Прокупац
Уназад неколико деценија се поклањала пуна пажња сортама високог квалитета за добијање врхунских вина као бургундац црни, мерло, каберне совињон, шардоне и другим. Наравно, ово су сорте које дају одлична вина, али европски потрошач је презасићен хиперпродукција вина ових сорти и константном понудом тих вина, те тражи нешто ново, са другачијим мирисом, укусом бојом и сл Стручњаци и трговци на светској берзи вина тврде да пролази време "кабернеизације" и "шардонизације", а да долази време мање познатих, или скоро заборављених сорти које су углавном домородачког порекла и које су се спорадично гајиле.
Управо таква је наша домаћа сорта прокупац. Подсетићу се неких важнијих особина ове сорте која у нашим крајевима има сијасет синонима као што су: каменичарка, рскавац, нишевка, никодимка, зарчин, црнина, црнка, прокупка, скопско црно. По природној класификацији припада цонвариетасу понтица, субцонвариетас Балцаница. Гаји се у Србији, Македонији и Бугарској. Зимско окце ове сорте је средње развијено, конусно, покривено тамним љуспе. Врх младог ластара је беличаст сиве боје, повијен, маљав. Зрео ластар је средње дебљине, са љубичастосмеђим средње дугачким интернодијама и израженим коленце љубичасте боје. Развијени лист је велик, цео или троделан, са доста плитким горњим латералним урезима. Лиска је плитко олучаста, тамно зелена, мрежаст наборана и мекана. С лица листа има ретке и једва видљиве паучине длачица, док је наличје обрасло средње густим сивим маљама. Нерви су са обе стране зелени, са наличја добро истакнути и чекињаст маљави. Зупци су различите величине, прилично заобљени. Петељка је осредње дебљине и дужине, мало ребраста, зелена и делимично љубичаста. Цвет је двополан са 5-6 прашника, који су нешто виши по положају у односу на добро развијен тучак, флашастог облика. Грозд је средње крупан до крупан, средње збијен, ваљкаст. Маса грозда значајно варира у зависности од варијетета и клонова од 150 до 300г. Грозд се најчешће налази на четвртом и петом коленце родног ластара. Бобица је средње крупна, округла, тамно плаве боје покожице, са обилним пепељком, сочна, без израженог мириса и пријатног је укуса. Грожђе ове сорте сазрева врло позно. Према времену сазревања грожђа сврстана је у ИВ епоху. Коефицијент родности окаци је висок 1.3 - 1.6. Може постићи принос и преко 20 т / ха. С обзиром на изражену родност нижих окаци, код ове сорте се примењује кратка резидба по принципу "кондир на кондир". Успешно се гаји уз колац и на шпалир. Добре је отпорности на сиву плесан, а осредње на пламењаче и пепелницу. Доста је осетљива на ниске температуре - окца измрзавају на -16 до -18 ° Ц. Прокупац је сорта склона испољавању бујности и зато је треба гајити на сувим, пропусним, каменито-шљунковитим местима. Да би грожђе ове позне сорте могло добро да сазри, треба је гајити првенствено на топлијим, јужним експозицијама. Калеми се и успева на лозни подлогама: 5ББ, 8Б, 41Б, С04, 5Ц, рупестрис ду Лот, рипариа порталис, и др Квалитет грожђа прокупца је добар, поготову на осунчаним теренима. Може синтетисати 18-22% шећера у шири и 5-7 г / л укупних киселина. Вина су питка, освежавајућа, са 10-12% алкохола, отворене до затворене рубин боје типа ружице. Вина могу служити за купажирање са другим сортама и за производњу лозоваце и вињака.
Прокупац је стара аутохтона сорта која је у прошлости имала много већи значај него данас. По неким записима, ова сорта се гајила и у време Цара Лазара. У последњих неколико деценија потиснуле су је интродуковане сорте (франковка, гаме црни), које дају ниже приносе, а бољи квалитет вина. Међутим, последњих година чине се напори ка испитивању варијетета ове сорте како би, као аутохтона сорта, заузела одговарајуће место у сортимент Србије и Црне Горе. У оквиру огледног добра "Радмиловац" - Пољопривредног факултета у Београду и на објектима ДП "Рубин" у Добричево испитује се 40 варијетета прокупца, од којих се очекује издвајање и признавање неколико клонова ове сорте. Иначе, више југословенских сорти је створено на бази укрштања прокупца са оцциденталис Галлица сортама. То су: жупљанка, кладовка бела, јагодинка и српски Рубин.
