Sve o Vinu Forum

Postoji li sorta crni afus ali?

Listajući ampelografiju (poznavanje sorata vinove loze), da bih bio sto posto siguran, mogu ti reći da afus-ali crveni(crni) nepostoji. Možda postoji slična sorta, ali pod nazivom afus-ali nema!

Definitivno ne postoji!!!
Afuz-alija je bela sotra, blagog muskatnog mirisa, sa manjim brojem semenki u zrnu, pa se može koristiti i za proizvodnju suvog grožđa.
U zemljama sa vrlo blagom zimom, bez zimskih mrazeva i toplom klimom, sa sistemom za navodnjavanje, može dati prinos od 35-40 tona/ hektaru.

Evo danas sam u Obi-u pronasao lozu sorte Kardinal. Zemlja porekla je Srbija, a uvoznik za BiH je Semenarna Široki Brijeg. Može li mi neko reći o kakvoj se sorti radi te  da li je ovo vinska sorta? Kako želim da posadim 20-30 čokota loze odmah uz vikendicu koju sortu mi preporučujete ( znam da je ovo mala količina ali nemam više slobodnog prostora). Razmišljao sam da posadim Kaberne Savinjon ili Vranac. U potrazi za ovim sortama koje je teško pronaću u Banjaluci,  kao što sam rekao naletio sam na sortu Kardinal. Molim za savjet.

Nije vinska sorta! Kardinal je stono grozdje i to vrlo ukusno :whistle:
Kad kupis grozdje na pijaci ili je Kardinal ili Hamburg, treceg nema ;D
Kakvo je vino od njega pojma nemam, mozda ce neko drugi moci da ti kaze nesto vise o tome...

Mačak,ja bih ti ipak preporučio Hamburg.Jeste da su grozdovi Kardinala veći sa velikim hrskavim zrnima ali su sa manje sladera i bez nekog posebnog mirisa.Hamburg je predivan za jesti a i dosta dobar za vino posebno za rakiju.Pozdrav

Kardinal
Stvorena je u SAD ukrštanjem, stona sorta praktično neupotrebljiva za poizvodnju vina.Čokot bujan do vrlo bujan. Vrlo prinosna sorta, a prosečni prinosi grožđa dostižu i do 25 tona po jednom hektaru, naročito pri navodnjavanju.Grozd je veliki do veoma velik, valjkasto-kupast, dosta izdužen, rastresit, prosečne mase 200-600g, a često i do jedan kg. Bobica je krupna, okrugla, različito obojena crvene do ljubičasto-plave boje. Sok bezbojan, slabo muskatne arome. Pogoduje mešovita rezidba sa kraćim lukovima i višlji uzgojni oblici. Osetljiva je na plamenjaču i pepelnicu. Ako u vreme zrenja nastupi kišni period dolazi do pucanja bobica. Dosta je osetljiva na niske temperature. Grožđani sok sadrži 14-18% šećera i 4-7g/l ukupnih kiselina. 
Velika je opasnost u zasadima gde preovlađuje vinsko grožđe jer pucanje bobica donosi zarazu vinogradu.

Kao sto duje rece mozes pokusati sa Muskat Hamburgom, posadis pored njega jos par loza nekog bojadisera ako hoces jace obojeno vino i to je to...
Pedja je pisao nedavno o rozeu koji je pravio od Hamburga, kaze da je premasio njegova ocekivanja :whistle:
Cudi me da je tako tesko nabaviti sadnice loze, ako imas nekog juznije neka ti posalje busom :)

kada smo kod afusa ...ono sto znam jos od ranog detinjstva to je hamburg kao mercedes i afus kao volvo ...i daje jako lepo vino

macak...definitivno zboravi kardinal...ono sto je mercedes za aute to je hamburg za grozdja i za pojest i za popit  .... a da si malo blizi mogao bih da ti posaljem  kod nas kalema ima koliko hoces ... ako te put nanese ovamo ili nekog tvog mogu da ti obezbedim sadnice

Da li moze neko da mi kaze nesto vise o sorti grozdja Nero? Cuo sam od jednog coveka da je grozdje lepo za jelo i da je u pitanju Madjarska sorta ali nije znao nista vise od toga da mi kaze.

Nerona ili Nero, besemena Argentinska sorta. Srednje prinosna do prinosna. Sazreva od 20 do 31 avgusta (U Italiji).
Grozd je veliki prosečne mase 500gr. Bobica je velika, ljubičasta, ljubičasto-crvena ili ljubičasto-crna.
Šira sadrži oko 14% šećera i oko 6 gr/l ukupnih kiselina. Vrlo je prijatnog ukusa i koristi se za potrošnju u svežem stanju.

Juce sam "Agrocentru" kupio nekoliko vrsta stonih kalemova i medju njima Black magic.
Receno mi je da je to uvoz iz Italije i da je grozd krupan sa krupnim crnim bobicama.
Na internetu nisam mogao nista naci o njemu,bar ne pod ovim imenom.
Ako je nekome poznata vrsta neka napise opis, uzgoj, rezidba itd.
Hvala.

www.ortofruttavitale.it/IMG/blackmagic.jpg
http://www.vivairauscedo.com/en/catalogo.php

Darko me preduhitrio, ali još da ponovim ono što je na linku: Black magic klon, stona sorta grožđa rane epohe sazrevanja, krupnoća grozda oko 600 grama, slabo ponosi tranport, šećer dostiže najčešće do 14%, kiselina 6gr.
U Italiji sazreva (Pulja) u drugoj polovini jula, dobro podnosi manjak vlage, ali je osetljiva na pozne prolećne mrazeve.(slabo otporna na izmrzavanje).

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/22/22_grozdje-black-magic.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=22_grozdje-black-magic.jpg)

Hvala na informacijama,jos me samo zanima rezidba,svi ostali uslovi su ispunjeni.
Mjesto sadnje Bar,Crna Gora.

Mešovita rezidba: kondir na 2 okca, luk na 6-8 okca. Uzgojni oblik dvostruka skljarova kordunica ili pergola!

Ovaj,alphonse lavallee mi mnogo moćno izgleda na slici.Peco ako iskopaš neku njegovu karakteristiku, nabaci.

Imali netko stolno grožđe Viktoriju i Auroru,i dali zna nešto više

Samo sam ovo iskopao na netu...

AURORA
Bujna rasta, obilne rodnosti. Grozd je velik, oko 400 grama. Bobica  je debela, okrugla, malo izdužena, žutozelene boje, mesnata, fine muškatne arome. Zori početkom kolovoza.

Ja ga imam,nisam baš zadovoljan,okus mu je nikakav a i nije baš krupan

ok,mislim imali tko posađeno,sa neta znam

dali ima ko sliku od viktorije ili može napisati neke karaktristike te sorte

(http://img26.imageshack.us/img26/9585/viktorija.jpg) (http://img26.imageshack.us/my.php?image=viktorija.jpg)
By wajbul (http://profile.imageshack.us/user/wajbul)
vIKTORIJA zrije sredinom 8 mj.,grozd krupan,ja sam je posadio prije 10 dana kao i Auroru

hvala, štel sam posaditi primu ili oru, ali se budem zadovoljil sa viktorijom

Gdje ima Prima i Ora ?

na stanici Vinogradarstvo je slika , slovenski rasadnik rast reklamira te dvije sorte, ja ih kod sebe tražim ali ih nemrem najti, a sloveniju mi se nejde,u zagrebu su mi pokušali uvaliti sortu primaveru i tvrdili su da je to prima,nisam zel jer nisam bil siguran

Moze li neko da kaze nesto o sorti: Kozija sisa? Da li se prska? Da li se mora kalemiti?

Kozije sise je sinonim za Afus-ali, ako nije tako neka me neko ispravi....

Uh,stisli ovi radovi pa me odavno nema na forumu ali evo danas uhvatih malo vremena da pregledam šta se dešavalo u međuvremenu.Moram da ispravim Diodu kozije sise nisu sinonim za Afus-ali,radi se takođe o beloj sorti ali čiji su grozdovi nešto manji a oblik zrna  znatno eliptičniji sa izrazito šiljatim završetcima.Prednost ove sorte je velika otpornost prema bolestima pa iz tih razloga spada u grupu sorti koje se ne prskaju.Ako je nekome bitna i nadmorska visina uzgoja moram vam reći da je jedan moj rođak gaji sa uspjehom na nadmorskoj visini od 900m.

Eto vidis,nasao sam na netu taj podatak ali izgleda da nije tacan ::)

 AFUS ALI
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_tn_sorte21_afus_ali.jpg)

Ovo je odlična pozna bela stona sorta, koja se u velikoj meri gaji u Maloj Aziji (Smirna), u Bugarskoj pa i u Francuskoj. Poznata po mnogim sinonimima kao: Pergolone (Abruzzo), Inzolia Imperiale (Sicilia), Menavacca (Puglia, Calabria, Campania), Dattier de Beyrouth (Francuska), Afouz Aly ili Bolgar (Bugarska), Aleppo (Rumunija), Rasaki (Egejska ostrva). Poreklom je s Orijenta, možda iz Sirije. U Evropu je došla vrlo davno. Proširena je u skoro svim vinogradarskim zemljama u Sredozemlju. U Srbiji su je najverovatnije doneli Turci jer su oni izuzetno cenili stono grožđe.
Ima odličnu otpornost protivu truleži i oidijumu a veoma joj je čvrsta bobica, te odlično podnosi transport.
Sazreva u II epohi ali se čvrsto drži veoma dugo. Zahteva dugačku rezidbu i špalirsko gajenje, jer ima vrlo dugačke grozdove, koji bi se inače valjali po zemlji. Veoma preporučljiva sorta za toplije krajeve.
Čokot je jak. Vrhovi zelenih lastara potpuno glatki i zelene boje. Loza debela, glatka, članci srednje dužine, boje otvoreno-smeđe. List veliki, trodelan, sa dubokim urezima; drškin urez otvoren kao slovo V; liska malo zgužvana, kožasta, glatka i sjajna sa obe strane, bez ikakvih malja, nervi zeleni sa obe strane; zupci široki i tupi; drška debela i dugačka. Grozd vrlo veliki, težak čak do 2kg, dugačak, razgranat, rastresit, kupastog oblika; peteljka dugačka, zeljasta, pri osnovi malo zdrvenjena; peteljčice bobice dugačke i tanke. Bobica vrlo krupna, čvrsta, rskava, nejednake dužine na ustom grozdu, ima oblik urme. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije ćilibarnožutu boju; peteljke ima vrlo malo; pupak je primetan i često puta ekscentričan. U bobici ima 2-3 semenke, sok je bezbojan. Prosečna težine bobice 7-10 gr., sadržaj šećera 15-16%, ukupnih kiseline 5%°, pH 3,32, efektivna rodnost iznosi oko 1,10, na 1ha može da rodi i 25t, a sa sistemom navodnjavanja i više.

p.s. ovu temu posvećujem mom deka Radetu koji afus-ali gaji skoro 50 godina


 

jel moze neko da napise nesto o primeni ove ili uopste stonih sorti u proizvodnji vina, naravno ne kao sorte koja ce biti glavna vec kao pomocna  :scr:

jel nije tvoj deka Rade iz Trnave kod Nisa?

Da, naravno, Gornja Trnava preciznije

Kontaktiraj me na pp

Koja je najniza temperatura koju ta sorta moze da izdrzi?
Koju temperaturu izdrzavaju pupovi.
Koju temperaturu izdrzava lastar?
Da li se obnavlja brzo?

pozdrav svima,

da li neko zna nesto o sorti vinove loze - moldava?

Duje je u pravu.Pa kozije sise je upravo i zovu zbog zasiljene bobice,ja bih dodao i da ima vrlo cvrstu pokozicu kad je jedete prosto osecate kako puca!Ja je imam ispred kuce nika je sama iz seme(kaoko se nije izmenila ukrstanjem neman pojma) deset godine ju j emoja majka sekla kao korov i kad joj je dosadila, pustila je i  ono kozije sise original i prosle godine prvi put rodila.Radja dobro mada su grozdovi cesto i rehuljavi,bobica je krupna,ja licno nisam neki ljubitelj ove sorte!Ne prska se kao sto si procitao ne moras je kalemiti a moze ...

zasad ovoliko sa gugla
Moldova (Villard blanc x Guzalj kara)-pazi imena roditelja!
-hibridna sorta
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/36/36_molimage002.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=36_molimage002.jpg)
Moldova; foto: N. Korać
Kvalitetna stona sorta koja se već značajno proširila u Srbiji, Makedoniji i drugim balkanskim zemljama. Ovo je vrlo bujna i vrlo rodna sorta.
Grožđe sazreva početkom oktobra, dugo se može čuvati na čokotu, dobro se transportuje i dobro se čuva u hladnjači.
Čokoti su bogato okićeni krupnim, rastresitim grozdovima. Bobice su velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom. Pulpa je mesnato sočna, neutralnog ukusa.
Moldova je kompleksno otporna sorta na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite.
Kao i većina stonih sorti osetljiva je na mrazeve.
Stavljena je na domaću sortnu listu. Izuzetno je pogodna za organsku proizvodnju grožđa, kako na okućnici tako i na većim površinama.
(preuzeto sa http://www.agroplus.rs (http://www.agroplus.rs))

Jedan prijatelj koji je ima u svojoj kolekciji uporedio je sa lepom a glupom ženom.Lep grozd, lepa bobica ali bez slasti i sadržaja.
S tim što smo se složili da to kod žena i nije neka mana. ;)

Pozdrav svim vinoljupcima.
Pratim Vas kratko vrijeme i mogu samo reći da ste odlični. Ima stvarno raznovrsnog, zanimljivog i poučnog štiva.

U fazi sam podizanja vinjage pa je u to ime posađeno uz već postijeće, 7-8 vrsta loznih cjepova odreda stolnih sorti. Među njima se našla i sorta kako naslov kaže, Straževski.
Kako ne mogu naći nikavih podataka o toj sorti, obračam se vama znalcima. Svaka informacija je dobro došla.

Pozdrav.

Ja sam ti nasao Strasenski mislim da je to.
Sorta iz Moldavije. Interspecijes hibrid. Krupan rastresit grozd sa velikim crnim okruglim bobicama. Jako debela pokozica i socno meso, kiselkastog ukusa. Prva epoha zrenja (prosek 06.09 u Sr. Karlovcima). Otporna na peronosporu. Osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temp. Grozd 650g. 7-8 kg po cokotu. Secer 11-12. Kiseline 7,5.

To je najvjerojatnije to, puno hvala .

Koliko mi je prodavač znao reći je, da je krupno crno, a kako je bilo  tu i Black Megica i Karmen, dalo se naslutiti da bi moglo biti moldavsko. Inače, cijepovi su iz Temerina.

Kako brzo tjera mlade izboje i pomislio sam da je ranija sorta.

ja imam zasadjeno ovu vrstu gorzdja i dobro radja. Vinu koje pravimo ova sorta daje odlicnu jarku crvenu boju krvi...ali nije nesto pogodna sama za vino...ali ako stono grozdje nije losa  :thumb:

Ako cemo iskreno nije bas nesto pogodna ni kao stona sorta  :-[ osim ako nisi prodavac  :lol: onda je pogodna za pristojnu zaradu  :lol: inace organolepticke osobine su daleko od stonih muskatnih sorti  :whistle:

ja sam prost covek i meni je svako grozdje blagosloveno...nisam vrhunski vinolog ili kako se vec kaze.... :scr:

lepa je za jelo...prosto receo...ne zahteva nikakvo odrzavanje osim orezivanja u prolece...i eventualnog zlamanja tokom leta...

-moze li neko da mi kaze nesto o JULISKOM MUSKATU,posto planiram da zasadim ovu vrstu grozdja!!!

Da li neko ima ovu sortu ili nešto zna malo više o njoj

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,337.0.html

koju gustinu sadnje je naj optimalnije u zasadu za Moldovu tj.koliki je njaj optimalniji razmak izmedju  kalemova

да ли си прскао нечим , наиме кажу да не мора али ја бих волео да чујем мишљење и искуство неког директног произвођача

danas sam u jednoj apoteci naišao na sortu Viktorija(Victoria) i pošto nikad nisam čuo za nju odlučio sam da malo pronjuškam po internetu. pakovanje je od 5 komada, kalemljena je na koberu a sadnice su sertifikovane i od nekog rasadnika iz sela Konjuha kod Trstenika ali sam zaboravio tačan naziv.
na internet strani jednog drugog rasadnika
http://www.grozd.co.rs/vinovaloza.html (http://www.grozd.co.rs/vinovaloza.html) ima nešto više o njoj a dobar prikaz je i na internet strani
koliko sam razumeo Poljoprivredne udruge istarske županije
http://www.mih.hr/vino_produkt.asp?meni=vino&submeni=3&id=34 (http://www.mih.hr/vino_produkt.asp?meni=vino&submeni=3&id=34)

Meni je jedan kalemar pricao da je Viktorija pravo otkrovenje, i da poprilicno nadmasuje npr Afus Ali i sl.

Interesuje me (naravno od onih koji su u ovo upuceni) koje od ovih stonih hibridnih sorti koje se ne moraju prskati daju najukusnije i najsladje grozdje:

Black Magic, Moldava, Lasta, Strašenski, Nero, Aron, Prima, Ora, Muškat Blue, a i drugih koje nisam naveo

zahvaljujem se unaprijed na odgovoru

moldava i lasta za njih znam a za ostale nisam upućen

Ovo je zanimljiva tema.Dali neko ima iskustva sa dobijanjem vina od hibridnih sorti.Dali moze da se dobije neki solidan kvalitet.

Određeni međuvrsni hibridi su introdukovani i mogu se praviti vina zadovoljavajućeg kvaliteta, legalno. Postoji spisak u zakonu starih direktno rodnih hibrida i novih međuvrsnih čije se poreklo ne zna i ne preporučuje se pravljenje vina od njih jer je kvalitet vina loš. Ta vina imaju karakterističan miris i mogu biti hemijski loša, a i ne moraju. Jedno istraživanje u Francuskoj je pokazalo povećan nivo teških metala u takvim vinima, ali pravi razlog zabrane komercijalne proizvodnje je očuvanje plemenitih sorti vinove loze i kvaliteta vinarstva.

http://en.wikipedia.org/wiki/Rondo_(grape)
http://en.wikipedia.org/wiki/Regent_(grape)
sa ovim hibridima ljudi postizu zavidne rezultate ali je lobi hemiske industrije veliki zamisli te samo da se godisnje prskanje svede na dva prskanja plavim kamenom i sumporon milion ljubi bi u svetu ostali bez posla u hemiskoj industriji, ista situacija kao sa kolima na vodonik

Pozdrav svima
Ja sam dobio na poklon pre 3 godine 10 kalema crne moldove.
Rađaju odlično, grozdovi su krupni, lepi na oko, slatki. Prava je stona sorta .
Ukus je odličan, zrno je čvrsto pod zubima i prijatnog slatkog ukusa.
Čuo sam da ima i bele moldove ali ja imam samo crnu.

Odlična je to sorta i vrlo zahvalna, netreba je prskati a za belu nisam čuo a rado bi i nju zasadio ako postoji

ove godine sam kupio grozdje sorte Strašenski po ceni od 20 dinara za kilogram covek mi je rekao da mu se isplati da prodaje i po toj ceni jer nije stigao da obere koliko je rodilo , grozdovi su na oko lepi i krupni u pitanju je crno grozdje stona sorta , medjutim po sirometru je pokazivalo 13 i to definitivno nije valjalo pa sam odustao od vina i odlucio da sve smuljam u kominu.Cak je i komina bila gusta da je nisi mogao promesati motikom pa sam dolio vode.Tako da je na oko lepo i u masi dobro ali slabog je kvaliteta.
 :'(

ove godine sam kupio grozdje sorte Strašenski po ceni od 20 dinara za kilogram covek mi je rekao da mu se isplati da prodaje i po toj ceni jer nije stigao da obere koliko je rodilo , grozdovi su na oko lepi i krupni , rastresiti u pitanju je crno grozdje stona sorta , medjutim po sirometru je pokazivalo 13 i to definitivno nije valjalo pa sam odustao od vina i odlucio da sve smuljam u kominu.Cak je i komina bila gusta da je nisi mogao promesati motikom pa sam dolio vode.Tako da je na oko lepo i u masi dobro ali slabog je kvaliteta a ukus je neutralan nikakav.

 Cry

Moldova je moj odgovor na ovu temu , mada imam i neko belo grozdje bez semena krupno , ne znam koji je to hibrid prelepo je za jelo , a sto se tice vina moze se mesati - vrsiti kupaza sa vinskim sortama .

Posadio sam 2011  godine  3 gize ove sorte  sad je rodilo prvi put  i to obilno,,rano stize i za jesti je odlicno,,odusevljen sam grozdovi su veliki i krupni,a zrno  veliko  a semenka jedna i to sitna  a neko zrno i nema semenku,,sto me odusevilo,,,, znaci ima samo jednu malu semenkicu,nisam verovao.Kad se jede osetis nekako da je puno mesa,nekako zasiti,  dok sorta karmen  isto rano stize a ono samo voda u zrnu,,veliko i krupno ali samo voda i bez neke slasti.

Ja sam posadio ovu sortu pre dve godine,jos nisam imao roda mozda bude ove godine :whistle:. Inace nisam neki poznavalac ove sorte,pa i mene zanima dali ima neko na forumu ovu sortu i kako je odrzava? Pozdrav.

optimalni razmak je direktno vezan uz uzgojni oblik. ako ideš na jednokraki (jednogubi) gijo manji je razmak nego kada ideš na dvokraki. malo proguglaj uzgojne oblike za stolne sorte pa će ti slika odmah biti čista  :thumb: