Spirala protiv cilindra

[e2e4]

Startovao sam ovu temu razmisljajuci o tome kako, prilikom pecenja rakije, obezbijediti sto sporije hladjenje alkoholnih para i prevodjenje u tecno stanje ali da se pri tome procenat alkohola u destilatu moze mjeriti gradima za svaki kotao pojedinacno.

Da li je u tom smislu, spiralno savijena, dovoljno duga bakarna cijev u dovoljno visokoj i velikoj kaci bolja solucija od cilindra.

Zamislimo situaciju da ulaganjem dovoljne kolicine energije u roku od dva minuta kom zagrijemo do stanja da alkoholi pocnu intenzivno isparavati.
Kakvu bi smo rakiju dobili.
Vjerovatno "nikakvu".
Medjutim mi smo u stanju ohladiti alkoholne pare i mirise skoro trenutno.
Sta na taj nacin gubimo i koliko.

[peca50]

Kod kontinuirane destilacije primenjuje se dupli sistem hlađenja. Prvi stepen pretvaranja alkoholnih para ide preko cilindričnog kondenzatora, pa dosta zagrejan destilat, ali u tečnom stanju, prolazi kroz drugi hladnjak koji ima spiralnu cev i destilat izlazi sa temperaturom oko 15C. Sve je ovo potrebno jer je stalni priliv destilata i to u većoj količini, a u zavisnosti od ulaza sirovine i njene jačine. Oni koji hoće da eksperimentišu mogu to ovako uraditi:Lula iz kazana ide u prvi kondenzator cilindričnog rešenja, pa bi se dobijeni destilat potpuno hladio u spiralnom hladnjaku i tu prihvatao. Pitanje kako rešiti da se dobijeni topli destilat usmeri da prirodnim padom odlazi u hladnjak. Možda tako što bi prvi hladnjak-kondenzator bio izdignut iznad nivoa drugog.


I još nešto da dodam: u praksi se pokazalo da je mnogo bolja kondenzacija i kvalitet destilata dobijen kondezovanjem u cilindričnom hladnjaku koji ima najmanje četiri cevi kroz njega. Jer kad bi se razvio materijal u vidu ravne ploče, a koji je upotrebljen za cilindrični kondezator i uporedio sa isto tako razvijenim materijalom od spiralnog kondenzatora, videli bi koliko je veća površina cilindričnog kondenzatora i koga obavija, hladi, voda.

[e2e4]

Povrsina hladjenja cilindra sa duplom stijenkom visine 1m i dijametra vanjske stijenke 30cm a unutrasnjeg 26cm ima povrsinu hladjenja od priblizno 2 kvadratna metra.
Povrsina spirale u vidu cijevi npr. Fi=50mm i 8 zavojaka dijametra Fi 0.5m ima priblizno istu tu povrsinu hladjenja od 2 kvadratna metra.

U svakom slucaju povrsine se mogu dovesti da budu iste.


Ono sto mene trenutno interesuje je odgovor na pitanje, kako krace ili duze vrijeme kondenzacije utice na zadrzavanje mirisa u alkoholima i te kompozicije u vodi, odnosno kako to utice na kasniju postojanost mirisa u alkoholu odnosno u kasnije ohladjenom destilatu.
Mislim da se zavisno od brzine hladjenja formira i razlicita aroma destilata. Naravno da su u pitanju nijanse.
Da li su i mirisi u destilatu postojaniji ako se spajanje vrsi postepenom a ne naglom promjenom temperature? Prepostavljam da jesu.
Pitanje je ustvari u kojem procentu se procesom destilacije, odnosno hladjenja destilata, formiraju hemijska jedinjenja izmedju navedenih komponenata a koliko je to samo obicna smjesa istih.

[shuca]

ja imam jedno pitanjce koje mene muci. ato je .ja sam napravio novu tabarku ostalo je jos da promenim i spiralnu cev pa me muci sledece.stara spiralna cev je od bakra a ja bih novu postavio kao i tabarku od prohroma.da li bih time nesto poremetio sto se tice kvaliteta rakije inace dosadasnjim sam prezadovoljan ali sta cu vreme je ucunilo svoje .ako vec mogu da postavim spiralu od prohroma da li smem da postavim sa vise cilindricnih krugova ili je to neki proracunat odnos pa da kopiram staru.molim za odgovor kolege koji su to radili ili se razumeju hvala na pomoci

[bistrica]

Iako lično nisam pristalica bilo kog drugog materijala osim bakra, zbog njegovog povoljnog uticaja na kvalitet rakije, prihvatam da oni koji preporućuju inoks kao materijal pogodan za pravljenje parovodne cijevi i hladionika imaju opravdane razloge za takvu preporuku.
Naime u istraživanjima Stojanovske 1982. godine, odnosno Gavrilovića i Damjanovića 1997. godine, u rakijama šljivovicama, proizvedenim na tradicionalan naćin, u 72% posto rakija prvog istraživanja i 80% rakija drugog istraživanja sadržano je više ukupnih isparljivih kiselina (u kojima u stvari dominira sirćetna kiselina) nego što to dozvoljavaju zakonski propisi. Ta količina sirćetne kiseline agresivnim djelovanjem na bakar stvara nepoželjne bakarne spojeve koji onda nepovoljno djeluju na aromu a time i na kvalitet dobijene rakije. Samim time, inoks kao materijal od koga bi se pravio hladionik, može u  ovakvim situacijama da donese više koristi nego štete. Za drugi dio pitanja, odgovor bi bio da cijev u hladioniku u principu prati rastojanja od 20 centimetara, ali ako si zadovoljan dosadašnjim ponašanjem hladionika zašto onda mijenjati.

[shuca]

ma ja sam prezadovoljan ali  nisam naveo da mi je nova tabarka mnogooo veca od stare tako da ne znam da li bih mogao da kopiram staru spiralu , zato sam postavio pitanje da li mozda postoji neki odnos ili duzina ili vec sta znam neka formula ili da pitam nekog kazandziju.poz ako znate pomozite

[peca50]

Sve, ili skoro sve profesionalne destilerije imaju cevasti kondenzator, a ne spiralni. Sada pošto radiš novu tabarku najbolje je takvu da uradiš, normalno ako prihvatih tu preporuku. Što se tiče materijala od koga ćeš izraditi kondenzator i tu je bakar primenjen skoro 90% procenata u odnosu na inox. Jedino se aldehidni kondenzatori prave od inox-a zbog permanentno visoke temperature u njima i razarajućeg dejstva alkoholnih i drugih isparenja. Ako ipak odlučiš za spiralu, onda je osnovni princip kad se tiče prečnika cevi za spiralu, da nesme biti manjeg prečnika a u odnosu na lulu koja iz kazana dovodi paru do tabarke. Sama dužina savijene cevi je zavisna od šririne tabarke, kapaciteta kazana i dubine tabarke. Razmak u sprirali, rastojanje, bi trebalo da bude 1,5 veće u odnosu na debljinu savijene cevi. znači naprimer: ako je cev prečnika 10 cm, onda razmak u spirali bi trebao da bude najmanje 15cm.

A ako se pak odlučiš za cilindrični kondenzator, onda ti preporučujem da ideš sa četiri vertikalne cevi kroz njega, umesto uobičajenih dve. Viđao sam cilindrične kondenzatore i sa 10 i više vertikalnih cevi, i rezultat, a u smislu kvaliteta dobijenog destilata, je fantastičan. Dno cilindričnog kondenzatora treba da bude blago ulubljeno, kao kod boce deo spreja, a vrh uobičajeno blago ispupčen, gde verikalne cevi blago strče u odnosu na samu kupolu kondenzatora.

[shuca]

 peco ja bih prihvatio tvoj savet ali ko da mi to napravi.jel to mogu i mije kazandzije u valjevu ili imas neku preporuku ako se dioda ne ljuti.poz i hvala prihvatam tvoj savet

[Mladen81]

A ako se pak odlučiš za cilindrični kondenzator, onda ti preporučujem da ideš sa četiri vertikalne cevi kroz njega, umesto uobičajenih dve. Viđao sam cilindrične kondenzatore i sa 10 i više vertikalnih cevi, i rezultat, a u smislu kvaliteta dobijenog destilata, je fantastičan. Dno cilindričnog kondenzatora treba da bude blago ulubljeno, kao kod boce deo spreja, a vrh uobičajeno blago ispupčen, gde verikalne cevi blago strče u odnosu na samu kupolu kondenzatora.

Gde kupiti?

[shuca]

peco mi te nesto pitasmo a od tebe ni traga ni glasa.GDE KUPITI ILI KO PRAVI TE CILINDRE.pozzzz

[peca50]

Nisam ni primetio pitanje, oprostite senilnom starcu, ili rasejanom naučniku, hahahaaaa...
Pa cilindrične hladnjake prave kazandžije, ima ih svuda. A i naši i vaši prijatelji mogu to napraviti ako imaju sa čime i znanje. U suštini i bez šale, najbolje je naći kazandžiju koji je oproban u svom zanatu, i kome neće da se nadigne rep kad mu kažete šta želite, pa zvizne cenu da uši bride!