Podrivanje ili rigolovanje?

[sale]

Na zadnjem skupu na Oplencu,strucnjaci iz italije su drzali predavanje i o pripremi zemljista za sadnju.Pomenuli su da se rigolovanje sve manje preporucuje, a da se podrivanje na dubine 80-100cm pokazalo boljim.Ne znam zasto je podrivanje bolje,kada rigolovanjem plodnu zemlju prebacujemo u zonu gde ce biti koren,a ujedno moze da se zaore i djubrivo.Kazu da prema novim istrazivanjima treba podrivati a ne rigolovati.Da li neko ima iskustva i da li zna zbog cega?

[Matej]

koliko sam ja čitao podrivanje se koristi radi aeracije zemljišta i pogoduje boljem i lakšem prodiranju korena u dublje slojeve. zemlja postaje rastresitija, i samim tim koren mlade biljke napreduje. Rigolovanjem se upravo površinski sloj prebacuje na veću dubinu, a ukoliko je pre rigolovanja zemlja i djubrena, djubrivo se zaorava čime se unosi više hranljivih materija neophodnih za razvoj mlade loze...moja saznanja su ista kao i saletova...

[sale]

Sve sto si rekao je ok,ali prema novim istrazivanjima podrivanje kazu da je bolje nego rigolovanje,kako i zasto nemam pojma.

[Matej]

i ja bih voleo da znam

[Kratkoglavi]

Zbog manjeg silovanja zemljišta, tj. očuvanja ekološke ravnoteže koja je uspostavljena u aktivnom sloju zemljišta.

[lozar]

Šta mu to dođe "silovanje zemljišta"(nadam se da obrada ne spada u silovanje) i o kakvoj se to "ekološkoj ravnoteži" radi?Da li se mikroflora ubija time što se izbacuje na površinu rigolovanjem?Možda je to odgovor ali je onda mnogo "tanak".
Nije mi jasno šta bi to moglo da bude prednost podrivanja pogotovu ako imaš nameru da đubriš pre sadnje.

[Kratkoglavi]

U vreme kada je hemizacija u poljoprivredi bila u ekspanziji (uticaj hemijskog lobija) primećeno je da zelena revolucija ne povećava benefit od zemljišta već naprotiv dovodi do njegove degradacije. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja se smatra jednim od glavnih uzročnika ekoloških katastrofa. Paralelno sa razvojem koncepta intenzivne proizvodnje razvija se i biodinamička proizvodnja koja u suštini predstavlja održivu poljoprivredu u najprimarnijem obliku (kasnije su je zamaskirali i medijski predstavili kao organsku, mada je organska samo njen mali deo).

Razvijani su razni principi i koncepti, ali pošto nemogu da kucam reći ću samo primer - redukovana obrada kod žitarica, setva bez oranja, samo sa drljanjem u cilju poravnjanja površine i rasporeda žetvenih ostataka. Ostalo radi priroda, a od biogenih faktora su najvažniji zemljišni mikroorganizmi, koji deluju....

Svako nasilno delovanje (fizičko, hemijsko i biološko) na uspostavljenu ravnotežu u sistemu deluje negativno na ceo agroekosistem (u ovom slučaju vinograd), a to se sigurno odražava na krajni proizvod.

[lozar]

Imam simpatija za to što si rekao ali ne znam šta to znači da ne treba da delujemo na “agroekosistem”?Da li to znači da ne treba ništa da diramo dok trava ne prekrije poslednju žicu ili ima neki prag tolerancije koji ipak treba da se poštuje?
Intenzivna poljoprivredna proizvodnja se u Evropi primenjuje u zadnjih 200 godina što je i dovelo da u analizama zemljišta nemaju više od 0,5% humusa.
Biodinamička proizvodnja nije loša ako hoćeš da zadiviš prijatelje obilazeći mrave da ih ne bi gazio ali daleko od toga da se radi o isplativoj proizvodnji.Mora postojati neka sredina.
Moram da priznam da opet ne vidim zašto je podrivanje u fazi sadnje bolje od rigolovanja.

[Matej]

biodinamička proizvodnja može biti itekako ekonomski održiva. to što nešto ne poznajemo ili nismo istražili dovoljno, ne znači da treba da budemo cinični...biodinamički pokret i način gajenja ne samo vinove loze već i drugih kultura ima sve više pobornika u svetu, ne bez razloga. Ne radi se o "obilaženju mrava" već o poštovanju i tretmanu celokupnog ekosistema kao živog organizma sa svim njegovim sastavnim delovima, što kao krajnji rezultat daje čistiji i kvalitetniji proizvod. Dugoročno ovaj način čuva zemlju od devastacije...
mada i ja imam dilemu kako zameniti inicijalno djubrenje u fazi pred sadnju pošto je to praktično jedini momenat kada se zemlja može kvalitetno nadjubriti...

[sale]

Cuo sam od dosta ljudi koji su imali problem sa zadrzavanjem vode na njivama,da posle podrivanja nije vise bilo zadrzavanja na povrsini.Pretpostavljam da ta voda odnosi djubrivo u dublje slojeve zemljista.

[skabeta]

Po meni je osnovno djubrenje pre sadnje nezamenljivo. Da li rigolovati ili podrivati? Za mene je bolje rigolovanje, bas jer hranjive materije dodju u nize polozaje gde su zile. Ali od djubrenja samo ono sto treba nista preterivat (daj da bacimo).
Samim tim sto biljke stavljamo na 2x0.8 metara je "silovanje" (nigde nema tako u prirodi). Pa kad smo ih tu silovali onda je ostalo sve dozvoljeno. Ako ih ne radis prve dve godine kako valaj od korova postoji sansa da sve bude kilavo. Mozes da radis organsku proizvodnju grozdja( za mene je ok samo stonog) za vinsko ne vidim smisla. Preparata organskih nema kod nas (mozda bakar i sumpor), ali kad ti treba za trulez i kad zagusti svi malo sipnu "otrova". Ljudi samo rokove i karencu i nista vise (na ovom stepenu znanja). Ovo je drugo sve filozofija za mene.

[peca50]

Pre nego što je i pronađen i primenjen plug rigoler, sadili su se vinorgadi, i dugo, dugo su trajali. normalno treba uzeti u obzir i činjenicu da je intezitet opterećenja tih vinograda bio daleko manji, sastav zemljišta daleko bogatiji  itd... Ali netreba zaboraviti činjenicu da je priprema zemljišta za sadnju obavljana primitivnijim sredstvima-alatima, pa je bilo uobičejeno riljati zemljište ašovom u takozvana dva plafona, dva ašova ili dva nivoa, kako ko razume. suština je bila u tome da se riljalo duboko, dubinom za dva ašova. Prvi sloj se bacao na jednu, a drugi na drugu stranu, pa je vraćano obrnuto, površinski sloj je išao na mesto dubinskog, to je ništa drugo nego ručno rigolovanje. Svedoci smo u mnogim oblastima proizvodnje, da ako jakim proizvođačima padne napamet da plasiraju neke proizvode, onda tu proizvodnju počinju da prate sa primenjivanjem demagoškog marketinga, kako je to najbolje, pritom angažuju stručnjake koji to treba da objasne da je jedino takav način ispravan uz diskretno naglašavanje da se trebaju koristiti njihovi proizvodi ili alati, i to postane opšte prihvaćena priča koja postaje posle izvesnog vremena opšte prihvaćena.
Kad se tiče primene rigolera i podrivača, razlika im je u vremenu primene u vinogradu. Rigoleri služe za pripremu zemljišta za sadnju novog vinograda, a podrivači za revitalizaciju korenovog sistema kod vinograda koji su izgubili svoju vitalnost usled dugogodišnjeg rađanja. Podrivač okrene deo zemljišta i podreže razuđene žile korenovog sistema, gde ubrzo dolazi do njegovog obnavljanja što se direktno odražava i na čokot.

[Kratkoglavi]

Pre bih rekao: Podrivač rastrese sabijeno zemljište u donjem sloji i delimično skrati korenov sistem, čime ga kroz regeneraciju podmladi i učini produktivnijim.

[lozar]

izvinjavam se jer sam uistinu bio ciničan a nije mi bila namera da se prepirem
u postu kratkoglavog je bilo isuviše opštih mesta pa me malo podsetilo na predavanja raznih „hemijskih lobija“(samo obrnuto) i zbog toga sam odreagovao
živo me interesuje sve vezano za ekološku proizvodnju grožđa zato sa pažnjom pratim mladena67 neće li nešto da mu se omakne
i naravno pokušavam i dalje da rešim misteriju zašto je podrivanje bolje pre sadnje
ovo što je peca naveo je ok ali važi za period kada je loza već "krenula na fakultet"

[darko]

sto se tice podrivanja ja licno nevidim ni jednu prednost sem smanjenih troskova prilikom pripremanja zemljista, a nije mala
vodno vazdusni rezim u oba slucaja bi trebao da bude isti, podrivaci mogu da idu dublje od rigolera sto je plus ali zato posle podrivanja moramo izorati makar tridesetak santimetra ujesen pre sadnje