Vino od crvene ribizle

[alambik]

Dok je za prave vinare (pod ovim prave mislim na prave po obe osnove, i po količini vina koje prizvode, i po sirovini koje kosriste, to jest grožđe) udarni posao berbe i priprema mošta te njegovo previranje, udarni mesec septembar, za nas hobiste voćne vinare cela godina je udarna a za mene konkretno, jer sam se ipak u poslednjih par godina ograničio na tek par vina koja mi se najviše sviđaju, udarno počinje od polovine juna i traje do kraja jula.
naime u ovom periodu pravim 3-4 sorte vina jer mi baš u ovom periodu "sirovina" dospeva za berbu.
Vino od jagode mi vri (istina, nisam ga puno napravio ali i to malo oduzme vremena skoro kao i da sam pravio više).
Sad mi je na redu crvena ribizla i ogrozd.
Crvenu ribizlu sam počeo da berem.
Pokušaću, i pored puno posla, da ispratim postavljanje vina od crvene ribizle.
Dakle, prvi deo sam obrao.
Bilo je nešto jače od 21 kg (računam da je to jedna trećina).
Uobičaijo sam da ih stavim prvo u zamrzivač. Da se dobro smrznu a onda ih odmrznem. Na taj način dobijem više soka. Naime, prilikom zamrzavanja voda se kristališe i pokida ćelijsku opnu. Kad se odmrzne onda sva tečnost iz unutrašnjosti ćelije postaje slobodna.
Evo, stavio sam tih 21 kg u ovu plastičnu posudu od 50 litara da se odmrzne pa ću onda izmuljati i dosuti nešto vode.
Ali o tome ću pričati kad budem napravio.
Sada je na odmrzavanju i potrajeće to do kasno tako da ću tek sutra dalje s poslom.

[dioda]

I, dokle si stigao?

[alambik]

Други дан, после одмрзавања, рибизла је добро изгњечена (изгажена ногама) и на сваки килограм рибизле додао сам 1 литар воде а потом сам све то испресао у преси за грожђе, и то преко крпе.
Резултат оваквог пресања је (скоро) бистри сок рибизле.
Овог сока сам добио око 33 литре.
После тога сам извадио прилично суви дроп из пресе, растресао га, и додао у њега још 12 литара воде, те оставио све сат-два да се мало мацерира, а ја сам у међувремену узео нешто оног испресаног сока и у њему отопио 8 кг шећера те ставио све на ватру те довео до пред тачку кључања а онда оставио на тој температури 10-ак минута.
Потом сам испресао и ногу количину намоченог дропа рибизле и добио скоро свих оних 12 литара додане воде у лонац, али сад у облику доста разређеног сока рибизле, али киселог и са окусом црвене рибизле.
кад сам све то помешао, укључујући и инвертовани шећер. Добио сам 51 литру заслађеног бистрог сока рибизле којему сам измерио специфичну тежину и киселине.  Специфичном тежина је била 1072 и имао је 9 грама киселине по литри.
Тада сам отопио још једну килу шећера и инвертовао га а у овај мошт сам насуо 50 грама натријевог карбоната што по рачуну треба да киселине спусти на 7,5 грама по литри.
Тад сам мошт сумпорисао те насуо у њега дехидрирани бордо квасац те квашчеву храну.
Ево, мошт сад ври, лепо тихо и уједначано, са јако мало пене.

Данас сам набрао још 30-ак кила нове рибизле и ставио је у замрзивач а сутра ћу је одмрзнути и прекосутра цели поступак понављам и сад пуним други балон од 70 литара.


(ја у ствари не знам колики су ови балони, нису моји, позајмио сам их, а мислио сам да су 54 литре. Међутим, у овом првом имам сад око 52 литре мошта и он још ни издалека није пун! претпоставлјам дакле да је, можда, око 65 читара, а претпостављам да је и други, иако је опет другачијег облика, исто толико, тако да ћу од нове рибизле направити толико вина да допуним овај први балон и напуним други јер ћу сад од 30 кг направити 75 литара мошта)

[alambik]

Imao sam nameru da ispratim ove godine proizvodnju vina od crvene ribizle redovnim prilozima sa fotografijama ali se onda nešto poremetilo u planiranju poslova pa nisam to uradio.
Evo, vino mi je sad prevrelo i bistri se.
Za nedelju-dve ću ga otočiti jer još uvek nije potpuno bistro.
Ali probali smo ga juče prvi put. Izvukao sam jedna bokal. Ponovo je odlično!
Stono vino sa nekih 12% alkohola i 7,5 grama kiselina po litri, izrazito crvene boje i fantastičnog voćnog bukea.
Imam ga oko 120 litara.
Ove ću godine probati da deo šampanjizujem ili bolje rečeno napravim proseko od njega.
Radiću to u bocama od pola litre sa onim čepom na žici. Dakle, neću staviti puno šećera, možda najviše 5 grama po litri i minimalno svežeg šampanjskog kvasca. prošlih godina sam to radio u litarskim bocama i sa dosta kvasca te 7 grama šećera po litri, i bilo je odlično, sa samo jednom manom, a to je da se formira novi talog koji, kad se boca otvori, krene na gore. Zbog ovoga samo je prva čaša bistra a onda krene mutljag.
Sada, računam, sa manje šećera i naročito manje kvasca, biće puno manje taloga a činjenica da je flaša od pola litre, kad se otvori, može odmah da se napune, recimo, 3 čaše (pažljivo sipajući da se eventualni talog ne podigne) i tako ću dobiti bistri proseko.

[sale]

Kod proizvodnje sampanjca,talog resavaju tako sto flase pre sekundarnog vrenja zatvore cepovima kao za pivo.Onda flase okrenu grlicem na dole.Povremeno ih okrecu za cetvrtinu kruga,tako da talog polako sidje do cepa.Onda grlice flasa uranjaju u neki bazencic u kojem je temperatura neke tecnosti(ne znam tacno koje) u dobrom minusu.Talog se zamrzava pri cepu,od pritiska ledeni cep izleti,a sa njim i talog.Onda se zatvara cepom sa zicom i to je to.

[peca50]

Improvizacijom može da se postigne isto to što piše Sale, samo se boce okrenute na dole zranjaju u granule tečnog azota, pa kada se stvori ledeni čep od taloga, boce se uspravljaju, otvaraju, pritisak iz boce izbija ledeni čep taloga a boca se zatvra dugim čepom sa žicom. Visina ledenih granula, odnosno dubina u kojoj se zaranjaju boce treba da bude oko 1 cm višlja od količine taloga u bocama. Sama nabavka azotnih granula nije problem, samo treba se raspitati za proizvođača, i biti oprezan u rukovanju da se nedodiruju golim rukama jer dolazi do stvarnja plikova od niske temperature. Uspešno se mogu tranportovati granule u vikend frižiderima.

[alambik]

Vi ovde govorite o šampanjizaciji.
Ja neću da šampanjizujem nego da "prosekujem".
Razlika između šampanjca i proseka ima više ali je najznačajnija u tome što u proseku ima daleko manje ugljendioksida nego u šampanjcu. Istina, ja sam pio i neke proseke sa nešto više sode ali u principu proseko ne bi trebalo da bude jako šampanjizovan.
Slično se i tradicionalno pivo visokog vrenja šampanjizuje u sekundarnom vrenju pri čemu se uopte ne stvara talog ili vrlo malo.
Tako bi moralo biti moguće napraviti i proseko pa samim ti m otpada veoma zahtevna operacija odstranjivanja taloga iz flaše.

[Black]

Imam u bašti 15-16 žbunova crvene ribizle koji jako dobro rađaju i svake godine moja gospa sprema raznorazne stvari od plodova a i u zamrzivaču imam bar 10 kila . Ove godine mi se osušio dobar deo roda jer niko nije hteo da bere. Već sam bio skoro rešio da ih povadim iz bašte...kad ono , međutim. Pročitah u Jovićevoj knjizi o spravljanju vina da se i od ribizli može spremiti odlično vino , a sada pročitah i ove impresije ovde. sada sam već siguran da ribizle neću povaditi iz bašte , žena je dobila striktno naređenje da ne dira ribizle iz zamrzivača....Bože zdravlja , na leto i ja pravim sortno vino od crvenih ribizli...