Sve o Vinu Forum

Čini se da svi znaju sve o Slankamenki, međutim, postoje tu neke nelogičnosti (barem se meni tako čini).

Na ovom forumu pročitao sam da je "sa ovom sortom nešto rađeno, pa je dobila na rodnosti, ali izgubila na kvalitetu". Navodno, zasadi stariji od 50 godina daju plod koji sadrži više šećera i nije tako zbijen. Ne zbog same starosti loze, naravno, nego zato što je u pitanju "stari tip" Slankamenke.

Nedavno je bila reportaža o čoveku iz Novog Slankamena koji gaji "staru Slankamenku" i od nje pravi roze. Kako je rekao, u dobrim godinama Slankamenka može da nakupi dosta šećera. To potvrđuje ovo što sam napisao iznad.

Evo, pogledajte:

https://youtu.be/QUMvOQ6SFHo?t=44m52s

Kod nas se ova sorta naziva i Plovdina, iako nema nikakve veze sa gradom Plovdivom u Bugarskoj. Šta više, Bugari je nazivaju Pamid.

Zanimljivo je da je Bugari svrstavaju u crvene sorte, od nje prave crveno vino i roze i ono što je najbitnije - po svim podatcima na bugarskim sajtovima Pamid nakupi 18% - 24% šećera!

(http://www.sevastianov-vines.com/files/119452413227604.jpg)
Pamid - lika iz Bugarske.

O čemu se ovde radi? Da li je zaista neko kod nas "prčkao" nešto oko Slankamenke i izvršio neku selekciju koja daje rod sa malo šećera i na taj način upropastio sortu? Jesu li bugarski Pamid i naša Slankamenka uopšte ista sorta? Da li je moguće da je kod Bugara preživela prava, originalna Slankamenka dok smo mi našu gotovo uništili?

Još par pitanja :)

- Da li neko od vas pravi vino isključivo od Slankamenke?
- Koliko uzgojni oblik utiče na kvalitet grožđa i da li bi pomoglo ako bi ovu sortu gajili uz kolac, sa stablom nižim od 40 cm? (na način koji se to nekada radilo).

Kod mene u okolini Kikinde ova sorta se naziva Mašanka. Uzgaja se od davnina još od vremena Marije Terezije. Poznato je da ova sorta nije čista i da ima mnogo klonova, pa i stručnjaci beže od nje. Od Slankamenke sam radio i belo i roze vino. Oba su se odlično pokazala, ako voliš pitko malo tanko vino bez previše alkohola i bez dovoljno kiselina. Ako se dobro odradi dobija se sortni miris i ukus koji se mnogima sviđa. Vina su inače tanka i bez kiselina, dušu dalo za druženja i posela. Inače Slankamenka je izuzetno rodna sorta, otporna i na bolesti i na hladnoću. Lastari su debeli i uspravni, listovi poveliki. Moje iskustvo sa uzgojnim oblikom je da najkvalitetnije grožđe bude kada se reže u glavu ( nikako špalir ), iako su mu potrebni stubovi u redu ( na 6-8 metara) sa najmanje tri reda žice ( 40-120-160 cm visine), uz koje se vežu lastari u obliku lepeze. Tako se postiže preko 12 listova po lastaru, bez zalamanja, radi što većeg kvaliteta grožđa. Rezidba je na 4-5 okaca, što sa 600-1200 gr po grozdu čini do 4 kg grožđa po čokotu , što je po meni maksimum za Slankamenku, za vino. Pri ovakvom načinu uzgoja postižu se rastresitiji grozdovi, veće bobice , više šećera i bolje vino. U slučaju daljnjeg smanjenja roda efekti su minimalni po kvalitetu, ali drastični po kvantitetu. Pozz.

Bodo, hvala na detaljnim informacijama! To je baš ono što sam i hteo da čujem. Planiram neki hobi vinograd i voleo bih da posadim neku domaću sortu. Pošto će vinograd verovatno biti par kilometara uzvodno od Slankamena, mislio sam da bi bilo najbolje da posadim Slankamenku, ali su me razni negativni komentari o toj sorti uvek terali da tražim nešto drugo. Skoro svugde piše kako je sorta beskorisna za pravljenje vina i slično. Bio sam u dilemi ima li uopšte smisla truditi se oko Slankamenke.

Svakako bih posadio vinograd "tačkaš", razmak 1x1m, uz kolac. Uzgojni oblik "pehar" i kratko rezanje. Dolazi u obzir i žica (kao što si pomenuo), ali najviše bih voleo da bude uz kolac, na starinski način.

Što se tiče kvaliteta vina, treba znati ulogu vina kroz istoriju. Danas je to piće koje konzumiramo u određenim prilikama i koje nije neophodno za život, ali nekada nije bilo tako. Na primer, Rimljani su vodu za piće dezinfikovali tako što su u nju dodavali vino. Da bi izbegli razna stomačna oboljenja koja prete iz rečne vode bio im je neophodan alkohol. I stari i mladi su svakodnevno unosili vino, kroz vodu.

Ne znam kada je voda počela da se prečišćava na današnji način, ali možemo pretpostaviti da pre samo 100 godina kod nas nije bilo gradske vode bezbedne za piće. Zbog toga su se blaga vina koristila iz čiste potrebe za tečnošću, ne kao piće u kojem se isključivo uživa.

Imamo onu pesmu "Kad Sremac krene na rad, da kopa vinograd, ponese litru il' dve, Sremice poljubi me...". Ovaj stih verovatno nije slučajnost. Možemo da naslutimo da je Sremac iz pesme na težak rad nosio sa sobom vino od Slankamenke koju je pio kao što bi mi danas pili vodu u toj situaciji. Nije mu trebalo neko jako vino koje će ga ošamutiti, nego neko sa niskim procentom alhokola, koje ne opterećuje. To su vina za svaki dan. Kao što imamo skupa odela koja ne oblačimo kada smo kod kuće i radimo po dvorištu, tako nisu ni sva vina za svaku priliku. Neka su za svečane prilike, a treba da imamo i ona za svaki dan. Verujem da je Slankamenka idealna za to.

Da li misliš da ima potrebe da tražim neki stari čokot Slankamenke, uzmem reznice sa nje, pa je razmnožavam i koristim za kalemljenje ili mogu slobodno da kupim sadnice Slankamenke koje su u ponudi? Da li je razlika u klonovima toliko velika da ima smisla komplikovati stvari? Hvala još jednom, pozdrav!

Ako nađeš sadnice Slankamenke onda OK. Ja ih razmnožavam reznicama. Jedino se bojim da ti plan uz kolac nije najbolji. Razmak 1x1 m ne umogućava kasniji prelaz na polušpalir koji sam ti opisao, a i sadnja je pregusta, tako da nećeš uspeti da izvučeš kvalitet gružđa. Uz kolac se ne može postići minimum od 10 listova po lastaru ( lastari od 1.6 m ). Ja ti preporučujem opisani polušpalir, 1,6 m između redova i 1-1.2 m između čokoti. Sadnjom velikog broja čokoti na istoj površini ne dobija se na kvalitetu grožđa, to je greška koju su pravili i naši preci na ovim prostorima. Savremena proizvonja predviđa 6-8 hiljada čokoti po hektaru kao optimum sadnje. Osim toga manja je investicija i troškovi održavanja opisanog polušpalira nego vinograda uz kolac koji ti planiraš da sadiš. Razmisli o svemu. Stavi sve činjenice na papir. Sve polako izračunaj, isplaniraj pa uradi po planu. Sve kasnije promene su komplikovane. Pozz.

Da li razmnozavanje reznicama skracuje vek trajanja loze ?

Naj veci problem kod slankamenke je fitoplazma,jako je osetljiva na tu bolest

Hvala Bodo! Nisam još ništa definitivno odlučio u vezi sa razmakom, načinom uzgoja itd... Još prikupljam informacije, pa ćemo videti. Fleksibilan sam što se toga tiče, a svakako mi količina nije prioritet, voleo bih da dobijem što kvalitetnije grožđe.

Drug 65, ako razmnožiš reznicama Evropsku sortu i dohvati je filoksera, loza će se osušiti. Filoksera može da je zahvati posle 5 godina od sađenja ili posle 100 godina. Nije do same loze, nego do bolesti. Ako sadiš na pesku, tu možeš direktno reznicama da razmnožavaš, jer filoksera ne živi u peskovitim zemljištima. Mene zanima kakva je situacija sa filokserom na terenu? Svi sade kalemljenu lozu, pa ne moemo ni da znamo kolike su šanse da loza bude napadnuta. Da li se nekom osušio čokot zbog filoksere? Zna li neko za takav slučaj?

Neša, to jeste ogroman problem. Fitoplazma uništava celu biljku i mnogo vinograda se krči zbog toga.  Kolika je uspešnost insekticida ako se sve odradi kako treba? Da li možemo biti sigurni da ni jedna biljka neće biti ugrožena ako se isprska u pravo vreme, pravim preparatima?

Nemozemo biti sigurni,kod mene je bio taj proplem sto sam ja stalno i uredno vrsio zastitu protiv grozdjanog moljca ali komsiluk nije,tako da ja uzaludno unistavam larve koje se razmnozavaju kod mene kad ove komsiske prelete i naprave problem.Rezultat svega je iskrcena Slankamenka,na zalost....

Sorta dosta rasprostranjena kod nas u Vojvodini, ali rekao bih, više u starim vinogradima. I ja sam po nagovoru prijatelja posadio 30-tak čokoti i rezultati su različiti, od godine do godine. Moje mišljenje je da je za ovu sortu, pored pravilne rezidbe, gde ne sme biti greške, potrebno da i godina bude izrazito povoljna za sazrevanje grožđa. U suprotnom, rod nema dovoljno slasti pa umesto u vinu, završi u rakiji. Ne bih preporučio nekom ko želi dobro vino da kompletan vinograd bazira na ovoj sorti. Moje mišljenje, a sad svako ko podiže novi vinograd , neka čuje različita iskustva pa neka odluči.

Pitam zbog gore napisanog.
Nemam iskustva sa terena,bilo bi interesantno kada bi se videla karta rasprostranjenosti filoksere u našem regionu.

Нешо, не знам чиме и када си прскао против грожђаног мољца, али колико сам читао фитоплазму преноси нека врста ситних скакаваца и третира се два пута у јуну. Вероватно један те исти инсектицид ради посао за мољца и за тог скакавца, али ко ће га знати. Јеси имао још неке сорте сем Сланкаменке у близини? Како су оне прошле?

Ракс, ја бих волео да имам још неке домаће сорте попут Кевидинке, Сремске зеленике али нема шансе да нађем саднице. Зна ли неко где их има?

Друг 65, тражио сам раније неке мапе распрострањености филоксере и нисам ништа нашао. Можемо претпоставити да је заразе било свуда у Србији јер су виногради по целој земљи уништени када је болест почела да се шири. Вероватно је нема у областима које нису традиционално виноградарске, па филоскера још није стигла. Лично, ја бих посадио неку лозу из резнице чисто да видим да ли ће преживети и колико, али ако се сади виноград мислим да треба ићи на сигурну варијанту.

Ево илустрације - Сланкаменка захваћена фитоплазомом:

(http://s23.postimg.org/p5qn90ijf/zlatasto_utilo_vinove_loze_3.jpg)

Imao sam i prokupac u tom delu,jedino je slankamenka stradala.Prskao sam klasicnim insekticidima koji imaju dejstvo na grozdjanog moljca,mislim da se zvao Decis.Ali problem je sto niko u okolini nije radio tu zastitu.I svima je stradala,Posle toga sam promenio celokupan sortiment

Изгледа да увек Сланкаменка прва настрада. Сва та гамад која је дошла из Америке је поскупела и закомпликовала узгој лозе. Замислите само да се све своди на пепелницу и пламењачу... Нашао сам да постоји органски инсектицид, зове се Diractin. Добија се из семена неке биљке. Иако је органски, смртоносан је за цикаде. У теорији би требало да среди скакавце који преносе фитоплазму. Било би лепо када би радило посао.

Преносилац болести - Scaphoideus titanus
(http://i1.wp.com/agroinfotel.net/wp-content/uploads/2015/05/cikada-titanus-sajt-fitoplazma.jpg?w=1000)

Loza razmnožena putem kalemljenja ima eksplatacioni vek oko 50 godina, razmnožena reznicama oko 80-90 godina , dok je životni vek vinove loze koja je isklijala iz semena oko150 godina. Tako da i način razmnožavanja ima uticaj na životni vek vinove loze.
Problem filoksere ne razmatram jer mi je vinograd na crnom pesku gde su šanse za njenim razvojem minimalne. iako iskreno voleo bi da vidim korenovu filokseru uživo, svi vinogradari sa kojima u zadnje vreme kontaktiram izljavljuju da je ili nikada nisu videli ili je nisu videli već dugo vremena, uglavnom kao da je iskorenjena, iako to niko ne može pouzdano da tvrdi.
Problem fitoplazme je stvarno evidentan, ali sve zavisi od okoline i zaštite, pa malo i od sreće. Pozz.

Nebo, u pravu si da je plovdina nekada izgledala malo drugacije meni je baba pricala da je plovdina iz starog vinograda bila s krupnijim bobicama i rastresita ovu sto sad imam je ista kao ona sa slike iz Bugarske,baba je od reznice razmnozila pre 15ak godina i dan danas lepo radjaju ali ne pravim vino vec je pojedemo. Ne znam koliko ima svrhe saditi vinograd samo plovdinom jer je kvalitet pod znakom pitanja, da si negde juznije predlozio bih ti prokupac ali mislim da on nije dobro resenje za klimat Vojvodine. Mozda bi frankovka bila bolje resenje jer u Vojvodini daje odlicne rezultate,naravno, ako je zasadis kako je Bodo predlozio.

Па да, знао сам да има ту нешто. Ко зна шта је селекционисано и размножено или како се то већ ради. Углавном, могуће да је причињена штета сорти и да је то што смо раније имали боље за производњу вина.

Нисам ја сад нешто запео за Сланкаменку, па да не долази ништа друго у обзир. Напротив, врло сам отворен и радознао по питању сортимента, али ме највише занимају домаће сорте, а од њих највише оне које су везане за Срем. Ето, рецимо, Сремску зеленику је немогуће пронаћи, што је по мени срамота. Још један показатељ како не водимо рачуна о свом наследству. Кевидинке такође нема. Скадарка је популарнија, али нема ни њених садница нигде. Онда сам се заинтересовао за Сланкаменку као за сорту за коју ћу макар моћи да нађем саднице, али ето са њом имамо ту ствар да није иста Сланкаменка од пре и ова данашња...

Претпостављам да је сада већ касно да те питам за саднице те бабине Сланкаменке? Волео бих да набавим ту стару варијанту, чисто да чувамо тај генетски материјал.

Zakasnio si,ali 30 godina :). Naime,1986. baba i deda su raskrcili stari vinograd(uglavnom prokupac i nesto malo te stare plovdine) usli u komasaciju i zasadili spalir sa sovinjonom belim,frankovkom i stonim sortama. Malo ko je tada vodio racuna o cuvanju starih sorti svi su bili opsednuti spalirima i novim sortama. Stariji ljudi u mom kraju su plovdinu cenili kao stonu sortu pa su neki od reznica kasnije sadili po neku gizu tako a moji kuci ali ova koju su razmnozili ima zbijene grozdove i dosta je tamne boje. Poslednji vinograd s kalemljenom plovdinom u mom selu(Kozare, Vlasotinacko vinogorje)je iskrcen pre 15-20 godine zbog fitoplazme. Izgleda da je jedini naci da se dodje do neke retke autohtone sorte pretrazivanje starih vinograda peske,od rasadnika malo vajde.

Nebo, staru Slankamenku možeš naći kod mene u vinogradu, kao i staru , švapsku , sortu Muskat Hamburga ( bobice su malo izdužene, slađe i mirišljavije ) još je nisam orezao. Za reznice Slankamenka nisam siguran da li ću imati višak, jer ove godine sadim oko 200 reznica, ali hamburga imam. Pozz. 

Scipio Шта је 30 година? Ситница!  :D: Разумем ту помаму нашег народа од пре пар деценија да искрче "старо и заостало" и преоријентишу се на "модерно". То нам дође као нека национална црта. Све старе зграде у језгрима градова "искрчимо", па саградимо нове од стакла и метала. Онда се чудимо што туристи не долазе. Штета што не учимо од, рецимо, Италијана. Њихова Тоскана по природним карактеристикама није ништа боља од Шумадије, а где су они, а где смо ми? На тим старим сортама би могао да се развије добар вински туризам, просечном винопији - туристи су сва вина некако иста, а памти се прича која иде уз њих. У Србију неће нико доћи да слуша причу о Шардонеу, али о Сланкаменки можда и хоће. Али, видим има сад доста нових винарија са нашминканим сајтовима, лепим етикетама, још леошим зградама. Хватамо прикључак лагано...

Бодо, то звучи сјајно! Мени треба минималан број садница. Чисто да запатим једну, а после бих ја то размножавао, калемио и зезао се са тим. Ако можеш коју да ми продаш, било би одлично. Планирао сам таман неку туру по Банату, па могу и да наиђем да их преузмем. Јави, молим те, ако можемо нешто да искомбинујемо.

Ima jedan problem, reznice prodajem izuzetno skupo ( 1 din 1 kom  >:D ), jedino što sam u Kikindi samo vikendom. Za kontakt pošalji mi broj mobilnog na PP, pa da se dogovorimo oko količine i datuma i oko toga koje vino i koliko piješ  :whistle:, da te ugostim kako valja, po lalinski. Pozz.

Имаћемо експеримент уживо. Набавио сам резнице кевединке и посадићу их. Садим истовремено и резнице узете са хибрида ("Француз", највероватније Seibel 1000). Резнице хибрида ће пустити корен и догодине ћу на њих накалемити оно што ће израсти из кевединке. Циљ је да добијем саднице кевединке на отпорном корену.

Е сад, резнице кевединке које ћу сада посадити развиће свој сопствени корен и неговаћу их као и сваку лозу. Дакле, домаћа сорта лозе на сопственом корену. Видећемо да ли ће је филоксера напасти, колико брзо и шта ће се даље догађати.

Filoksera sada ni izbliza nije tolika pretnja kao pre jednog veka,to ne znaci da je nema ali nisu bas toliko velike sanse da napravi ''pomor'' kao ranije,mislim da manji nekomercijalni vinograd mozes podici bez bojazni da ce biti unisten. Ja bih i te reznice kevedinke sadio u vinograd bez kalemljenja jer na taj nacin ces dobiti kvalitetnije grozdje nego kad se koristi neka americka sorta kao podloga.

Кевединка за сада лепо напредује, а стигле су и Бодине резнице старе сланкаменке!  :thumb: Видећемо шта ће бити са филоксером. Посадио сам практично у центру Инђије, ту није било винограда сигурно последњих 50 година. Кроз сред места иде један поток и са обе стране су баште од по 10 ари. Једна од тих башти је моја и ту сам посадио. Некада је овде било доста Немаца и вероватно су они имали винограде, али од када су отишли '45. год. гаји се само поврће. Лозу тамо нико није садио деценијама, па ваљда нема ни филоксере. Али као што рекох, све је ово експеримент, па ћемо видети :)

Evo, iako  sam novi na forumu, naleteo sam na ovo pitanje, pa odgovaram. Do prošle godine imao sam u vinogradu oko 500 čokoti Slankamenke (crne)i od nje sam cedio vino. Najviše što sam postigao je 21% šećera (ne mogu se setiti koje godine), ali uglavnom je do 18%. Ako se želi postići dobar kvalitet, grožđe se mora opleviti tako da na jednoj lozi ostane samo jedan grozd. U pitanju je Gijova dvoguba kordunica.  Vinograd mi je baš u Slankamenu, na mestu prekoputa ušća Tise u Dunav, pa to sigurno ima veze s kvalitetom grožđa. Ipak, velika je razlika između rizlinga i slankamenke. Moj je deda pio samo Slankamenku, a prodavavo ovo drugo (bolje) vino. Čini mi se da ću odustati od dalje prozvodnje Slankamenke.

Добро дошао на форум :) Јеси пробао да продајеш Сланкаменку као стоно грожђе? Претпостављам да би могао продати све у Инђији на пијаци.