podizanje vinograda na pesku

[ivanm]

Najpre pozdrav svima na ovom odlicnom forumu.

Posedujem parcelu od nekih 1.1ha n aizrazito peskovitom zemljistu. Tu parcelu poseduje moja porodica vec preko 50godina, ali je vinograd iskrcen pre preko 40 godina i iskljucivo su tu sejali ratarske kulture. kako se klima intenzivno menja tu je nemoguce sejati bilo sta od prolecnih ratarskih kultura (zbog suse )pa sam odlucio pre 3 godine da probam da na delu parcele podignem vinograd. za pocetak samo experimentalno kako ne bih "pukao" ako se malo loze primi. Na zalost bio sam u pravu. Prve godine loza se samo mucila, jedva se primila (mozda svega 50-tak procenata), da bi naredne godine, stradalo jos 25%.
Dobio sam savet da u sadnji koristim iskljucivo kvalitetan sadni materijal iz renomiranih rasadnika. Vec je to problem po sebi jer ja takve ne poznajem. Potom da moram da odaberem pravi sortiment. Ni tu nisam vest. Konacno dobio sam savet da obzirom na mali udeo humusa koji zadrzava vlagu u zemljistu OBAVEZNO dodam hidrogel pri sadnji.
Potrebni su mi savetu, iskustva drugih , gde su i sta nabavljali, kao i koji su to mali savetu koje su voljni da podele samnom kod podizanja vinograda na ovakvim terenima.

[DarkoK]

Znam da firma bojoni prodaje sertifikovane sadnice, evo link www.bojoni.co.rs, za ostalo verovatno će neko drugi dati savet.

[DarkoK]

E sad sam proverio rade i analize zemljišta, pripremu zemljišta, sadnju,...

Pozovi pa proveri

[ivanm]

Hvala Darko.
Postoji li jos neko ozbiljan ko proizvodi/prodaje sadnice. Mozda sam u pravu ako smatram da zbog specificnosti terena gde hocu da posadim lozu (pesak) , da bi bilo dobro da se potrudim d anadjem ljude iz okoline Subotice gde je zemljiste slicno.
Nisam strucnjak na tu temu, ali smatram da je sok i za samu sadnicu kada iz teskog zemljista gde je odgajana da se rasadi u lako, aridno  i peskovito zemljiste

[lozar]

Možda je najbolje da se snabdeš sadnim materijalom u Sremskim Karlovcima na oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Hidrogel je korisna stvar ali ne zaboravi da on ima samo svojstvo da vezuje vodu i ništa drugo.Mnogo bolja varijanta u tvom slučaju bi bio stajnjak naročito zato što ti je zemljište peskovito.Stajnjak zadržava vodu, vezuje zemljište, a i obogaćuje ga hranljivim materijama koje sukcesivno otpušta.Osim toga unosi mikrofloru u peskovita zemljišta koja su prilično sterilna.Razbacaj ga makar u "pantljikama" tamo gde će da ti se pružaju redovi.Posle toga zaori.
Lozni kalem ne trpi nikakav "šok" sadnjom u zemljište lošijeg kvaliteta nego što je bilo ono u rastilu.Određeni šok može da doživi lozni kalem jedino sadnjom u kasno proleće ako su se okca već otvorila i lastari krenuli ali takva sadnja je zakasnela i nepravilna.Osim ako nije kartonažna tehnika u pitanju.
Kad smo kod korena, u tvom slučaju po pravilu dolaze u obzir bujnije podloge, recimo Kober 5 BB.Mislim da ni SO4 nije loš izbor. Sa druge strane na bujnijm podlogama grožđe kasnije zri pa je pametno odabrati sorte grožđa II i III epohe zrenja(Muskat otonel,Šardone,Semijon,Sovinjon,Italijanski rizling,Rajnski rizling).Dolaze u obzir i crne sorte ali tu bih bio oprezniji.Ipak je Subotica poprilično na severu.
S tim u vezi je i ono što si sam spomenuo «da bi bilo dobro da nadješ ljude iz okoline Subotice gde je zemljište slično».To je možda najvažnija stvar.Preporučujem ti da prvo stupiš u kontakt sa nekim stručnjakom iz «Palićkih vinograda».Iskustva proizvođača i stručnjaka sa tvog terena su neprocenjiva pogotovu u vezi sa odabirom sortimenta.Od njih ćeš najpre saznati kako se ponašaju pojedine sorte i na kojim podlogama ih je najbolje gajiti kad je tvoj lokalitet u pitanju.
Nije loše da razmisliš i o nekim autohtonim sortama.Sam si rekao da u tvojoj porodici postoji tradicija vinogradarstva od ranije.Raspitaj se šta ste to gajili pre 40 godina pre nego što ste zatrli lozu.Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede davao je sredstva za podizanje zasada autohtonih i odomaćenih sorti vinove loze na teritoriji Vojvodine(Frankovka,Portugizac,Slankamenka,Ružica,Župljanka,Italijanski rizling,Kaberne sovinjon).Pa eto ti sortimenta za razmišljanje.

[ivanm]

Hvala Lozar.

U svako m slucaju da moram da primenim veliku kolicinu stajnjaka, jer on ne samo da poseduje neorganske materije, vec i sam po sebi menja mehanicka svojstva zemljsita. To je ono sto i kao lak znam, ali pokazalo se da ni stajnjak nije dovoljan. Zemljiste je toliko porozno da je veliki problem da zadrzi vodu, a kap po kap princip ne dolazi u obzir i zbog cene, ali i zbog samog zalivanja, jer kopanjem bunara za salivanje vodu(i to mali rezervoar vode) smo zatekli tek na 19 metara.
   Nisam strucnjak u vinogradarstvu, ali ne bih bio zainteresovan za autohtone sorte. Verujem da postoje i strane sorte koje su takodje vrlo adaptibilne na izrazito suva zemljista, ali da imaju vece rpinose i kvalitetniji rod od starih autohtonih sorata. Kazem, nisam strucan n atom polju, verujem da je tako, ali sam voljan i da saslusam svaki savet, pa i da ga primenim, naravno.

[Moltomisjone]

Pozdrav svima,
završio sam polj. fakultet u novom sadu smjer voćarstvo i vinogradarstvo ali s obzirom da sam iz podgorice teško da mogu pomoć kad je u pitanju sortiment subotičkog vinogorja ali preporučujem ti isto što i kolega koji ti je odgovorio prije mene a to je da se konsultuješ sa polj. fakultetom u novom sadu a tamo imaš dosta stručnjaka koji ti mogu pomoć. Evo ti neka imena profesora i asistenata koji ti mogu dati savjet šta da sadiš ali prije toga uradi kompletnu analizu zemljišta jer ako se misliš ozbiljno baviti vinogradarstvom to je polazna tačka. Evo imena: profesori ivan kuljančić i nada korać i asistenti dragoslav ivanišević i predrag božović. Takođe se raspitaj kod ljudi koji u tvojoj blizini imaju vinograd kakva su njihova iskustva sa zemljištom pa ako ti ne daju odgovarajuće informacije obavezno uradi analizu zemljišta. Pozdrav i sretno!

[ivanm]

Jos jednom hvala.
Najveci problem je upravo u tome sto je taj potes tradiocionalno bio bio pod vinogradima, ali zbog svega sto se desavalo u nasoj poljoprivredi SVI vinogradi ( a bili su povrsina 0.2-0.5ha) su iskrceni u poslednjih 20-tak godina, tako da na zalost nemam koga da pitam za savet. Pogotovo sto i tada kada ih je bilo, sve je radjeno tradicionalno i netrzisno, a to mi bas i nije cilj.

[lozar]

Otpornost na sušu zavisi od podloge a.što se tiče izbora podloge bićeš nažalost ograničen siromašnom ponudom u našim rasadnicima.Uglavnom se sve svodi na par osnovnih podloga, najraširenije sam ti već pomenuo.
Što se tiče odabira sorte ili sorti najjednostavnije je da obiđeš plantaže već afirmisanih vinarija u okolini Subotice i vidiš šta se i kako gaji.
Neki specifičan sortiment, koji ti tražiš, moraćeš da uvezeš i da budeš spreman na eksperiment što sa sobom povlači i određeni rizik.
Što se tiče prinosa, čak i da zanemarimo meliorativno đubrenje, računaj da će biti niži od proseka ako ne budeš imao zalivni sistem na zemljištu kao što je tvoje.
Šta god da odlučiš dobro izvagaj sve opcije.Vidim da imaš dosta entuzijazma pa ti želim da i dalje nastaviš u tom duhu.