Сушаре за воће

[shuca]

mene zanima neka mini susara ako je neko od forumasa pravio ili kupovao neka se oglase da vidimo sta se desava na tu temu.zanima me nesto do 1 tone kapacitete i manje, pravio bih rakiju od suve sljive.pozzzz

[Kratkoglavi]

Tako malu sušaru najbolje napravi sam postaviću ti za koji dan nacrt.

Pozdrav.

[dioda]

Evo ti par naučnih radova pa prostudiraj - LINK
Nisam ih pročitao ali pretpostavljam da možes naći korisne informacije

[deki]

Tako malu sušaru najbolje napravi sam postaviću ti za koji dan nacrt.

Sta bi sa nacrtom Kratkoglavi i mene zanima ta mini susara

[sapy]

Tako malu sušaru najbolje napravi sam postaviću ti za koji dan nacrt.

Sta bi sa nacrtom Kratkoglavi i mene zanima ta mini susara

i mene

[Kratkoglavi]

[deki]

Ima li dimenzije, opis delova, materijal

[Kratkoglavi]

iMPROVIZUJ

[shuca]

bez ljutnje ,,kratkoglavi,, ja da sam hteo da improvizujem ne bih trazion pomoc.ako imas nesto konkretnije daj nam malo pojasni bar sto se tice dimenzija nacina na koji se susi itdd ipak je ovo vrlo sturo.poz i hvala

[Kratkoglavi]

Znaš kako u okolini Šapca prave sušnice za meso. E ovo je slično tome. Princip je isti - reč je o primitivnoj sušari za šljivu. Lese su od pruća. Potrudiću se da je izmerim. Izvini nisam hteo da uvredim nikoga

[alambik]

Kratkoglavi, mene zanima kako se greje, i na koju temperaturu?
Da li se loži vatra?
Ako da, onda to voće bude nadimljeno.

[Kratkoglavi]

U pravu si bude delimično nadimljeno, što se ranije nije smatralo za problem, ne znam kako će uticati na aromu rakije - treba probati, možda bude lele...

[alambik]

Proklijali ječam koji se koristi za pravljenje viskija suši se takođe na dimu, i to dimu treseta. U stvari, ne suši dim nego toplina od vatre treseta a dim je nuspojava koja se ne može izbeći.
Ovo daje viskiju (koji se pravi na ovaj tradicionalni način) onaj prepeoznatljivi okus dima. Taj okus zna biti ponekad i prejak pa se moraju preduzimati mere za njegovo smanjenje.
Šta bi to značilo za šljivovicu od suvih i dimljenih šljiva, teško je reći. Ja mislim da bi se moglo napraviti kvalitetno destilovano piće ali treba to isprobati i dokazati. U svakom slučaju to ne bi bila klasična šljivovica nego ono o čemu pevaju Rokeri s Moravu kad kažu šljivoviski. I to piće mora da odleži u hrastu bar nekoliko godina.

[peca50]

Pošto sam rođen i odrastao u kraju gde se na relativno primitivan način sušila šljiva odvajkada preneću vam neka moja iskustva. šljiva se sušila na dva načina, cepkana na suncu i u sušarama. na suncu je sušena na specijalno od vrbovog pruća pletenim lesama, gde se šljiva obavezno cepkala i prevrtala tako da je pokožica bila odozdo a meso je bilo okrenuto nagore. Sušenje je trajalo od 5 do 10 dana a u zavisnosti od temperature i sunčanih dana. Uveče se zbog pojave rose i povraćaja vlage šljiva pokrivala sa čistim natron vrećama i sklanjana pod neku nadstrešnicu zbog eventualne pojave kiša u toku noći. Kada je meso šljive dobilo čokoladnu boju i izgubilo dve trećine tečnosti, to je bio znak da je šljiva suva. Tada smo na malom mlinu mleli kristal šećer i posipali po šljivama, pa onda nastavljali sušenje još dva-tri dana. Na sličan način smo sušili i jabuku, krušku, breskvu, dunju, kajsiju.. Način čuvanja je bio jednostavan: u male natron vreće smo pakovali dva do tri kilograma osućenog voća(može i u manje) i kačili na grede neke sigurne nadstrešnice gde je stalno cirkulisao vazduh, pritom pazeći da nije dostupno miševima i drugim štetočinama. To zadnje smo postizali tako što bi vreće vezivali tankom jakom žicom i pustali na dužinu preko pola metra.
Sušenje u sušarama se obavljalo u prostorijama za to namenjenim gde su bili urađeni nosači gde su se stavljali ramovi-lese od vrbovog pruća na kojima je bila šljiva za sušenje. Samo ložište je bilo van sušnice malo ukopano i udaljeno oko jedan metar od sušare. Dimni i toplotni gasovi su vođeni do same prostorije pomoću ozidanog i zatvorenog kanala. Na ulazu u samu prostoriju je postavljen razvodnik od lima dvodelni,(kao čunak), koji je te gasove provodio na 20cm udaljenosti od poda kroz sami prostor sušare i izlazio kroz zid na drugu stranu gde je bio dimnjak, a opet spojen pomoću razvodnika u jedan. Uprošćeno je to ovako izgledalo . dva limena čunka, većeg promera od normalnih, su prolazili ispod ramova sa šljivama nepustajući dim već smo toplotu. Da bi se smanjio, i onemogućio nekontrolisan odliv toplote na ulazu u dimnjak je postojao zasun sa kojim se regulisao izlaz. Po visini je obično bilo 10 do 15 ramova a u zavisnosti od prostorije. Prva četiri-pet dana se ložilo intezivno i svakog dana su se premeštali ramovi, gornji na donji položaj i obrnuto. Posle pet dana otvarana su vratanca na čunkovima u prostoriji i puštan je dim da bi se šljiva malo nadimila i poprimila miris. To se radilo vrlo obazrivo da nebi došlo do preteranog odimljenja. Za nadimljavanje se koriustilo suvo šljivovo drvo ili bukva, takođe suva. Sam proces nadimljavanj je trajao najviše 2 sata. Dalji proces sušenja je bio zatvaranje vrata na čunkovima unutar prostorije i ponovno loženje jedan dan ali sa manjim intezitetom. Sav dalji proces je išao spontano. Na ulazna vrata se postavljala rešetkasta vrata od sitne žice, i promaja je činila svoje, pošto se podrazumevalo da sama sušara ima pri vrhu otvore kroz koje će da prolazi promajni vazduh. Sve ukupno je bilo potrebno za celu operaciju oko 30 dana računajući i promaju.

[Alexxx]

Ja sam probao da pecem rakiju od suvih sljiva i mogu ti reci da sam razocaran. Ubedjen sam da nije moguce dobiti kvalitetnu rakiju. Bolja je varijanta da u sljivin  kljuk dodas malo suve sljive, ali Pozege, i dobices malo na aromi. Pecenjem samo suve sljive dobices nesto neodredjeno i siguran sam da se ni tebi nece svideti.
Susare pravim samostalno, ali i bavim se susenjem tako da ti mogu puno pomoci,ali mislim da ces se nepotrebno muciti i izloziti se nepotrebnom trosku.
P.S. Odlicno se razumem i u pecenje rakije, moja porodica se vinom i rakijom bavi vekovima....