Sve o Vinu Forum

LIKER OD MIJEŠANOG VOĆA
Za ovaj liker kako samo ime kaže koristi se sezonsko voće. Ono se slaže u kacu za vrenje onim redom kojim sazreva. Mogu se staviti jagode, trešnje, višnje, ribizle, kajsije, šljive, jabuke, kruške, breskve dinje, lubenice i dunje. Iz koštičavog voća vade se koštice a krupniji voćni plodovi se sijeku. Posle svake voćne vrste stavljene u kacu dodaje se sećer (na četiri kg voća stavi se kilogram sećera) i jača rakija u istoj razmeri. Alkohol ne treba da popuni sve praznine oko poslaganog voća zato sto ono ispusta velike količine soka. Posle svakog sloja voćaka i šećera i alkohola kacu treba dobro zatvoriti da bi se onemogućio pristup vazduha. Napunjena kaca ostavi se do zime u podrumu. Sadržaj se kasnije procijedi kroz filter vreću i sipa u staklene flaše. Dužim stajanjem liker postaje ukusiji
LIKER OD ZELENIH ORAHA
Za pravljenje ovog likera potrebno je 1 litar prepečene rakije 15 zelenih oraha kilogram šećera i dve šipke vanile. Zeleni orasi stave se u flašu sa rakijom i tome se dodaju šećer i vanila.. Rakija sa orasima desetak dana stoji dok ne poprimi zelenu boju. Potom se procijedi i sipa u bocu. Moze se odmah upotrebiti ali stajanjem liker dobija na kvalitetu
LIKER OD MALINA
U sastav ovog likera ulazi jedan litar rakije prepečenice 2 kg malina i šećer i malo cimeta. Oprane maline šećer i ciment preliti rakijom u većoj flasi zatvoriti i ostaviti na sunčanom mestu dve do tri nedelje. Za to vrijeme sadržaj tegle povremeno više puta protresti. Kada dobije boju i aromu maline tečnost se procedi u čiste flase
LIKER OD SUVIH KRUSAKA
za pravljenje ovog likera sveže kruške najpre treba osušiti. Isjeku se na kriške pokriju gazom da bi se zaštitile od insekata i prašine i suše na suncu. Sušenje traje dve-tri nedelje. Suve kriške seku se na jos sitnije komade da bi mogle da udju u flašu od litre. U napunjenu flašu doda se 80g šećera koji se mućkanjem flaše rasporedjuje izmedju suvih komadića krušaka. Flaša se zatim popuni do vrha komovicom zatvori i ostavi na toplom mestu.. Nakon mesec dana dobija se liker narandžaste boje vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Pre upotrebe liker filtrirati
LIKER OD RUŽE
Najpre se očiste latice viših ruža zatim stave u flašu i naliju rakijom.Flaše ili tegle treba hermetički zatvoriti i držati na suncu najmanje šest nedelja. Nakon toga sadržaj se profiltrira kako bi se iz rakije uklonile latice. U destilovanoj vodi skuva se kilogram ćecera. U gusti špinovan šećer naliva se rakija sa ružinim ekstraktom pomeša sa šećerom i pusti da proključa i skloni sa vatre. Ohladjeni liker sipa se u flašu i do upotrebe ostavi na hladnom mestu
LIKER OD VIŠANJA
Kilogram dobro opranih višanja iscediti i sok sipati u flašu. Dodati mu 20g koštica od trešanja a zatim kilogram šećera. Sve to preliti litrom rakije. Flašu dobro zatvoriti i ostaviti na suncu tri nedelje. Moze se konzumirati nakon što se procedi.
LIKER OD KAJSIJA
Kilogram kajsija se opere oljušti i oslobodi koštica a zatim ređa u širi sud. Svaki red kajsija posipa se šećerom. Za kilogram kajsija potrebno je kiogram šećera. Sve to preliti litrom rakije i ostaviti da stoji na toplom mesec dana. Nakon mesec dana liker se procedi i sipa u flaše. Moze se dugo cuvati na prohladnom mestu


LIKER OD KAMILICE
za ovaj lekoviti liker potrebni su sledeci sastojci: 1 litar lozovače, 1 kilogram šećera u kocki i puna šaka sveže i suve kamilice. U lozovacu staviti kamilicu i šećer. Ostaviti da odstoji četrdesetak dana dobro zatvoren. Svake nedelje smesu dobro promešati. Nakon četrdeset dana liker je spreman za piće. Pogodan je za probavu i smirenje. Sveža kamilica mora biti tek ubrana a njeni cvetovi napola otvoreni
CHERRY BRANDY
za pravljenje šeri brendija potrebno je tri kilograma višanja i tri i po litra rakije. Tome se doda 700 grama šecera i dobro zatvoreno ostavi da odleži šest meseci. Zatim se procedi i sipa u flaše. Pogodan je odmah za piće.


5.3. RAKIJA KAO LIJEK

        U narodnoj medicini rakija je nekada zauzimala značajno mesto.I danas se dosta upotrebljava kao lek naročito u kombinaciji sa lekovitim biljkama celim ili samo pojedinim njihovim delovima korenom listom cvetom plodom i semenom
PROTIV BOLOVA U STOMAKU
Rakija sa lincurom: protiv bolova u stomaku koristi se 100 g lincure prelivene litrom rakije. Smesa se zatvori i drži sedam dana uz često mućkanje.Pije se tri puta dnevno po časica sat vremena pre jela.
ZA POBOLJŠANJE APETITA
rakija sa ruzmarinom: 10 grama ruzmarina i 5 grama lista nane dobro isitniti pomešati i preliti litrom rakije. Ovoj mešavini treba dodati 50 grama meda. Tri nedelje drzati na tamnom mestu dobro zatvoreno. Nakon toga mesavinu procediti i piti jednu časicu pre jela.

PROTIV BOLESTI ORGANA ZA VARENJE
Rakija sa cimetom: 100 grama dobro isitnjene cimetove kore prelije se litrom dobre rakije dobro zatvoriti i ostaviti da odstoji 7 dana . Nakon toga rakija se procedi i pije tri puta dnevno pre jela.
PROTIV GRIPA
Rakija sa biberom: u četvrtinu rakije prepečenice stavi se kastica istucanog bibera dobro zatvori i drži nekoliko dana. Nakon toga pije se nekoliko puta dnevno po časica.
PROTIV GLAVOBOLJE
Komovica sa hajdučkom travom: 20 grama iseckanog korena hajdučke trave prelije se sa 100 ml rakije komovice. Osam dana drži se zatvoreno u tegli uz povremeno mešanje. Procedi se i pije tri puta dnevno po 20 kapi sa kašikom šećera.
PROTIV GRČENJA MIŠICA
Rakija sa ruzmarinom kantarionom i nevenom: u litarsku flašu stave se tri kasšike isitnjenog lista ruzmarina lista i cveta kantariona i cveta nevena i naliju komovicom. Flaša se zatvori i drži u toplom tri nedelje uz češće mućkanje. Mišići se masiraju tri puta dnevno po 15 minuta dok se ne oseti peckanje. Masirano mesto oprati mlakom vodom maslinovim uljem i umotati vunenom tkaninom pa držati sat vremena.

Sezona voća prošla, ali nije loše da ostane i ovo zapisano:

Liker od sušenog voća
Jabuke, kruške, dunje, kajsije, breskve, šljive, možemo sušiti na suvom promajnom mestu, kako? Na džak od natron papira (onaj u kome se pakuje šećer napr.),iseći tanke režnjeve jabuke, što aromatičnije to bolje, kruške, dunje, izcepkati kajsije, šljive, breskve vinogradarske, poređati bez preklapanja, i ostaviti da se suši, stim da ih treba odmah posuti tankim slojem šećera u prahu, ali ne onim kupovnim, već običan kristal šećer samleti u mlinu za kafu, pa njime posuti razređeno voće. Sušenje traje od 10 do 15 dana, u zavisnosti od temperature i doba godine. Noću i kada su kišni dani voće pokriti sa dvoslojnim papirom, a preko dan držati otklopljeno. kada se voće dobro osuši spakvati ga u papirnate kese, ako se radi etapno, i smestiti da visi na promaji, pa kad odlučite da pravite liker nalijte na jedan litar zapremine 330ml. alkohola 96% i 300grama kristal šećera i dopunite sa prokuvanom, ohlađenom i proceđenom vodom. Boce zatvorite dobro i poređajte ih na osunčanom prozoru da odstoje 30-tak dana. Na svaka 5-6 dan, okrećite boce da se tečnost "uznemiri". Posle toga možete tečnost ocediti i prečistiti preko višestruko savijene gaze. Liker može biti samo od jednog voća, a može i od miksa.

Upravo traženje recepata za likere dovelo me je do ovog foruma. Naime, večinom prošle zime, skupio sam veči broj recepata za likere, uglavnom na internetu, na slovenskim, hrvatskim, srbskim, njemačkim i italijanskim stranicama. Malo sam ih uredio, dodao neke sličice, one sa stranih jezika preveo i tako je nastala zbirka oko 300 recepata. Iako sam sada ustanovio, da je pravljenje likera vrlo jednostavno, staviš voče ili trave u rakiju, dodaš šečer, pustiš, da odstoji, procediš i gotova stvar, pravo je čudo, koliko variacija i kombinacija je na tu temu.
Ako nekoga interesira ova moja zbirka, neka javi, pa ču mu poslat mailom, jer je prevelika za forum - 4 MB u pdf formatu. Moram napomenuti, da je večina recepata na slovenskom jeziku, ali su hrvatski i sprski u originalu.

Dobrodošao i Srećni praznici! Vrlo je lepa nesebičnost koju pokazuješ, sigurno će mnogi poželeti da pročitaju recepte koje si sakupio, jezik nije prepreka!

Zbirka recepata je FENOMENALNA!!!!!

Još jednom, veliko HVALA!

Kada sam sve skupa složio u sadašnji oblik, nekim mojim prijateljima se je svidjelo, pa sam onda odlučio, da to zadovoljstvo podelim i sa drugima. I zato sada več dobivam nove predloge i recepte, koje ču, ako zima potraje, uključiti u sledeče "izdanje".

Obavezno nas obavesti o novom izdanju.Prvo je zaista fenomenalno, mnogo truda, svaka čast.

U koju grupu pica,po vazecem pravilniku,spadaju prirodne rakije sa vocem i secerom?

Prirodna rakija.... vrlo rastegljiv pojam. Po meni kad se doda voće i šećer onda je to liker, u stvati sve što je pravljeno dodavanjem raznih sastojaka nakon završne destilacije po meni je liker, on može biti gorak,sladak,  sa raznim aromama i dodacima.

Cale kako mislis sa secerom? Je li secer dodat u rakiju nakon destilacije ili je dodat u kominu da prevri?

Pa ja mislim da je cale rekao "prirodna rakija sa vocem i secerom", sto bi znacilo da je dodato naknadno u rakiji, da je pisalo "od" onda bi znacilo u komini, mada moze biti i greska u pisanju.

liker

Po slovenskom pravilniku o žestokim pičima (svih ima 27), kao liker označava se žestoko piče, koje je proizvedeno aromatiziranjem etanola ili destilata jednog ili više žestokih piča ili njihove mešanice i:
- kome je dodan šečer
- kome može biti dodan i prirodni proizvod (mleko i mlečni proizvodi, voće, vino, aromatizirano vino, med, biljni ekstrakti…)
Zato bi po mom mišljenju to mogao biti samo liker.

U pravilniku pise da se liker stvara od etanola biljnog porekla(citaj rafinade),voca i secera.Znaci ne pise nigde da se upotrebljava prirodna rakija(tj.rakija od voca).\
Da li je zabranjeno koristiti prirodnu rakiju ili ovo pice spada u neku drugu grupu(primera spec.rakije)?
Gledao sam pravilnik i nisam bas mogao da se snadjem,posto su izriciti da je liker zestoko alk.pice(znaci od rafinade) sa dodoatkom voca i secera u odredjenom kolicino.Sama cena akcize ide u prilog tome.Veca je nego kod prirodnih rakija.

Ево да покушам да одговорим без тражења по правилнику:

Порекло алкохола мора бити пољопривредног порекла (а не, рецимо, синтетски алкохол), што значи по мени да ту спадају све три категорије алкохола, и онај дестилисан преко 94%, и онај преко 87% (или како ли је већ дефинисан тај "средњи" алкохол), али онај дестиласан испод 86%, што ће рећи воћне или житне ракије, а и остале ракије добијене од неких гомоља (кромпира), или чичоке, и сл.
Дакле, било који алкохол ако није синтетски.
Следећа ствар је воће. Оно се у алкохол ставља мацерацијом. Е сад, овде је било питање како назвати пиће из којег воће није ни извађено. Шљиве у ракији, рецимо. Вишње у ракији, итд.
Ја не знам. Могуће је да се и то зове ликер иако ја не бих то тако звао. Ликер је само ако се воће мацерира па се онда извади.
И тећа ставка је шећер. Ликер мора бити ослађен и то, ако се не варам, са најмање 100 грама шећера по литри. Ликер се најчешће заслађује са обичним кристал шећером, понекад са нерафинисам браон шећером од шећерне трске, произвођачи често додају и глицерин да добију већу вискозност ликера, итд.

Nismo se razumeli.
Naravno da se voce izvadi iz rakije.
Likeri spadaju u kategoriju zestokih alkoholnih pica(verovatno znate da je to od rafinade) a vocna rakija u kojoj su bili plodova voca i secer (posle se to sve procedi) izgleda da nema mesta u pravilniku.
Ako je tako,ne mogu da shvatim one koji su pisali pravilnik.
Zato trazim pomoc

Ето, ја сад опет ово не разумем!
Шта је то рафинада?
Ликери се, данас, углавном, праве на бази квалитетног максимално чистог житног алкохола којему се додају, јали екстрахована и концентрована етерична уља и естери од воћа или биља (у теорији може и од поврћа, цвећа, или било чега другог) и заслађена сладилом (једноставно-шећером, али може и медом, или било чиме другим што је слатко), јали мацерацијом свежег воћа у алкохолу.
Ви хоћете правити ликере на бази воћне ракије а укус и мирис постићи мацерацијом свежег или сувог воћа, свежег или сувог биља, итд. То је исто ликер. Некад је само то и био ликер.
Једино што је за ликер важно је да је заслађен. Ако није заслађен, бар по правилнику за алкохолна пића где сам ја, није ликер.
Али, постоје и производи где се у теглице ставља алкохол у воће. "Чорба" је очигледно ликер (на исти начин је добијена као и воћни ликер), али има плодова воћа у себи. Ја такав производ не бих звао ликером.

Rafinada, ili rafinisani alkohol jačine preko 85% do maksimalnih 96,6%, pri normalnoj destilaciji se nemože dobiti jači, preko je etar. Dobija se destilacijom od fermentisanih prirodnih sirovina. Šećer od repe, šećer od trske, žita, krompira itd...
Upotrebljava se u proizvodnji alkoholnih pića: votke, viskija, likera, brendija...

Аха, то је рафинада!
Па онда сам већ одговорио. Не мора само рафинада него било који алкохол пољопривредног порекла, укључујућии воћне ракије.

Mislim da u pravilniku RS ne stoji tako,posto liker spada u zestoka alkoholna pica.
Pitam u koju grupu pica spada vocna rakija (sljivovica) sa vocem i secerom?

Voćna rakija spada u prirodne rakije, setite se rakije viljemovke sa kruškom u boci! Ali sa dodatkom šećera spada u likere koji su drugoj grupi.

Hvala na odgovorima,teoretski je tako ali prakticno mislim da ne.
Liker je zestoko alkoholno pice u tu grupi se svrstava  i uvek se pominje rafinisani alkohol kao osnova,nigde prirodna rakija.
Ne mogu da verujem da se favorizuje taj tip alkohola a ne alkohol dobijen od voca.
Tako da jos nisam siguran kakvu etiketu da stampam,jer imam sljivovicu u kojoj je lezalo voce i secer.
Mozda se nekome cini naivno ali uopste nije,jer ni neki strucnjaci ne znaju bas pouzdan odgovor.
Pozdrav

Нисте у праву, Цале.
Ево како је дефинисан ликер у правилнику:

Član 54
Likeri su alkoholna pića dobijena po odgovarajućem tehnološkom postupku od rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, destilata poljoprivrednog porekla, šećera i vode uz dodatak voća, proizvoda od voća, voćnog soka, koncentrisanog voćnog soka, biljnog ekstrakta, kafe, kakaoa, čaja, čokolade, vina i drugih prehrambenih proizvoda čiji je kvalitet propisan odgovarajućim propisima o kvalitetu.

Дакле, осим од рафинисаног етанола може и од дестилата пољопривредног порекла.
А дестилат пољопривредног порекла дефинисан је овако:


10) destilat poljoprivrednog porekla je proizvod dobijen alkoholnom fermentacijom i destilacijom poljoprivrednih sirovina sa sadržajem etanola najviše 86% v/v i koji ima karakteristike sirovine od koje potiče;

Дакле, дестилат пољопривредног порекла је исто оно што чини базу воћне ракије.
И ја не видим где ви видите да су ликери сврстани у жестока алкохолна пића. Ликери су у својој, посебној групи, ликери, а жестока алкохолна пића су посебна група.

Ево да допуним горњи прилог:

Član 15
Alkoholna pića, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola stavljaju se u promet kao:
1) rakije od voća;
2) rakije od grožđa;
3) rakije od šumskih plodova;
4) rakije od žitarica;
5) rakije od ostalih poljoprivrednih sirovina;
6) žestoka alkoholna pića;
7) likeri;
8 ) voćna vina;
9) niskoalkoholna pića.

Član 16
Rakije od voća, grožđa i šumskih plodova su alkoholna pića dobijena destilacijom fermentisanog matičnog soka, kljuka, komine ili pikea voća, grožđa i šumskih plodova.
Destilat za proizvodnju rakija od voća, grožđa i šumskih plodova može da sadrži najviše 86% v/v etanola.
U proizvodnji rakija od voća, grožđa i šumskih plodova nije dozvoljena upotreba šećera, rafinisanog etanola poljoprivrednog porekla, biljnih ekstrakata i macerata na bazi etanola poljoprivrednog porekla.
U rakiju od voća, grožđa i šumskih plodova mogu se dodavati odgovarajući plod voća, poluproizvod voća, macerati i biljni ekstrakti voća u rakijama o kojima se radi u količini od 0,5% a koji ne smeju menjati sastav i svojstva rakije bez obaveze deklarisanja sastojaka.


У члану 15 видите да ликери и жестока алкохолна пића нису у истој групи а у члану 16, где су дефинисане све ракије, можете се уверити да је база за прављење ракије идентична ономе што се назива алкохол пољопривредног порекла, то јест алкохол пољопривредног порекла јесте шири од појма ракија али га (ракију) у потпуности обухвата.
Другим речима: није сваки алкохол пољопривредног порекла и ракија али све ракије (то јест база за њихову израду) јесу алкохол пољопривредног порекла.

Hvala,moram da proucim detaljnije.

Ja sam se od skoro prijavila ali vec me je zainteresovala tema likeri pa bih zamolila lahnjana ako moze da mi posalje svoju zbirku sakupljenih recepata o pravljenju likera, jezik nece biti problem imam jednog komsiju slovenca koji ce mi pomoci ako negde zaskripi. HVALA  :thumb:

Dobrodošao Vukajla, nema problema, samo mi se javi na moj mail, jer svojeg nisi objavio, pa ti nemam kamo poslati.

Vukajla, izvini, što sam ti promenio rod. Malo je tu žena, a i čitao sam prebrzo...

Danas cuo od kolege neki recept za liker.  Slican je kao u prvom postu onaj sa zelenim orasima, ali se umesto 1kg secera stavi 3kg.

Znaci ovako: 1l rakije, 3kg secera i 15 zelenih oraha. To se sve stavi u jednu posudu i ne mesa se nego stoji (ne znam tacno koliko) ali dok se secer sam od sebe ne rastvori u rakiji. Orah da aromu, gorcinu i boju i to je gotov liker.

Meni je to malo puno secera na 1 litar rakije, ali probacu sa 2kg na litar rakije, pa javljam kad odstoji malo kakav je rezultat.

Veljko83pfc, mislim da je i 2 kg na litru rakije previše. Dobit češ slatki rastvor, kojeg češ morati razblaživati. Ja sam probao sa različitim količinama šečera, ali ni do 1 kg nisam došao. Javi, kako je ispalo. Uostalom, gdje si sada dobio zelene orahe.

Kod proizvodnje likera ekstrakcijom svežih ili polu suvih plodova uobičajen a i proizvodno prihvaćen odnos je od 280 do 400 grama šećera na jedan kilogram mase, i onda nalivanje sa rakijom, ili nekim drugim alkoholom. Kod šeri-brendija je sadržaj šećera u jednom litru oko 300gr, što obezbeđuje dodatak oko 400grama šećera na kilogram voćne mase, pa pošto se razblaži sa voćnim sokom i alkoholom dođe na oko 280-300grama po jednom litru. Ovo su odokativne preporuke i indivdualno je opredeljenje (neko voli slađe, a neko manje slatko). U suštini sve preko 400grama šećera na kilogram mase koju želimo ekstraktovati u liker je previše, normalno ako se dodaje jedan litar rakije ili nekog drugog alkohola. Međutim ako odnos ide 2:1, ili 3:1 u korist alkohola onda šećer treba povećavati na račun količine dodatog alkohola, ali ne kontra povećavati šećer a smanjivati količinu alkohola i voćne mase.

Hehe u pravu si, sad ih nema, to sam prevideo. Nista onda dogodine  :doh: ALI SA BOLJIM RECEPTOM  :thumb:

pravim liker od višanja imate li kakvih preporuka

višnje su jako zrele i želim stviti rakiju od 50 % u njih

i još jedno pitanje možda sam mislio prepeči rakiju koja ima 54% alkohola na način da je razrijedim sa vodom pa destiliram da odvojim privjenac dali što još osim toga dobivam tim postu
pkom

Moji su prosle godine pravili liker od visanja i rezultat je prevazisao sva  ocekivanja :whistle:

Recept je jednostavan, visnje, rakija i secer idu u odnosu 1:1:0,6.
Dakle na 10 kila visanja ide 10 litara rakije i 6 kila secera, sve se stavi u stakleni balon i drzi na suncu 40 dana...
Samo da napomenem da je rakija koju smo koristili komovica od 45% alkohola.

Diodo, bili ste tu negde na granici sa jačinom.
Ja sam posebno oprezan sa tim stvarima otkako mi je 50-ak litara malinovca propalo jer sam koristio preslabu rakiju pa kad sam napravio malinovac jačina mu je pala ispod 20% i on počeo da previre!

Evo ovog tvog primera:
U 10 litara 45% komovice ima 4,5 litre špirita.
Deset litara rakije + (računam bar) 8 litara tečnosti iz višanja + nešto više od 4 litra tečnosti koje daje rastopljenih 6 kg šećera, daje najmanje 22 litre tečnosti.
Ako u 22 litre imamo 4,5 litre špirita onda je to otprilike 20,5 % liker.
kako sam marže uzimao na dole biće da je ovaj liker nešto ispod 20%.
Zato bih ja rađe uzeo bar 50% rakiju pa neka liker bude 22-23%.

Recept za Limuncino (Limunovaca): 1l 50% rakije, 0.5l prokuvane vode (demineralizovane ili destilisane), 0.5kg secera i 7 vecih limunova.  Limune iseckati na sitne kockice i sve pomesati. 8 dana da stoji pa procediti (a moze da se ostavi i neprocedjeno).
I eto ti limundjus (limuncino ili limunovaca kako ko voli).
PS. Ovaj recept moze da se primeni i na ananas. Samo mu je nezgrapno ime: ananasovaca????

Ja sam očito pogriješio jer sam u rakiju od 40% stavio u bocun od 5l i to 1,5l rakije na 4kg višnja. napunio sam bocu do vrha višnjama i zalio rakijom na to sam stavio 0,2l šečera. kako bi to mogo popraviti imam jo rakije od 65%

Dopuni sve da bude po receptu, ako na 5 litara rakije od 45% dodas jos pet te od 65% dobices 10 litara rakije od oko 52% alkohola.
Onda ubaci jos 6 kg visanja i secer dopuni do 6 kila i to je to....

e ovo nisam vidio pa smo kod prijatelja pravili veče količine na isti način e sada ako bite mi mogli pomoči ovako:

imam rakiju od 40% i to 60l e u tu rakiju smo stavili 120kg višanja i 8 kg šečera e kada sam sinoč pročitao savijet na forumu odmah je stavio još rakije oko 9 litara od prosiječno 64% alkohola te smo računali da smo na 43%.

molim vas za pomoč jer jedna bačva lagano lagano previre pa je možemo još spasiti tj. koliko još rakije od 63% moram dodati da bi to u normalu doveo.


i dali mi možete pojasniti način računanja postotka alkohola kada ga se treba povečati jer za razblaživanje sa vodom koristim formulu i to mi ide.

Pa evo, lovranski.
Pretpostavite koliko tečnosti ima u 1 kg višanja.
Ja računam, za razno voće, između 80% i 90%.
Ako ste imali 120 kg višanja, i ako računate da višnja ima minimalno 80% tečnosti (voda plus šećer, plus sve ostalo što je otopljeno u vodi i, teoretski glkedano, moglo bi se istisnuti iz višnje da čvrsti delovi ostanu suvi kao barut), onda u višnji ima 96 litara, ili možemo zaokružiti na 100 litara.
Plus 60 litara rakije, plus 8 kg šećera što je, zaokruženo 6 litara tečnosti, plus 9 litara nove rakije, što je sve zajedno:
100+60+6+9=175 litara.
U tih 175 litara imate špirita:
24 litre u onih 60 litara 40%-ne, i 5,76 litara u onih 9 litara 64%-ne, što je ukupno skoro 30 litara.
Dakle, sada vam liker oko 30:175x100=cca 17%.
Malo!
Treba ga ojačati a na raspolaganju vam je rakija od 63%.

Račun je sledeći:
Uzmimo da želite liker od 22%.
Razlika između sadšnjih 17% i željenih 22% je 5.
Toliko delova ćemo uzeti jake rakije.
Razlika između želejenih 22% i jake rakije od 63% je 41.
Toliko delova uzeti likera.
Dakle, ako je 175 litara 41 deo računa onda je jedandeo 175:41=cca 4,27.
Rakije treba takvih 5 delova to jest 4,27x5=21,3 litre rakije.

Sad sledi provera računa.
Ukupno će sad biti 175 plus 21,3 što je
196,3 litre.
U toj količini će biti, prethodnih 30 litara plus ovih 21,3 x 0,63, što je 13,4 litre, zajedno daje 43,4 litre.
To je u ukupnoj masi 43,4:196,3 x 100, daje 22,1 %.
Račun je dobar i iako su mnogi podaci uzeti priličnop odokativno, i zaokruživali smo, možete biti sigurni da će liker biti negde oko 22%, plus minus, možda, 1%.

Evo kako ja pravim liker od višanja, oraha itd: U balon od 5 litara(pet ambalaža), stavim 2 kilograma višnje i 2,5 kilograma šećera. Balon zatvorim, dobro promućkam da se izmeša šećer i višnja i ostavim da stoji negde napolju ali gde nije izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Svaki drugi dan promućkam, okrenem. Kada se sav šećer istopi i sirup predvoji, gore višnja pliva a dole je sirup, onda na tu količinu dodam destilat približne jačine oko 65% alkohola i to u razmeri 1:1,3, gde je 1 destilat a 1,3 sirup. To ostavim da odstoji još 7 dana i onda procedim kroz čistu gazu, i nalijem u flaše.

Ovaj račun što sam vam gore dao tiče se mešanja dve rakije različite jačine sa ciljem dobijanja treće koja ima različitu jačinu od ove dve od kojih je pomešana.
Dakako, račun se može primeniti i kod razblaživanja jake rakije vodom i tad ćemo vodu smatrati rakijom od 0% alkohola.
Ali ovaj račun obično ne koristimo u te svrhe jer, kad je jedna od "rakija" 0% postoji još jednostavniji račun da se izračuna kako treba mešati (a rekli ste da znate taj račun).

Dakle, omer u kojem treba mešati dve rakije može se lako, često i iz glave, izračunati.
Evo primera:
Uzmite da imate slabu rakiju od 35% koju želite ojačati na 42% i to rakijom od 60%.
Prvo da vidimo u kojem omeru treba mešati ove rakije.
Rakija od 35% je 7% slabija od željene rakije od 42% pa ćemo zato jake rakije od 60% uzeti 7 delova.
Rakija od 60% je 18% jača od željene rakije od 42% pa ćemo zato slabe rakije od 35% uzeti 18 delova.
Dakle, omer mešanja je 18:7 gde se veći broj odnosi na slabiju rakiju a manji na jaču.

Sad treba samo još ove relativne veličine prevesti na aposlutne a kako ćemo to uraditi zavisi od toga šta se u računu konkretno traži.
naime, može situacija, recimo, biti takva da kažemo da i jedne i druge rakije imamo u izobilju i da mi nemamo nameru da pravimo neograničeno puno rakije od 42% nego samo, recimo, 100 litara.
Tad i dalje možemo računati iz glave, bez digitrona:
100 litara je, dakle, 18 plus 7, a to je 25 delova.
Jedan deo je 4 litre.
Ovo znači da jake rakije treba 4 x 7, znači 28 litara, a slabe 4 x 18, znači 72 litre.

Ako imamo drugačiju situaciju, recimo, da imamo 80 litara slabe rakije i da nju svu želimo da potrošimo, onda ćemo reći da je to naših 18 delova, to jest jedan deo je 80:18, što je 4,444periodično.
Ovo pak znači da jake rakije treba 7 takvih delova što je 31,1 litra.

super puno če mi to koristiti ovo neznam kako da se zahvalim na trudu, znači kada budem pravio medenicu moči ču računati tečnost meda i na taj način izračunati alkohol.

ja sam u višnjevac stavio cijele plodove višanja pa neznam dali če tečnost biti u tom omijeru ako se još to može pojasniti

Nisam siguran da sam potpuno shvatio pitanje.
Ja polazim od sledeće pretpostavke:
Plod voća ima određenu količinu tečnosti u sebi. Ova tečnost nije ništa drugo nego voda i sve ono što je otopljeno u njoj. Količina ove tečnosti je prilično velika. Ta je tečnost na različite načine "spremljena" u plodu. Postoji takvo voće, i takva tečnost u njemu, da počne da kaplje već na lagani pritisak, a postoji i ona koja je smeštena, recimo, unutar ćelije u koju je jako teško osloboditi dok se sama ćelija ne otvori, pokida.
Bilo kako bilo, kad naspemo alkohol preko voća, u prvo vreme će se alkohol mešati samo sa lako dostupnom tečnošću. Ovo znači da bismo, ako bismo analizirali procenat alkohola u različitim delova tečnosti iz ploda nalazili na različite sadržaje. Slobodan sok bi se brzo izmešao sa alkoholom ali vezana tečnost još ne bi.
Ali nakon nekog vremena ja pretpostavljam da se sve ujednači, to jest da više ne postoji ni jedan mikromililitar tečnosti u plodu koji se nije izmešao sa alkoholom, to jest vodom. U tom slučaju je u svakom miligramu smese voća, vode i alkohola koncentracija alkohola ista.
To je dakle moja teoretska pretpostavka od koje počinjem račun. Zato u račun uzimam ukupnu teoretsku tečnost koju ima plod voća.
U vašem slučaju, kad ste pomešali višnje i rakiju, sasvim sigurno da u prvih nekoliko dana rakija koju biste merili imala bi veču koncentraciju alkohola nego što je po mom računu jer alkohol nije dopro do svih delova voća, to jest do svih molekula vode u plodu. Ali kako maceracija napreduje alkohol penetrira sve dalje u strukturu ploda i na kraju neće više biti molekule vode u plodu koja nije pomešana sa alkoholom.

ima logike i mislimda je tako hvala puno

čitao sam na forumu na je nekom (da sada ne tražim kome )propalo malinovca zbog pre slabe rakije i da je on zakuhao dali bi se to moglo meni desiti jer mi je višnjevac lagano lagano počeo da kuha ali u toliko maloj mijeri da jedan balončić izađe iz bocuna od 54 litre svakih par sekundi.

Meni se to dogodilo. Ima desetak godina tome. otada ne koristim rakiju ispod 50% za likere ili da stavljam voće u rakiju. A u svakom slučaju izračunam koliko i koliko jake rakije treba.
Probajte višnjevaču, ako nije bitno izmenila okus naspite odmah jake rakije i prekinite vrenje.

Imam poteškoča sa premještanjem domižana (jedena mi je već pukla) pa me zanima dali višnejvac može da dozrije u garaži. Znam da je bitna temperatura a ne uv zrake tj. zrake sunca pa neznam dali da riskiram sa premještanjem ako nije neizbiježno.

Nije da nije neizbežno.
Svi ovi recepti potiču iz kućne radinosti i pravljenja malih količina (nekoliko litara) i verovatno da je iznošenje na sunce neka optimalna situacija izbrušena u nekoliko vekova tradicije pravljenja tih likera. Samo, postoje i tu razlike, Uzmite da neko u Vojvodini kaže da taj i taj liker iznosi na sunčano mesto a da to isto, po tako propisanom receptu, primeni neko u Andaluziji gde je temperatura na suncu 44 stepena, a u balonu možda i celih 60, ili čak i više. Tad je moguće da taj postupak ima više negativnih posledica nego pozitivnih.
Ja nemam odgovora na ovo vaše pitanje, a ne verujem da ga iko i ima. jedini način da saznate odgovor je da stavite jedan balon unutra, u podrum, a drugi iznosite na sunce pa ćete videti postoji li razlika u imeđu ta dva likera.
na koncu, i u kraju gde ste vi, ponekad sunce može jako da upeče a nekad da je sasvim umereno.
Inače, za balone je daleko bolje da napravite drvene kaveze i da ih tako držite i premeštate. Tad je opasnost od razbijanja maksmalno smanjena.
Ja sve svoje balone nastojim da obučem u drvo posle incidenta od pre 10-ak godina kad sam balon od 25 litara otočenog vina od crvene ribizle premeštao i neoprezno ga spustio na betonski pod sa visine, sigurno ne veče od 1 cm, ali sam odmah čuo jedno podmuklo "kvrc" i već u sledećem trenutku celi podrum mi se zacrvneo od vina!
E,kad se tad nisam utepao u grobot, kako kažu Makedonsci, neću nikad.
U svakom slučaju otad sam veoma pažljiv sa tim balonima a, kao što sam i rekao, pokušavam, koliko god stignem, da za svaki balon napravim drveni kavez.

(napraviću kasnije jednu fotografiju da vidite kako to izgleda)

Obećao sam sliku drvenog kaveza za balon:


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/40/40_importedphotos00000.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=40_importedphotos00000.jpg)

Ovo je balon od 15 litara. Ovakvi drveni kavezi mogu se praviti za balone bilo koje veličine. Napravi se samo tako da se balon lako ubaci njega što znači da su unutrašnje dimenzije za jedno 5 mm veće od balona.
Ipak, ovo najbolje funkcioniše za balone od 15 do 25 litara. Ako je balon preko 25 litara drveni kavez ga štiti ali je ipak teško s njim rukovati jer je preglomazan, i pretežak. naročito je teško ako sami radite i morate sami da se natežete sa tim balonima. U tom je slučaju možda bolje ostaviti balon u pletenoj korpi.
prednost ovih drvenih kaveza je, između ostalog, što se mogu slagati jedan na drugi. Ja obično složim 3 komada jedan na drugi. Na taj način se mnogo štedi prostor u podrumu.


Inače, ja ove kaveze pravim od drveta odbačenih paleta. Znači materijal mi je gratis. Napravio sam šablone za razne veličine balone i, u principu, ne potrošim više od pola sata da napravim jedan kavez.

Ja imam malo drugačija saznanja o likeru od višnje . Iz iskustva potrošača najbolji mi se pokazao omjer 1 l rakije , 1 kg šećera i 1 kg višnje . Višnja se obavezno stavlja s košticama ( liker je ukusniji ) i tada se nemože računati na toliki postotak tekućine iz višnje  . Kilogram šećera kada se otopi daje 200 ml tekućine . Provjeravao sam jer me je zanimalo koliko mi je liker jak . Uglavnom od količine 1 l rakije + 1 kg šećera + 1 kg višnje nema 2 litre likera bez dodavanje vode . Višnje upiju alkohol i od njih se može napiti i nesmiju se davati djeci , ali ih je zgodno staviti u male teglice , zaliti višnjevcem i dijeliti prijateljicama .

Dali ih mozes davati uopste zenskicama ili ti one prvo moraju postati prijateljice?

Kazanpašo , kazanpašo o čemu ti to razmišljaš ?  :thumb:

Darko, u pravu ste za koštice. Nisam računao s tim. Svakako da bi se moralo manje tečnosti računati po kilogramu voća jer, sa košticama, suva materija je verovatno više od 10%. Ali ja mislim da je te podatke moguće naći, kao prosečne, i u literaturi.
Međutim za šećer niste nikako u pravu. 1 kg šećera ne može nikako biti 2 dl. kad bi to bilo tako onda bi specifična težina šećera bili skoro kao i gvožđa, 5 kg po litri!
Ja sad ne znam iz glave specifičnu težinu šećera ali mislim da je negde oko 1,3 kg po litri. Sećam se da sam nekad, kad sam pravio više likera, pravio šećerni sirup po jednoj recepturi, koji je uvek bio spreman za korištenje, i taj sirup sam tako pravio da sam kilogram šećera rastapao u nešto oko 4 dl vode, pa kad sve još malo uvri, ostane u jednoj litri sirupa tačno 1 kg šećera i oko 350 grama vode, to jest u jednoj litri sirupa tačno 1 kg šećera, tako da je merenje bilo lako jer se meri volumen i to je ujedno i težina šećera.
Mislim da je greška kod vas što samo otočite rakiju sa višanja i kažete eto to je to, a ogromnu količinu tečnosti koja je ostala u višnjama ne računate. Ja ne kažem da morate istiskati svu tečnost iz višanja (iako ja to radim) ali je morate uzeti u račun, a to je nešto drugo.

Istina je da višnje ne cijedim što mi je problem zbog koštica , a neda mi se čistiti ,ali ih podijelim na način objašnjen u prethodnom postu, pa ipak se ne bace.
Sa šećerom sam radio eksperiment koji sam opisao ali nisam naveo isparavanje vode . Stavio sam u 1 l vode 1 kg šećera i kuhao 10 minuta , ostalo mi je 1,2 l šećernog sirupa . Tako sam došao do potrebnog podatka da 1 kg šećera daje volumen od 0,2 l tekućine što nije točno jer je u 10 min kuhanja nešto isparilo vode ali meni to nije bitno za moju računicu jakosti likera.

Imam ponovo dve primedbe na vaše poslednje postove o višnjevcu.

1. Za višnje koje su vam ostale nakon otakanja višnjevca sa njih kažete da vratite u male teglice i zalijete ih ponovo višnjevcem. Tim istim koji ste upravo ocedili sa njih? Ako je tako onda ćete verovatno morati ponovo sveg, ili gotovo sveg da potrošite da bi višnje opet plivale. Omer višanja i rakije kod pravljenja višnjevca je toliko da nema nešto puno više višnjevca koji bi se sa višanja mogao otočiti a da višnje ne ostanu na suvom.

2Ako u litri vode otopite 1 kg šećera, pre bilo kakvog kuvanja, imaćete negde oko 1,7 litara rastvora šećera u vodi. Proverite ako ne verujete.
Ako kažete da nakon nekog vremena kuvanja ostane 1,2 litre, to znači da je isparilo pola litre vode. Šećer ne može da ispari.

Izuzetno Vas cijenim i ne želim da ovo ispadne kao neko prepucavanje ali dužan sam dati odgovore .
1. Sav višnjevac podijelim ( nikada ništa nisam prodao ) , a po želji dam višnje i višnjevac.  Svejedno mi je , glavno da su ljudi sretni.

2. Nisam nikada napisao da šećer ukuha . Napisao sam da mi 1 l vode i 1 kg šećera nakon 10 - minutnog kuhanja daju 1,2 l tekućine .  A ako sam stavio u teglicu 1 kg višanja , 1kg šećera i 1 l rakiju nikada nisam mogao ocijediti 2 litre višnjevca .

Najbolji mi je višnjevac na slijedeći način . Na 1 kg višnje stavim 1 l rakije od 50 % i nakon mjesec dana istočim nešto preko litre višnjevca . Višnje nešto puste soka , a nešto popiju rakije . Ne cijedim ih jer ih dijelim sa višnjevcem . U ocijeđeni višnjevac umiješam rastopljeni šećer u prethodno navedenom omjeru i imam višnjevac s kojim su moje korisnice najzadovoljnije , okusom i jačinom . Lijep pozdrav !

Bio sam ubeđen da postoji posebna tema o orahovcu ali očigledno da ne postoji nego smo nešto o tome pričali na ovoj zbirnoj temi o likerima.
Ja ove godine neću moći da napravim oragovac jer, jednostavno, nemam oraha. Svega sam uspeo da sakupim dve kofe, one manje, što će reći nekih, najviše 15-ak kilograma (nisam još vagao) jer smo imali jedan neugodan kasni mraz kad je vegetacija već uveliko krenula. Orah je izuzetno osetljiv na kasne mrazeve.
Svejedno, hteo sam da pokrenem jednu malu diskusiju o orahovcu. Ja znam da je na Balkanu vreme za postavljanje orahovca već davno prošlo. Tamo vegetacija počinje i po nekoliko nedelja ranije nego ovde gde sam ja a kod nas ove godine i tako sve u zakašnjenju bar 2 nedelje, ako ne i više.
Sve u svemu ja sam orahe tek danas nabrao. I moje prvo pitanje odnosi se na trenutak kad orase treba brati. Koliko god da imam već iskustva sa orahovcem još uvek nisam načisto sa pravilnim određivanjem vremena branja. Na nekim američkim sajtovima sam našao mišljenje da orah treba brati dok je sav još potpuno mek. To bi u mojem klimatu značilo najkasnije u trećoj nedelji juna, ako je godina normalna. Ali....
Ima jedno ali. Orah se bere ne samo za orahovac nego i za kiseljenje. Ja, iskreno, ne volim te orahe iz rasola (to je bezalkoholno i zeleni orasi se ukisele slično kao kupus) ali se u nekim delovima sveta to dosta pravi i konzumira. Kod ovog je bitno da je ljuska još potpuno meka jer se inače ne možđe jesti a da se ne pokidaju zubi.
Za orahovac ja mislim da ovo nije važno jer se liker i tako ocedi sa rakije (ne jedu se orasi) ali mislim da ljuska ne treba da se macerira. To bi značilo da oras treba obrati takođe pre nego što ljuska otvrdne. Međutim, sa druge strane, ja nastojim da čekam sa branjem dok se jezgra ne razvije. Tako dolazim u situaciju da, zato što moram čekati da se jezgra razvije, da ulazim u period kad ljuska otvrdnjava!
orase koje sam danas nabrao su sa lepo razvijenom jezgrom ali je ljuska počela da otvrdnjava. Nije potpuno tvrda ali kad zarežem orah nožem dolazim do nešto tvrđe ljuske. Istina, nožem je, uz malo više sile sile, mogu prerezati (što kasnije više nije moguće) pa stoga mislim da je ovo pravi trenutak za branje.
Sledeće što je važno je da se orah ne iseče nego da se samo, jednim udarcem čekića, ići nečeg sličnog, otvori. Tako da se jezgra ne otvori. Ako se otvori dolazi do otapanja u alkoholu veoma gorkih tvari.
Dakle, samo da napukne.
U nekim drugim receptima orah se bode, ne razbija se. Napravi se nekim šilom desetak, ili još više, rupa u njemu.
Ovo bi bilo svakako najbolje ali ko može veće količine toliko izbosti!?
Ako se pravi par litara, u redu, ali za veće količine trebalo bi neka mašina za bodenje.

(inače, orahovac, naročito onaj koji je odležao par godina na hrastu, jedan je od najplemenitijih likera)

Ja sam radio orahovac ali brao sam plodove čija se opna nije počela swtvrdnjavati i bio je jako dobar tako da mislim da je bolje da se tada beru jer sam također čitao u jednoj knjizi o bilju da je tada orah zdraviji ( čak protuparazitno dijeluje) a provao sam nedavno orah sa čvršćom korom i kao da je manje aromatičan od onog mladog. kako bi bilo da se u taj liker doda med?

Orah bi trebao biti velicine da moze da prodje ceo kroz grlic od flase. Tako se ja secam da sam nekada davno to pravio.

Danas, cip, imate i one balone sa širokim otvorom kroz koji prođe i manja bundeva - ludaja a i ko kaže da se mora u flaši macerirati?

Prerodila mi ove godine šljiva a neću da pečem rakiju od nje, pa se dovijavam na razne načine kako da sav plod iskoristim i ništa ne bacim. Već su sve police pune pekmezom i sokom od šljiva a šljivinog ploda još uvek ima i ne vidi mu se kraj (možda je ipak trebalo da ispečem rakiju, pa ako je to tek 2 kazana neka bude ta 2).
I setim se ovog pecinog recepta za liker.
Možda da pokušam da napravim liker od šljiva.
Šljiva koju imam je Reine Claude, ove godine je dobrog kvaliteta, sa nešto oko 11% šećera.
Jedino mi dve stvari u receptu nisu jasne:
1. da li voće kalate, vadite koštice, ili ih stavljate cele?
2. da li pre mešanja sa alkoholom odvajate čvrste delove i mešate samo sirup? Ako da, šta radite sa ostatkom voća?

Kod voća koje ima krupnu košticu (šljiva, kajsija, breskva), njih cepam na polovinu i vadim obavezno košticu.

Evo kako ja pravim liker od višanja, oraha itd: U balon od 5 litara(pet ambalaža), stavim 2 kilograma višnje i 2,5 kilograma šećera. Balon zatvorim, dobro promućkam da se izmeša šećer i višnja i ostavim da stoji negde napolju ali gde nije izloženo direktnoj sunčevoj svetlosti. Svaki drugi dan promućkam, okrenem. Kada se sav šećer istopi i sirup predvoji, gore višnja pliva a dole je sirup, onda na tu količinu dodam destilat približne jačine oko 65% alkohola i to u razmeri 1:1,3, gde je 1 destilat a 1,3 sirup. To ostavim da odstoji još 7 dana i onda procedim kroz čistu gazu, i nalijem u flaše.

Period koji je potreban da se sav šćer otopi i pretvori u sirup je 30 dana pa nadalje. Obaveza je da se svaki drugi dan okrene balon da bi se nataloženi šećer sa dna podigao.

I odgovor na drugo Alambikovo pitanje: Da čvrsti delovi se odvoje, a samo sirup se meša sa alkoholom. Ostatak plodova pakujem u kese i stavljam u zamrzivač, pa se ono može koristiti za pite, voćne salate i mnogo drugih namena. Postoji i drugi način oceđeno voće složiti u tegle i naliti sa mešavinom sirupa i alkohola u razmeri 1:1. Ako se pri tom doda koja šipka vanile, ili korica cimenta, pa može i sušene korice od narandže i limuna, dobit će te za zimu vrlo interesantnu poslasticu, ali držati van domašaja dece da nebi posle pravila veselje!

Evo preliminarne  ;D ocene ove tehnike spravljanja likera jer sam napravio po ovom receptu 2 likera, od šljiva i i od zove.
Sirup koji se dobije na ovaj način je veoma viskozan pa je i liker kasnije veoma gust, viskozan, što se kod likera traži i ceni. osim toga boja ovih likera je veoma lepa, neokisidirana, kao kod svežeg voća.
Što se tiče mana ovog postupka, u poređenju sa pravljenjem likera maceracijom voća u alkoholu, mogu navesti dve stvari gde jednu smatram ozbiljnom manom a druga možda i nije mana nego stvar ukusa.
Evo da onda spomenem prvo ovu drugu: likeri pravljeni na ovaj način su jako slatki. Ali baš onako! Kao orijentalne baklave ili tulumbe!
ja bih ovaj šljivov liker voleo sa sigurno duplo manje šećera, a možda tek samo jednu trećinu od sadšnje, ali recept ne dozvoljava velike promene (malo može, ali upola manje šećera u voće svakako ne bi valjalo).
Kažem, ovo može biti i stvar ukusa a ne mana tehnike.
Druga primedba je ozbiljnija: sirup pripremljen na ovaj način, naročito kad se još razblaži sa rakijom, ima premalo sortne karaktistike. Bobice zove su baš aromatične ali je, po meni, nedovoljno tog mirisa i ukusa ostalo u sirupu pa onda još i manje u likeru. Kad maceriram zovu u rakiji liker lepše miriše zovom i ukus zove u ustima je zaista puno jači.

Osim ovoga desila mi se i neprijatnost sa jednom kofom od skoro 10 litara bobica zove i već potpuno rastopljenog šečera. naima, iako je na 2 kg zove bilo stavljeno 2,5 kg šećera, sve je počelo da radi! Kad sam to primetio proces je već bio malo poodmakao pa sam, kad sam podigao poklopac bio zapahnut jakim mirsom komine pa sam sve morao da bacim.
Šteta za 4 kg zove i 5 kg šećera.
Zbog ovoga sa drugom kofom nisam hteo da više čekam da se ne dogodi isto pa sam ocedio sirup i napravio liker iako je prošlo tek nešto oko 3 nedelje (Peca reče najmanje mesec dana).
Šećer jeste bio potpun otopljen i bobice su plivale gore jedino sam se bojao da to nije zbog uglejndioksida.
U svakom slučaju hteo sam još duže da držim "pod komom" nadajući se boljoj ekstrakciji tvari koje daju sortnu karakteristike zove ali, kao što rekoh, nisam se usudio.

Da li je neko probao da napravi ovaj recept  http://jakuvam.com/recept/ajer-konjak-liker-od-jaja/ (http://jakuvam.com/recept/ajer-konjak-liker-od-jaja/).
 Mogao bih da s nama da podeli iskustvo .

Šta nam je potrebno, one prve 4 stvari su jasne, a   4 dcl alkohola 95% koja je to vrsta ?

Ima ih raznih, šta tačno da se kaže kada se dođe u radnju ( i ukojim prodavnicama ima ), da ne daju neki tehnički, medicinski, ili sa metanolom, ... ?

I kliko će to imati gradi %o  ?  Hvala.

Nije baš preporučljivo kvartati se u nešto gdje nemamo dovoljno spoznaja za samostalno rasuđivanje.

Ipak može okvirno uz ogradu i pomno čitanje onog što je navedeno na deklaraciji kupljenog proizvoda, isključivo u humanoj apoteci..., nikako onaj industrijski alkohol koji se upotrebljava u tehničke svrhe (špiritus ili denaturirani etanol), nego medicinski, čisti etanol koji sadrži još samo vodu a ne neke druge primjese koje se namjerno dodaju da se ne bi koristio za prehranbenu upotrebu, u kojoj država ubire visoke stope poreza.

Konkretno je u pitanju jačina od 20 vol. % i cca. 1 litra dobivenog likera, ako 6 žumanjaka nosi 1,5 dcl zapremine i ako dodaš napisanih 2 dcl kupljenog etanola. Ako nemaju 96%-tnog uzmi 70%-tni i umjesto 2 dodaj 3 dcl. Imat ćeš jako sličnu situaciju onoj u receptu.

Sezona likera počinje, ove godine ću prvi put pokušati praviti liker od bobičastog voća, ribizle su skoro zrele, a i maline su blizu. Usput sam našao sam zanimljiv recept za liker od mente (https://www.svetzacina.com/domaci-recepti/liker-od-mente/) pa bih pravio, ali me zanima da li neko ima iskustva sa mentom i kakvog je ukusa?

Probao bih da napravim liker od kruske, da li je bolje raditi sa suvim plodovima kruske ili svezim ?

Naisao sam na par recepata i za liker od dunje, gde se koristi samo kora od ploda, da li je neko pravio liker od dunje i po kom receptu ?

hvala

Kod suvih plodova bi morao baš da paziš oko samog procesa sušenja koji nije nimalo jednostavan ako želiš na kraju dobiti materijal za maceraciju.Pa da li je bolje ili ne,isto je samo zavisi koliko si uspješno odradio sušenje plodova.

Za recepte ne znam,ali postupak za dobijanje bilo kojeg voćnog likera zasniva se na tome da se dobije voćni macerat,maceracijom plodova u destilatu odredjene jačine.Što je sadržaj vode veći u voću,to je jača koncentracija etanola.Kod svježeg voća najčešće je to 40-45vol% na sobnoj temperaturi desetak dana.Da bi se macerat potpuno iscrpio nakon ovog prvog se dodaje destilat slabije jačine oko 30vol% u istom periodu na sobnoj temperaturi.

Kod kruške bilo bi dobro dodati enzim radi boljeg oslobadjanja arome.
U finalizaciji se koriguje slast,ali macerat bi naravno pre dodavanja rakiji trebalo radi stabilnosti da odležava na nižoj temperaturi kako bi se grube čestice istaložile.
E sad,kad kažeš recept,šta si ti tačno našao,i kakav je postupak?
U kori jeste najveća aromatika,ali za onaj pravi liker nedovoljno.

Ma ono sto sam ja nasao po internetu je , u odnosu na tvoje pisanje ,isuvise neozbiljno - "kila voca kila secera I litar rakije"  :D:  Sad koliko vidim liker zahteva malo ozbiljniji pristup do kilo/kilo/litar ,pa nisam ni siguran da li da se upustam za sad u to..

Hvala u svakom slucaju .

Pa od te mantre koja kruži internetom i domaćinstvima svakako jeste. ;D :)

Kruška je posebno zahtjevna kao voće,koje ima visok pH,i odnos kiselina i šećera koji onda traži potpuno drugi pristup nego kod recimo višnje.
Da ne govorim koliko utiče i sama sorta koju izabereš za liker.

Pozdrav drugari              Sezona likera pocinje  stavio sam po pecinom receptu 10kg visanja i 10 kg jagoda pa me interesuje dali likere kad budu gotovi bistriti sa bentonitom i dali ce im to uticati na kvalitet,  jer mi je efekat lepsi kad su skroz bistri.Unapred hvala na odgovoru.

Kako si tačno pravio liker?

Prvo se izvinjavam sto ovako kasnim sa odgovorom.Oprane visnje sa kospicama 10kg sam stavio u stakleni balon od 35l dodao 10l rakije od jabuke 65%  i 10 kg secera, zatim sve dobro promuckao i muckam svaki dan vec 3 dana jos vidim malo na dnu neotopljenog secera  balon sam zatvorio sa njegovim original plasticnim zatvaracom i ne otvaram drzim balone ne bas na suncu na betonu .Isto to sam uradio i sa jagodom.Drugarski pozdrav!

E pa sad kad se vratiš par postova unazad gde sam opisala kako se u suštini pravi liker vidjećeš koje si sve greške pravio od starta.
Slast se koriguje u finalizaciji,kad odradiš maceraciju u destilatu.

blue_moon reci mi koji enzim koristis za likere?

Ne koristi se enzim ništa drugačije nego u proizvodnji sokova,ili pripremi voćnog kljuka jer mu je funkcija ista.
S tim da kod likera zbog samog procesa gde destilat prodire kroz ćelijske zidove svo vrijeme maceracije i nije neophodan.
Meni se sviđa i varijanta koju nisam napisala a koja se takođe radi,kada se jedan deo macerata destiliše i pomeša sa ostatkom,dobije intezivniji miris samog voća.

Dakle standardni enzim koji koristim za belo vino. Ovo sa destilacijom dela macerata vise lezi velikim, komercijalnim proizvodjacima. Moj razlog za pravljenje likera je licno zadovoljstvo i uzivanje sa prijateljima. Znaci vise vrsta po desetak litara najvise.
Svakako je zanimljivo, nepotrebno znanje ne postoji.
Hvala

Maceracija sa destilatom od istog voća zna biti još i pogubna. Ogadi vam sve diletantski pravljene likere, još u većoj mjeri.  :D:

Isto tako da, i za greške i to one kardinalne. One su na žalost naša svakodnevnica pa ćemo o likerima morati ispočetka.  
Ako pričamo o voćnim likerima onda  se oni najčešće dijele u dvije grupe.
Na jake likere koji sadrže najmanje 35% alkohola i najmanje 250 g/l šećera, a najčešće je to 35-45% alkohola, i 300-500 g/l šećera.
Druga grupa su  desertni likeri. Oni sadrže najmanje 15% alkohola i najmanje 100 g/l šećera, a najčešće je to od 25-30% alkohola i 250-300 g/l šećera.
Mada su nešto blaži likeri i statistički gledano najprihvatljiviji,  u stvari najpopularniji, oni koji se rade na alkoholnoj jačini od 20-28 stepeni.
Za šećer samo mala napomena da se on sastoji iz onog prirodno prisutnog u voću, i onog koji je dodan.

Pravljenje likera zahtijeva proceduru i redoslijed radnji. Krajnji cilj je postići balans između voćnog ekstrakta (njegovog ukusa i aromatičnosti), alkohola, i slatkoće kod likera. Samo su tri stvari u igri kao i kod limunade pa ne bi bilo uopšte loše trenirati na njoj za početak. Kada na konstantnu količinu vode idemo sa različitim količinama soka od limuna i šećera, pa sami utvrdimo okvir iz kojeg nije nimalo pametno izlaziti onda će nam tek postati  jasno koja sve besmislenost izvire iz masovnih internet preporuka za dodavanje kilograma šećera na kilogram voća.  
Kod pravljenja likera je potrebno isto ono kao i kod linmunade. Odigrati istu igru sa samo tri elementa. To je jedino moguće uraditi postupkom koji ću ukratko opisati. Ništa spektakularno ali se inače likeri i travarice prave jedino na taj način.

Prvo je potrebno dobiti ekstrakt, voćni macerat.
Maceracija se radi isključivo prelivanjem-potapanjem voća alkoholno vodenom smjesom najprikladnije jačine kako bi se maksimalno očuvao okus i arome voća koje se koristi. Najčešće je to 40-45-50% alkohola. Za likere i voće kod kojih je poželjno izvući fenolna jedinjenja ide se sa 40% zbog maksimalnog efekta. Za voće poput maline, jagode... koje u sebi sadrže više vode ide se u gornju zonu. isto zbog maksimalnog efekta.

Nakon orijentacionih 10-14 dana kod takvog voća, a kod oraha na primjer i do nekoliko sedmica, da bi dobili tečni macerat odvajanjem od plodova voća, procijedili ga i istaložili na nižoj temperaturi. Po potrebi i filtrirali.

Nakon taloženja bi odlivanjem takav voćni macerat bio pogodan za miješanje sa alkoholno vodenom smjesom. U zavisnosti od željene jačine alkohola u likeru.

Ako nam ništa od elemenata proporcije, ekstrakt, alkohol, šećer, nije unaprijed poznata onda imamo macerat i mogućnost miješanja malog uzorka na različitim jačinama za upoređenje. Ovdje postoji i jedna specifičnost koja se inače radi u industriji a može biti i korisna u kućnoj varijanti. Nakon otakanja sa maceriranog voća u njega se za konačno i potpuno izdvajanje ekstrakta sipa novi destilat jačine oko 30 stepeni, a može i drugačije u konkretnoj situaciji. Tako se dobije baza macerata drugog reda kvaliteta ali je sigurno mnogo bolja, punija po voćnom ekstraktu od praznog alkohola kojim bi se liker dovodio na poželjnu jačinu.

Uz svo postovanje urednici meni i dalje nije jasno uz sve moje greske koje sam napravio dali da bistrim likere ili ne.Puno hvala na odgovoru.

Zaboravio sam da napomenem  sledeci liker svakako pravim po ps-u

Vidim da nisi pažljivo čitao, pa na primeru jedne priče možda doneseš zaključak.

Priča se da je jednom davno, jedan čovek odlučio sam da osvoji jednu tvrđavu. Umesto da se osloni na diplomatiju i politiku, odlučio se da primeni 'jači način'. Počeo je da nasrće na vrata grada, ne bi li ih razvalio.Odmah ga je okružila grupa ljudi, koja je urlala oko njega, ali on to, gotovo da nije uopšte čuo, jer je bio zaokupljen žestinom i zaglušenošću jačine udaraca. Na kraju, iscrpljen i iznemogao, pao je očajan.
    U tom momentu počeo je da razaznaje glasove oko sebe. Naročito ga je privukao glas jednog dečaka, koji mu se približio i rekao: "Zašto si zapeo da upropastiš ova vrata? Bilo je dovoljno da pitaš nekog od nas: svako bi ti rekao da je grad napušten i da se može veoma lako ući okrenuvši, samo, ključ u bravi!"
    Sa nevericom, čovek se približio, okrenuo ključ i velika vrata su se istog momenta otvorila. Tada je zamucao:" Ali, ovde nema ništa što se može osvojiti i uzeti, sve je napušteno. Ah, samo da sam se osvrnuo oko sebe i poslušao šta mi ovi ljudi govore!"
Eto, tako ti je i sa bentonitom nakon svega.Potpuno bespotrebno.  :)

Nema se šta ni osvojiti ni uzeti, a sledeći put nećeš o njemu ni razmišljati.

U redu, nece mi biti tesko da uzmem 6-7 litara kruskovace kad budem pravio liker od kruske, ili dunjevace za liker od dunje. Razumljivo je i zasto treba tako. Ali koji destilat da upotrebim za maceraciju jagode recimo? Ili kupine, ribizle, zove... Da li tu bolje lezi rakija sa pecatom porekla ili pak neutralni destilat tretiran ugljem?

Koliko neutralan destilat aktivnim ugljem u tvojim uslovima možeš dobiti je diskutabilno.Kod neutralizacije destilata aktivnim ugljem koju koriste rusi,ili amerikanci potrebno je mnogo više od običnog dodavanja istog.
Što se tiče pečata porekla i tu treba videti šta bi taj pečat bio a da ne naruši opšti utisak.
Recimo,meni je kod višnjevca lovranskog posebno dopadljiv taj miris koji se samo blago nameće a potiče od njegove komovice. :)
Mislim da bih ga po tome prepoznala među toliko drugih likera.

Da, i ja volim miris komovice i mislim da bi se lepo slozio sa vocem.
Ipak mi je bilo lakse da pitam nego da trosim resurse na neuspele eksperimente  8:)

Ma sve je to od slučaja do slučaja, tako da treba istraživati.
Viđao sam i nešto ozbiljnije uporedne analize likera od višnje u kojima je šlljivovice davala bolji rezultat od komovice.
Kao što ti i mjesečarka indirektno kaže, treba tražiti neki sebi svojstven pečat.  :)  

24 juna sam 2 tegle od 1,5 l,napunio orasima i prelio sljivovicom jacine 40%.Proslo je 4 sedmice.Da li je vreme da procedim i da ih nalijem?Vidim da je preporuka da se naliju destilatom jacine 30%,ali ja to nemam.Ima li neko predlog sta bi bilo najbolje iskoristiti u tu svrhu i u kojoj razmeri?

Problem bi bio da imas previse slab destilat  :D:
Ja sam liker radio sa komovicom jacine 60%. Skinuo sam je demineralizovanom vodom i ispalo je odlicno.

Moze se maceracija oraha jako uspjesno uraditi i za 30 dana. Analizama je utvrdjeno da ona od 90 dana u pogodnim uslovima daje bolji kvalitet narocito zbog manje nestabilnosti tokom dozrijevanja. U konacnici se dobije nesto kvalitetniji liker ali razlika nije prevelika. Ovo za ispiranje sa alkoholom od 30 stepeni je prevashodno za desertne likere. Pogledaj ono sto sam pisao par poruka iznad. Za jake likere, u koje spada i ovaj od oraha, mozes koristi jaci destilat i raditi cijedjenje sa manjim pritiskanjem.
Pominjao sam vec onaj osnovni princip pravljenja likera. Mogucnost igre balansiranja njegovih najvaznijih komponenti. Ekstrakta dobivenog maceracijom, alkohola i sadrzaja secera. Samo malo maste i zelje za igrom pa se sve uspjesno ukomponuje.

Ja nigde ne zurim,cilj mi je napraviti sto kvalitetniji liker.Sacekacu 90 dana,tegle  stoje u tamnoj prostoriji na temperaturi oko 20 stepeni.Povremeno promuckam.
Ako sam dobro shvatio,macerat posle cedjenja mesam sa destilatom i destilisanom vodom u koju sam rastopio secer. U zavisnosti od kolicine macerata,dodajem  secera,da bude 400gr po litru.Imam destilat od 50 i 65 %.Stavicu od 50%Onda cu kombinovati sve komponetne dok ne dobijem sadrzinu koja ce mi najvise odgovarati.

Juce sam isto 2 tegle napunio malinama i prelio destilatom sljivovoce od 50 %.
Da li je bolje napraviti dezertni liker ili ne?Naravno necu cekati 90 dana.

Dovoljno je desetak dana za malinu. Ja bih odradila za malinu kao voće dodatnu maceraciju zbog maksimalnog izdvajanja arome.

Kako to mislite,posle deset dana,opet ponoviti postupak sa celokupnim sadrzajem ,dodati nov destilat  ili...?

Kad ocediš macerat, dodatno izvršiš ekstrakciju ostatka voća sa slabijim destilatom od 30vol%,da bi izvukao njegov maksimum.Mada to je bistrica gore već opisao.

Da, nesto kao treca voda kod piva. Sluzi za ispiranje ekstrakta pa sta ispere. U svakom slucaju je punija od same vode ili samog alkohola. Malina kao i ostalo slicno voce se radi kao desertni liker pa nerijetko i sa nesto nizim sadrzajem alkohola. Za orah si dobro shvatio samo kreni sa jos nizim secerom pa ces vidjeti gdje ces sa njim zavrsiti.

Hvala na odgovorima,da li bi mogao ovaj destilat sto imam od 50% spustiti na 30 za desetak dana.
I koliko bi trebala trajati ova dodatna eksrtakcija?

Zašto da ne. Razblaži slobodno.
Traje u pravilu koliko i prva, desetak dana.

Ako nekog zanima: danas sam merio zovu i pokazala je 12 brix-a. Bobice izgledaju veoma zrelo, odpadaju na dodir i po neka pusti sok. Na zalost ove godine necu da imam vremena da pokusam od zove da dobijem destilat, ali cu da napravim liker. Ima li neko iskustva sa tim?

Prelazim sa teme http://www.sveovinu.com/index.php?topic=577.msg64457#new sa mojom rakijom i imam još pitanja.
Pošto sada nemam više nikakvog voća osim mušmule i dunje, da li bih mogao da prelijem dunju sa tom mojom rakijom od 60 stepeni?
Kako bi taj postupak tekao, ako uopšte ima smisla mešati jabuko-kruška rakiju sa dunjom??

Najbolji način je napraviti dunju posebno a jabuku prepeči i viditi što češ dobiti.
Onda napravi probu na malo pa ako ti paše izmješaj sve. Mislim da nečeš mješati ali odluka je na tebi. Spremi se dobro za dunju. Macerat dunje u jabuci nisam nikad probao  mislim da i nije neko riješenje ali opet isto probaj pa češ znatti.
Ja bi odabrao prvu konbinaciju koju sam naveo

Hvala i meni ta kombinacija ne zvuči dobro, možda je neko već probao pa se javi.  U svakom slučaju volim da eksperimentišem pa ću probati litar dva..

Konkretno za orahovacu dali je bolje da je orah mladji ili stariji (manji ili veci) ja sam planirao sada da ih prelivam komovicom na 67%
Vidim da su neki spravljali skoro mesec dana kasnije pa .......
Grubo koliko litara na koliko kila ili da se gleda da "bude preliveno sa prsta"?
Koja je idealna jacina orahovace? (na koliko da je razblazujem)
Koliko je min % secera ?

Hvala

Tradicionalno se zeleni orah bere na ljetni solsticij, 21.06. ali zbog različitih klimatskih područja i nadmorske visine postoji i precizniji način određivanja idealnog trenutka njegove berbe. Na nekih 7-10 dana prije toga kreni u praćenje. Iglom polako i pažljivo probadaš zeleni orah. Kada osjetiš bliže središnjem dijelu neznatan otpor vrijeme je za berbu. Možeš to potvrditi i sječenjem na polovice. Pod nožem ćeš osjetiti taj lagani otpor ranog početka stvaranja ljuske oraha. Ljuske koja će tek biti formirana. Na pogled po presjeku to još uvijek mora imati bijelu želatinoznu strukturu. Trenutak berbe je bitan prije svega zbog nakupljanja maksimalne količine fenolnih jedinjenja u kojima je prisutna izrazita dominacija juglona.      

Za liker od oraha je pogodna jačina oko 40 stepeni. Najčešće je to od 38 do 43.

Meni se jako dobrom pokazala maceracija zelenog oraha relativno neutralnim alkoholom jačine približnih 70 stepeni. Redestilisanim od odbačenih frakcija kod jabukovače.  

Neću ni ovdje pisati recepte nego postaviti neki okvir za orijentaciju. Potrebno ti je 15-20 oraha za litru likera, odnosno 20-25 oraha na litru takvog destilata. Nakon njihove maceracije u alkoholu filtriraj smjesu i kreni u igru sa startnih 250-300 grama šećera na litru likera pa vidi gdje ćeš završiti.  :)

Ja sve volim držati van dohvata sunčevih zraka(tako sam baždaren ;D), vrijedi li to i za orahovaču?

Da,naravno.Za sve.

Dokazano.  :)

Orah pocrni i bez sunca, čovjek teško hehe...

 :thumb:

Dobar dan, zanima me može li se napraviti liker od divljih krusaka, da li ih ostaviti cele ili iseckati i rakiju koje jačine sipati?

Pretprošle godine moja draga napravi sok od višanja, desetak litara. Međutim posle nedelju dana jedna flaša eksplodira....
Orvorm pažljivo ostatak flaša, sipam u balon i stavim vrenjaču, da se ne baci:-)
Pretočim par puta i to je sve.
Sada je to odličan liker, ima verovatno petnestak posto alkohola i dovoljno šećera, ekstra aromu višnje.
Eto...mož' i tako:-)

Odradio kako je receno od grubo 200l patoke  dobio 20ak litara na 68 (na 7stepeni celzijusovih).
Zanima me dali bi i kako mogao praviti  zestoko alkoholno pice dobijeno maceracijom ruze
koja ruza koji deo koliko kad koliko vremena da budu zajedno dali da smanjujem procenat alkohola ili da pojacam  .......
eto neka mozda luda ideja al verujem da moze

Postoji jedna ruža sa kojom bi to moglo biti jako uspješno. Rosa damascena Mill.
Ona najmirisnija i najcjenjenija od koje se pravi eterično ulje od ruža. Ista ona od koje se pravi šerbe i slatko od ruža.
Ljetna tromjesečarka sa lokalnim nazivima damašćanska ili đulbešećer ruža.
Mislim prije svega na liker. Za ostalo od nje je potrebna količina koju nemaš.

Ja sam probao,stavio sam latica koliko stane u flašu i prelio rakijom ali izgleda da postupak treba ponoviti nekoliko puta ili stisnuti čim veću kličinu u flašu da je čim veći omjer latica u odnosu na rakiju. Ne znam da li to ima utjecaja na aromu ( nisam primijetio miris po truleži) ali nepotopljene latice posmeđe pa ih za svaki slučaj drži potopljene. Ja sam upotrebio latice izuzetno aromatične sorte,slatko-opjnog mirisa ali rakija se nije aromatizirala koliko sam očekivao tako da ili ponavljaj postupak ili natlači čim više latica u posudu.

Pravio sam ranije orahovaču na način kako je to opisano na brojnim portalima, 1l rakije, 40-ak mladih oraha i 1kg šećera ili meda nije to bilo loše ali uvek postoji način da to bude još bolje.
Pročitao sam ovde da je mnogo bolji način uraditi maceraciju pa onda dodati šećer ili med, to nisam radio pa bih zamolio one koji su to radili da mi u kratkim crtama opišu postupak.
Stavio sam 25.05. oko 4kg (nešto preko 1000kom.) mladih oraha u 15l rakije druge klase koju sam dobio recikliranjem patoke i prvenca, jačina rakija je oko 69 vol. % i danas sam proveravao rakija je već dobila zelenkastu boju, znači da ide dobro  ;D.
Interesuje me koliko vremena orasi treba da stoje u rakiji pre filtriranja i razblaživanja i da li posle macerat razblažujem samo destilovanom vodom ili slabijom rakijom, planiram da konačna jačina bude oko 40 vol. %

Još uvijek je rano za berbu zelenih oraha za likere. U zavisnosti od nadmorske visine i podneblja možeš eventualno krenuti u praćenje optimalnog datuma berbe kako je ovdje i napisano.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=196.msg70300#msg70300

Uradi sa betonitom puno je ljepse Kad je bistriji jer tad se napravi talon na dnu flase.Nije vazno sto si stavio secer odmah samo povremeno promuckavaj i on ce se otopiti takodjer nemoj drzati na svijetlom mijestu vec drzi u tamnijem.Ja sam ih napravio da vec neznam ni broja .Rakiju ako hoces da napravis neutralnijeg mirisa koristi ugljeni filter ili rakiju rashladi u frizideru da se malo pokupe etericna ulja pa je po vadjenju iz frizidera propusti troz filter za kafu.

Сад имам дилеме. Зашто мацерација са 65%+- алкохолом неби била бољег квалитета у односу на 40-50%? Некако ми је логично да са јачом ракијом је јаче дејство саме ракије а и вријеме мацерације би се скатило или?

Iz sličnih razloga zbog kojih je za uništenje virusa i bakterija efikasnija koncentracija etanola od 70% nego ona od 96%.  

Za primjenu i izvođenje bilo kojeg tehnološkog postupka neophodno je znati one najvažnije faktore uticaja od kojih direktno zavisi kvalitet dobivenog proizvoda. Kod maceracije voća su pored kvaliteta sirovine jako bitni temperatura, vrijeme maceracije, koncentracija alkohola za maceraciju i uticaj svjetlosti, tačnije tame.  :)

Koncentracija alkohola je bitna iz razloga što su mnoge materije različito topljive u vodi i alkoholu pa njihova koncentracije direktno utiče na topljvost svega onog što to voće ili bilo koji drugi materijal na maceraciji ispušta u alkoholno vodenu otopinu. Poput šećera, kiselina, terpena, polifenola, antocijana,...

Мислим да сам укапиро. Захваљујем бистрице на овом савјету :)

Pošto vidim da se ovde obradila tema o orahovcu i sve rečeno je jasno samo ne vidim nigde napomenu da li se orah stavlja na maceraciju kao ceo plod ili na neki način pripremljen sečenjem, gnječenjem ili sličnom metodom?

Orah se siječe na četvrtine ili polovine, zbog bolje ekstrakcije.

Zahvaljujem.

Orah sam stavio na maceraciju u reciklat od jabuke jačine 40° i to sam uradio u dva staklena balona i u svakom je 16,5l rakije i oko 320 plodova oraha, maceracija se odvija bez prisustva sunčeve svetlosti i nameravam da traje oko tri meseca.U jedan balon nisam stavljao ništa sem oraha i alkohola ali u drugi sam stavio cimet i to jedan štapić na dve litre alkohola, dva klinčića po litri, pet zvezdica anisa i dva štapića burmut vanile.U planu mi je da dodam koru limuna ili narandže mada nešto  više naginjem narandži.Nisam dodadavao šećer i neću ga ni dodavati dok sve ne bude gotovo i ocedjeno, ne znam da li bi to moglo da prodje bez šećera i kako se računa obaranje jačine alkohola dodavanjem šećera jer planiram da finalna jačina bude oko 30° pa ne bih da zabrlja sa šećerom.Bilo bi idealno ako bi orahovac bio lepo piće bez šećera ali vidim i da ceo svet stavlja sumanute količine šećera u njega...

Kada se zavrsi maceracija zelenih oraha i alkohola i kad se naknadno doda secer, da li odmah treba da se orahovaca flasira ili treba neko vreme i koliko da odstoji liker u velikom sudu?

Može se odmah flaširati. Nakon toga je potrebno nekih 9-12 mjeseci za puni kvalitet.

Ove godine prvi put radim likere od divlje ruze(sipka), trnjina i crnog gloga.
KOje su preporuke za te likere, koja jacina alokohola, koliko dana traje maceracija...

Prosirio sam i na musmulu...
Da li mi neko teoretski moze pomoci oko preporuka za musmulu, sipak, trnjinu i glog... u vezi npr. jacine rakije, koliko dana traje maceracija, na kojoj temperaturi i slicno
Veceras sam eksperimentalno stavio i ren da macerira... videcemo sta ce biti