Sve o Vinu Forum

Posto ne vidim da je iko i spomenu drenju, da kazem da ja osim sto pecem rakiju od:

crne sljive
prskulje
krupne bjelice

pecem i rakiju od drenjka.

Predpostavljam da je to rakija od drenjina (plodova drena). Imao sam prilike da je pijem, i sviđa mi se, specifičan ukus, ima jačinu, i fini pozadinski miris na drenjine. neznam dali je pojačavana sa šećerom, ali je utisak izvrstan, nešto slično kao rakija od divljih krušaka i oskoruša.
Mislim da se naš drug "šahista" neće naljutiti ako odem malo off-topic, što se tiče naslova: možda mnogi neznaju da se i od burjana može dobiti odlična rakija. Normalno podrazumeva se od ploda burjana, to su one crne zrele bobice koje se nalaze na vrhovima stabala, a fermentacijom i destilacijom se dobija rakija koja ima naziv afta. Afta je nezaobilazni dodatak pri proizvodnji, odnosno finalizaciji brendija. Koristi se u malim količinama kao začin, a koji daje lepu specifičnu aromu brendiju.

Pozdravljam sve one koji su dali svoj doprinos pojašnjenju teme o rakiji od zove, sto je svakako od velike koristi za sve skrene ljubitelje rakije. Ja bih sada da pokrenem jednu novu temu - a to je rakija od drenjina, odnosno od drenje kako bi rekli u Bosn i u Crnoj Gori. Smatram da bi bilo od koristi da se više sazna o mogućnosti pravljenja rakije od ove neobične voćne vrste za koju se i ne može reći da je u potpunosti voćna vrsta. Poznato je da se od drenjina mogu praviti jako dobri džemovi i druge poslastice, ali i veoma lepa i nesvakidašnja rakija. Po pravljenju rakije poznat je Drvar u Bosni i Nikšić u Crnoj Gori.
Drenjine uspevaju širom sveta, pa ih ima i u Srbiji, pretežno u brdsko-planinskim krajevima. Znam da ih ima i u užičkom kraju odakle potičem.
Da se vratim mom osnovnom predlogu za diskusiju, a to je pravljenje rakije od drenjaka, kako bi rekli ljudi u užičkom kraju. Zanima me da li neko zna sam postupak, samu tehnologiju pravljenja rakije od drenjina, od prikupljanja drenjina, preko fermentacije, do samog pečenja rakije, šta je važno da se dobije dobra rakija od drenjina, koliko se rakije može dobiti od drenjina.
Još jednom pozdravljam sve članove Foruma i nadam se da sam dao zanimljiv predlog za diskusiju. P. S. Ove godine drenjine su u užičkom kraju jako dobro rodile i ja nameravam da od njih pravim rakiju. To radim iz hobija. Do sada sam pored rakije, naravno od šljive, pravio i rakiju od maline i kupine. Rakija od maline je očaravajuca, no posto su maline jako skupe, nije isplativo od nje praviti rakiju. Rakija od kupine se nije pokazala nesto narocitom, bez mirisa je i ukusa, no takve su i kupine - i one nemaju neki poseban miris i uku, za razliku od malina.

Ja sam danas sakupio nekih 11 kg drena. Razmišaljao sam da li od te mase praviti rakiju ili vino, i ipak sam se odlučio za vino. Pokušao sam da na 1 kg voća tj drena dodam 1 litar vode, ali je ta masa bila i dalje previše gusta pa sam i dalje dodavao vodu dok masa nije postala dovoljno tečna. Na kraju je ispalo oko 40 litara komine. Dodao sam i 1,5 kg šećera. Može li mi neko reći da li treba još šećera i da li treba dodati kvasce i hranu za njega?
PS. Dodao sam i vinobran u razmeri 10 gr na 100 litara komine.
Molim za mišljenje drugih forumaša.
Pozdrav

1,5 kg secera je svakako premalo.
U tih 40 litara koliko cenite da imate ciste tecnosti, bez cvrstih delova?
Verovatno oko 35 litara.
Ako uzmemo da je to 35 litara onda vam, za stono vino od 12% alkohola, treba ukupno oko 7 kg secera.
Iyracunajte koliko secera ima 11 kg drenjine a ostalo morate dodati.

Problem mi upravo i predstavlja nepoznavanje procenta šećera u drenu.
Ostaje otvoreno i pitanje kvasca.
Pozdrav

Trazim,ako neko zna kako napraviti dobru rakiju od drijena.

Drenjak, izuzetno zanimljivo voće, pa i za proizvodnju rakije. Ta rakija u startu nosi priču u skladu sa onom narodnom:“Zdrav ko dren“. Narodna nije slučajna, to je voće kojemu ne treba nikakva zaštita od bolesti i štetnika, izuzetno pogodno za ekološki uzgoj. Voće toliko bogato raznovrsnim aromama, a uz sve to originalne kompozicije elemenata za vrhunsku rakiju. U skladu sa hemijskim sastavom ploda rakija vrhunske kvalitete bi se mogla dobiti uz minimalno poštivanje dole navedenog.
Berba, isključivo u punoj zrelosti i prezrelosti, kada plodovi sami opadaju ili se biljka lagano protrese svaka tri dana, zbog količine hexanola.
Pasiranje i odvajanje košpice.
Prešanje i stavljanje soka na vrenje obaviti nakon što pasirano voće stavljeno u kace tako odleži u kontaktu sa vazduhom u trajanju od 24 sata, zbog oksidacije tanina.
Fermentacija je anaerobna, u zatvorenoj posudi (bez dodavanja šećera, ikakvih kvasaca, hrane i kiselina) na što nižoj mogućoj temperaturi. U toku fermentacije formirat će se kapa na vrhu. Nikako je ne miješati niti skidati u prvih sedam dana, dok traje nešto burnije vrenje. Kada kapa dobije tamniju boju ili postane kompaktnija, odnosno tvrđa, izvršiti pretakanje kako bi se nastavila fermentacija nešto slabijeg intenziteta. Fermentacija bi u potpunosti trebala završiti za 5 do 6 sedmica, ako je temperatura niža onda nešto i duže.
Pretakanje obaviti pažljivo u trenutku, nakon sedam do deset dana od stavljanja na vrenje, kada je ispod kape dosta bistriji mošt u odnosu na onaj što je stavljen na vrenje. Pretakanje uraditi tako da kapa (klobuk) i talog sa dna kace ostane nepretočen, uz što manji kontakt mošta sa vazduhom.
Destilacija, striktnim razdvajanjem prve i druge destilacije uz pojačano odvajanje prvenca zbog izražene količine acetaldehida koji nastaje fermentacijom drenjka. Konačno prikupljanje rakije prekinuti kada u prihvatnoj posudi bude minimalno 65% alkohola. Ova granica se pomjera u zavisnosti od kvaliteta drenjka, odnosno količini prisutnog šećera u voću. Na tvojim prostorima to bi lako moglo da bude između 9% i 10% pa i više.  
Preostali dio je standardan, kao i za ostale rakije.

E sa ovim se nikako, ali bas nikako ne slazem! Kvasac jedno0stavno odbija saradnju na niskim temperaturama, ispod 15C jedva da radi, a ispod 10C skoro da uopste ne radi; a "sto niza moguca" temperatura podrazumeva temperature ispod 0 (bilo zima, bilo zamrzivac), na kojima ne da nece da dodje do vrenja, nego ni gram alkohola nece da se dobije.

Вероватно бистрица није мислио на температуре испод нуле кад је рекао "што ниже" него на што нижу температуру на којој квасац још ради.
Квасаца има разних, наравно. Они за пилснер раде и на само 5 степени.
За винске квасце је то прениско али постоје сојеви који раде још и на 10 степени, па и чак нешто испод тога.

@KizaHood, postoji još i niža temperatura i iznosi -273 stepena, ali ovdje ne pričamo ni o apsolutnom mirovanju ni o tački na kojoj se ledi voda, nego o fermentaciji. Pričamo o fermentaciji drenjka koji se stavlja na vrenje ovih dana, i teško da će po kacama u ovo doba godine padati snijeg.  
Ovo što si napisao za 15 stepeni je uobičajena preporuka za kvasce Saccharomyces cerevisiae. Temperatura je preporučena i u sebi ne sadrži rizik, iako i oni često ali ne uvijek mogu obaviti vrenje i na 12 do 13 stepeni. Međutim to nisu jedini kvasci koji uspješno vrše alkoholno vrenje a prisutni su kao prirodna mikloflora na voću. Pored ovog kvasca dakle postoje i drugi sojevi kvasaca, i za njih je karakteristično da im više odgovara niža temperatura iz razloga što onda neće biti nadvladani od Saccharomyces cerevisiae, i što su na nižim temperaturama otporniji na uticaj koncentracije etanola koji zaustavlja njihovo razmnožavanje i aktivnost. Za ove kvasce je karakteristično da mogu proizvesti raznovrsne arome, i pogotovo mogu uticati na veću količinu isparljivih terpena. Na nižim temperaturama fermentacije, a uz pomoć destilacije, ćemo dobiti i veću količinu etilnih estera od onih acetatnih. Ove dvoje je kod drenjka presudni faktor kvaliteta rakije. Zato i preporučujem što niže temperature, dakle sve one ispod 15, a donja granica bi bila negdje između 4 i 5.  

Postovani gospodine Bistrica, veliko hvala na pojasnjavanju i objasnjavanju postupka pravljenja rakije od drenjina. Moram reci, kao laik, da je sam postupak baš zahtevan i složen. Koliko je isplativ, to je posebno pitanje.
Hteo bih da vam postavim samo jos nekoliko potpitanja, dodatnog razjašnjenja radi.
Mora li neizostavno da se radi to pasiranje i odvajanje koštice? To je bas teško i traži dosta vremena.
Koliko se rakije jačine od 40 do 45 stepeni može dobiti, primera radi, od 100 kilograma, hoću pitati kolika je izdašnost drenjaka.
Da li se obavezno rade dve destilacije, prva i druga, osnovna i takozvani prepek kao u slučaju šljive. Pretpostavljam da da, ali samo još jednom da čujem od vas.
Unapred hvala, poštovani gospodine Bistrice.

Hajde da pređemo na ti, imamo isto interesovanje, a tako je i lakše pričati.
Neko je na ovoj stranici tražio način za dobivanja dobre rakije od drenjka. Ja sam to bukvalno shvatio, i predložio ovo napisano. Možda sam postavio i prezahtjevan postupak, ali vjeruj mi ovo je jedini način za vrhunski kvalitet obzirom na karakteristike samog voća. Može se raditi i drugačije, ali onda zasigurno dobivamo rakiju za koju sumnjam da bi nam se do kraja svidjela ili bi bila na nivou prosječnog. Ovo pogotovo iz razloga što se od drenjka dobiva rakija koja je dosta različita od onih uobičajenih na našim prostorima, prebogata prirodnim voćnim aromama ali sa nešto izraženijom trpkošću koja može rezultirati izuzetno zanimljivim okusom, ako se ta trpkost što više smanji. Za drenjak je karakteristično prvo da ima veliko učešće košpice (od 15 do 20%) u masi ploda i da njegovih eventualnih 10% šećera (koji se računa kao procenat od mesa voća bez košpice) neće biti u stanju obezbijediti dovoljnu količinu alkohola kojim bi mogli uraditi kvalitetno razdvajanje frakcija u destilaciji i time osigurati dobar balans aromatskih materija. Isto tako bez pasiranja ne bi bilo moguće preradom i fermentacijom otkloniti uticaj onih „loših“ jedinjenja. Drenjak još sadrži jako veliku količinu tanina (to je ono što daje oporost i skuplja usta kao kod trnina) i pored pektina u višku ima i izuzetno visok nivo kiselina. Jednostavnije rečeno, rakija koja bi se dobila na drugačiji način sigurno bi bila trpka i opora. Sve je to izbjegnuto opisanim postupkom.
Orijentaciono, 10% šećera u voću daje 10 litara rakije, ali je to vezano za težinu mesa od ploda drenjka (100kg) i kvalitet njegove prerade i vrenja. Kod svakog voća pa i drenjka preporučuju se dvije destilacije, dobivanje meke rakije i prepek. Zbog mogućnosti nižeg sadržaja šećera ili lošije fermentacije gdje on neće biti do kraja pretvoren u alkohol u prvoj destilaciji se preporučuje prekid destilacije u trenutku kada u prihvatnoj posudi imamo minimalno 23 stepena alkohola.

Ma JA te kapiram u potpunosti, nego napisah zbog toga sto si svoj recept dao ljudima koji su pitali KAKO DA naprave rakiju. Prinicipijalno, ako neko pita kako da uradi bilo sta, treba poci od pretpostavke da pitalac ne zna kako, jer da zna ne bi ni pitao. A ako neko ne zna kako, a ti mu kazes "sto niza temperatura", taj moze 'ladno da shvati kako kominu treba da gurne u zamrzivac, a posle ce tebe da psuje sto si ga zaheb'o :lol:

Veliko hvala gospodine Bistrica za pojašnjenje postupka dobijanja rakije od drenjaka. Tvoje pojašnjenje će svakako biti od koristi svakome ko se upusti u avanturu pravljenja rakije od drenjaka. Ja opet moram da ponovim da je sam postupak jako zahtevan i težak, a rezultat je neizvestan, odnosno malo se dobija rakije od drenjka. No svako će odlučiti da li mu je draži kvantitet ili kvalitet rakije.
Ne znam šta da ti kažem, verovatno ću odustati od namere da pravim rakiju od drenjaka. Držaću se ja ipak naše stare dobre šljive.
Ja imam kazan od 80 litara, pa ko će toliko da sakupi drenjaka, pa još da ih pasira. Da bi pekao rakiju od drenjaka, ja moram da ih sakupim bar za dva kazana, da bi imao šta da prepečem.
No svakako ti još jednom hvala za odgovore. Da te pitam još ovo, pošto vidim da izgleda dobro poznaješ problematiku rakije čim znaš kako se ona može dobiti od drenjaka, imaš li predlog za pravljenje još neke vrste egzotične rakije, tako da kažem? Ja sam čuo da se rakija može praviti i od kleke, znaš one šumske biljke sa sitnim plavim bobicama kao plodovima. U užičkom kraju kleku stavljaju u šljivovicu pa tako prave čuvenu rakiju klekovaču. No ja sam čuo, ponavljam, da se prava rakija klekovača može dobiti direktno od kleke, odnosno fermentacijom njenih plodova. Evo još jedne teme za razmatranje - može li se od kleke praviti rakija?

Pozdrav

Iz Drvara sam u BiH gdje se peče rakija od drenjina Drvarska drenja.Evo kako se to na tradicionalan način radi.
Drenjine se prikupljaju,samo ono što otpadne samo,ili se lagano protrese svaka 2-3 dana.Sve to u kacu uz stalno mješanje i kad se napuni,pokrije se i nakon nekih 40-45 dana destilacija.Prvi kotao se destiliše do nule i sav destilat se vraća u drugi kotao plus kom do vrha.Destilat iz drugog kotla se hvata do 44-43 i to je gotoa rakija.Ostatak se hvata dok,kako to ovdje kažu gori. Uzima se svako malo ispod lule u čašicu i baci se na vatru,dok god to što se baci daje plamen to se hvata i to ide u drugi kotao plus kom do vrha.Opet se hvata do 44-43,a ostatak dok gori i tako do kraja.Sva dobijena rakija se pomješa i to je to.
Probao sam malo drukčije da ispečem rakiju,uz odvajanje prvenca i raniji rez,ali o tome,koga interesuje na temi kazana na kazan.
Pozz.

Pozdrav,
Evo malo novih informacija za ovu moju rakiju od drenjina.Poslje odredjenog vremena primarne stabilizacije,odlucio sam se da spustim rakiju sa 47 na 44 sve po tablicama iz Joviceve knjige uz stalno mjesanje i niz sud tj,bez direktnog pada destilovane vode na rakiju.Nisam cekao duzi period stabilizacije zbog toga sto mi se jedna gospodja ponudila da uradi analizu u fabrici gdje radi kao tehnolog za fermentaciju.Evo poruke koju mi je poslala.Svi smo se slozili da je rakija odlicna i organolepticki i hemijski,iako su  neke koleginice imale zamjerku da se malo osjeti na pljesan,ali ne sve.
JACINA    41.1
UKUPNE KISELINE 324
METANOL 0,67
ESTRI 1417,61
Danas kad sam je sreo i pitao za neke okvirne parametre da znam uporediti vrijednosti,rekla mi je da sve ok,da rakije koje ljudi peku na obicnom kazanu imaju kiseline i do 3000 i da se samo drzim ovog kvaliteta tj.postupka kako radim,da je vrijednost za metanol od 0,67 sasvim ok....
Za sada od mene toliko i puno pozdrava svima

I da,alkoholmetar kojim sam mjerio pri dodavanju vode je TLOS sa termometrom,a rakija i destilovana voda su imale istu temperaturu od nekih 17 stepeni,menzura super cista.....



Spajanje poruka.

Igi, i koliko se dobije litara rakije od 100 kg drenjina?

na ovaj nacin,bez vadjenja kospica,negdje oko 3 litre

Hvala Igi, jako korisna informacija. Pitam iz razloga posto u dvoristu imam dva drena, ali tesko da mogu nakupiti 100 kg ploda. Pozdrav!

Probaj druze pola-pola sa sljivom.Tako dosta ljudi radi i u mom kraju,i mnogi ljubitelji dobre kapljice vole bas ovu ,,drenju,, medju njima i moj otac.Ima izrazit miris na dren,a pitkost koju joj daje sljiva.Drenjine potpuno zrele nek ti budu obavezno.Probaj,neces se pokajati.Pozdrav

Ne bi tu trebalo biti nikakve zamjerke, i nečega što vuče na plijesan. Radi se o baršunastom (ugodno hrapavom) osjećaju na okusu. Karakterističnom i cijenjenom kod rakije od drenjka.  :thumb:

Zanimljiv predlog, vredi probati. Posto sam se veoma zagrejao da kupim kazancic od 30l možda i nakupim za kazan, dva. A ova kombinacija je još bolja! Hvala Igi!

Pozdrav!

drenjine su crvene a trnjine plave a?

Ti druze vjerovatno mislis na gloginje,glog (crataegus oxyachanta)jer je veoma slican trnjini,samo je crven.Drenjine ili ti dren,drenjak( cornus mas L ) je nesto skroz drugo.Pozz

Bistrica,poštovanje.Sa drenjkom sto ste davno objavili jel vazi sada,ova tehnologija?

A zašto ne bi važila ako postoji želja i nešto nužne opreme.

Hvala puno.Pogrešna formulacija rečenice,a nov sam na forumu.Pozdrav

Evo danas razredjeno na oko 42 posto drenjavaca.
To je nesto novo na miris i okus.
Mirise nekakao posebno onako ko gore opisano (pa mozda i malo na pljesan, jer nemam drugi nacin da to definiram) a okus malo reze, sladkasto a poslje mekan i ostaje u ustima jos dugo nakon probanja (nije ko plod drena, kad se proba nakon branja nego nesto sasvim drugo).
Rakija od 80kg drenja bez odvajanja kospica, oprano.
Dodani encimi HC gnjeceni rukama i dodan po propisu Q23 i nesto malo Evitis hrane pre zatvaranja kace. Pusteno zatvoreno  u kaci na 4 tjedna na oko 17 stupnja u prostoru, poslednjih dana i malo nize.
Meka rakija od 26 posoto  na temperaturi 17 stepeni i poslje prepecena na 67 posto isto 17 stepeni temperature na izlazu srednjeg toka (odvajan prvenac od 0.7 posto ukupne meke rakije i posle patoka skupljana izpod malo vise nego 45 posto na izlazu iz lule). Dobiveno 4.3 litra srca, pa razblazena destiliranom vodom postupacno nakon 8 tjedana odlezavanje na 42 danas.
I prije je mirisala i bila ok al sad je stvarno nesto posebno. Nekog ko jos nije probo moze, da iznenadi prvi put kad proba rakiju, jer ne lici na plod zrelog drena, al to je drenjavaca  ;D.
 :) pijena jutros a jos uvek ima u ustima i mislima sjecanje na taj novi predivan smek.