Sve o Vinu Forum

Možda ovo ne spada u ovaj topik ali evo da pitam: da li je u Srbiji moguće nabaviti hrastove kockice (srednje nagorene) na kojima bi vino odležavalo ne bi li se postigao efekat sličan barikiranju?

Scorpio dobio sam odgovor na onaj mail koji sam ti pominjao, evo ti link pa pogledaj:

www.vvm.co.yu

Imaju svega u ponudi pa proveri da li imaju ono sto ti treba sto se tice ishrane kvasaca... Evo sta mi je rekao gospodin Mojic iz gorepomenute firme sto se tice hrastovih kockica odnosno cipsa za barik:

"Postoji više vrsta drvenog čipsa, najčešći je drveni čips od francuskog i kalifornijskog hrasta. Mi imamo u ponudi drveni čips od francuskog hrasta, slabo nagoreli ( M ) i jače nagoreli ( M+). Čips se dodaje u vino da bi mu se zaokružio ukus, da bi dobio blagi ukus drveta i barikirao tj. dobilo sve ono što vino gubi držanjem u inox-u, plastici, staklu.
Za bela vina se dodaje 100% M čipsa, za crna vina 50% M i 50% M+, a za rakije i ostale destilate 100% M+.

Doziranje: 50-150 g/hl, držati 4-6 nedelja.

Cena je 900,00 din/kg"

Hvala puno, već sam ih konktaktirao da se raspitam za ono šta mi treba.

Za čips nisam pitao jer mislim da je prevaziđen. Preporučuju se hrastove kocke a više informacija ima ovde http://www.stavin.com/tanksystems/oakbeans.htm (http://www.stavin.com/tanksystems/oakbeans.htm) (izvinjavam se što je na engleskom)

Engleski nije problem  8)
Zasto mislis da je cips prevazidjen? Nisam nista citao ni o cipsu ni o kockicama tako da nisam bas u toku sa tim stvarima ali nesto mislim da je bitno od koje vraste hrasta je i koliko je nagoreno a sad da li su kocke, cips ili nesto trece je manje bitno...
Vidim na ovom linku sto si postavio da su karakteristike otprilike iste s tim sto oni pored francuskog i americkog imaju i madjarski hrast...

Na istom sajtu ćeš naći odgovor na to pitanje. Ukratko, ukus nastao upotrebom kockica je mnogo mekši i kompleksniji u odnosu na onaj nastao upotrebom čipsa.

http://www.stavin.com/tanksystems/chips.htm (http://www.stavin.com/tanksystems/chips.htm)

Procitao sam sad, koliko vidim glavna razlika je u nacinu proizvodnje:


druga stvar na kojoj potenciraju je brzina ekstrakcije:

Dub ili dab (lat.Quercus) zove se hrast kod nas u Makedonii(sorry  :)).
Samo sto ovde nema puno majstora sto prave dobre ,i ako naprave ....vise je za ukras u bastu ili kafanu nego za upotrebu.
Mozda kroz Srbiju ili Bosni moze da se nadje..moram da proverim pa da organizujem bar jedno,ili me uputite nekome ko zna kako se pravi ono pravo.






Dopuna citatom zbog otvaranja nove teme.

Ne bi trebalo da bude problem da ga nabaviš u Makedoniji. Potpuno je isto kao za odležavanje vina, pa ga traži tamo gdje ga i oni nabavljaju. Ako nabavljaš novo ili reparirano, traži ono srednje paljeno, debljina dužica 45mm.

Moram da proverim kod prijatelja, ali koliko ja znam sve ili vecina je uvozno i cena im je uzasno skupa (od 300- 600 EUR za Barik bure).Ako moze i korisceno,recimo vinsko bure ,upotrebljeno,onda je lakse i dosta jeftinije.

Jeste jeftinije ali je i isluženo pa zbog toga. Bez obzira na svoju jačinu destilat starenjem iscrpljuje aromatske materije, i ono iz čega one nastaju, iz neka 3mm u dubinu bureta. Da ne govorimo o tome kako bi jako teško bilo pripremiti takvo bure nakon vina a da taj tretman još više ne utiče na isluženost tog bureta. Jedino ako ne ideš na varijantu sa čipsom ili letvicama od hrasta.

Dobra ideja je cips i letvice!
Dosad sam samo cuo(i sam to radio) da se koriste ,ali samo u inoxu ili staklenim posudama.
Nisam se setio da se "pojaca" ukus sa letvicama u drvenim buradima.Jesi li na to mislio,ili na inox i staklo pa cips ili letvice? A mozda moze i ovako-korisceno bure od vina -pa se dobro ispari -pa onda ubaci cips,krupna pilevina ili letvice od hrasta...
Imam kotao za paru od industrijske pegle za tekstil, koja moze da posluzi za izparavanje starog ili koriscenog bureta,naravno sa adaptaciom i cevku od jedan metar sa rupicama na kraju.

Da, mislio sam da se to radi u buretu, jer je to onda bolja opcija. Normalno morat ćeš ostaviti jedan dio destilata da bi mogao dopunjavati to bure.

Onda sam te dobro svhatio!
Ideja ti je odlicna i ekonomicna  :thumb: !
Tako cu ja to i da napravim!
Pa ako budemo jos na ovom forumu (mislim nakon 3-5 godina) pozvacu te da zajedno napravimo prvu degustaciju ;D !

U međuvremeno ćemo se zagrijavati i udarati po onom virtualnom Lagavulinu. Šalim se, ali bi stvarno to dozrijevanje trebalo pratiti ne tako rijetkim degustacijama. Dinamika promjene boje koju prati i dozrijevanje aroma izgleda kao na slici, s tim da je to kod čipsa znatno brže na početku. Ovaj prikaz je iz novog bureta gdje je prva boca novi destilat a svaka slijedeća nakon nekih 6 mjeseci.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_starenjekonjaka1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_starenjekonjaka1.jpg)(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_starenjekonjaka2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_starenjekonjaka2.jpg)

Uf,uf,uf! Vidi ti koja lepa galerija ;D !
Ako napravimo degustaciju kroz ovakvu "biblioteku" onda nema ko da nam da ocenu  :D:!
Za Lagavulin ne brini,ali to nije to - ja sam pomislio da degustiramo Hennessy onog VSOP ili XO .
A mislis da ako sa visestrukom degustacijom, proveris kvalitet i tako da odredis kraj sazrejavanje u buretu?
Dali to moze biti znaci i ranije od 3-5 godina da se pretoci destilat u flase?

Sam proces dozrijevanja je nešto ubrzan ali je tu bitnije vrijeme u kojem se dešava ona prva faza ekstrakcije iz tog čipsa, pa bi ga nakon toga trebalo vaditi iz bureta i nastaviti dozrijevanje bez njega. Ne znam tačno koliko to traje, jer ga nisam upotrebljavao, ali znam da sa njim treba biti oprezan. Ako me ne bude mrzilo da tražim mogu ti to pogledati. 
Mislim da je jagnjilac kontaktirao jednog člana foruma koji se bavi prodajom francuskog čipsa i letvica za dozrijevanje pa je možda pitao za takve stvari. 

P.S. Poslao sam ti na PP i link za njegovu stranicu da ga ovdje ne reklamiram.

Sigurno mislis na gorkak ukus ko daje hrast ako se previse "izvuce" iz njega.
Nemoras se zuriti da pronadjes- nije mi za sutra,ali ako nadjes ,bilo bi mi od velike korist!
Link sto si mi poslao ce mi dosta pomoci jer je vrlo dobar a i cene su vrlo prihvatljive i su prisutni na nasem trzistu!
Svaka cast,mislim da ni CIA ni Mossad ne bi mi dali brzi ni korisnii odgovor!

E sad stvarno castim Hennessy-ja!

Da, upravo to, gorko i oporo što ujedno maskira ostale arome.

E sad bi mi stvarno bilo od pomoci ,malo povecano znanje, za to kako se upotrebljava hrastov cips. Nasao sam originalan limuzin cips medium pecen i hteo bi ga staviti u moj vinjak pa da vidimo sta ispadne. :)

Odmeri preciznom vagom 2grama po 1 litru, stavi u lanenu vrecicu, optereti je da bude u tecnosti, najbolje cistim kamenom i ostavi da stoji. Pri tome izvadi malu bocu uzorak pre ubacivanja cipsa, pa onda posle 20 dana izvadi vinjaka i vidi uporedjenjem do kakvih i kolikih je promena doslo, onda ces znati i kojim tempom cips vrsi omeksqavanje i oplemenjavanje vinjaka. Jos ovo moras znati da ako je za 20 dana doslo do pomeranja u smislu boljeg, i koje bi ocenio imaginarnom skalom 2, posle 40 dana nece taj pomak biti 4 vec negde malo vise od tri i tako ce sve vise taj pomak rapido opadati u odnosu na period tretiranja vinjaka sa cipsom. Moj savet ti je da posle 10 dana u pet boce, ciste i bez etikete(od mineralne vode) nalijes vrelu vodu dobro yatvoris i ubacis u vinjak, to ponovi tri puta zaredom i onda pogledaj koliko je malo povisena temperatura pomogla ubrzano delovanje cipsa.

Hvala ti peco50,
i ja sam trazeci po internetu i nasao neke preporuke, ali ipak bih ja i poslusao savjet iskusniji.
Tamo je bila preporuka 2-5 grama cipsa u 1 lit. rakije, ovisno o tome dali je rakija svedena na pitku jacinu ili ne.
Prijatelj iz Negotina mi je preporucio, cipsa da stavim u zenske carape(nekako mi se ova ideja vise svidja...zenska carapa.... nego lenena vrecica ;D .... samo da bude nenosena) i tako da potopim u rakiju.Moze i filtracija sa filterkesama,tako mi je rekao.
Napravicu to tako prvo probno na litar-dva pa videcu za 10 dana i javljam  rezultate!

Šta si u stvari kupio, koju granulaciju opiljaka ili pločica čipsa? Ima li na deklaraciji neki odnos težine i kontaktne površine?
Moj prijedlog je da prvo to pogledaš. Nakon toga da se mailom obratiš proizvođaču sa molbom za preporuku za postupanje sa tim čipsom, u namjeravanim uslovima starenja rakije. Vjerujem da će odgovor biti zanimljiv ne samo tebi nego i svima nama.

Cips sam uzeo kako refus od 100 gr. kako za probu.Velicina cipsa je od 5-20mm sirok i 2-3mm debeo.
Iskreno moram da pitam kako se proizvodjac zove ,jer sam onako letimicno samo video veliko pakovanje od 10kg gde je pisalo "Limousin medium toasted"(ili tako nekako).Prodavac mi je rekao da je orginal francuski.Provjericu sutra i javicu sigurno.

Obavezno pitaj za odnos težine i kontaktne površine, jer ovdje više ne važi gramaža koju si izguglao.

Evo i rezultate dodavanje hrastovog cipsa - preporuka od proizvodjaca ERBSLOEH

Product Origin Toasting

OakyVin AH                American oak (Quercus alba)                                 Heavy
OakyVin AM                American oak (Quercus alba)                                 Medium
OakyVin DH               (Deutsche) German oak (Quercus robur/petraea)     Heavy
OakyVin DM               (Deutsche) German oak (Quercus robur/petraea)     Medium
OakyVin FH                French oak (Quercus robur)                                    Heavy
OakyVin FM                French oak (Quercus robur)                                    Medium

Hrastov cips se moze dodati komu,mostu,vinu i rakije u svako vreme ili faze pripreme.Ovisno sorte vina(crveno ili belo) ili rakije , dozirana kolicina i kontaktno vreme cipsa zavisi od tipa hrasta i stepen tostiranja i moze da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Zato obavezna je postojano kontrola i  sensoricna ocjena,da bi se pratio razvoj i opredelilo tacno vreme odvajanja cipsa od vina ili destilata. Kolicina cipsa odredjuje se u zavisnost zeljenog intenziteta arome i ukusa.Preporucana kolicina je negde od 50-300gr. na 100 litra ili vise i kontaktno vreme  od 5-30 dana. Za pojacan razvoj drvenih i tost aroma, preporucuje se kontakt sa kislorodom.Vec samo pretakanje i mjesanje sa kislorodom,dovodi do zaokruzivanje i harmonizacija tanina i tost aroma.

Nova regulativa za upotrebu hastovih cipsa u EU (od 10.Juli 2009)
-Moze se upotrebljavati u vinskoj fermentacii  i u vinu.
-Proizvodstvo cipsa mora da bude isklucivo od hrastovog drva (svi sorte Quercus-a)
- Tostiranje cipsa ne sme dovoditi do zagorevanja istog
-Osim zagrejavanja, cips ne sme da podlezi na nikakav drugacii tretman ili dodatak.
-Prodavac hrastovih cipsa mora jasno da deklarira poreklo hrasta, intenzitet pecenja,uslovi za cuvanje i bezbednosnih pripreme
-Velicina cipsa mora da iznosi najmanje 95% >2mm
-Upotreba mora da bude evidentirana u protokolnim knjigama i propratnih dokumenata
- Ne sme se upotrebiti naziv “barrique” ili nazivi koji bi mogle dovesti do zablude upotrebe takvih drvenih burada i da su bili upotrebljavani drvene posude ili burad, ako je u njih koriscen hrastov cips.

Ja ti ostajem pri preporuci 2grama cipsa po 1 litru, zato se i u preporuci  proizvodjaca savetuje da je obavezna kontrola i senzorska ocena. Posle takvog eksperimenta dolazis do prave kolicine i vremena tretiranja. Kod vinjaka je karakteristicno da nisu svi vinski destilati isti (od kojih nastaje sazrevanjem vinjak), pa tako od belih sorata grozdja je najosteljiviji na tretman cipsom, od mesanih (crna, ruzicasta, bela), manje i najmanje osetljiv je destilat od teskoh crnih sorata grozdja.

Preporuke koriscenje cipsa su napisane i u web site firme Erbsloeh.com na engleskom i odnose se za vino.
Po obavljen razgovor sa njihovim prestavnikom iz Austrije, rekli su mi da su iste kolicine cipsa i za rakiju, pa sam to i tako naveo u svojoj poruci.Dobicu i konacni odgovor sa preporukom njihovog strucnjaka i objavi cu to u forumu.

Ja sam svoj prvi vinjak napravio od crnog grozdja (sorte Vranac90% i malo Kratosije10%)
Probacu prvo sa jedan litar i stavicu mu dva grama,pa ako je dobar ukus i miris ostavicu to tako.Javljam ti za rezultat.

Peco, koje dimenzije čipsa ili opiljaka i koje vrijeme držanja u destilatu? Ovo ozbiljni pitam jer nikada nisam radio sa njim ali već neko vrijeme razmišljam,  najviše da vidim na šta to liči.
Ono na što se najčešće nailazi kao preporuka je 1-2g/l američkog hrasta i 2-4g/l francuskog, ali su tada u pitanju opiljci a ne onaj pravi čips koji treba imati debljinu bar 2-3mm.
Nisam ni ja pristalica velikih koncentracija jer kod destilata nije važna samo boja i ekstrakcija materija iz hrasta nego i reakcije svega toga sa onim iz rakije, pod uticajem kiseonika, što onda daje zaokruženu i kompleksniju aromu. Veća koncentracija od neke optimalne bi sigurno napravila više štete nego koristi.
Logika dodavanja čipsa je ubrzanje procesa starenja i smanjenje troškova, u odnosu na starenje u novom hrastovom buretu, kako bi se dobio destilat što sličnijih karakteristika.
Dimenzije i zapremina barrique bureta određuje kontaktnu površinu od nekih 90cm2 na litru rakije. Ako nismo uradili dodavanje čipsa u većoj dodirnoj površini onda nismo ništa posebno ubrzali ekstrakciju pa time ni starenje rakije. Ova logika se potvrđuje situacijom da se brže starenje dešava u manjem buretu, zato što ono ima veću kontaktnu površinu po litri rakije.

Danas mi se javio enolog, ko je magistrirao u Njemacku ,inace pretstavnik Erbsloeh-a za Makedoniju,i dao mi je par instrukcija za koriscenje hrastovog cipsa u rakiju.

Jedna od bitnih razlika izmedju americkog hrast (Querqus alba) i francuskog hrasta(Querqus robur) je to sto americki po strukturi je laksi i porozniji od francuskog ko je zbijeniji i tezi. Zato je i preporuka tehnologa, sa kojim sam danas razgovarao,bila da se stavlja cips prema potrebi i ukusa po napravljene probe.
Kontaktna povrsina cipsa od americkog hrasta je 1gr/25cm2.
Kako sto je i peco50 preporucio da je bitno od koje sorte vina (belo/crveno/vrsta) je destilat ,tako je i tehnolog  napomenuo  da je i mnogo bitna i jacina destilata(65%-40%).Dao mi primer sa secerom…mislim pitao me dali znam da se secer brze otapa u vodu nego u alcohol i ….Tako da na  ~60% jacine destilata americki hrast ce pustiti vise arome(na voce i izrazenu vanilu aromu) i boju ali sporije a kod 40% destilat francuski hrast ce osloboditi brze blazinu (glikozni jedinjenja)a sporije njezan aromatican ukus na ljesnik.On mi preporucio mesavinu 50:50 cips od americkog i francuskog hrasta za aromaticne lozove rakije. Opet sve sa uzimanje visestrukih uzorka i probama.
Oni prave i “bazu” od 1kg cipsa na 100 lit. rakije i posle mjesaju destilat sa tom bazom.
Na kraju je bila preporuka , da je to ipak prirodan proizvod , pa moraju da se izvedu probe zato sto nema pravila ili recepte.
P.S.
Mozda postoji i neka greska u mojoj poruci, jer sam hvatao beleske dok mi je on to govorio preko telefona,ali nije problem da ako treba da se objasni neko otvoreno ili dopunsko pitanje ,da odgovor dobijemo od njega a poslace mi i literature ako nadje jer nema toga puno za rakiju.Za vino je nesto drugo.

Ovaj podatak mi je trebao, sada mi se sve uklapa.
Čips od francuskog hrasta, u količini od 270 cm2 (10-11 grama) na litru rakije, maksimalne jačine, u trajanju od cca. 3 mjeseca za najkvalitetniju rakiju i nekih 6 mjeseci za onu drugu.

Radio sam eksperiment sa kombinacijom dve vrste cipsa medijum od francuskog hrasta i strong od americkog hrasta u odnosu 60 prema 40 u korist francuskog. Vinski destilat je od vina dobijenog od smederevke i plovdine, jacina mu je bila 64 procenata alkohola. Dozirao sam sa 3 grama cipsa po 1 litru destilata.  Uporedo sam u drugi sud (inox, pivsko bure prepravljeno zapremine 30 litara), stavio hrastove letvice u odnosu 50 na 50 od homoljskog i slavonskog hrasta. Sudovi su bili isti, povrsina cipsa i hrastovih letvica priblizno ista, temperatura u startu 20C, da bi treci dan postepeno podigao na oko 40C. Tu temperaturu sam odrzavao 5 dana i onda pustio da se sama skine na oko 20C, koliko je imala i prostorija. Ceo proces eksperimenta do uzorkovanja i uporedjenja je trajao 45 dana. I sta mislite ko je pobedio u ovoj utakmici, nisam ja ocenjivao da naglasim dva priznata strucnjaka su se odmah slozili  da je mnogo, mnogo bolji vizueln i organolepticki destilat u kome su bile hrastove letvice. Posebno je to doslo do izrazaja kada se jacina postepeno svela na oko 45procenata alkohola i proces homogenizacije je ucinio svoje (tri meseca posle dovodjenja na 45), u oba destilata sam stavio francuski bonifikator (za remi martan) 3 litra na 100 litara, normalno smanjeno za kolicinu od 30 litara.  Kratak opis jednog i drugog vinjaka
Od cipsa, bledunjav sa identifikacijom arome drveta, posle stabilizacije ili homogenizacija na jacini od 45 prilicno ostar na ukusu.
Od hrasta, intezivno crvenkasto braon boje, prva aroma vina pa onda hrast sa diskretnom notom vanile, na ukusu blag i pitak, klizi niz grlo.
Moj prijatelj Jagnjlac je pio taj vinjak pa neka on kaze kakvi su mu utisci.

Dobar eksperiment sa još boljim zapažanjem :thumb:, koja su velikim dijelom u skladu sa nekim ozbiljnim istraživanjima i analizama koje sam imao priliku pročitati. Letvice, kockice i svi drugi oblici koji imaju veću debljinu materijala su neosporno bolja opcija od čipsa. Jedan od glavnih nedostataka čipsa je baš ova astrigencija (oporo i gorko), a na to pogotovo utiče američki hrast u bilo kom obliku. Francuski, ali onaj Limousin to nikako ne može, osim u startu zbog poroznije strukture drveta pa mu treba malo duže vrijeme držanja u rakiji kako bi alkohol razgradio strukturu drveta i oslobodio ostale sastojke zbog zaokruživanja mirisa i ukusa. Nesumnjivo je dobar i domaći hrast ako je pripremljen na ispravan način, ali se ipak zna koje drvo daje najbolja aromatska svojstva, blagost uticaja hrastovine, ugodan, suptilan i mekši okus.

Jedino mi nije jasno ovo za boju. Za 45 dana intenzivno cvenkasta braon, i to sa manjom kontaktnom površinom letvica nego kod bureta, a kod novog bureta se takva boja počinje nazirati tek nakon godinu dana.

P.S. Zaboravio sam još napomenuti da je uobičajeni period odležavanja do degustacije za pravu ocjenu kvaliteta u ovakvim situacijama 6-8 mjeseci nakon vađenja letvica ili čipsa iz rakije, kako bi se pustilo taninima iz hrasta da se oksidacijom polimerizuju (ukrupne) i tako ublaže svoje djelovanje na aromu, a ujedno dozvole uticaj punog aromatskog kompleksa rakije.

Malo kasnim, ali ni meni nije jasno, odnosno nemogu objasniti intezitet boje koji je nastao ovom kombinacijom, pogotovu crvenkasta. Probao sam takodje samo slavonski hrast na kolicini od pet litara, taj destilat sa letvicama od slavonskog hrasta sam drzao na suncu dve nedelje, a zatim jos tri nedelje u hladovini, ali je to bilo kao i na suncu jer je temperatura bila stalno preko 35C. Dobio sam intezivnu boju ali ne tako crvenkastu, kada sam povadio te letvice i stavio druge od homoljskog, dobio sam pribliznu nijansu kao i kod prvog eksperimenta(mislim na onaj sa po 30 litara u predhodnom postu). treci eksperiment je isao samo sa letvcama od homoljskog hrasta i boja je bila svetlo smedja. Cilj ovoga nije bio da vidim sta se desava sa destilatom u smislu ukusa, mirisa, punoce, vec samo nijanse boje.

Ovakav rezultat sam dobio i sa rakijom od jabuka oplemenjenom cvetom zove, boja je skoro istovetna kao i kod vinskog destilata.

ja sam dodao 5 grama kockica od nekog spanskog proizvodjaca po litru viskija koj sam pravio pre nekih4 meseca cini mise, moda i krace. u vecim kolicinama kad je puno balonce od 5 litara boja jeste crvena, ali kad se naspe u casu onda je  tamnije zuta. sad jos kad ga razredim bice jos svetlija tako da cu ga ostaviti jos koj mesec da odstoji sa kockom

A šta je sa hrastovim opiljcima ??? :scr: ???

Ako je neko probao vjerujem da će napisati. Ono što ja znam je da se manje preporučuje, bar za rakiju, jer joj daje još izraženiji efekat uticaja grubljih tanina i sl. u odnosu na prirodno starenje u buretu, zbog debljine tih opiljaka…
Ista stvar je i sa manjim granulama ili prahom od hrasta.  ;)

Hrastovu piljevinu, suske od obrade dasaka i ostali sitni otpad od hrasta je moguce koristiti, stim sti se taj sitnez pakuje u vrecice od amerikan platna, koje je predhodno oprano u cistoj vodi i malo prokuvano, pa opet isprano sa hladnom vodom(mislim na vrecice). Kada se prosuse pune se hrastovim opiljcima i dr, pa se iste te vrecice potapaju u kadu sa hladnom cistom vodom da odstoje 24h, i taj proces se ponavlja najmanje tri puta. Posle toga vrecice se vade da se ocede i delimicno prosuse i tada su spremne za potapanje u destilat. Oprez se posebno odnosi na duzinu tretiranja da nebi doslo do prkomerenih izlucivanja i kvarenja pica.


Podrazumeva se da je otpad od hrasta cist, mislim da nema otpadaka kore, i beljika(beljik je neposredni belicasti sloj ispod kore koji se pri obradi drveta odbacuje), ako toga ima u sitnim delovima hrastovine, nemojte je koristiti i probati.

Ovo pazlivo zapamtite!
Nemojte vrecice za opiljke ili cips stavljati u masinu za pranje vesa i da to operete sa parfimiranog praska ili omeksivaca(kad to das zeni-ona ce to tako uraditi).
Ja sam prosle godine na ovaj nacin zeznuo 10 litara odlicnu rakiju od vina(65%) ,stavljena u staklenom balonu.
I sad je ona lepa, ali sa ukusom Lenor-a, onaj plavi. :)

Šta kaže iskustvo, na šta obratiti pažnju, da li i kad probati, šta gledati ??? :scr:

Ne treba paznju usmeriti jednostrano na boju ili ukus, treba pratiti obadva momenta. Kod neke hrastovine boja se neoslobadja, prelazi, tako brzo u destilat a tanini i ostale materije predju vrlo brzo, ili obrnuto, pa zato probom pratiti kad je najbolje prekinuti, odnosno izvuci vrecice. Posto je je destilat, nezavisno od koga voca, najcesce dosta jaci na tretiranju nego za konzumaciju, jer se podrazumeva skidanje jacine, onda treba skinuti jacinu na pribliznu konzumaciji, pa onda probati kako izgleda.

Hm, imam nekoliko punih velikih kesa hrastovih opiljaka koje sam narucio i dobio od mog pintora koji mi pravi burad. Čuvam ih već nekoliko godina i neusuđujem se da išta eksperimentišem, ali me u zadnjih par meseci neki događaji primoravaju na to. Nadam se uspehu, naravno prbaću vrlo oprezno i na maloj količini.

Da se ubacim u priču , kada pečem šljivovicu ( jer nju bojim a lozu ne), u  plastičnu flašu od 3 ili 5 l. ubacim letvicu  10 x 1 x 1 cm od   ,, srca'' stare trešnje . Jako lepo boji rakiju a ne utiče na ukus. Može i dudova letvica , takođe samo od srži drveta.

Samo pripazi na ove nabrojane elemente.

Jasno kao dan i noć

na zalost hrastovu opciju nemam jer mi je bure povremeno propustalo manje kolicine vode pa nisam smeo da ga ubacim

Nesto i ja neiskusni /sto se tice proizvodnje/ da prozborim i upitam: razmisljao sam da nabavim odnosno kupim drvenu burad u koju bih bacao na odlezavanje dobru domacu lozu. Mozda dobra ideja, od koje odustadoh, kada sam saznao da postoji i hrastov nagoreli cips. Bure je bure a cips je cips, to mi je jasno, ali posle licnog eksperimenta sam shvatio da i cips nije tako los. Naime, na litru loze, 19.11. ove godine; sam stavio 17-18 gr. cipsa srednje nagorelog francuskog proizvodjaca. Odlucio sam se za ovoliku kolicinu sam, ako neko pita zasto, odgovor je: nemam pojma.
Ovih dana je testiram po malo, boja je fina, kako je ja vidim cisto braonkasta, ukus isto tako vec se oseca aroma drveta, ali mislim da sam trebao da skinem alkohol, posto je rakija bila oko 22, oseca se jacina u grlu, koja cini mi se negira aromu vinjaka-konjaka. Mozda odlezavanje to poboljsa???
Sta misle iskusniji sto se tice kolicine cipsa?
Da li skidanje alkohola, i na koliko; da obavim pre cipsa ili posle njega?
Koliko bi trebalo da odstoji sa cipsom, a koliko posle njegovog vadjenja, da bi mogla da se pijucka?
Da li dodavati bonifikator, ako na klasicnu probu deluje dobro?

Zamolio bih vas da date svoje komentare i savete, sve prihvatam dobronamerno i bez ljutnje.

Vjerujem da će ti peca reći nešto iz svog iskustva. Ja mogu na osnovu ostalog što znam i onog što sam imao prilike pročitati o čipsu. Da se meni to dešava išao bih sa približno duplo manjom dozom, na rok od tri mjeseca. Nakon vađenja čipsa pustio bih još nekih 6 mjeseci odležavanja. Ako bi držao ovakvu dozu onda bi očekivao nešto jaču astrigenciju i ne bi držao duže od nekih mjesec do mjesec i po. Kada je u pitanju jačina alkohola samo kod Američkog hrasta, zbog njegovih karakteristika, se preporučuje razblaživanje na 55-60 stepeni, svako ostalo dozrijevanje rakije ide na punu snagu koja je inače jača od ovog.

Malo sam u nedoumici kakav komentar dati na tvoje iskustvo. Tehnologija dobijanja konjaka(vinjak kod nas) je odlezavanje vinskog destilata u hrastovim buradima do odredjenog vremenskog perioda a zatim skidanje jacije, ubacivanje bonifikatora i homogenizacija-stabilizacija oko 6 meseci. Ovo je najkrace objasnjenje. jacina vinskog destilata koji se razliva u burad je od 65 do 75 procenata alkohola.

Ti si Fivaka radio probu sa lozovacom i tretirao je sa cipsom, sto znaci da si dobio barik lozovacu, koja jeste slicna visnkom destilatu ali nije vinski destilat.

I jos jedna dopuna, posto sam zaboravio da napomenem. Nemam saznanja da se odlezavanje vinskog destilata vrsi u buradima koja su nagorela-barikirana.

Pokušat ću za ovo što si naveo prikazati nešto na šta sam naišao bezbroj puta. Odležavanje vina u hrastovini je oblast u kojoj je napisano jako mnogo izuzetnih radova, doktorskih disertacija i sl., sa svim mogućim pojašnjenjima uticaja svakog bitnog elementa pa čak i hemijskog jedinjenja i načina njegovog doprinosa aromi. Još nisam pročitao ni jedan iole ozbiljan rad u kojem se ne citira, i u kojem istaknuto mjesto ne zauzimaju navodi iz ozbiljnih analiza koje su rađene na dozrijevanju vinskog destilata-konjaka. Ovo je presedan u svijetu alkoholnih pića, inače se gotovo uvijek dešava suprotno. Ovo samo govori o tradiciji i dometima istraživanja, analiza i zaključaka iz svijeta rakije od vina - konjaka. Preporuka je srednje paljeni hrast, bolje i jako paljeni nego onaj light. Nepaljeni se gotovo i ne razmatra zbog negativnog uticaja "zelenih" tanina iz drveta i izostanka pozitivnog uticaja razgrađenih hemiceluloza i lignina, što se i dobiva paljenjem.    

Slazem se. Nisam imao saznanje za primenu cipsa u odlezavanju i starenju konjaka.Kod viskija je sasvim drugi slucaj, mnogo vise je pisano o nagorelim buradima(viski sa blagim ukusom dima).Nasi clanovi i prijatelji iz huberta su uradili jedan vrlo interesantan eksperiment, barikirali su rakiju od dunje, i dobili vrlo lepu dunjevacu, kao i odlicne ocene na sajmovima, a neko preporuceno pravilo je da vocne rakije treba da budu klir-prozirne. Ovo napisah zato sto je mozda primena cipsa kod starenja vinskog destilata dala nesto bolje nego do sada.

Prije svega sam mislio na paljenje buradi ali je jako slično i kod čipsa. Francuzi su ga već ugraditi i u zakone Evropske Unije.
Pokušajima dobivanja drugačijeg profila arome očito nikada kraja, pa time dolazimo do onog što si jako dobro rekao fivaki za barik lozovaču. Kako sam ja razumio sa neizrečenim pitanjem, da li je to baš najbolje rješenje za nju? I ja lično mislim da nije, jer hrast će joj sigurno maskirati neke jako lijepe svježe voćne i cvijetne arome, ali već je krenuo u nekom pravcu pa je kasno da se zaustavlja.  

Kod komovica, iako je uglavnom u prodaji bezbojna, je preporucljivo da odlezi malo u hrastovom buretu kako bi joj se smanjio agresivni miris na kominu, ali tu treba biti umeren da se neizgubi prepoznatljivost komine i njena svezina. Kod lozovace se uglavnom ide na starenje bez drveta jer se tu preplicu vocne arome, izvorna vinska, i obavezno sveza na ukusu i mirisu. Pod pojmom sveza mislim na lakocu ukusa, koja ostavlja fini ukus u ustima i prijatno golica lepim aromama. Postupkom starenja ili barikiranja, lozovaca gubi onaj osnovni prepoznatljivi lik sastavljen od grozdja, vina i komine, gde prvo preovladjuje miris grozdje-vino, pa onda ostale vocne arome i na kraju vrlo diskretno komina.Starenjem u hrastovini ili barikiranjem cipsom prepoznatljivost ide u smeru prema konjaku, ali ostaje nedorecen i kasnije preovlada drvo-cips, a samim tim i arome koje idu prema suvom grozdju i vanili.
Jedna interesatno zapazanje imam kod crnogorskog prvijenca, mozda se to meni samo ucinilo ili ja tako prepoznajem, prva aroma je na acetate-sirce, ali ne neprijatno agresivno vec diskretno prijatno i osvezavajuce, .....mozda se to meni samo cini....

Sta bi se desilo kada bih cips stavili u sljivin destilat.Dali bi imalo negativne efekte.

Šljivovica je jedna od rijetkih rakija (ne mislim na stenli i sl.) koja može da „podnese“ razne varijante dozrijevanja. Konjak i viski to ne mogu, oni moraju na odležavanje u hrastovu burad.
Ako ideš na ovu „obojenu“ varijantu onda nema šta da smeta, jedino nemoj zanemariti činjenicu da ti lijepo preko 50% aroma te rakije potiče od uticaja hrasta. Dakle, zavisi koji profil arome želiš.
Na drugoj strani, jedna od najcjenjenijih šljivovica je ona Francuska od sorte mirabelle. Radi se gotovo uvijek bezbojna i u Francuskoj i okolnim zemljama, Švicarska, Luksemburg... Svi redom su zagovornici takvog načina dozrijevanja, sa obrazloženjem da joj drvo oduzima suptilnost aroma i razigranost ukusa.

Zahvaljujem se Bistrice tebi, a zahvaljujem se i mom susedu ili komsiji Peci. Sto se  tice ovih stvari amater sam ne 100 no 1000%!!! Ali volim kvalitetnu kapljicu, a jos vise volim i uzivam da sam nesto stvorim, radi toga sam i usao u pricu pravljenja vina i rakije. Dakle, bitno mi je da ispadne nesto sto valja, da se pohvalim pred ogledalom a i pred prijateljima, pa da svi zajedno uzivamo; a vas sve blagosiljamo.
To sto ispadne bitno mi je da valja. Hvala jos jednom na pomoci; i sam sam raspolozen da pomognem svakom. Pozdrav svima.

Zaboravih da kazem, za ovaj svoj pokus sam zrtvovao samo 1l rakije, tako da su svi komentari i iskustva dobrodosli. Inace sam dobio dobru lozu od hamburke koju sa kupio u Lozoviku, i vino je takodje dobro.
Pozdrav junaci.

A kako je kod Stenli?Koja je razlika kod nje?

U bure sa njom, ako hoćeš da je zoveš rakijom.  :)

A ja stavio 50gr americkog(medium toasted)cips na 5 litara rakije,za probu.
Nije stavljena u bure ali su "uslovi" skoro kako u bure :)...pa da vidimo sta ce ispasti.
 

 :thumb: Kod uticaja hrasta gotovo uvijek važi pravilo da ako suviše ne pretjeraš nikad nije kasno da ga popravljaš kupažiranjem sa određenom količinom manje ili nikako izloženim hrastu istim destilatom, i pustiš neko vrijeme da se stabilizuje i uravnoteži.

Da li ovo stenli mislite na rakiju od stenlejke?

Nema druge, jedna je stanley.

Tako je,pretpazlivost nikad dosta!Ostavio sam ostatak rakije za kupaziranje ,mislim ako ima potrebe od toga.
Ne da mi se reskirati,iako je sljivovica od stenlija  :)
Posle tretmana hrastovim cipsom, koje je ili bi bilo optimalno vreme stabilizacije?

A ovako sam dosao,po preporuku pisanu na ovoj temi, do zeljenu kontaktnu povrsinu i tezinu cipsa.
Uzeo sam hrastov cips,slozio ga na hartiju u kvadrat (10x11 cm) ,dopunio praznine i mjerio cips na zlatarsku vagu.
Rezultat: Izaslo je  kontaktna povrsina od ~250 cm2  i 10 gr. tezinu.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_05102012252.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_05102012252.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_05102012257.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_05102012257.jpg)

Neka moja saznaje potvrdjuju sve sto je prethodno opisano i apsolutno se slazem za izbor pica koje bi trebalo da bude tretirano hrastom (bilo buradima, bilo cipsom). Proces przenja cipsa je potpuno isti princip kao i kod "spaljivanja" bureta i njime se (izmedju ostalog) prvenstveno zeli ukloniti visak materija koje doprinose neprijatnoj aromi u samom picu, a usput se dobijaju i ostali efekti. Pritom, vise pecen cips nece doprineti "smokey" ukus na pice onakav kakav bismo mi to zeleli. "Smokey" ili efekat dima se dobija (kod viskija i piva) iskljucivo u nacinu susenja slada i to se cini tresetom. Zanimljivo je da je za Skotski viski (Scotch) to i zakon od koga se ne odustaje u spremanju i daje karakteristiku skoca. Bilo je pokusaja da se "prepecanjem" drveta dobije tako nesto, ali se vrlo brzo odustalo i ja ne znam koja je ozbiljna destilerija ostala na tome. Inace, hrastovina koja se upotrebljava za pravljenje buradi (samo neke vrste hrasta, ne sve) obavezno odstoje na velikim skladistima i do 10 godina izlozene atmosferskim uslovima. Cak i nakon tog perioda, drvo nije dovoljno "isprano" (da se tako izrazim), pa se pristupa nagorevanju (koje ima jos dodatnih efekata sem tog ubrzavanja procesa). Naravno, mora se paziti da drvo ne stoji predugo izlozeno atmosferskim uslovima jer ko zna u kakvom bi stanju ono onda bilo.
Inace, za izbor pica za odlezavanju "u hrastu" je vrlo lako objasniti. Prvo: vocna aroma vocnih destilata je vec sasvim "ispunjena" i zaokruzena u samom destilatu. Ukoliko neko zeli vec da "stavi rakiju u bure", treba da razmisli o nacinu pecenja (kako bi eventualno smanjio kolicinu aromatskih supstanci). Drugo: zitni destilati (ukljucujuci tu i krompir) pre svega sadrze daleko manje aromatskih materija. Slad koji potice od njih je nista drugo do 70-80-90(ppa i preko) 90% secera dobijenog razbijanjem skroba dejstvom enzima na razne secere. Poredeci tu koncentraciju secera sa vocem, vrlo se lako vidi koliko je procentualno prisutno arome. Jos veci faktor jeste nacin destilacije, gde se (u novije vreme) ogroman procenat ovih destilata dobija na nekoj od Kofijevih destilatorskih sklopova (destilacione kolone,.... ), te se stoga dodatno gube materije koje karakterisu senzoriku. I sasvim logicno je da takav destilat mora da se stavlja u bure na odlezavanje. (u Skotskoj je zakon minimum 3 godine, SAD 2,...). Naravno, postoje tu i destilati koji ne odlezavaju (a uglavnom se prave iskljucivo od jecma zbog senzorike), ali takvi destilati nemaju pravo da nose ime viski, scotch, burbon,... Izuzetak je vreme prohibicije sa pojavom cuvenog "moonshine"-a koji i dan danas "domacini" sebi spravljaju za sopstvene potrebe. Postoji cak i masovna (industrijska) upotreba cipsa u ove svrhe i najcesce se kombinuje sa odlezavanjem u buradima, a koliko sam shvatio radi se da bi se burad vise puta koristila. Postoji i cisto "cipsovanje" (dakle bez buradi) i, koliko sam do sada saznao veoma bitno je iskustvo (duzina drzanja cipsa kao i sam kvalitet i osobine cipsa). Isto vazi i za kombinovanje sa buradima.
Ono sto je mozda najinteresantnije u celoj ovoj prici jeste to da se za destilate ovog tipa (koji vaze za destilate visokog kvaliteta i cene) najcesce koristi burad u kojima je vec odlezavalo neko drugo pice. Razlog tome je i delimicna "istrosenost" bureta u smislu aroma. U visevekovnoj tradiciji Britanaca (ukljucujuci tu i Skote) i Iraca se najveci period kroz istoriju koristilo bure u kojem je bilo vino. Tek u novije vreme (relativno novije) proizvodjaci su shvatili da je za odlezavanje najbolje bure u kojem je bio Seri.
Ne znam koliko cete se sloziti samnom ali mislim da sljivovice ne bi trebalo "hrastovati" (barem ne na duzi vremenski period) jer vec ima i vise nego dovoljno arome. Imao sam prilike da probam sljivovicu koja je cekala unuka da ide u vojsku (dakle 18 godina) u hrastovom buretu i bio sam veoma, veoma razocaran.

Ovaj put si uglavnom dobro napisao, ali ima jedna stvar koja se provlači cijelim tekstom i koja je u suštini pogrešna. Nećemo o onom efektu dimljivog u aromama koji je poseban kod treseta ali ga isto tako izraženo u nekom drugom obliku ima i hrast u zavisnosti od vrste hrasta i načina paljenja ili degradacije hemiceluloze i lignina. Nećemo ni o uticaju aroma vina i šerija koje su ostale u buradima jer to je treći element kao što je uostalom i neki bonifikator ili kuler, a što nema veze sa izvornim destilatom pa ni njegovim aromama dozrijevanja u hrastovini. Ono što je meni interesantno je mišljenje da se samo „lošiji“ destilati trebaju staviti na dozrijevanje u hrastovinu. Tačno bi i to bilo ali da je bez onog „samo“.
Tačno je da hrastovo bure obogaćuje neko piće tako što se dešava ekstrakcija materija iz njega, i tačno je da će neke osjetljive voćne arome, prije svega terpeni, koje inače blijede bilo kakvim dozrijevanjem, u hrastu biti još više umanjene. Važno je istači ono drugo da ova ekstrakcija sama po sebi nije dovoljna da daje puni doprinos aromi i kvalitetu pića. Postoji ona druga dimenzija koja je u stvari presudna. Zbog toga bure i daje bolji kvalitet od čipsa kod koga se dešava brža, veća i nešto drugačija ekstrakcija. U pitanju su oksido redukcijski i drugi procesi u kojima ove ekstrahovane materije stupaju u složene hemijske reakcije sa materijama iz izvornog destilata.
Što je veći kvalitet ovih materija u izvornom destilatu veća je i kompleksnost rakije koja je konačno odležala u hrastovom buretu, jer su za reakcije potrebne obe vrste jedinjenja. Tako će se dobiti rakija koja je nešto teža i kompleksnija, a na račun gubitka nekih njenih aromatskih karakteristika desit će se obogaćivanje u drugom pravcu . Dakle u pitanju je profil arome a ne kvalitet, pa time ulazimo u područje ukusa i afiniteta. Druga stvar je nestručno dozrijevanje u lošim buradima i ostale greške, pa tako ne bi mogao ići zaključak da šljivovica ne bi smjela ići u hrastovinu. Mislim čak suprotno. Sve manje prikladne sorte za rakiju, a takvih je više od onih drugih, bi trebale. A one najprikladnije kao što su mađarica (požegača), vjerujem i crvena ranka... (mislim da ću ovo „vjerujem“ izbaciti kada probam dekijevu rakiju  :)) bi time itekako dobile na kvalitetu u smislu ovog drugog aromatskog profila. Ja lično uživam u oba profila, ali normalno da muškatnu lozu ne bih stavio u bure, i normalno da vrhunska šljivovica nema izrazito naglašen ili samo ovaj terpenski profil arome, pa je time i pogodna za obe varijante dozrijevanja.

Mislim da je krajnje vreme da probaš Rakiju iz Rakije-Gledićku ljutu :thumb: :thumb: :thumb:

Zdravo
Zeleo bih sam napraviti hrastove dascice za rakiju, pa me zanima dali ih treba peci u rerni (toast) ili nagoriti (charr), jer od svega sto citam postoje razlicna uputstva, a interesantan je sledeci dijagram koji govori o aromama koje se dobivaju pecenjem na odredjenoj temperaturi:

http://homedistiller.org/aging/aging/wood (http://homedistiller.org/aging/aging/wood)

Pusti homedistiller, suviše su površni i neozbiljni, bez obzira što nekada i potrefe. Potraži nešto ozbiljnije.
Kada je u pitanju degradacija materija iz drveta ona se postiže temperaturom, a i hemijskim tretmanom. U kućnim uslovima ti ne bih preporučio paljenje pa ti onda jedino preostaje rerna, ali ti je puno sigurnije i kvalitetnije rješenje da kupiš gotove hrastove letvice. Sada se bar lako nabavljaju.

Proces pravljenja kvalitetnog hrastovog bureta podrazumeva vise faza: prva je odabir stabla koje ce biti poseceno u tu svrhu, a radi se iskljucivo sa stablima starosti od 150 do 200 godina. Druga faza je secenje "na grubo" i odlezavanje na otvorenom (izlaganje atmosferskim uslovima) narednih 5,10..pa i do 20 godina (ovde se zeli zadrzati fizicke karakteristike drveta u smislu elasticnosti, krtosti, tvrdoci,..., a u isto vreme nastoji se sto duze izloziti drvo procesima susenja, kvasenja, mrznjenja, odledjivanja, letnjim temperaturama....). I konacno treca faza je sama izrada bureta gde se to drvo nagoreva. Kao sto vidite, nagorevanje je samo jedna faza u izradi kvalitetnog bureta. Da bi dobili kvalitetne dascice i cips potrebno je proci slican (ili isti) proces kao i kod pravljenja buradi. Znaci, pitanje je kvaliteta (i renomea) dobavljaca cipsa. Odnosno samog procesa dobijanja cipsa a ne samo njegove nagorelosti. Najkvalitetniju burad prave firme koje su uskospecijalizovane samo za pravljenje buradi i po obicaju isporucuju svoje proizvode svim vinarijama (destilerijama) koje drze do kvaliteta.

Brzo se šaltaš i učiš, nema šta… Kao i rakija, i njoj treba 6-8 mjeseci za prvo dozrijevanje. :)

Hvala na odgovoru bistrice! Imam jos neko pitanjce ;D Od duda mi je stajao iver,jedno godinu, dve sigurno na suncu pa bi ga iskoristo da napravim nesto kao chips i ubacim u balon?

Moja iskustva sa rakijama u kojima su zbog „oplemenjivanja“ vršena raznorazna dodavanja su jako negativna, mada to ne mora biti pravilo, tako da ti ne mogu odgovoriti na ovakvo pitanje. Na ovoj i sličnim temama imaš nekih pitanja i odgovora pa pogledaj, možda pomognu.

dali mogu  u svrhu oplemenivanja sljivovice koristiti lamelice hrastovog parketa koji je star 8godina

Ako baš želiš onda možeš sve, ali sa oplemenjivanje sigurno ne.  :)
Rakiju je jako teško odnjegovati i u kvalitetnom buretu. Tako nešto uspijeva samo istinskim znalcima sa jako puno iskustva i posvećene pažnje. Sa pravim paljenim letvicama se neke stvari samo imitiraju, ali to više nije ona rakija iz bureta. Bilo šta drugo je samo obično farbanje, čemu stvarno ne vidim nikakvu svrhu, i nešto što mora ostaviti lošeg uticaja po aromu. Postoje situacije u kojima nema mjesta za improvizaciju... a nisu ni rijetke...

Znaci bolje  je ostaviti kako jeste u staklu nego eksperimentisati sa parketom

Ja sam stavljao hrastov cips u rakiju i dobivao dobre rezultate.
Samo jos jednom da potenciram da hrastov cips nije hrastovo bure, ali je efekat vrlo slican.
I ja sam par puta pomislio na to da stavim za probu letvicu od hratovog parketa u rakiju.
Procitao sam i jednu preporuku i upustvo za pripremanje te letvice.Isprobacu to na jedan litar rakije pa da vidimo.
Preporuka je sledeca, ocepati sekirom parketnu letvicu na 7-10 tankih letvica,staviti ih u provrijenu vodu i tako to kuvati 10-15 min.
Nakon toga oprati letvice i ostaviti ih u senci na provetreno mesto 2-3 dana da se osuse. Posle toga u rernu na 100-150 stepena zavisno od stepena nagoravanja po pola sata sa obe strane.Kad se ohlade stavljaju se u rakiju.Kontaktna povrsina hrasta treba biti od 100-250 cm2 /litar.
Moze da se izvrsi proba na 1 ili na pola litar pa da se vidi sta sta ce da ispadne.

Gde se mogu kupiti hrastove letvice za rakiju spremne za upotrebu, zvao sam migros(kg) nemaju...

Pozdrav svima na forumu.
Ove sam godine prvi put ispekao rakiju od dunja i mogu se pohvaliti da je ispala odlično za moj ukus, puna arome i mirisa što se od jedne ovakve rakije i očekuje. Sve sam odradio po upuststvu  nekih starih majstora koji su se već oprobali u proizvodnji dunjevače i koliko toliko imaju nekog iskustva.
 Napravio sam prepek od 22 grada i takvu sam rakiju ostavio da odleži sa dodatkom jasenovih letvica,pošto jasen ne boji rakiju .
Ono što me zanima da li neko zna koliko vremena treba da stoje te letvice,jer sam čuo različite podatke,i kada je pravo vreme za konzumiranje rakije???

za mladen81. probaj u enovitsu ja tamo kupujem kockice, verovatno imaju i letvice

za pex-a u pravu si  sto se  tice jasena, on ne  boji  vec samo  daje tanine iz drveta, sad  pitanje je sto   ih stavljas u vocnu rakiju, pogotovo  dunju. na taj nacin joj menjas i ukusni i mirisni deo a to  za  dunju nije potrebno. razumeo bih da zelis da oplemenis  sljivu ili  lozu  komovicu  vinjak al za dunju  je po  meni to nepotrebno

Molim za savet!!!!!!!
Ispekao sam 30 litara vinskog destilata, jacine 26 gradi.  Imam mesavinu ljuspica americkog i francuskog hrasta, koje koristim za vino. Pokusao bi, uz vasu DRUGARSKU pomoc  ;D, da od ove vinske lozovace formi ram vinjak....moliom za savet!!!
Unapred zahvaljujem!!!!!

mozda  bi  trebao biti malo jaci al  ajd sad, tako je  kako  je, ubaci   nekolliko grama po litru i  sacekaj  mesec dana, probaj  pa  ako treba ostavi jos,
ono sto sam ja uocio je da mi je  sa 3 4 grama al kocki  bilo potrebno puna 4 meseca i to letnja da  bih izvukao punu aromu i boju.  probaj  drzati  taj  destilat negde na tamonom i  relativno  toplom  mestu  u sudu  koj ima minimum 10 % otparznjenog prostora, otavaraj  ga na svakih 10 15 dana i  samo malo  duni  u njega da promenis  vazduh. Eventualno izvadi u  epruveticu malu kolicinu,  rablazi  destilovanom pa  probaj ukus   miris  boju, tako  ces sa jedene strane  doci  do  onoga sto  zelis , a usput  nauciti mirisne i ukusne  ralike

Ok. Probacu sa 3gr/l. Mozda sam zaista mogao da je ostavim jacu, ali nije mi padalo na pamet da ulazim u zezanje sa vinjakom. Pocetna ideja je bila probati sta ce ispasti!!!!
Hvala....javljam se sa rezultatima!!! :thumb:

 prah opljci cips  kocke letvice  drvca,  bez obzira   cije proizvodnje se ralikuju u osnovi  po   kontaktnoj povrsini, te sto je sitnije to  ce  extrakcija boja  biti intenzivnijastim  sto  ce  sa  druge strane ukusni deo  kasniti. kocikice koje  odleze u rakiji  4 meseca  vise ne  ispustaju nikakvu  boju ako ih  prebacite u  drugu  rakiju, stim  sto  ce promene na ukusnom delu  biti primetne tako da moras  vrsiti  experimente sa njima ne bi  li  dobio zeljeni optimum. sad nije za  zgoreg  da probas i neke  radove, pogotovo kvalitetne da bi  znao u kom pravcu  da se  upravljas radeci s tim

Ako imas onaj originalan francuski i americki cips,moja preporuka bi ti bila da ne stavljas americkog cipsa nego iskljucivo francuski!
Zavisno od velicine cipsa moja preporuka ti je 7-10 gr. na litar.Stavi cips u zensku carapu i spusti u rakiju.Tako mozes da izvuces cips bez pretakanja ili filtriranja
Primetices "bojene"rakije vec posle nekoliko sata.Posle 24 h, vec je to dobro primjetljivo.
Cips mozes cuvati od 2-3 Nedelje pa do nekoliko meseca, cak i godine. Bitna je kolicina cipsa i da pratis odlezavanje.
Ja cuvam jedan stakleni balon od 10l sa rakijom vec godinu dana pod cipsom. Mogu ti reci da je rakija sve bolja i bolja.... :)

Jon, hvala, al sad je vec gotova stvar!!!!  :doh: Imam mesavinu americkog i francuskog...stavio 3 gr/l...po dogovoru sa arminom...e sad u toj mesavini razlikujem dve vrste..po nijansama...ali ajd' sad budi pametanda li je recimo francuz tamniji!!!!!!! :doh: Cips je uglavnom cca 5x3mm, debljine 1-2mm.....mozda ovu razliku do tvojih 7gr/l nadomestiti samo francuzom, ali kako ga prepoznatri?????/ Muke moje!!!!! :D:

3 gr. moze da  bude dovoljno sam ako stavljas hrastove opilke/pilevinu.
Nije dovoljno stavljati toliko malo hrastovog cipsa.
Pravim ja svoju "studiju" za hrastov cips.... :)
Velika je razlika u ukusu i boju sa samo jedan gram plus/minus stavljen u istoj rakiji.
Ja sam sa cipsom tako"uljudio" jednu sljivku od stenlija, da su rekli da je to dobra sljivka... :)

Da, bila je to dobra sljivka! 
Kazem bila je, jer je nemam vise.  :D:

ja sam  dobio odlican  rezultat sa  5 grama  francuske kocke u sljivi, stajala je 3 meseca    m+

Proslo je jedva 24h od potapanja cipsa, a boja je vec tamna!!!! Da nisam negde pogresio???? Balonce mi stoji na T=23-25C, u ne bas tamnom okruzenju. Sta ce biti za mesec, 2 ili 3??? Ako budem  drzao tih 3-4 meseca, polasim se da ce izaci na crno  :'( .... Isti cips koristim i za vino...sta li se tek tamo desava?????  :doh:

Možda nije tamna od čipsa nego od nika (Uglješa)  :D:

Ima istine u tome....Cumurko!!!! :D:

Sigurno ti je "balonce" ono "zadimljene"boje(nije bezbojno).
Sipaj malo rakije u bezbojnu casu i videces da i nije toliko "cumurkasta"..... :)
I mene je to prvi put prevarilo.

Ovo ti jos vise daje stimul,kad ti Sumadinac kaze da ti je rakija od sljive dobra.... :)

Dobio sam ponudu za hrastove kockice, savetuju me da za kolicinu od 500l rakije uzmem 5kg kockica koji treba da
stavim u manju kolicinu rakije (oko20lit) da sacekam ekstrakciju do dva meseca i potom da dobijeni
ekstrat mesam sa ostalom rakijim u odnosu koji mi odgovara, tj po ukusu.
Radi se o cipsu viniblock odyse fo, mislim da je Cileanske proizvodnje.
Sta mislite o ovom predlogu, ako neko ima da predlozi neku drugu vrstu cipsa otvoren sam za sve predloge....


Hvala unapred

ja  sam  ga  probao, doduse  sa upola manjom  kolicinom po  litri al  sam  radio odstojavanje od  godinu dana i odmah  sve u   rakiju

Mislim da je kolicina od cca 10g francuskog cipsa po litri rakije dovoljna. Nemam nikakvo iskustvo sa stavljanjem istog cipsa u vino. Imam frankovke, berba 2013, alkohola 12,5 a volieo bih da ga malo testiram u kombinaciji sa cipsom. Takodje imam i crnog burgundca, ista kolicina alkohola. Sta savetujete, koliko gr cipsa po litri vina, i koliko da odstoji??? Pozdrav svima. :scr:

Cips mozes stavljati u kominu,most ili vinu. Rezultati su gotovo isti.
U zavisnost velicine i jacinu nagorevanja mogu da ti dam i preporuka za kolicinu.
Napisi mi koja ti je velicina cipsa i stepen nagorelost.
Pozdrav,

U prodaju (u Makedoniji) imas 3 velicine cipsa:
Srednja(10-12x5-8x2-5mm) mala(5-10x2-5x1-3mm) i pilevina (3-8x1-2x0.5-1mm)
Isto tako imas i tri stepena nagorevanja:
Lako,sredno i jako nagoreni cips.
Dodaje se u vinu od 2-4 gr(sprema najnovijim preporukama) u period od 4-6 nedelja pa i do 6 meseca.
Ako dodas vise,trebas skratiti kontaktni period.

Jon, ovo sto ja imam proizvodi ERBSLÖH (OakyVin FM) intezitet nagorelosti je medium dakle srednji, a sto se tice velicine, zanimljivo je da u austriji nije naznacena, kako ja vidim u pakovanju ima izmesane srednje i male velicine po tvojim merama. Hvala ti za savet sto se tice vina, a kakvo je tvoje iskustvo sto se tice loze? Cudi me da je objasnjenje vrlo siromasno na pakovanju, gde stoji da ide od 50-300gr/hl od 5-30dana! Pozdrav

Ja vec dve godine intenzivno radim sa hrastovim čipsom. I ja koristim onaj iz firme ERBSLÖEH.
Probao sam ga više puta na svojim destilatima i rezultati su i bili odlični.Destilate čuvam u staklenim i
rostfrajnim posudama. Senzorično ne može se primetiti razlika dali je destilat čuvan u bariknom buretu
ili sa čipsom(ili vrlo,vrlo teško). Može se uociti razlika samo ako direktno uporediš te dve destilate i sa znanjem
da je jedno uradjeno sa čipsom a drugo iz bureta.

Vino ili destilate izvuku iz drvo bureta, tanini i arome samo iz dubine od 2-4mm.A pošto nijedan čips nije deblji
od 5mm iz njega se ubrzo sve korisno izvuče.

Razlika je u tome što prirodnu aeraciju destilata iz bureta ne mozes tako lako”imitirati”,tako da destilati čuvanim u bariknom buretu su za nijansu nežni i elegantnii.U upoređenje sa buretom, rakiju sa hrastovim čipsom koje čuvaš u staklenim ili rostfrajnim posudama moraš provetravati ili pretakati ,tako da destilate dođu u kontakt sa kiseonikom i  stvore svoje poželjne reakcije i sazrejavanje.Ali zato je razlika u ceni ogromna. Jedno barikno bure, zavisno od kvaliteta,košta od 300-600 EUR a čips od 7-15 EUR/1kg.

Postoji i razlika u mikrobiološkom aspektu.Kod čipsa postoji manja opasnot da se "kontaminira"–jer čips upotrebiš samo jedanput .Nije to kako sa buretom koje trazi svoju negu,odrzavanje i propratne pripreme.
Kad stavljaš cips u vinu ili destilatu moraš to i povremeno mešati ,da bi ubrzao ekstraciju.
Ja svoj čips stavljam u žensku čarapu i tako prvih dana promutim destilat, podizuči čarapu par puta gore dole.

Za vino sam ti dao preporuke,za destilate moja preporuka je da ideš  sa 0.5-5gr/1l. Kontaktni period od 5 dana do 3 meseca. I ovde moraš sam eksperimentirati.Ja sam jedan destilat drzao i godinu dana pod uticajem cipsa,pa mu ništa nije falilo... :)

Ostaje mi samo da ti zahvalim na pomoci. Pozdrav :thumb:

Jon, šta misliš zašto je kod onog osnovnog tipa francuskog konjaka koji je u prosjeku stario u hrastovim buradima par godina, cijena 5, 20 i 100 puta niža od onih koji su redom dozrijevali više godina? A sva četiri su prošli potpuno isti tretman u fazi ekstrakcije, obogaćivanja komponentama novog hrastovog buretu u trajanju od 6-12 mjeseci.

Nemoze se sporediti konjak Hennessy-Paradise sa bilo cemu u svetu rakije... :)
Kako sto sam i napisao-hrastovim cipsom mozes samo imitirati cuvanje destilata u bariknom bure.
Prirodno "disanje" drvenog bureta je zasad jos nezamenljivo.
Cena konjaka verovatno zavisi i od te starosti,negovog isparavanje"andjeoskog udela",plesni na buretom koji predaju svoje ekstravagante arome u destilat itd....
Iskreno jos nisam dosao do te "lekcije" za kalkulaciju stvarno dobrog i od starosti ulegnutog destilata.
Moras mi pomoci ili da sacekamo neko moje unuce da nam isprica... :)

Upravo to što si ovaj put naglasio. Nije mi namjera bila da ulazim u cijene u vidu kalkulacije nego samo kao naglasak na starenje i formiranje aroma jer znam da si toga svjestan. Ekstrakcija je samo ona početna faza a sve ostalo je stvar vremena koje protiče u nezamjenjivim uslovima koji se ostvaruju u buretu. Nakon ekstrakcije u staklu ili inoxu se ne dešavaju takve promjene. Nema potrebe da čekamo unuke sa ocjenom sve su to drugi izuzetno stručno odavno uradili. Nije ni sama ekstrakciju manje važna. Za nju je poznato da bi trebala biti umjerena i da se ne bi trebala dešavati po cijeloj zapremini materijala. Njen intenzitet se inače pokušava smanjiti zapreminom novog bureta, kod konjaka u buradima od oko 400 litara jer veće bure daje manju kontaktnu površinu po litri destilata. A kod voćnih rakija kao što je kalvados i kraće vrijeme i veća burad pa i ona od 1.000-2.000 litara. Na sličan način se i u vinarstvu nastoje izbjeći one pomalo napadne i prenaglašene arome drveta koje ujedno maskiraju i neke druge. Lično ih ne cijenim u tom obliku pa sam svjestan uticaja veličine bureta i ostalog kod ekstrakcije a kamoli čipsa. Zato se često, i sa boljim rezultatima, koriste enološke daščice koje imaju dosta veću debljinu pa time i drugačiju ekstrakciju od tankog čipsa. Bez obzira što se materija iz drveta osim celuloze u potpunosti razgrađuje na nekih par milimetara, kod rakija vlaženje drveta ide do nekih 10 mm pa će ova debljina čipsa biti malte ne isprana a što onda utiče na proporciju komponenti ekstrakta.

Ala smo ga cepili predproslog leta, za tren oka je nestao!
Jebiga, kartka ambalaza! :D:
On odlican a mi jos bolji!
Pozdrav mojim istinskim prijateljima!

Naglasio sam to i u predhodnoj poruci,ali mozda malo sakrivenije.
Hrastov cips moze biti solidan imitat hrastovim buretom, ali ipak,imitat je samo imitat-nije orginal...
Ja cu i dalje da ekperimentisem sa hrastovim cipsom,ako ne uspem postici to sto mislim da mogu,objavi cu to sigurno i objektivno!  :)

@jagnjilac,
Nazalost nije to bio Hennessy Paradis, ali i Hennessy Fine de Cognac je zavrsio dobar posao!
Obecao sam,da ce mo i taj Paradise probati.... :)

Ma ne razumem se ja u ta vrhunska pica. :)
Ja sam okruzen sa brljama!  :whistle:

 Vrlo interesantne teme jos interesantnija mislenja
 Neke stvari od sve sto sam procito kao:
isto je dali stavljs cips u kljuku za vreme fermentacije, shiri ili u vino
1. U Kljuku se stavlja zbog sasvim druge namere i uospste nije isto, Jedino se stvlja zbog polimerizacij  cvrstih maaterija koje prelze u procesu macercije,stavljse iskljucivo,vrlo malo pecen, ili uospte ne peceni cips letvice ili prah(nije tanin nego drobljeno mljeveno drvo) hrsta zbog tog sto kod pecenja najcesce sa kramelizacijom vezujise i tanini koi su neophodni za  stbilizaciju boje u fermentacuju i NE UTICE na miris i okus vina.
 Znaci nije isto ni kad ni koja granulcija ide ni koje ili dali ima nagorevnje.
 Oko hrasta od parket NEMOJTE, prvo nemate poima koj je tip hrast, najcesce je beli ali nije neophodno, sto zaci da hrastovi koi se koriste za vino rakiju, destilciju ili billo sta ,nisu uopste isti sa parketom.
 Sad malo oko hrasta posto smo svi iz razlicitih reona bivse juge ja bih  vam nesto reko oko cipsa koi dolazi spoljaa uspuut i to sto imamo mi u makedonii a i vi nadamse u svim vasim krajevima.
 Cips koi se radi odnosno onaj koji mi dobijamo nije ni blizu isti sa drvenim buradima , prvo deo cipsa najcesce se dobija od drobljenje starih buradi, ostatcima kraisnika koi se vade(bei deo kad se hrast priprema) koi nije za buradi, i treca najgorij varjanta je aromatizacijom istrosenog drveta odnosno barik buraadi (nekad i dodavanjem obojenih  i aromatnih materija u njemu)
 Zato sam i negde procito da je nekome ocrveo destilt, ne kazem da neki tipovo hrast ne crve ali nagoreli tesko. ii bar treba mu nekoliko godina da bi zajedno sa procesom mikrooksigencije u buradima i oksidacijom koja je proces u samom destilatu i njegovim elementima.
 Tako da kad se prica o cipsu on je samo ALTERNATIVA i to vrlo bleda
Prodavci ce vas narvno ubediti u suprotnom ,a vi da bi sporedili sve morate imati paraleno i u hrasovim buradima i sa cipsom
  Oko hrasta u makedonii imaga najcesce
1.Quercus petraea, najcesce nazvan americki hrst koi se nalazi i kod svih vas, dali je brezuljak u bosni, gorun u mk  ili imate sasvim drugcije ime ako malo istrazujete videcete da to sto kupujete imate i kuci,samo mnogu bolje
2.Quercus robur dali ga mi zovemo Blagun, u srbii Luznjak   itd. radi se o istom hrstu.
  E sad, oko obrade ne pili se za buradi nego CEPE , oko obrde ,prerade svakako  tu dolazi i pecenje ili karmelizacija da ne duzim posto je opsirna tema a sa ovim hrastovima radim godinama i vrlo sam zadovojljan i rado bi popricao i podelio to svama  :)

Ti bi izgleda o svemu drugom osim o onom što te neko pita ili ti napiše. Mislio sam da će ti ova opaska biti više nego dovoljna...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1252.msg27973.html#msg27973
... ali očito nije, i nije u pitanju samo fulanje teme i priče...
Sve teme na forumu su jako interesantene, a po onom što piše u njima i onom što ti pišeš vidljivo je da prevazilaze tvoja saznanja, ili mogućnost da razumiješ ono što je u njima napisano. Volio bih da nije tako nego da se usmjeriš na nešto konkretno i ono što ti je jača strana, ovo dosadašnje „prodavanje znanja“ ti ne ide baš od ruke.
Majke ti u kojoj si to ozbiljnijoj priči o pravljenju rakije uopšte pročitao za čips u fermentaciji. Ako želiš već nešto reći u vezi toga kod vina onda to slobodno uradi ali ne ovdje i na ovakav način.  
Ako imaš potrebu da ponavljaš ono što se podrazumijeva za parket nije problem, ali isticanjem velikih slova ispada kao da otkrivaš ameriku pa nije nimalo primjereno, a o tome ko ima a ko nema pojma koji je tip hrasta u pitanju ispada upravo suprotno, jer sve si rekao u tekstu ...
Quercus robur je luznjak, a Quercus petreae je kitnjak, i niko ga ne zove američkim hrastom jer to je Quercus alba, hrast iz sjeverne amerike.
Prva dva su europska, naročito poznata i slavu stekla u francuskoj, i ne radi se o istom hrastu po uticaju na vino i rakiju jer na našim područjima pored još nekih specifičnosti oba imaju niži procenat tanina od onih francuskih.
Prvo, priča o aromatizovanju čipsa je više nego smiješna pa je neću ni komentarisati, osim reći da je ne radi niko ozbiljan, kako zbog obmane koju bi bilo lako otkriti tako i zbog mnogo jeftinijeg načina na koji se dobiva čips deklarisane kvalitete kod pravih proizvođača. Na drugoj strani u pitanju je potpuno isti materijal kao kod buradi. Kada bi se i radio od starih buradi ne bi bilo ništa loše ako bi se u dovoljnoj mjeri skinuo iscrpljeni sloj jer se kod novih buradi materijal iscrpljuje samo u sloju od nekoliko milimetara zato se i radi reparacija buradi. Čips je originalan nus proizvod kod pravljenja dužica za burad i dobiva se u dovoljnim količinama da je totalno besmisleno i nepotrebno kupovati isluženu burad ili specijalni materijal da bi se on pravio. Pogledaj sliku koja pokazuje od kojeg dijela se prave dužice sjećenjem, a čips, letvice, enološke trijeske i sl. se prave od onog između. Što je potpuno isti materijal, a ostane kao otpad nakon vađenja dužica, zbog njihovog oblika. (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_sjecenje.png) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_sjecenje.png)

Koji su te greske u komentarima?

Postovane kolege
zna li neko gde se u Srbiji (ili Makedoniji) mogu nabaviti hrastove letvice ?

Pozdrav

Kupio sam hrastov čips, američki sa aromom vanile.Hteo bih ga staviti u rakiju od jabuke. Rekoše mi da ide 5grama na litru.
Nejasno mi je sledeće... Jabuka je jačine 71%  i planiram je razblaživati vremenom. Da li čips da stavljam po zapremini koja je trenutno ili po onoj koja će biti razblažena?  Dakle, ako stavim sada na 3L, kada razblazim ovo ce biti 5L otprilike, pa će čipsa biti manje od 5gr po litru

Tretman čipsom je imitacija starenja rakije u hrastovom buretu, tačnije onog dijela ekstrakcije materija iz hrasta, pa važe pravila kao i kod njega. Uvijek se radi na maksimalnu jačinu rakije dobivenu destilacijom. Jedino kod viskija koji se čuva u američkom hrastu ide spuštanje na nekih 55-60 pa onda starenje u buretu. Prilagođeno je dijelom onom što američki hrast daje izraženije u odnosu na europski a prije svega željenom aromatskom profilu pića u kome se ostvaruje jača dominacija komponenti hrasta pa i onog što najčešće daje karakter piću koji neki na forumu simpatično nazvaše aromama „daskovače“. Mislim da bi bilo bolje da si uzeo čips francuskog ili bilo kojeg europskog hrasta pa ostavi jedan dio rakije koji neće biti tretiran čipsom da možeš razblažiti pretjerani uticaj naročito dužim čuvanjem na čipsu. Rakija od jabuka i ne voli baš pretjerane uticaje ekstrahovanih materija iz hrasta pa se čuva i kraće vrijeme u novim buradima i onim veće zapreminea a mnogo duže u starijim, isluženijim. U svakom slučaju je doza na broj litara u koje se stavlja čips. Uobičajeno ide od nekih 2-10 grama gdje se u skladu sa povećavanjem doze skraćuje vrijeme kontakta pa biraj šta ti odgovara.

Bez obzira na kolicinu koju se odlucis prati ukus na period od 3-4 nedelje bar jer on zna veoma brzo da ekstraktuje pa ode u nezeljenom pravcu ali ako pogodis onda je vrh.

Hvala  :thumb:
Privukla me aroma vanile  pa sam izabrao ovaj... imao sam da biram sa ili bez arome, ali oba su bila američka... ma dobro, probacu na jednom delu rakije pa ako ne bude valjalo razblazicu čistom...

Pa što vanilu u jabuku

Iskreno , ja nisam ni osetio miris vanile  :doh:  nego tako mi je rekao prodavac u revinu, tj.prema deklaraciji ...
verovatno ce malo diskretno biti mirisa, a i lik mi je to preporučio... ja volim sve da probam, pa me nije bilo teško ubediti u ovo  ;D  
Preneću svoje iskustvo, pa će značiti nekom  ;)

Pozdrav
Bio sam radio "homemade" letvice koje nisam baš najbolje ovinio,pa se osjeti vrlo malo gorčine...

Dali se to može riješiti aktivnim ugljem ??

Ne, aktivni ugalj kod rakije inače rijetko šta može riješiti. 

Ok,hvala.

može li nečiji savjet temeljen na iskustvu? stavio sam enološke hrastove trijeske u šljivovicu (čačanka rodna) 5 grama po litri, jakost rakije je 65 vol%. Koliko dugo ih držati ako se želi postići umjerena boja i aroma. Hvala unaprijed!

da, temperatura je 22-23 °C

Molim vas za malu pomoc, kod mene u prodavnicana mogu da nadjem tri vrste hrastovine: Enovitis nagorjele kockice, Enovitis nagorjeli cips i Nobile fresh (non toasted) proizvodjaca Laffort. Interesujeme koji od ovih cipsova da koristim za vino od loze Kratosija i probao bih jos da stavim malo u sljivovicu i dunjevacu.

Probao bih da stavim dudove letvice u nerazblaženu rakiju od šljive.
Da li imate preporuku o količini letvica i načinu pripreme istih, ili je isto kao sa hrastovi?
Kako su letvice sad suve, planirao sam da ih prokuvam 10-ak minuta, ostavim par dana da se osuše i stavim u rakiju.
I koliko preporučujete dugo da stoje u rakiji?

Inače, hrastovim čipsom sam zadovoljan. Sada da probam dudove letvice, a na jesen obavezno kupujem i prvo burence.
Hvala!

Mislim da eksperimenti nisu problem al vec je toliko probano da je nepotrebno, sljivovica 27gradi  + hrastovo bure pogodak e sad eksperimentisati sa duzinom(vreme) u buretu to je vec nesto drugo. Cips hrastov je bolji bar po meni vise se slaze sa sljivom a dud mislim da nema bas neki uticaj koji prizeljkujes.

Da, nema dud nekog posebnog uticaja na rakiju, osim na boju. Ako ćeš samo uticati na boju onda je puno kvalitetniji tretman karamel ili kuler.

Može i generalna preporuka za drvo.
Svako drvo koje dolazi u dodir sa rakijom bi trebalo biti staro minimum nekih 80 godina. Upotrebljava se samo onaj dio debla koji nije blizu korijena i blizu krošnje. Ne upotrebljava se ni bjelika na drvetu, a grane pogotovo. Takvo drvo bi trebalo biti prirodno sušeno na suncu, vjetru, kiši i snijegu minimalno onoliko godina koliko su centimetara debele ostavljene gredice na sušenju, sa razmakom za provjetravanje. Nakon toga bi bio poželjan tretman kontrolisanog laganog paljenja za karbonizaciju materijala od kojih je drvo sastavljeno koji onda daju prepoznatljive i poželjne aromatske uticaje starenja...  

Ne kažem da šljiva u hrastovom buretu nije ono pravo, nego jednostavno nisam probao iz dudovog, a u poslednje vreme sam sreo par ljudi koji baš hvale dud, pa me prosto zanima da okusim, makar i simulirajući. Inače u pitanju je mala količina od 5l, pravim samo za sebe.
Bistrica se dotakao onog što me u stvari zanima, a nisam ni pitao. Jon je pominjao da se hrastove letvice nagorevaju u rerni, a je, ne znam zašto, zaključio da se to na dudove ne odnosi.
Što se tiče ostalih preporuka, teško ih je sve ispoštovati...

Dud ima svoj kvalitet i mjesto pod suncem kada su rakije u pitanju upravo zbog malog i ograničenog uticaja na promjenu aromatskog profila rakije. Takva rakija onda sadrži gotovo samo ono što je nastalo iz voća, fermentacijom i destilacijom. Nema one količine aromatskih materija koje potiču iz drveta hrasta. Kod rakija je to i preko 50% a kod viskija ide i oko 80% porijekla aromatskih uticaja. Uticaj starenja kod duda je prisutan maltene samo kroz uticaj mikrooksidacije nastale odležavanjem u posudi od poroznog materijala, buretu. Drvo duda samo po sebi ubačeno u posudu sa rakijom od stakla ili inoxa ne daje ni u tragovima takav uticaj kao bure. To je bitna razlika koju prije svega ovdje treba konstatovati, i o kojoj sam pričao u odgovoru. Uticaj posude kao takve, i uticaj drveta kao takvog.
Ubacivanjem komada drveta duda u posudu koja ne propušta kiseonik na specifičan način i u jako malim količinama možeš samo dobiti boju i pokvariti aromu, ako taj komad drveta nije onakav kakav sigurno neće predati rakiji negativne uticaje.    

Da, poznato mi je da je bure zbog propuštanja kiseonika ono pravo. I to naučih ovde. Jedino mi preostaje da kupim i malo dudovo bure. Pogotovo što sam poklonik nešto blažih aroma.

 :thumb: Da, to je način. Bure od duda. Motke i daske bez bureta treba ostaviti za neku smisleniju upotrebu. 

koje god bure da uzmeš potrebno ga je napuniti vodom na par dana da nabrekne i izvuče jaku boju.
al to bi trebalo da već znaš, ja kažem da se nezaboraviš ipak.

Čitao sam o pripremi bureta. A i čuo sam od čoveka da prvo treba da zabrekne spolja. On ostavi celu noć da voda kaplje na jedno dance pa drugu noć na drugo. Kaže tek onda pere i naliva iznutra.
Još samo da kupim bure... :)

i prvu rakiju koju staviš brzo će dobiti jaku boju pazi da ne preteraš. možda ti se posle nesvidi ni ukus.

Kada dođe vreme za to, videćemo koliko da stoji u novom buretu, pa da je prebacim u staklo. Kažem, nisam još to detaljno proučavao iz prostog razloga jer nemam bure. U svakom slučaju hvala na savetima. Tu smo.

Pozdrav, htio bih isprobati dozrijevanje šljivovice (Čačanka rodna) dodavanjem čipsa. Pročitao sam temu, i posložio si postupak ali pošto radim to prvi puta - htio bih provjeriti jel sam sve dobro shvatio prije nego što započnem...

Rakija na 65-68% - čips ide odmah nakon prepeke, tj. prije (tj za vrijeme) dozrijevanja i svakako prije razblaživanja. Stavio bi French medium toasted u količini 5-10 g na litru - to bi još procijenio kad saznam podatak koja je kontaktna površina...

Rakiju čuvati na sobnoj temperaturi uz redovitu kontrolu boje i okusa. Povremeno razrijediti na pitku jakost manji dio - pa procijeniti okus / boju. Kad sam zadovoljan s okusom i bojom - izvaditi čips i ostaviti rakiju da se stabilizira 6 mjeseci na sobnoj temperaturi. Ostaviti neki dio rakije (15-20%) bez čipsa za korekciju ako okusi budu pre intenzivni.
Kad prođe tih 6 mjeseci nakon vađenja čipsa - raditi uobičajeno razblaživanje destiliranom na pitku jakost.

Dal je postupak ok?
Hvala svima na pomoći!!!  :thumb:

U principu si tu negdje. Kontaktna površina barik bureta od cca. 220 litara zahtijeva vrijeme od okvirnih 3 mjeseca, pa uz intenzivno praćenje do maksimalnih 6, ako je to bure 350-500 litara. Čips rakiji u istoj kontaktnoj površini otpušta više materija hrasta pa bi to vrijeme u stvari trebalo biti kraće. U svakom slučaju ostavi više rakije za naštimavanje.

Kod hrastovog cipsa "French Medium toasted" slobodno mozes ici sa 10 gr./1lit.
Vreme cuvanja cipsa u destilatu od nad 65%(za razliku od cipsa u vinu) nije ogranicena na vreme kao sto je to kod vina,na nekoliko nedelja.
Slobodno cuvaj ga u destilatu dok traje stabilizacija. Kad zavrsi stabilizacija izvadi cips iz destilata i razredi po postupku opisan na forum.

odlično, hvala vam na pomoći obojici...  :thumb:

Nakon 3 godine eksperimentisanja sa hrastov čips i kockice u stakleni sudovi, hrastovo i duduvo bure,
sa visoko koncentrovani destilat grožđa, vina, kajsije,ječmenovog slada i šljiva rezultat je sledeći:

- Dudovo bure daje kvalitetniji krajni rezultat (mikro-oksidacija) ali mirisno aromatski profil je gori od čistog "belog" destilata
- Čips i kockice upropaste destilat i dobija se kao krajni rezultat izrazena boja i miris/okus koji se svidja jedino onima koji ne znaju ništa dalje od Badel Brand, amatere i svi oni koji nemaju razvijeni miris/okus i iskustvo sa klaviletnih zestokih alkoholnih piča
- Hrastovo bure (normalno ili medium) je jedina alternativa za odležavanje i oplemenivanje zestokih alkoholnig pica za one koje preferiraju stabilizacija i starenje destilata uz prisustvo drveta.

Od ove godine moji destilati ili če se kosumirati u "belo" -  čisto stanje ili kvalitetno hrastovo bure 1 do 2 godine a i vise ako postoi prostor i zelja za to.

Cips, kockice i svaka varijanta ubrzonog starenja i sozrijavanja destilata po mom licnom mišljenju treba strogo da se izbegava.

*izvinjavam se na pravopisne/gramatičke pogreške pošto sam iz Makedonije, veliki Pozdrav!

Zanimljiva zapažanja. Nadam se da će ih prokomentarisati iskusniji i pozvaniji od mene, jer može biti korisno. Čudno mi je da dudovo bure pokvari mirisno aromatski profil? Sa druge strane blisko mi je konzumiranje belog destilata, jer nisam baš ljubitelj jačeg uticaja hrasta. Trenutno i ja petljam sa čispom pa ću javiti utiske kada za to dođe vreme.
Veliki pozdrav i tebi!

 :)
Nije istina!
... ili ti nisi nikad stavijo hrastovog cipsa u svoj destilat ili je ovo samo neka prepostavka i tvoj licni stav.
Ako pa jesi, onda to bilo sigurno neki "domace spravljen" cips.
Ne sporedivo je bure,tu se slazem!
Ali ga sa cipsom i par ostalih malih trikova mozes skoro do perfekcije imitirati.
Bas i zato je zabranjeno pisati da je destilat sa cipsom barikov destilat da ne bi zavaravao kupce. Retko ko to moze iz cuga da prepozna. Garantovano!
E sad to da se nerazumemo nista dalje od Badelovog Brandy-ja je malo uvredlivo...  ;D
Probao sam ja mnogo "eksklusivnih pica" pa mi nije strani ni Hennessy Paradise...
Ako mislis da nije tako, dodji da probas moje destilate u koje sam stavljao hrastov cips pa sudi... :)

eBay i dve enoloske trgovine (iz Kavadarci i Negotino) su proradile pa bilo je tu tecni hrastov ekstrakt, glicerol, Jack Daniel's chips i jos jedno 20 vrsta cipsa i kockice
>:D Ne! (subjektivno mislenje)
Retki su ljudi koji posete ovaj forum. Garantovano!
Ovo vazi za ljudi iz mog okruzenja

Paradis bez "e" a ja sam probao i Louis XIII od 9.000 eura flasa kad nisam imao pojma o kvalitetnih pica, nazalost  :(

Ne ulazim u priču ali mi je ovo iritantno. Šta bi to značilo u stvari?

Jone, ako nije tajna, možeš li nešto reći o tih par malih trikova? :)

Mogu...  :)
1.Pravilno doziranje
Ja sam slagao kockice i opiljke hrastovog cipsa kao slagalicu i peracunavao kontaktnu povrsinu,
dodavao, oduzimao i tako redom dosao do potrebnog kvaliteta.
2. Aeracija destilata
Moras pronaci pravilan nacin kako dodati potrebnu kolicinu vazduha...
3. Vreme na cuvanje cipsa u destilat
Ovo je vrlo bitan detalj....da ne bi pio na kraju daskovacu... :)

Tako je ... bez "e".... ali ja sam ga bar probao... a to "e" mi je ostalo od utisak koji mi je ostavio kad sam ga probao.
Znas ono makedonsko "eeee" ili " eheee"  :)

Subjektivno ali ne objektivno....

Nisu samo ova dva u MK...ima ih vise...a ovi nemaju 20 vrsta nego 3-4 vrste u razlicnim granulacijama, ali nije ni to bitno...
bitno da imaju...

Moguce....da bi nas vise posecivali vise bi naucili i tako bi pravili bolju rakiju  :)

Kako da se izrazim.. mali procenat uglavnom posebni, iskusni ljudi koji su dubje usli u teorija, tehnologija i degustacija alkoholnih pica

1. Stavio sam preporučenu količinu kvalitetnog čipsa i posle nekih 6 meseci nakon poređenja sa belim destilatom nesumnjivo je da je kvalitetniji. Istovremeno sam od prijatelja dobio dudove letvice, kojima sam veoma uspešno pokvario istu rakiju (doduše samo 1 litru)-jedva sam je popio :)
2.Nakon 3 meseca skidanja čepa na nekih 10-15 dana, nalio sam boce do vrha koje tako napunjene stoje evo celu godinu. Otvorio sam ih za tu godinu još samo dva puta na kratko.
3. U prodavnici mi rekli 4-6 nedelja, što sam i uradio.

Bure mi je sledeći izazov ali ne  mogu da ga držim u zgradi. A pre par godina mi u selu neko obio kuću, ništa nije uzeo a i nema šta, već  čovek seo i pio rakiju. Ostavio na stolu flašu i čašicu. Pritvorio vrata kad je izlazio. Da znam ko je dao bih mu ključ. A sad šta bi bilo da se sazna da držim puno bure. A tamo se sve sazna. Nekako.  ???

To je prepostavka prodavca koji to procitao za vino.  :)
Cak ni u fabrici Erbsloeh nisu mogli odmah da mi daju za to konkretan odgovor pa su tek posle konsultacije sa njihovim tehnolozima poslali par preporuka... jedino probama mozes doci do potrebnog rezultata ...

Moze to u pravim dozama stajati i mesecima pa i vise...

Da se oslobodim malo od posla pa cemo razraditi ovo malo vise, ako za to ima interes....  :)

Naravno da postoji interes  :)
Pozz

Svakako. Hvala Jone i pozdrav.

Stevane, oko ostalog što si napisao uglavnom imamo slične poglede, samo bi mi za ovo u citatu trebao malo konkretniji i detaljniji opis.
Kako misliš ovo: "daje kvalitetniji krajni rezultat ... ali mirisno aromatski profil je gori..." U kom smislu na jednoj strani kvalitetniji rezultat a na drugoj gori-lošiji?
Šta si držao u njemu, koliko dugo, i kakvo je to bure u stvari po zapremini i ostalim bitnim detaljima?

Doktore sljiva i vinjak su izgubili divne vocne mirise i ukuse i dobili neke nove, rakija je pitkija, odlezana i deluje kao rafinirana i ladno filtrirana, u ovaj novi organoleptički doživljaj ja lično manje uživam, bure je točno 105 litara i u njemu je pre tog mog eksperimenta cuvana lozova rakija 2 puta po 9 meseci pa ovinjavanje, ekperiment sa vinjakom 1 godina podrumski uslovi (~ 15 stepeni) pa ovinjavanje i sljiva 1 godina sobni uslovi (20 do 25 stepeni).

Vinjak od smederevke skinut na 70 stepeni.

Sljiva crvena ranka na 66 stepeni.

Valjda je sve ovo jako subjektivna stvar ali iako svi koji su probali kazu da "to je to" meni se bas ne svidja i necu da je konsumiram negu cu da prepecem sve to jos jednom.

Da jasno je o čemu pričaš.  :thumb:
Vinjak ne ide u njega nikako. Za najkvalitetnije šljive je moralo ići bure od cca. 500-600 litara pa ne bi bila izazvana tako jaka i tako usmjerena promjena?

Nasao Sam na KP oglas Hrastove kockice,vrv 1kg cena je 10e. Po slici rekao bih da je proizvodjac enovitis. Ali msm da bi trebalo da su skuplje,sad sajt izgleda da ne radi. El da narucujem sa kp,ili je to neko lose drvo,Pa nece dati lep ukus. I ako imate nekog pouzdanog proizvodjac mozete mi poslati kontakt. Imacu ranku I pozegacu  I ne bih hteo da joj ostetim kvalitet losim ukusima..

Ako ti rakija od njih neće dozrijevati u buretu onda ćeš je „oštetiti“ i najkvalitetnijim čipsom. Maskirat će joj prirodno prisutne arome izvorne rakije a neće dati poželjni efekat dozrijevanja u buretu.
Jasno mi je koliko svaka smislena priča najčešće zna biti i besmislena pa radi kako hoćeš. Samo ukazujem na činjenicu šta se gubi, a šta dobiva. Na žalost nismo svi u stanju razumjeti i osjetiti mnogo toga. Ne mislim ovim na tebe nego generalno. Na isti način na koji i svaki moj odgovor najčešće nije upućen samo onom ko pita nego generalno.

Čips je nužno zlo. Ja iz prve ruke mogu to potvrditi. Jedna mala količina rakije je bila u domežonki i tretirana je čipsom. Ostala rakija je prošla proses dozrijevanja u drvenoj bačvi.
To su dvije potpuno različite rakije i sve od boje okusa mirisa ide u korist bačve.
Ako si u mogućnosti nabavi hrastovu bačvu.

Ja sam baš ovih dana kako je prošlo tri mjeseca od razblaživanja počeo piti komovicu. 

Jedno pitanje za iskusne, da li se moze bojiti rakija letvicama od srca divlje tresnje i sljive ranke, to jes da li valja jer znam da su pojedini ljudi tako bojili, na izgled boja je lepa a sad ukus arome MhM ? :scr:

Ako ti je samo stalo do boje.
Ali,boja nije jedino  što čini destilat koji odležava u buretu.Jasno se osjeća razlika izmedju jednog i drugog.
Forsiranog bojenja letvicama i čipsom u destilatu,i onog koji mirno odležava u buretu bez svega toga.
Prvi daje agresivan i napadan miris na drvo,drugi skladan odnos drveta i destilata koji se dešava lagano.

Pa eto,odluči sam.

cilj mi je da se sacuvaju arome rakije a manje pa i ni malo da ne povuce miris drveta
da li bi dudovo bure bilo dobro resenje jer vidim da su dosta jeftina

Nisam videla,ili sam previdela o kojoj rakiji je reč,i koje jačine?

sljiva 60, jabuka 65, loza jacina 65

Pozdrav!
Imam nekoliko pitanja i nedoumica za vas...
Kad sam isao do Topole, do Enovitisa, za kvasce, hranu za kvasce... dobio sam od njih hrastov cips dolce vanila(mesavina francuskog i americkog hrasta) i dolce moka(francuski hrast) i par komada hrasta...
Ljudi iz Enovitisa i Revina su mi rekli da ne treba da se nista ispira vodom, ni cips ni letvice... Sta vi kazete...
Sta mi preporucujete za sljivu...
Trenutno nemam podrum sa buradima, vec imam uglavnom prohromsku burad i 10%staklenu...
Sa jedne strane kazete da rakija forsirano reaguje sa letvicama i cipsom a vi ipak idete na maksimalno preporucenu dozu od 10 grama... zasto onda ne stavite 2 grama...
Vise od decenije mi je u glavi misao vezana za burad jasena... imam specificnu ideju ali ne znam koliko je dobra...
Pada mi na pamet da u prohromskim sudovima reaguju hrastove dascice(ili cips) sa sljivovicom i posle nekog vremena da sljiva ide u jasenovo bure(jer nemam isluzeno hrastovo a ne kupuju mi se sumljiva polovna...)
Takodje, razmisljam da cuvam u jasenovim buradima rakije koje ne treba da budu obojene(lozovaca, kajsija...)
Sta mislite o svemu ovome...

Igrali su se mnogi pa pokajali. No, poslije dodavanja nema kajanja.

Za druga burad osim hrasta ne znam al sam misjenja da nisu potrebna bolje je staklo il prohrom, a sto se tice cipsa da mozda nece biti vrhunsko al ja sam uzivao u eksperimentima(vremeski duzina ,kolicina, vrsta....) neces se pokajati al pravo bure od hrasta daje caroliju :thumb:

Uz pretpostavku da razmišlja u pravcu da dobije kvalitetan  destilat, (vrhunski je već populistički izraz), dodavanjem čipsa i slično je obmana. Riječ poigravanje sam upotrebila u zoni sarkazma.

Koliko samo puta mi je došlo takvo što na probu i to sa lažima da je iz bureta.  :)

Pitanje je samo koliko čovjek laže sebe, pa malo druge, pa onako kolektivno lažu svi i žive u lažnim odnosima i prevarama.
I koliko je istina u takvoj situaciji mrska i usamljena.

Za razliku od laži ofarbane svim bojama, istina je ogoljena i čista.

Toliko o "dozrijevanju" otpadom.

O, sve jeste al otpad nije, pravilnim doziranjem i pracenjem moze se postici solidan nivo, a nikako otpad.

Bez namjere da ti udaram kontru radi kontre, a pogotovu što si član koji ima dobre namjere biću malo opširnija iako tema to ne zaslužuje.

Revin je nabavkom čipsa prvenstveno isti transportovao na tržište balkana radi vina u fermentaciji.
Tu odbojnost potrošača u srbiji prema bezbojnom destilatu još uvijek nisam u stanju da shvatim.
I to po svaku cijenu.
Tako mi je jagnjilac poslao jabukovaču koja je do trenutka dodavanja čipsa bila destilat sa velikim potencijalom starenja.
A čips jeste otpad u industriji hrastovih buradi.
I Revin jeste osjetio tržište srbije kao pogodno da hrastov čips proda u smislu farbanja destilata i navodnog starenja.
Imala sam s njima dijalog gdje je na kraju bilo upravo ovo što pišem.

Nemoj mi molim te o dozama, jer meni laž se osjeti u najmanjim.
Kako u međuljudskim odnosima, tako i u rakijama.
Osjetim starost bezbojnog destilata isto tako iako na pogled nema razlike sa mladim destilatom.
Iako takav destilat star deceniju jedan proizvođač i srbiji prodaje u bescenje, jer jbg nema boju.

Dodavanje čipsa u kvalitetan destilat je čist budalizam.

Bolje pustiti ga takvog da se razvija u inertnom sudu.

Ili bure ili staklo, na pravi način. Sve ostalo nema priliku izaći iz okvira nižerazrednog kvaliteta.

Iscitao temu uzduz i popreko. Vidim da admin Jon jedini propagira eksperimentisanje sa cipsom i kockama.

Stavio sam 2l sljivinog destilata u teglu i dodao 100gr kocki medium toast francuskog hrasta. Po preporukama enologa iz pronectar-a.
Planirao sam da taj koncentrat dodajem u ostatak sljive koja ce odlezati jos malo pre razblazivanja.
Kocke stoje 6 dana i dale su jako tamnu boju destilatu, kao neki konjak pa malo tamnije. Miris je jako prijatan, sljiva se idalje oseca i aroma nije previse na dasku. Nisam siguran koliko bi sadrzaja izvuklo iz kontakta u trajanju od 7 dana. ? Ako bi recimo drzao 2-3 nedelje sta cu dobiti vise iz hrasta? Ne zelim previse arome drveta koje bi maskirale aromu sljive. Rakija je pecena od kombinacije Cacanske rodne, lepotice i rane :).

Ne zagovara jon, no je probao.

Ono što bi se eventualno moglo zagovarati, ako je razlog izostanka mogućnosti držanja rakije u početnom periodu u novom bureta, onda je to čips ili letvice iz kojih će rakija uraditi ekstrakciju a po njihovom vađenju nastaviti dozrijevanje u starom i isluženom buretu. Bez te druge faze dozrijevanja smiješno je i pričati o „obojenoj“ rakiji. Ne samo da je smiješno nego je to i klasična balkanska lakrdija.

LP!
Nisam najbolje razumio ovo s letvicama vlastite izrade. Da li se radi o paljenim ili sirovim? Ako netko zna postupak paljenja bio bih mu zahvalan da podijeli s nama. Jednom sam predugo sušio vlažnjikava hrastova drva u pećnici i dobila su predivnu aromu pa vjerujem da bi se to dalo izvesti u kućnoj radinosti kada bi znali koiko dugo i na kojoj temperaturi ih treba grijati.

Ja sam isprobao svašta i zaključak je da nema kruha ni sa jednim čipsom a još manje sa vlastitim ...čak i vrhunska bačva u lošim uvijetima nije dala neki zadovoljavajući  rezultat.
Kao što je sto put napisano dobit češ daskovaču

Vjerujem ali zanima me kakva je razlika u odnosu na konjak. Nije velika šteta ako upropastim koju litru rakije.

Satir,
postavljaš ovakva pitanja pa još si uporan u tome.Onda meni šalješ privatne poruke od čijeg sadržaja bi trebalo da se zastidiš.

Rekla bih da si potpuno promašio teritoriju.
Prvo se saberi,nauči osnove kulture ponašanja a onda ćemo o ostalom.

A da ti i odgovorim,razlika u odnosu na Konjak je kao i razlika između nesoja i čovjeka.  :)

Hvala

Molim lijepo, i drugi put.   ;D

Nikakve letvice ne mogu zamijeniti dobru drvenu bačvu. Upravo sad ispred sebe imam ovogodišnju bezbojnu 50% i tri godine staru iz bačve 44%. U svakom pogledu ova druga je superiorna u svemu.Uvijek je vrijedno uložiti i kupiti bačvu i onda imaš osam ciklusa dozrijevanja i  dobije se najbolji kvalitet. Ja kao i lovranski imam komovice. Ne bi ja petljao oko čipsa probao sam jednom i to nije to. Sa čipsom rakija za nekoliko dana poprimi boju a u bačvi treba nekoliko mjeseci

Neću o nemjerljivoj razlici kvaliteta rakije iz hrastovog bureta i one zamazane čipsom u staklenoj flaši. Suvišno je jer je to najobičnije silovanje dozrijevanja zbog odsutnosti poželjnog i nenasilnog stanja, kao i ambijenta koji ga stvara. Samo ću o onom što bi moralo biti dovoljno vidljivo iz dosadašnje priče. O kvalitetu komada parketa, daske, letve, grane i grančice koje bi neko bez obzira na prethodni tretman gurao u rakiju umjesto čipsa u staklu kao deplasirane priče.  

Da sam škrtiji na riječima rekao bih kako bi ih trebalo prethodno gurnuti sebi da se lakše shvati šta se to dešava sa rakijom u takvim situacijama.
Nakon silovanja bio bi to očigledni mazohizam bez obzira i na eventualno upotrijebljeni glicerol.

Drvo koje je izloženo rakiji treba da bude primjerene vrste zbog različitog hemijskog sastava koji proizilazi od različite strukture drveta, klime, podneblja, nadmorske visine, načina gospodarenja šumom...
Stablo koje raste minimalno nekih 100-tinjak godina.
Od stabla se upotrebljava isključivo balvan rezan na dovoljno udaljenom mjestu iznad zemlje i ispod krošnje.
Od balvana se vade dužice iz onog djela koji ne sadrži bjeljiku i srčiku.
Suše se približno onoliko godina koliko su debele dužice.
Drže se cijelo vrijeme vani izložene suncu, vjetru, kiši i uz neminovno povremeno vještačko kvašenje zbog jako važnog rada mikroorganizama i „ispiranja“ drveta.
Nakon čega prolaze kontrolisani tretman paljenja.

Sve to skupa je potrebno kako bi početna ekstrakcija omogućila dozrijevanjem one tako poželjne aromatske promjene a na drugoj strani kako ne bi proizvela gorke, opore, stršeće i neugodne okusne i mirisne impresije kod rakije.

Naspram ovakve dužice bureta hrasta svaki komad parketa, daske, letve, grane i grančice iz kućne radinosti može biti jedino sadomazohistička alatka pa po ko zna koji put molim one koji bi njima mahali nemojte na ovom forumu i u mojoj blizini. Gadljiv sam na ovakve sklonosti i deformacije ovakvog tipa.  ;D