форми и може се повезати са
другим базама и регистрима Министарства.
Произвођач је дужан да сваку промену података који се воде у
Винарском регистру пријави у року од 15 дана од дана настале промене.
Министар ближе прописује садржину и начин вођења Винарског
регистра, као и образац захтева за упис у Винарски регистар.
Брисање из Винарског регистра
Члан 19.Произвођач вина се брише из Винарског регистра ако:
1) донесе одлуку о престанку производње шире, вина и других
производа;
2) престане да испуњава услове прописане овим законом.
Министар доноси решење о брисању из Винарског регистра.
Решење министра из става 2. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.
Винаријска евиденција
Члан 20.Произвођач је дужан да води винаријску евиденцију која садржи податке
о употребљеним сировинама, енолошким средствима, производњи, квалитету,- 10 -
количини, транспорту грожђа, шире, кљука, вина и других производа, промету
грожђа, вина и других производа и др. са документацијом која то потврђује.
Винаријска евиденција и пратећа документација о винаријској
евиденцији чува се најмање пет година рачунајући од продаје последње
количине тог вина, односно другог производа.
Министар ближе прописује садржину и начин вођења винаријске
евиденције.
Обележавање судоваЧлан 21.Произвођач је дужан да обележи сваки суд са широм, кљуком, вином и
другим производима у ринфузном стању намењен за производњу, одлежавање
и складиштење (чување) вина, односно других производа.
Произвођач је дужан да посебно обележи суд са широм, вином и другим
производима са недостатком које је потребно дорадити или прерадити са
тачним навођењем недостатака у односу на њихов прописан квалитет.
Вино и други производи не могу да се ставе у промет док се недостаци
не отклоне.
Министар ближе прописује начин обележавања судова из ст. 1. и 2. овог
члана.
Производња вина
Члан 22.У производњи шире, вина и других производа произвођач може да
користи само прописане енолошке поступке и прописана енолошка средства
којима се развијају и чувају природне карактеристике шире, вина и других
производа.
Ако енолошки поступци и енолошка средства из става 1. овог члана нису
прописана примењују се енолошки поступци и енолошка средства које је
прописала Међународна организација за лозу и вино (Organisation Internationalе
de la Vigne et du Vin), а објављени су у њеним званичним публикацијама.
Министар ближе прописује енолошке поступке и енолошка средства за
производњу шире, вина и других производа.
Обогаћивање кљука или ширеЧлан 23.Додавање шећера, ректификоване шире и концентроване
ректификоване шире (у даљем тексту: обогаћивање) кљуку или шири
намењеној производњи вина са географским пореклом није дозвољено.
Ако због изузетно лоших временских прилика грожђе садржи нижи
садржај шећера од садржаја нормалног за одређену сорту са датог
виноградарског подручја, може се вршити обогаћивање у количини која
обезбеђује садржај природног алкохола у складу са прописом којим се уређује
квалитет вина.
Обогаћивање кљука или шире одобрава Министарство на основу налаза
пољопривредног инспектора о садржају шећера у грожђу, шири или кљуку.- 11 -
Обогаћивање кљука или шире врши се у присуству пољопривредног
инспектора.
Обогаћивање кљука или шире намењених производњи врхунских вина
са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом није
дозвољено.
Министар ближе прописује начин и контролу обогаћивања кљука или
шире.
Параметри и методе квалитетаЧлан 24.Шира, вино и други производи морају имати прописан квалитет у погледу
физичких, хемијских, микробилошких и сензорних особина.
Ако вредности појединих параметара квалитета нису утврђена прописом
којим се уређује квалитет вина, употребљавају се вредности које препоручује
Међународна организација за лозу и вино (Organisation Internationalе de la Vigne
et du Vin), а објављене су у њеним званичним публикацијама.
Физичке, хемијске, микробиолошке и сензорне особине шире, вина и
других производа утврђују се прописаним методама, а ако методе нису
прописане, утврђивање се врши у складу са методама одређеним од стране
Међународне организације за лозу и вино.
Министар ближе прописује параметре и методе за анализу и утврђивање
квалитета шире, вина и других производа.
Мешање грожђа, кљука, шире, вина и других производа
Члан 25.Мешање грожђа, кљука, шире, вина, односно других производа,
дозвољено је искључиво ради уједначавања квалитета само у складу са овим
законом.
Мешање вина произведеног на територији Републике Србије са
увеженим вином није дозвољено.
Одредба из става 2. овог члана не односи се на мешање стоног вина
пореклом из Републике Србије са стоним вином из земаља са којима Република
Србија има потписан или у међувремену потпише међународни споразум који
омогућује кумулирање порекла.
Неодговарајућа шира, вино и други производи у производњи
Члан 26.Ако шира, вино и други производи не одговарају захтевима из овог
закона, произвођач је дужан да поступи у складу са налогом пољопривредног
инспектора.
Трошкови поступака са оваквом широм, вином и другим производима
падају на терет произвођача.
IV. ИСПИТИВАЊЕ КВАЛИТЕТА И СЕНЗОРНО ОЦЕЊИВАЊЕПредмет испитивања квалитета и сензорног оцењивања
Члан 27.Вино и други производи пре пуњења, декларисања и стављања у
промет, подлежу обавезном испитивању квалитета и сензорном оцењивању, у
складу са овим законом.
За квалитет вина и других производа одговоран је произвођач, односно
увозник.
Испитивањем квалитета и сензорним оцењивањем вина и других
производа утврђује се: испуњеност физичких, хемијских и сензорних особина за
одговарајућу врсту и категорију вина, односно врсту других производа;
усаглашеност и истоветност квалитета са пратећом документацијом у промету;
усаглашеност и истоветност квалитета увозног вина и других производа са
сертификатом државе извознице и дозволом стављања у промет тог вина,
односно других производа у Републици Србији и други услови прописани овим
законом.
Вино и други производи не смеју бити у промету, ако се на основу
испитивања квалитета и сензорног оцењивања утврди да не постоји
усаглашеност и истоветност са пратећом документацијом или сертификатом
државе извознице и осталим условима прописаним овим законом.
Овлашћена лабораторија
Члан 28.Испитивање квалитета шире, вина и других производа и утврђивање
њихове усклађености са прописима о квалитету врши лабораторија, овлашћена
од стране Министарства.
Министар прописује услове које мора да испуњава лабораторија у
погледу техничке и професионалне оспособљености, референтних метода за
физичко-хемијске и микробиолошке анализе вина, као и сензорног оцењивања.
Овлашћење се издаје решењем министра.
Решење министра из става 3. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.
Овлашћење министар одузима ако се утврди да лабораторија не
испуњава прописане услове или се утврди да је овлашћење издато на основу
нетачних и неистинитих података.
О извршеном испитивању из става 1. овог члана лабораторија сачињава
извештај.
Сензорно оцењивање
Члан 29.Сензорно оцењивање стоног вина, увозног вина у оригиналном
паковању и других производа врши овлашћена лабораторија.
Сензорно оцењивање вина са географским пореклом врши Комисија за
сензорно оцењивање вина сачињена од обучених представника оцењивача
вина који се налазе на Листи оцењивача вина, а коју именује министар.- 13 -
Сензорно оцењивање вина са географским пореклом врши Комисија за
сензорно оцењивање вина у организацији овлашћене лабораторије која мора
да обезбеди услове непристрасности оцењивања вина, а које се оцењује под
шифрама.
Министар ближе прописује поступак и методе сензорног оцењивања
вина, начин обуке и провере стручне оспособљености оцењивача, утврђује
Листу оцењивача вина, као и висину надокнаде за рад оцењивача.
Паковање и декларисање
Члан 30.Вино и други производи пакују се и декларишу у складу са прописом
којим се уређује њихов квалитет.
Паковање и декларисање вина врши произвођач, односно увозник.
Декларација мора бити лако уочљива, јасна и читка.
Забрањено је препакивање оригиналног паковања вина и накнадно
декларисање, као и коришћење, односно стављање на паковање декларације
другог произвођача, као и продаја тако декларисаног вина.
Министар ближе прописује начин паковања, декларисања и
обележавања вина и других производа у производњи и промету.
Евиденциона маркица за вино са географским порекломЧлан 31.Произвођач вина дужан је да вино са географским пореклом које је
произведено у складу са овим законом обележи евиденционом маркицом.
Обележавање из става 1. овог члана врши се лепљењем маркице на
свако појединачно оригинално паковање вина.
Број маркица на које произвођач има право, додељује се на основу
количине вина за које је испунио услове из става 1. овог члана и броја
појединачне амбалаже.
Министар ближе прописује изглед, садржину и начин истицања
евиденционе маркице из става 1. овог члана.
Издавање и евиденција евиденционих маркицаЧлан 32.Министарство издаје евиденционе маркице и води евиденцију о издатим
и утрошеним евиденционим маркицама, а произвођач о искоришћеним.
Произвођач је дужан да оштећене и неискоришћене евиденционе
маркице врати Министарству.