Sve o Vinu Forum

kakva su vam iskustva iz prakse sa ovom sortom,planiram da je sadim na prolece

ja imam iskustva sa pinoom u podrumu. Mogu da potvrdim onu staru " Ako je Bog izmislio kaberne onda je djavo pino crni"
Cuo sam da je tezak i za vinograd, da je jedna od zahtevnijih sorti u svakom pogledu ali covek od koga ga kupujem svake godine ima odlican kvalitet, znaci moguce ga je proizvesti, jedino sto znam da je on jako pazljiv vinogradar i da ne ide u vinograd bez masine za prskanje, nikad!

Imam oko 400 čokoti, u 5 godini. Pinot noir, iliti crni burgundac je dosta zahtevna sorta, ali de da pravilnim prskanjem. visokim špalirom ( 90 cm ), dobrim provetravanjem ( špaliri u pravcu glavnih vetrova ), i pravilnom rezidbom , mogu de postići izvanredni kvaliteti grožđa. Glavna preporuka je : dobra zaštita sa kvalitetnim sredstvima, ne zalamati lastare i ne kidati zaperke, jer tada loza podivlja od zaperaka !

Bodo, nisam razumeo sta se radi sa zapercima?

Kada se lastar Burgundca povredi, da li namerno ( zalamanjem) ili slučajno ( prelomi ga vetar itd. ) na tom lastaru dolazi do naglašenog rasta zaperaka, koje je izraženije nego kod mnogih drugih sorti grožđa. Zato treba izbegavati zalamanje kod ove sorte grožđa, već savijati lastare i voditi u horizontalnom položaju ili malo na dole. Sve ovo neće sprečiti razvoj zaperaka, oni će se pojaviti i na lastaru koji nije zalomljen. Ali za razliku od zalomljenih lastara, zaperci na horizontalno vođenim lastarima su nerodni. Naime veoma je krivo i pogrešno verovanje da su zaperci štetni za vinovu lozu. Nisu oni štetni, već naprotiv, korisni du jer oni imaju najmlađe lišče, koje vrši najintenzivniju fotosintezu. Nije zaperak štetan već grozdić koji se javlja na njemu, jer taj grozdić oduzima snagu za razvoj normalnih grozdova na čokotu. Moja preporuka je NE skidati, prekraćivati, lomiti itd. zaperke, već jednostavno otkinuti grozdić na zaperku, jednostavnije je i ima manje posla, naročito ako su zaperci manje rodni zbog nezalamanja lastara. Nadam se da dam uspeo koliko toliko da ti objasnim problematiku zaperaka. Videću ako stignem otvoriću ovu temu i objasniti podrobnije ovu problematiku. Pozz.

Postoji jedan trik kod svih sorata vinove loze a koji ublažava rast zaperaka, kad se radi o pojavi zaperaka, pa i kod crnog burgundca. I evo isprobanog rešenja: kada zalomimo lastar na odredjenu dužinu(ili je povredom, nehatom i sl. zalomljen) a da bi sprečili pojavu zaperaka onda vršni zaperak pustimo da poraste4-5 okaca i zalomimo ga na tri okca. Na taj način eliminišemo i do 80% pojavu zaperaka ili njihovo bujanje i ometanje normalnog rasta olastara.

Tako je Peco, apsolutno si u pravu, ali upravo to sam i objašnjavao za Burgundac, da za time nema potrebe ako se lastari ne zalamaju već se samo poviju horizontalno ili blago na dole. Jer u tom slučaju zaperci su nerodni i apsolutno ne smetaju čokotu ( već potpomažu ), sem ako je bila nepravilna rezidba u proleće i čokot je previše bujan, tj lisna masa na čokotu je prevelika.

koja je napovoljnija rezidba za burgundac

Ja bi ti preporučio Gijomovu jednokraku kordunicu, sa kratkom rezidbom na dva okca, sa oko sedam kondira na kordunici, na špaliru visine od najmanje 80 cm. Naime kod Burgundca okca su izuzetno rodna , čak i spavajuća okca, pa da bi izbegao preveliku lisnu masu, kao i to da čokot prerodi, preporučujem ti kratku rezidbu sa oko 15 okaca po čokotu, čime se postiže izuzetan kvalitet grožđa, pa i vina. Visina špalira mora biti najmanje 80 cm, zbog osetljivosti sorte na sivu trulež, a i leđa ne bole pri rezidbi i berbi. Pozz.

Jos sam pocetnik u orezivanju i gajenju loze bez mnogo iskustva pa te molim za razjasnjenje ove moje nedoumice.iz ovih 15 okaca izrasce 15 lastara .Dali ce  na svakom lastaru da rodi grozd i u tom slucaju koliko odbacujemo visak grozdja da bi dobili kvalitetno vino.hvala na svemu.poz

Računa se da C. Burgumdac ima rodnost 1,7 do 1,8 , što znači da na jednom lastaru u proseku dobiješ oko 1,7 grozdova, koji su u proseku težine oko 120 gr. Kad sve ovo pomnožiš po čokotu dobiješ oko 2,5 do 3 kg grožđa (sa 15 okaca po kondiru) sa radmanom oko 60 % ( za vrhunsko vino bez prese ), ispada da po čokotu dobiješ 1,5 do 2 lit. vina što je za naše uslove zadovoljavajuće, i što se količine  i kvaliteta vina tiče. U praksi se na jednom lastaru C. Burgundca može ponekad naći i do tri grozda, ali istovremeno na drugom lastaru rodi samo jedan pa na nekom i nijedan, tako da su neki stručnjaci ( sumnjam da su francuzi ) izračunali da je rodnost u proseku po lastaru oko 1,7 . Još jedna napomena: ako pri rezidbi po čokotu ostaviš 15 okaca , uglavnom kasnije ćeš imati od 15 do 25 lastara zbog toga što C. Burgundac jako lako aktivira i spavajuća i zimska okca. Ovi lastari obično su nerodni, ali se mogu upotrebiti za obnovu kondira po potrebi, a ako ne onda se odstranjuju u rano proleće kao proređivanje lastara, pre cvetanja 10 - 15 dana, što pada u obaveznu agrotehničku meru ako želimo vrhunsko grožđe. Ako ti je još nešto nejasno pitaj. Pozz.

Da ti mozda nije malo vece opterecenje po cokotu sa 2,5 - 3 kg. Vecina plemenitih sorti za vrhunska vina se opterecuje do 1 kg po cokotu, pa cak i do 0,8 kg, ako zelis vrhunski kvalitet.

Slažem se sa tobom da je to malo veće opterećenje po čokotu,ali to je matematičko opterećenje, u praksi to je u proseku manje za oko 0,5 do 1 kg. I to je puno za vrhunsko grožđe i vrhunsko vino, ali tu moraš da ubaciš kalkulaciju o rentabilnosti proizvodnje vina. Naime ako proizvedem vrhunsko vino od 1 kg grožđa po čokotu, to vino mi se ne isplati prodavati ispod 500 din po litri, što je na našim prostorima skoro pa nemoguće za male vinare. Ovako sa malo većim opoterećenjem i još uvek zadovoljavajućim kvalitetom (oko 2 kg grožđa po čokotu )vina uz cenu od oko 250 din nemam nikakvih problema sa plasmanom vina.

ne želim da se namećem ali svideo mi se bodov odgovor :thumb:.
ovo je za mene pravilan način razmišljanja vezano i za rezidbu kaberne sovinjona na recimo 6 okaca po čokotu o čemu smo raspravljali u drugoj temi.

Razumio sam sta si htio reci, ali ni ja nisam bio potpun. Ne zelim ni ja raspravu jer ovdje smo da razmjenjujemo misljenja i iskustva. Naime, potpuno se slazem da se gleda rentabilnost proizvodnje. Ali ako se zeli napredovati u ovoj grani privrede mora se ici na podizanje kvaliteta proizvoda, jer samo kvalitetom se prepoznaje odredjeni brend. Sad se pitas o cemu ovaj govori!? Moraju se udruzivati manji proizvodjaci da bi mogli opstati na trzistu. Pogledaj samo Slavoniju, Vrsac, Dalmaciju, Istru ili Hercegovinu i sve ce ti biti jasno. Malo smo otisli sa teme, ali hocu da budem jasan. Nije mi cilj da ljudima solim pamet, svako ima svoja iskustva. Npr. dolazim iz kraja gdje je vocarstvo glavna grana privrede i vinogradarstvo je zastupljeno u veoma maloj mjeri. Zelim da upravo postignem ovo sto sam gore naveo, jer vecina inzenjera je u mom rejonu zainteresovana za vocarstvo.
Sve najbolje zelim svim proizvodjacima i da bude sto vise vrhunske kapljice.  :)
Toliko od mene, da ne duzim vise.
Pozdrav!  :thumb: 

Bio u Crnoj Gori i tamo posetio jednu malu vinariju, oko 6000 boca celokupna proizvodnja, razmislja se o vrlo malom povecanju proizvodnje i nista vise. Podrumska cena u proseku 10 evra, imaju 3 vina, po 2-2500 boca... Pricali o prinosu po cokotu kaze covek 2kg, chardonnay mu odlezava u hrastovini i nas je odusevio, kvalitet nije sporan.

Iz ove gore diskusije po ovome istina je negde na sredini. Kvalitet je nesporan, ali sad da se bas ubija toliko prinos nisam siguran? 2kg je po meni malo vece opterecenje ali sa ovim od 0.8-1kg mislim da se ide u neku krajnost koja ne mora da garantuje vrhunsko vino. To nije samo moje misljenje to je i misljenje mnogih velikih francuskih vinara. Jedan od clanaka u casopisu "put vina" govori o tome, kritiku iznosi Dzenis Robinson...

Moja gledanja su se odnosila na proizvodnju vrhunskih vina u umjereno kontinentalnim klimatskim zonama, zbog omjera kisenina i secera, naravno, uz mnoge druge faktore koji uticu na kvalitet. U Crnoj Gori mogu sa 2 kg po cokotu postici veoma veliki procenat suve materije, u odnosu na kiseline koje su kod nas nesto izrazenije, jer je mediteranska klima. Kod nas se vec malo, ali veoma malo, osjeti razlika vina sa nesto vecim opterecenjem. Francuska je potpuno druga prica. Mi, izuzev Vojvodine, dijela Slavonije (mislim na ovaj kontinentalni dio), nemamo tip zemljista cernozem kao Francuzi, koji je jedan od najbitinijih faktora za vrhunski kvalitet. Drugo, kod njih su ukrupnjeni posjedi i mogu sebi priustiti oscilacije u prinosima, bez nekih vecih razlika u kvalitetu, a da im se ne ugrozi rentabilnost. Pa postavljam pitanje, gdje smo mi tu?

Izvini ali nisam znao da je cernozem jedan od najbitnijih faktora za kvalitet vina, ja mislio da je uglavnom vulkansko zemljište ( zbog mineralnosti vina ), šljunkovito zemljište zbog ravnomernijeg rasporeda dnevnih temperaturnih oscilacija ( bolje arome vina ) itd. uglavnom moje mišljenje je da je skoro svako zemljište dobro za vino uz odgovarajuće agrotehničke mere, izbor sorti, đubrenje i navodnjavanje. Svako vino je nosioc svoga podneblja i regiona i to je tako dobro, jer su tako vina originalna za to područje. Samo treba strudijski pristupiti svome klimatu, uz eventualno malo eksperimentisanja sa raznim sortama na malim parcelama. Pozz.

Rekao sam da je faktor zemljista medju najbitinijim. Cernozem sam dao kao primjer, za umjereno kontinentalnu zonu. Zaboravio sam dodati da se taj sloj koji spominjes nalazi ispod profila cernozema u Francuskoj, znaci kod njih se javlja na dubini od 80 - 100 cm sljunkovit sloj, pa i vulkanski. Vodi se racuna i o tome na parcelama, gdje je zastupljenost krecnjaka veca, ubacuje se odredjena sorta.  Naravno, sad ces postaviti pitanje, sta je sa Italijom, Spanijom, CG, Cile ili Australijom? I u tim zemljama se proizvode odlicna vina, bas zbog svojih karakteristika zemljista o kome si ti govorio. U tome je bit, da se Francuska (mislim na unutrasnjost a ne mediteranski pojas) razlikuje od drugih, zbog svojih karakteristika. Pozdrav!

Ne može se generalizovati optimalan prinos u kg po čokotu za sve uslove i sorte. U nekim uslovima i 2,5 - 3 kg grožđa neke sorte će dati izvanredan kvalitet, a negde samo 1-1,5 kg iste sorte daje sličan kvalitet vina. Sve zavisi od zemljišta, klime, podloge, sistema gajenja, primenjene agrotehnike... Najoptimalniji pokazatelj opterećenja čokota je odnos bujnosti loze (mase loze) i prinosa grožđa. Jednostavno, obeležite 10 prosečnih čokota u vinogradu i pri berbi evidentirajte prinos grožđa sa svakog čokota pojedinačno. Zatim pri rezidbi na zrelo, sa svakog čokota koji ste obeležili izmerite masu orezanih lastara ali bez lukova i višegodišnje loze,  znači samo jednogodišnji prirast. Sada podelite vrednost prinosa grožđa sa masom orezane loze i tako za svaki obeleženi čokot. Prosečna vrednost bi trebala da bude u intervalu od 5-10, a za kaberne sovinjon može i 4. Na ovaj način pratimo i procenjujemo izbalansiranost čokota što je jedini optimalan i prirodan način prikazivanja opterećenja.  :thumb:

Nadovezao bih se na temu, iako je poodavno poslat poslednji odgovor.

Da li neko od vas posjeduje sport od sorte iz ove teme pod nazivom "Pinot Noir Précoce"?
Naime, to je varijacija Pinot Noir-a koja sazrijeva dvije sedmice prije.

Hvala.