Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

[lozar]

pretpostavljam da se radi o lakšoj zemlji za obradu.
neka preporučena dubina za rigolovanje je od 70-100 cm.
tih pomenutih 1 m dubine nisam još nigde video čak ni kod rigolera koje vuku guseničari. u praksi se postigne najviše 70-80 cm dubine  a obično bude od 50-70cm. dubina jamića se kreće od 35-40 cm pa bi valjalo da makar desetak santimetara dublje ide rigolovanje.
ako bi uspeo sa dvobraznim plugom da izvučeš 45-50 santimetara mislim da bi to bilo zadovoljavajuće ali već sam ti rekao svoje mišljenje kad je ova jesen u pitanju.
mada, ne vidim čemu žurba osim što ti se stajnjak suši na njivi. možda ne bi bilo loše kad već imaš čoveka koji ima rigoler da ga sačekaš ako postoji šansa da popravi svoj traktor. nedelja-dve gore-dole na znači ništa.

[darko]

posteno mislim da je rigolovanje ogromno rasipane energije i novca a isti efekat se dobije podrivanjem i naknadnim plicim oranjem tako sam i pripremio 30 ari za prolecnju sadnju

[Ivan.J.]

Nemam iskustva sa podrivanjem ali sto se tice rigolovanja jako je bitno bar nekih 50cm minimum!!! Rigolovao sam jednobraznim plugom prosle godine i na pocetku gde je plug ulazio i nije izvlacio odgovarajucu dubinu prvih metar, dva kalemovi su slabije napredovali! Ne bih mogao da dam savet za zemljiste u Sremu, ali u mom kraju ne bih nikom preporucio dvobrazni plug jer ne verujem da bi uspeo da dostigne ni punih 40cm sto nije bas sjajno resenje! Obrada zemljista je jako vazna stvar po meni, ovo kazem iz iskustva.

[djenka]

Pozdrav svim clanovima foruma. Danas sam poceo[/img] sa pripremom zemljista za vinograd, nekih 5 ari. Posto je u mom kraju (selo M.Mostanica blizu Beograda) nemoguce naci te ozbiljnije traktore ja sam rovokopacem iskopao kanal sirine 60cm a dubine 70cm. E sad u nedoumici sam da li stajnjak da bacam na dno kanala pa da onda vracam zemlju i koliko ga uopste treba po jednom aru. Zanima me takodje da li je pametno u kanale dodati peska da zemlja bude rastresitija. Prosle godine smo radili i analizu zemlje:
pH         6.5
CaCO3   2
P2O5      7
K2O      55
Unapred zahvalan na savetima i sugestijama!

[lazarcobi]

Srecna nova godina svim prijateljima sa foruma,zelim vam zdravlaj srece i puno dobrog vina,Evo da se pohvalim 2.januara sam konacno uspeo da zaorem buduci vinograd na pristojnu dubinu.Posle velike suse i klimanja glavom od strane svih kojima sam u mom kraju objasnjavao koja mi dubina treba,a u nedostatku rigolera,moj kum i komsija su se udruzili,zakacili jednobrazni plug za rakovicu 65 konja sajlom se zakacili za imt 558 i zajedno poceli sa poslom,rezultat je odlican,dolazili su i do 50cm.Njiva je predhodno bila uzorana na nekih 20tak cm tako da su uspeli da probiju stari pluzni djon i da naprave ja mislim lepu pripremu za prolecnu sadnju

[Ivan.J.]

Neka je sa srecom! 

[lazarcobi]

muci me nesto da li je potrebno,ukoliko se ne snadjem za hidrobur i odlucim za kopanje jamica,da stavljam dodatni stajnjak u jame iako sam pre oranja odlicno nadjubrio buduci vinograd

[peca50]

muci me nesto da li je potrebno,ukoliko se ne snadjem za hidrobur i odlucim za kopanje jamica,da stavljam dodatni stajnjak u jame iako sam pre oranja odlicno nadjubrio buduci vinograd

Da, poželjno je ako si u mogućnosti. U jamiće se stavlja dobro pregoreo stari stajnjak i kalem se nestavlja direktno na stajnja već se prekrije malom količinom sitne zemlje pa onda kalem...

[lazarcobi]

hvala

[lozar]

nije zgoreg da pročitate šta o svemu tome kaže Prof.Dr.Lazar Avramov u svojoj knjizi "Vinogradarstvo"(izdanje:1991.g.; strane 176-178.):
" Tehnika sađenja jednogodišnjih ožiljenih kalemova
.....
b)Postupci pri sađenju kalemova
Pošto se kalemovi raznesu i postave u jamiće, sađenje se obavlja po sledećem redosledu:
-Kalem se privremeno izvadi iz jamića. Na dno jamića se najpre ubaci sloj od 5-6 cm trošne, plodne i umereno vlažne zemlje, od koje se najpre sačini blagi humić. Zatim radnik stavlja kalem u jamić tako da bazalni deo korenovog struka stavi na vrh humke, a rukama rasporedi žile koje treba da zauzimaju simetričan raspored kako bi zahvatile sve strane jamića. Spojno mesto kalema treba da bude 2-3 cm iznad zemljine površine naslonjeno na marker koji je bio postavljen za obeležavanje mesta za sađenje. Korenov struk treba da zauzme polukosi položaj.
Pošto se kalem postavi u jamić, preko žila se nabaci sloj trošne, plodne i umereno vlažne zemlje(to je onaj prvi ašov, odnosno gornji sloj zemlje skinut pri kopanju jamića. njega prilikom kopanja jamića odvajajte na jednu a drugi ašov, tj. zemlju iz veće dubine na drugu stranu. to siromašnije zemljište ide na vrh da bi mu se popravile osobine u toku eksploatacije zasada-prim.lozar).
Nabačeni sloj zemlje se zatim nabije gaženjem. Kalem se ispod spojnog mesta pridržava rukom da se prilikom gaženja i sabijanja ne bi pomerio.
Posle završenog gaženja i sabijanja zemlje izvrši se zalivanje sa 3-5 litara vode po jamiću.
Kada se voda upije i ocedi, u jamić se stavlja mešavina od dobro zgorelog stajnjaka, umereno vlažne zemlje i mineralnog đubriva; ova smeša se sastoji od 4-5 kg dobro zgorelog stajnjaka po jamiću, isto toliko umereno vlažne zemlje i 150 gr. superfosfata. U nedostatku superfosfata može se koristiti i neko kompleksno mineralno đubrivo sa većim sadržajem fosfora i kalijuma. Stajnjak, zemlja i superfosfat se prethodno dobro izmešaju. Pripremljena smeša se ubacuje motikom sve dok se jamić ne popuni a zatim se nagazi i sabije; posle toga se ubaci preostali deo smeše i jamić se izravna sa zemljinom površinom.
Ne preporučuje se unošenje đubriva u jednom sloju, bez mešavine zemlje, jer ako nastupi suša, sloj zemlje iznad sloja đubriva lako može ispucati. Ukoliko se stvore veće pukotine, može nastupiti i sušenje kalema.
Neki autori predlažu đubrenje ispod korenovog sistema. Međutim, pošto je teško uvek obezbediti potpuno zgoreli stajnjak, đubrenje ispod žila nepotpuno zgorelim stajnjakom rizično je i opasno, jer se prilikom razlaganja stajnjaka mogu razviti štetne gljivice i štetne bakterije koje prelaze na korenov sistem i mogu izazavati njegovo propadanje.
U poslednje vreme, umesto stajnjaka sve više se upotrebljava treset čije su prednosti visoka koncentracija organskih materija (oko 80%), sterilnost, lakši i jeftiniji transport, oplemenjenost makro i mikrođubrivima itd.
Za đubrenje je potrebno 4 puta manje treseta nego stajnjaka. Tresetom se može đubriti i iznad i ispod korenovog sistema. Treset mora biti sa neutralnom pH reakcijom. Takođe se uspešno mogu koristiti đubriva kao što su humus-glistenjak, biopost i dr.
Upotreba mineralnih đubriva pri sađenju kalemova mora se strogo kontrolisati. Ogledi su pokazali da azotna i kalijumova đubriva, a posebno kalijum hlorid, već pri količini od 50 gr. po jamiću štetno deluju na primanje i porast kalemova.(u NPK đubrivima kalijum se i nalazi baš u ovom obliku ali ovo nije u protivrečnosti sa gore spomenutim dozama od 150g. kompleksnog đubriva. recimo, ako koristite NPK 10:30:20 unećete sa 150-200g., što je okvirno jedna čaša jogurta, 30-40gr. KCl-a što je opet ispod toksične doze po autoru. postoje i đubriva u kojima se kalijum nalazi u obliku kalijum sulfata npr. NPK 5:20:30 S ali ovo đubrivo verujem da nećete naći na našem tržištu-prim.lozar)
Stoga se u našim uslovima preporučuje upotreba samo fosfornih đubriva prilikom đubrenja u jamiću. Štaviše, u plodnijim zemljištima učinak samo superfosfata pri đubrenju u jamiću je ravan učinku đubrenja stajnjakom.
Đubrenje u jamiću je obavezna mera, jer se mladi čokot na najsigurniji način obezbeđuje lako pristupačnim hranjlivim materijama. Naročito je važno đubrenje u jamiću ako prethodno nije pri rigolovanju vršeno đubrenje stajnjakom."

[lazarcobi]

mislis da bi MAP koji mi je preostao za proletnje djubrenje mogao da upotrebim za bacanje u jamice

[lozar]

naravno da možeš a i količina fosfora je tu negde u rangu sa superfosfatom