Filter za rakiju

[dioda]

Motiv da nešto i o ovome napišem sam dobio gledajući sajt Destilerije Hubert koji je nedavno postavljen na temi Sajam vina... Usput, jako lijepa destilerija, nadasve organizovana i uredna. Nego, ono što mi je bilo zanimljivo je postavljeni plastični sifon na luli tabarke.

Pogledao sam sajt i na snimku zapazio taj "sifon" kako si ga nazvao...
Da li neko zna kako se zove taj dodatak - sta da kucam u google da bih saznao detralje o njemu
Milane, mk, neko drugi (treci) ako zna...

[bistrica]

Kad neće niko drugi (treći), morat ću ja.  

Njegov naziv je spominjan, The copper parrot spout, ali se neda baš puno toga izguglati, osim par sličica. Ne znam šta te konkretno zanima, ali da pokušam nabrojati ono važnije.

Ovakva „spravica“ u punom kapacitetu ima višestruku namjenu:

1.   mjerenje temperature izlaznog destilata,
2.   mjerenje snage izlaznog alkohola,
3.   mjerenje brzine toka destilacije,
4.   uzimanje uzoraka za sječenje frakcija, i
5.   umanjenje sumpornih jedinjenja, masnih kiselina i njihovih dugolančanih estera u destilatu.

Da bi se sve to moglo postići bitna je konstrukcija ovakvog aparata:

1.   Mora biti urađen od bakra jer tek onda u kombinaciji sa temperaturom izlaznog destilata, i uz pomoć sporog toka, obezbjeđuje namjenu pod brojem 5.
2.   Nivo izlazne cijevi treba da bude niži od lule zbog djelovanja efekta spojenih posuda i otklanjanja mogućnosti da nam se destilat nakuplja u kondenzatoru.
3.   Poželjno je da ulazna cijev destilata (ona bliže luli) bude prečnikom i zapreminski manja od izlazne (one u koju se stavlja alkoholmetar) zbog preciznosti mjerenja, odnosno neutralizacije uticaja toka destilata koji bi nam u drugačijoj situaciji pokazivao veće razlike u mjerenju od onih stvarnih (tok destilata bi podizao alkoholmetar i tako nam pokazivao slabiju rakiju nego što jeste).
4.   Iz istog razloga poželjan je i odušak za vazduh koji se dobiva produženjem otvorene ulazne cijevi vertikalno prema gore iznad nivoa lule kondenzatora.
5.   Izlazna cijev u koju se stavlja alkoholmetar treba da bude dovoljno dugačka da se mogu mjeriti sve veličine snage izlaznog destilata. Potrebno je da alkoholmetar bude nešto manji, a time i cijev ne bi bila prevelika, u suprotnom bi bilo potrebno dodatno podizanje tabarke pa time i kazana od tla na kojem se nalaze.
6.   Na dnu izlazne cijevi treba da se postavi ventil koji omogućava pražnjenje cjelokupnog sadržaja alkoholmetar sifona, kako bi mogli imati čisto odvajanje frakcija i mogućnost upotrebe za mjerenje brzine destilacije.  
7.   Uopšte ne bi bilo loše podesiti zapreminu ovog sifona na količinu adekvatnu veličini kazana pa time i zapremini uzorka koji se uzima kod određivanja trenutka reza frakcija. Za kazan od 100 do 200 litara  to je od 0,2 do 0,4 litra. Ujedno bi takva zapremina bila optimalna za preciznije mjerenje brzine destilacije.    
8.   Veza, odnosno montaža na lulu treba da bude riješena na  način koji omogućava lagano skidanje i postavljanje, zbog potrebe pranja masno-voštanih naslaga nakon svake destilacije.

[jagnjilac]

Hajde i ja da dam svoj mali doprinos, u cilju definisanja idealnog izgleda ovog cuda.
Prvi put sam ga video pre dve godine u Pecinoj firmi, Navip u Krnjevu. Napravljen je od prohrona i evoga na na slici. Dosta je velike zapremine i interesantne je konstrukcije.

Resio sam da ga napravim od bakra i u tome sam istrajao. Zahtev je bio da u njega moze da stane alkoholometar koji je duzine 50cm, koji inace ima siroku podelu sa termometrom i jako je precizan. Dvoumio sam se kog ce precnika biti cev. Zeleo sam da bude sto manje zapremine ali visina je bila zahtevna. Nisam smeo da radim od precnika 22mm jer je sam se bojao da alkoholometar, precnika 18mm ne dodiruje zidove cevi i tako rizikujem da imam gresku u merenju. Imao sam sledecu opciju, da precnik cevi bude 28mm. Ne znam sta je presudilo, ali sam ga ipak napravio od cevi, precnika 35mm.

Kasnije sam uvideo zasto je potrebno da obavezno na vrhu bude ovaj prosireni deo. Naime on omogucava potpuno ravnu liniju nivoa destilata, nema one pucne. Ova horizontalna cev omogucava kompenzaciju pritiska unutar cevi i sprecava mogucnost ljuljanja alkoholometra sto moze da dovede do njegovog razbijanja. Posto sam stari kazan prodao otisao je i ovaj deo zajedno sa njim.

Kasnije sam naleteo na netu na jedno interesantno resenje sa ove sledece slike.
Radi se o istom principu, samo sto jeu pitanju jedna cev kaja je pregradjena na pola uz pomoc lima. Destilat putuje jednom polovinom cevi na dole, prolazi ispod pregrade koja je podignuta i penje se kroz drugu polovinu cevi i izlazi u prihvatni sud. U dnu je opremljen slavinom o kojoj je bistrica pricao.

Kako doci do idealnog resenja, koje ce omoguciti sve ovo sto je bistrica pricao, sa cim se inace slazem u potpunosti? Verovantno treba teziti sto minimalnijoj zapremini i mozda ici sa sto manjim alkoholometrom. Mozda treba zanemariti u ovom trenutku visoku preciznost merenja jacine destilata jer ipak sve mora da se prilagodi njegovim dimenzijama. Naravno ne sme da se zboravi ni rastojanje od izlaza destilata do poda, da bi sve to uopste moglo da se namontira.
Jako bi me obradovala iskustva drugih i pokusao bih da napravim ovu korisnu stvarcicu za svoj novi kazan.

[kazanpasa]

Motiv da nešto i o ovome napišem sam dobio gledajući sajt Destilerije Hubert koji je nedavno postavljen na temi Sajam vina... Usput, jako lijepa destilerija, nadasve organizovana i uredna. Nego, ono što mi je bilo zanimljivo je postavljeni plastični sifon na luli tabarke.

Pogledao sam sajt i na snimku zapazio taj "sifon" kako si ga nazvao...
Da li neko zna kako se zove taj dodatak - sta da kucam u google da bih saznao detralje o njemu
Milane, mk, neko drugi (treci) ako zna...

Upisi u google distilation parrot beak i prebaci na slike.Tad ces dobiti dosta slika te spravice.

[bistrica]

Hajde i ja da dam svoj mali doprinos, u cilju definisanja idealnog izgleda ovog cuda.
Kako doci do idealnog resenja,...

Ja se nesebično priključujem ovakvoj inicijativi, volio bih da to urade i drugi pa da stvarno pokušamo pronaći idealno rješenje, nadam se i praktično potvrdimo njegovu funkcionalnost.

Slažem se sa tvojom konstatacijom da je visoka preciznost mjerenja snage alkohola manje važna, i ja pridajem veći značaj svim drugim nabrojanim elementima, ali ako možemo i nju postiči zašto da to ne uradimo. Nakon tvoje poruke krenuo sam kontra logikom i sinulo mi je. Uopšte se ne treba zamajavati manjim prečnikom ulazne cijevi. To je bila teza kojom sam nastojao eliminisati uticaj toka na način da nam alkoholmetar ne pokazuje manju jačinu destilata nego što ona stvarno jeste u alkoholmetar sifonu. Druga suprotna teza je da alkoholna snaga u ovoj spravici ionako ne može prikazati stvarno stanje onoga što u trenutku mjerenja izlazi na lulu, zbog idealnog rastvora koji čini alkoholno vodena smjesa, i da je u stvari dobro što nam tok rakije uslovljava prikazivanje manje snage od stvarne. Da bi ovo bilo razumljivo pokušat ču to objasniti na slijedeći način. Uzmimo da nam je veličina kazana takva da nam alkoholna snaga na izlazu iz lule pada za jedan stepen na svakih pola litra izašle rakije, i da nam ova spravica ima zapreminu od pola litra. Sada možemo simulirati situaciju destilacije tako što ćemo uzeti šest posuda od po pola litre i u njih sipati rakije različite snage. 55, 54, 53, 52, 51 i 50 stepeni. U prvu posudu napunjenu do vrha u kojoj se nalazi rakija od 55 stepeni polako sipamo rakiju od 54 stepena. Kada smo to završili ono što se nalazi u prvoj posudi ima snagu izraženu kao aritmetička sredina, i to je 54,5 stepeni, zato što se radi o idealnom rastvoru. Dalje u nju sipamo rakiju od 53 stepena i dobijamo u posudi aritmetičku sredinu između 54,5 i 53, a to je 53,75. Iduči tako redom dolazimo do istresanja zadnje politre i nakon toga izvršimo mjerenje i konstatujemo da nam je jačina rakije 51 stepen (tačnije 50,97). Slijedom navedenog u ovoj simuliranoj situaciji mi bismo očitali 51 stepen u trenutku kada nam na luli kreče rakija od 49 stepeni. Dakle imamo „laganje“ od cca. 2 stepena, i to naviše. Zaključak ovoga bi bio da treba uraditi obe cijevi istog prečnika i očekivati da tok destilata podigne alkoholmetar tako da nam on pokaže bar tri stepena slabiju rakiju od stvarne. Za onaj jedan stepen nećemo podešavati prečnike cijevi nego ćemo krenuti obrnutom logikom i umjesto toga opteretiti alkoholmetar malim metalnim prstenom čiju bi veličinu ili težinu odredili praktično. Stavimo prsten toliki da nam alkoholmetar propadne za jedan stepen ili tačno onoliko koliko je utvrđena razlika lažnog i stvarnog.

P.S. Jedan uočeni detalj koji bih ja nastojao izbjeći. Na onom proširenju na vrhu spravice u kojem se vidi nakupljanje destilata na slici broj 3., ne bi trebalo dozvoliti to nakupljanje. Bar ga ja ne bih dozvolio. Smetala bi mi situacija u kojoj za kazan od 120 litara uzimam uzorke od cca. 0,2 litra, što je primjereno, nakon degustacije neke uzorke  bacim u prvenac ili patoku a neke vratim u rakiju, apsurdno bi sada bilo da mi u čašici uvijek ostane količina  slična uzetom uzorku. Rješenje je postavljanje one male cjevčice, iz koje rakija curi u prihvatnu plavu posudu, na dno bakarnog proširenja na spravici tako da ovo proširenje uvijek bude „prazno“. Još kao prilog jedna dobra fotografija. Mislim da jedan ovakav može zadovoljiti sve funkcionalne kriterijume. Dosta je jednostavan za napraviti, a ujedno i najljepši među onima koje sam vidio.

[kazanpasa]

Evo nekoliko ideja za PRIHVATNU POSUDICU