Vinifikator

[strashni]

Zanima me da neko prenese svoja iskustva sa upotrebom vinifikatora ili iskustva drugih koja su mu poznata

koliki je najmanji vinifikator i po kojim cenama se mogu nabaviti, nesto sam nasao ali me zanima jos neka ponuda. I da li se vinifikatorima moze menjati temperatura, tj da li imaju mogucnost termoregulacije.

[sale]

Da li se u vinifikatoru obavlja samo burna fermentacija ili se ceka da se zavrsi i doviranje?

[dioda]

Sluzi za fermentaciju a kasnije moze posluziti i za cuvanje vina. Imaju ugradjen mehanizam za potapanje ili ispiranje komine (kod crvenih vina). Taj mehanizam se nakon maceracije vadi iz vinifikatora da se dobije na prostoru. Postoje vinifikatori koji imaju ugradjene rashladne sisteme kojima se temperatura fermetacije odrzava na odredjenoj vrednosti ali ne znam da li sto spada u "standardnu" opremu ili se ugradjuje po zelji i dodatno placa.
Sto se velicine odnosno zapremine tice, ima ih raznih
Proguglaj malo, sve zavisi od proizvodjaca....

[ano]

Sa tusiranjem komine: 1500l-2500eur,2000l-2700eur,2500l-3000eur,3000l-3350eur,5000l-4300eur, sa cilindrom (tusiranje i potapanje komine) 3000l-5200eur,5000l-6500eur.Na sve ovo treba dodati pdv 18%.         

[sale]

Ciji su vinifikatori i sta imaju od opreme(duplikator za hladjenje,grejanje,termometar,nivokaz...)

[traper]

Ja sam prije par sedmica dobio ponudu VIK vinifikatora od Letine (vidi www.letina.com), 4000 Eura za VIK od 1150 l (D=1115 mm, h=1800 mm), tusiranje komine, dupli plast za termo-regulaciju, dozator dusika, separator komine, crpka za recirkuliranje mosta, poljevaca. Sluzi za vrenje i cuvanje vina. Nazalost, u cijenu nije ukljucen sistem grijenje-hladjenje koji se spoji na dupli plast, a on zasebno dodje oko 3000 Eura (vjerojatno postoje i neka jeftinija rjesenja, ali ne tako puno). Sve skupa je jako skupo, ali je sigurno najbolja stvar za vrenje crnih vina. Sve se moze staviti na njega modularno, jako kvalitetan, ali moje misljenje je da je ovo jako profesionalno. Npr., na ovaj sistem hadjenje-grijanje se moze spojiti i deset spremnika, pa to onda opravdava cijenu.......Moj savjet je u podrum staviti klima uredjaj i odrzavati temperaturu tokom cijele godine.....
Moj savjet je takodjer, ako se zeli postici isti ili barem slican efekt, ici na zatvoreni PP plasticni spremnik (koji moze imati iste ili slicne module opreme) za vrenje (burno i tiho) i onda kupiti inox spremnik s plivajucim poklopcem za cuvanje vina, temperaturu rijesiti s klimom i ovo izadje mnogo prihvatljivije nego vinifikator, a mislim da je oprema opet vrhunska i zadovoljava potrebe vinara-amatera.....

[peca50]

Ja ću da vam pokušam predstaviti vinifikator u jeftinijoj izradi. Potreban vam je majstor koji može da zavaruje inox materijal. Od table inox lima, debljine koju vi odaberete savijte i napravite geometrijsko telo valjak. Sa donje strane zavarite dno, pa napravite još jedan nastavak tog dna, ne višlji od 20-tak centimetra, i njega zatvorite odozdo. Sa strane produženog dna, a pri vrhu ostavite otvor za nalivanje vode, a na samom dnu otvor sa slavinom za ispustanje vode. U produženo, dodato dno, ubacite jednu cev dovoljne širine i dužine da u nju može da stane električni grejač snage od o,5 do 1,5 kw(kako nađete i odlučite se). Sa druge strane opet napravite otvor dovoljne veličine da u njega može da stane isparivač od nekog starog, ispravnog frižidera. Znači potrebno je napraviti kutiju u koju ćemo smestiti isparivač i tu kutiju sa isparivačem ubaciti u produženo dno valkastog suda. Cev za grajač sa jedne strane i kutija za isparivač sa druge strane moraju biti zavarene za zidove produženog dna i da nemaju direktan dodir sa vodom koja će biti nalivena u produženo dno. Produženo dno može biti i od običnog debljeg lima, nemora biti od inoxa.
Na glavnom cilindručnom sudu od inoxa postavljamo slavinu pri samom dnu, sa reducirom da se može stviti na nju usisno crevo od male pumpe za pretakanje, nalivanje. Od inoh materijala uraditi jedan perforiran poklopac koji će moći da uđe u unutrašnjost cilindričnog suda vinifikatora, a koji treba da bude od tanjeg materijala u odnosu na spoljni plašt. Sa unutrašnje strane, na dva do tri ista nivoa, majstor neka zavari male papučice krstasto raspoređene.

I kako sad to funkcioniše?
Pa evo: Prvo u produženo dno nalijete vodu do vrha da bude puno. U gornji deo vinifikatora od inoxa sipate kljuk. Kada završite sa muljanjem, perforirani poklopac blago povijte i potopite kominu da vam šira ostane na vrhu. Poklopac fiksirajte pomoću zavarenih papučica na unutrašnjim zidovima vinifikatora, tako da nemže da ga komina potisne prema vrhu. Postavite malu pumpu da vam usisno crevo bude priključeno na donjoj slavini vinifikatora, a izbacno ubacite odozgo u vinifikator. I kako ide dalje: uključite grajač da greje vodu u produženom zatvorenom dnu(ko može i ume dobro je da postavi termostat za bojler koji če uključivati i isključivati grejač prema položaju grejanja koji odaberete. Voda koja se zagreva pomoću grajača u produženom dnu će polako zagrevati širu do temperature koju vi budete odabrali, a pumpu će te povremeno uključivati kako bi zagrejanu širu odozdo uzimala i ubacivala odozgo, što će omogućavati maksimalnu vinifikaciju. Pri ovoj operaciji obavezno biti prisutan i neostavljati da to samo radi. Kada ustanovite da je okrenut jedan krug tople šire, ostaviti da odstoji pa posle 10-tak sati ponoviti. Tako smo dobili vinifikator naše proizvodnje za ekstrakciju pomoću povišene temperature i ujedno sa nalivanjem preko komine.
Drugi deo sa isparivačem od frižidera se koristi kod hladne stabilizacije, gde se u vinifikator naliva vino koje ćemo da stabilizujemo niskom temperaturom, a opet pomoću vode u kojoj je zaronjen, gde nam takože pomaže pumpa povremenim uključivanjem. Umesto isparivača može se koristiti i isparivač za zamrzivač koji je daleko efikasniji ali se mora paziti da se na vreme isključuje da nebi došlo do zamrzavanja vode u produženom dnu, najbolji su sistemi za rashladne vitrine za piće gde je temperatura niža od frižidera, ali nemrzne.
Neznam koliko ste uspeli da razumete ovo moje pisanje, ali je isprobano i vrlo efikasno, i mnogo jeftinije od gotovih kupljenih vinifikatora. Voda je neophodna da nebi šira dolazila direktno u dodir sa grejačima, koji svi imaju temperaturu grejanja preko 200C.

[sale]

Veoma detaljno objasnjeno.Obzirom da je cena kupovnih vinifikatora veoma visoka vredi se potruditi.Iskustvo je cudo,nema sta.Peco svaka cast i hvala ti sto delis ovakve stvari sa nama.

[ano]

Ovo Pecino objasnjenje je sjajno mada sam ja ranije na forumu naleteo na Pecino objasnjenje samog izgleda vinifikatora i kako bi mogao da se napravi  ali kasnije nisam mogao da ga nadjem. Sto se tice Sale tvog pitanja sve ostale informacije mozes dobiti u Revinu.

[strashni]

odlicno, imam u komsiluku coveka koji radi prohrom, samo da se zamislim i odlucim kako da ga skarabudzim

[DR]

citao sam pazlivo ovo novo resene od vinifikatora imogu reci u startu da takvo nesto ne moze funkcionirati a recicu zasto prvo oko same proizvodne a posle i o nefunkcionalnosti tok sistema:
 uraditi duplo dno jednog fermentatora a ne regulirati pritisak koj se javlja kod nega je veliki problem
 koristiti grejac od 1 do 1.5 kw je isto kao da grejes vodu od 10 litara da ne zaboravimo u projekat imate pumpu koja daje neki protok zato treba to presmetati termodinamicki
ovakav sistem moze koristiti samo kao eksperiment za neke male sadove
 sama razlika temperature koja sa javlja kod duplog dna moze doprineti i pucane varova kod tanka
 isto tako treba uraduti tacnu potrebu toplotne energije koja je potrebana da u zavisnosti od tanka da polovine sire koja fermentira sto je moguce u najbrzem mogucem roku zagrejati do zelene temperature
  inace ja nisam pristalica grejanem sire neko tehnoloskim postupcima regularati zelenu temperaturu i posto proiizvodim vino u makedoniji vise je potrebno hladiti sire ili kljuka nego grejati samo za postigane vise boje sto se moze dobiti idrugim jednostavnijim postupcima
oko drugok aspekta ako bude trebalo javicuse kasnije      cao
 

[peca50]

Ovo jeste rešenje, ne za eksperiment, već za upotrebu u amaterskoj proizvodnji. Rešenje koje sam predložio nisam ja izmislio već sam video da se praktično primenjuje već 5-6 godina i to uspešno. Termostat je taj koji diriguje temperaturu u dnu gde je voda, a u zavisnosti od pumpe koja kružno pumpa širu, ili učestalosti ručnog puštanja pumpe. Grejač je sasvim dovoljan za zapreminu do 1000litara jer nama netreba nabrzinu vrela voda za tuširanje, već postepeno zagrejana, a koja će tu svoju toplotu preneti na širu u vinifikatoru. Ako se radi postepeno zagrevanje, to je i vinifikacija kvalitetnija i uspešnija, pa nabrzinu zagrevana šira gubi dosta dobrih osobina sorte od koje je proizvedena. Kada se dođe do saznanja da je vinifikacija uspešno obavljena, ista ta voda ohlađena može da uspešno ohladi širu, ili polu fermentiranu širu, pa bi se fermentacija uspešno nastavila u vinifikatoru, što nebi donelo loše rezultate u pogledu kvaliteta dobijenog vina.
A što se tiče zagrevanja ili nezagrevanja šire kod obojenih sorata grožđa, to je stvar ličnog izbora  ili želje!

[duje]

Gledajući proizvode firme Letina primetio sam da pored spremnika sa plivajućim poklopcem postoje i nekakvi sa zračnim poklopcem. Negde sam  na forumu naletio gde Ivan kaže da svoju burad dopunjava inertnim gasom je li to ima ikakve veze sa ovim buradima sa zračnim poklopcem.Ko zna nešto o ovim stvarima nek malo pojasni prednosti i mane u odnosu na plivajuće poklopce.Neka neko pojasni i ovu zaštitu vina inertnim gasom i da li je to praksa prilikom otpražnjivanja ovih zatvorenih spremnika.

[sale]

Evo ti link da ne idemo u off topic ovo je tema vinifikator.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,268.new.html#new

[Ivan]

Negde sam  na forumu naletio gde Ivan kaže da svoju burad dopunjava inertnim gasom je li to ima ikakve veze sa ovim buradima sa zračnim poklopcem.Ko zna nešto o ovim stvarima nek malo pojasni prednosti i mane u odnosu na plivajuće poklopce.Neka neko pojasni i ovu zaštitu vina inertnim gasom i da li je to praksa prilikom otpražnjivanja ovih zatvorenih spremnika.

to nema veze sa tim posudama jer ja imam potpuno zatvorene inox posude (letina tip Z) u koje sam uveo inertni prehrambeni plin (smjesa 70% co2 i 30% dusik) tako da mi vino ne moze oksidirati ako bacva nije puna do vrha jer umjesto zraka/kisika u praznom prostoru se nalazi taj plin koji cuva vino.

sta te jos zanima oko toga, pitaj pa cu pojasniti..