Sve o Vinu Forum

U mom kraju je veoma zastupljena sorta zvana Mirisavka. Postoji jedna vrsta crnog  i jedna vrsta bijelog grožđa pod ovim imenom. Mnogo ljudi od nje pravi vino, međutim, čuo sam da se od ove sorte grožđa ne preporučuje pravljenje vina. Interesuje me zbog čega? Pretpostavljam da je u pitanju kvalitet vina. Probao sam da pijem crno vino od ovog grožđa a kako nisam baš dobar poznavalac niti degustator vina kao jedinu izraženu razliku sam osjetio jak miris grožđa. Zato bih volio da mi neko odgovori na ovo pitanje.

Pretpostavljam da se radi o nekom samorodnom hibridu, poput crne i bele Sajble, crnog i belog Otela, Medne rose....
U svetu su samorodni hibridi zabranjeni za gajenje. Ne mogu ti tačno objasniti razlog, ali mislim da imaju u sebi dosta teških metala i kancerogenih materija.
Njihov miris je specifičan, kako u grožđu, još više u vinu. U Evropi se to zove Fox miris, miris na lisicu. (sada će Dioda opet da kaže da ne zna kako miriše lisica)  :D.
Kod nas se zove: miris na seno, travu, i vina sa tim mirisom se odmah diskvalifikuju.

Peca je to slikovito objasnio tako da sam zapamtio sta je miris na lisicu :D

Hvala, ja mislim da je prije 20-ak godina ova loza, kao sto je Peca napomenuo, bila zabranjena jer je jedan cijeli drzavni vinograd unisten te je zasadjena nova sorta.

A vino od ovog grožđa (Otelo) ima i dosta metil alkohola.

U mom kraju su zabranjeni Otelo i Francuz, koliko sam ja čuo takođe zbog metil alkohola.

Imam samo pitanje, kaze mi jedan covek da je tesko naci pravu tamjaniku i da je to sto ja mislim Otelo (imam mogucnost za odredjenu kolicinu crne tamjanike). Lepo mirise, kao na tamjaniku, ali se ne razumem. To je neka "vinjaga" u dvoristu ali jako lepo mirise i dosta je ima (pre dve godine 300kg, prosle manje). Kakva je razlika???

U Velikoj Drenovi se mogu naći, i kupiti kalemovi crne i bele tamnjanike, ili koja se u pojedinim delovima Šumadije i Levča zove mirisavka ili mirišljavka. T o su kalemljene sorte sa sertifikatom i vrlo se razlikuju od otela koje nije kalemljena loza.

Koje vinske sorte imaju sledece karakteristike

- dobro izdrzava niske temperature
- ne trazi previse suncanih dana u godini
- sazrijeva u prvoj ili drugoj epohi
- trazi rastresito krasko zemljiste
- lastar se lako obnavlja nakon smrzavanja

Hvala

u evropi nepostoji   sorta vinska koja moze da uspeva na 700 mnv--..
zadnja  granica je 550 , metara nmv.
bitnija je geografska sirina ...
pojedine    juznoamericke zemlje , imaju vinograde na 2300 mnv..
kao naprimer  cile..

Preporucite mi neke sorte vinove loze koje ne napadaju ose.
Prosle godine su mi ose udruzene sa pcelama potamanile sve zrelo u vinogradu.

Mislim da manje napadaju belo grozdje koje ima ukupno vise kiselina i manje secera nego crno. Jos su bolje sorte koje kasnije sazrevaju kao Smederevka, Rkaciteli.
Ako osa ima tako mnogo da li si probao neke zamke tipa tegli sa secernim sirupom ili nesto slicno?

Imam pcelinjak na istom mestu gde i vinograd i ono sto sam primetio je da pcele u mom slucaju napadaju rane sorte i to kada ono pocinje da prezreva obzirom da nestizemo da ga pojedemo sto bi znacilo kada predje prag tehnoloske zrelosti sto bi potvrdjivalo ovu teoriju Duxa jer u takvom grozdju znacajno padaju ukupne kiseline.Mozda je resenje da kada primetis da pocinju da jedu odmah oberes vinograd skoro sam siguran da nece poceti da jedu grozdja koje nije zrelo.
Menjanje sorte je definitivno najskuplja varijanta.Pokusaj bilo koje drugo resenje :thumb:

Hvala na savetima.
Rano grozdje sto imam takodje napadaju ose, ali manje.
Rano oberem, cim vidim da su pcele i ose u vecem broju krenule da ga napadaju.
Problem mi je ono grozdje koje berem tamo u septembru, jer vecina grozdja mi prispeva tada.
Ose napadaju to kasno u ogromnom broju, svaku zrelu bobicu potamane.
Kako grozdovi ne sarevaju ravnomerno, ose i pcele tamane ono zrelo, dok daju malo vremena zelnom da sazre.
Jedino mogu da poberem to poluzrelo, inace bi potamanile sve.
Stavljao sam zamke, sa vodom i secerom, vinom, uhvatim ogroman broj osa, ali bas ogroman, medjutim, one slobodne tamane grozdje i dalje.

Mene takodje interesuje koje bi to sorte bile,imam imanje u Crnoj Gori,ali nadmorska visina imanja je 1036 m, a sto se tice lokacije,tj geo.sirine 42°51'56.68"N(sever),bas me interesuje koje bi to sorte mogle biti?
Unapred zahvalan.

Na nadmorskoj visini oko 1000 i neki metar koju sortu vinove loze je najbolje zasaditi i koliko bi kostalo da se zasadi 1 ha (do sada je zemljiste korisceno za povrtarstvo).
Hvala na razumevanju, obzirom da bih zeleo da se oprobam u vinogradarstvu, tako da bi mi dobro dosla svaka sugestija i predlog.
Unapred hvala.

Nisam uspio naći informacije o ovoj sorti loze na internetu, tako da ako netko zna kratak opis bio bih zahvalan.

prema oiv-u to je međuvrsni hibrid odnosno ukrštenjak između v.labrusce i v.vinifere.
Avramov o njoj navodi samo da se "radi o jednoj sorti v.labrusce, jedne divlje vrste koja postoji u s.americi a koja se uglavnom može naći u sloveniji gde se gaji za stvaranje hladnjaka i čardaklija". u jednoj drugoj knjizi istog autora naziva se "starim rodnim hibridom" koji se nekada gajio u francuskoj a sada je zabranjen za gajenje.
nešto više imaš na http://en.wikipedia.org/wiki/Isabella_(grape) (http://en.wikipedia.org/wiki/Isabella_(grape))
zanima me odakle ti sinonim "tudum"?

Pa kod nas svi govore "tudum", znam da je Tito još u svoje vrijeme bio zabranio da se pravi vino od te sorte, zato što ima veći postotak metilnog alkohola u vinu.

tačno tako. ima taj hibridni miris tj. miris "na lisicu".

Evo jedne kontaverzne sorte grozdja koja je jedinabila zabranjena u staroj socijalistickoj jugoslaviji , krceni su vinogradi a strucnjaci iz jugoslavije su tvrdili da je grozdje otela stetno i kancerogeno.
To su bile neodrzive tvrdnje bez dokaza i kasnije je utvrdjeno da grozdje i vino od otela ne izaziva nikakve posledice.

zahvaljujuci filokseri koja se pojavila u drugoj polovini 19.veka uvezeno je otelo iz amerike u evropu kao podloga a u pitanju je spontani hibrid.
Nega su forsirali siromasni vinogradari u evropi koji su morali da se navikavaju na taj ukus.
Vec sam rekao da su ga bez dokaza zabranili i proglasili stetnim strucnjaci socijalisticke jugoslavije ali su te tvrdnje bile neodrzive.
U pitanju je veoma otporan hibrid.
Neki ne mogu da podnesu njegov miris ,a neki ga prosto obozavaju i u odredjenoj kolicini dodaju vinu.

ne prska se , otporno je prema gljivicnim oboljenjima  , plamenjaci , pepelnici i sivoj trulezi bobica .Pored toga moze da podnese temperature do -27 pa se sadilo i tamo gde nije bilo grozdja.Otelo ostaje medju nama cak se i siri ali uvek u hobi zasadima , viljagama i u malim zasadima .
Mora se priznati da je kod ovog grozdja ipak nesto posebno sto ga odrzava , i cini interesantnim , njegovog hlada na vinjagama se njko ne bi odrekao , ulaganja nema nikakvih , mirise na dva metra i taj se miris ne moze neutralisati cak ni alkoholnim vrenjem , otlorno je na sve uslove i ima mnogo kriticara i neprijatelja medju vinarima , ali ima i obozavaoca koji ga se ne odricu.

A posle četiri godine, evo šta sam saznao. Mada je sve to još uvek za ispitivanje:
Kao prvo, nije dokazano da hibridne sorte u sebi imaju nešto, bilo šta štetno u sebi.
Drugo, kako bi opstali proizvođači zagađivača okoline ako se vinogradi ne bi prskali raznim herbicidima.
Treće, poznati svetski proizvođači "vrhunskih" vina propali bi, zato što bi se ljudi navikli na ove hibridne sorte i ne bi više bilo potrebe kupovati Šardone ili Kaberne po xx cenama...
Ima još sigurno par razloga, samo ih treba naći!

Pošto vidim da pričamo o istoj stvari, sorti Otela, spojio sam teme Mirisavka i onu koju je započeo Parobrod, radi lakšeg snalaženja. Malo sam prilagodio i naziv teme.

ja imam 15 vrsta grozdja ali se otela ne odricem i uvek ga dodajem u vino i kominu , sto se tice hibrida obicno su samo masa grozdja koje mozete dobiti na tone , ali nazalost po sirometru sira ne najcesce nema vise od 13-14 .
Kod otela je drugacija situacija ono ima najaci miris medju sortama  a secera u sebi ima oko 20 .
Naravno da se ne dopada industriji ,,otrova ,,.
Ocekujmo ponovo zabrane svega i svacega koje ce stici iz EU.

Kod mene u kraju ovo zovu mirisavkom

(http://imageshack.us/a/img19/2968/eyow.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/19/eyow.jpg/) (http://imageshack.us/a/img856/920/8jdp.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/856/8jdp.jpg/)

Uglavnom služi za hlad, al da lijepo miriše jeste. Ja ga nisam ljubitelj. Imam neko i bjelo isto otporno kao mirisavka, ne znam tačan naziv, neko kaže "kozije sise", slikam čim stignem. Isto služi za hlad.

Daj molim te suzdrži se od ovog dijela, jer očito nisi dorastao ovakvim komentarima. Mirisavka ti se sviđa i to poštujem. To što ona nema veze sa vinom to je priča u koju ovdje ne ulazimo ni ti ni ja. Poštedi nas lupanja gluposti o industriji otrova, socijalizmu i evropskoj uniji.  Ako hoćeš slobodno pričaj o vinu, jer se ovaj forum tako i zove. Sve ostalo većinu nas manje više ne zanima.

Sve sto je napisano je tacno i nasao sam podatke u casopisima  u pravu ste da je ovo prica o otelu , nije zabranjeno staviti je u vino , ne proizvodi metil alkohol itd.
Ja sam izneo istorijat ovog grozdja prednost i mane vezane za njega  , a to mnogi znaju .I to u najkracim crtama ,  sam samo zeleo da iznesem sve sto znam o ovom hibridu a njega su stvorili ljudi u odredjenim okolnostima pretrpeo je , sto je pretrpeo i buducnost mu je takva . Rekao bih da ono ne treba da dobije ovoliku paznju na  forumu , pa mozda nije trebalo ni temu da dobije .
Ja o politici sa vama ne zelim i nisam pisao , neko je pomenuo prskanje i tu industriju , mogli smo pomenuti i organsku proizvodnju ,  ja ne volim grozdje koje se prska 15 puta  .  Ova sorta nema buducnost u EU jer nije priznata  , ne postoje zasadi , u literaturi se cesto naziva vinogradarski korov. Vas uvredljiv tekst je mogao da ide privatnom porukom .

Nisam znao gde da postavim, pitanje, kao sto sam dao naziv ovoj temi, pa evo. Od ljudi se moze cuti svasta, znaci i ono sto je tacno i ono sto nije tacno, pa sam negde (u razgovoru) cuo da postoje sorte vinove loze koje su i zakonom zabranjene za proizvodnju vina, jer u sebi imaju suvise toksina i slicno, a postoje i anegdote koje kazu da su u nekim krajevima nase zemlje ljudi bukvalno "tupi" jer su mladosti konzumirali vino, pogotovu od ovakvih sorti.
Da li neko mozda nesto zna o ovome?

Najpre, Sretna Nova godina svim forumasima a i onima koji nisu clanovi ali su zaljubljenici u vinogradarstvo i vino. Draganpan,to su samo prazne price vino od "neprskanaca" verovatno ima vise metil alkohola od sorti v.vinifera ali su i te kolicine bezopasne. Kod nas postoji zabrana sadnje direktno rodnih hibrida u vinogradarskim podrucjima ali da bi se sacuvao kvalitet vina a ne iz razloga stetnosti. Vino takvih sorti je najcesce loseg kvaliteta. Ja sam prosle godine spravio desetak litara od nekog neprskanca koji pravi hlad u dvoristu i ukus vina je los. Inace u Italiji mislim da ne postoji takva zabrana i cini mi se da se vino koje oni proizvode zove fragolin ali nisam siguran. Pozdrav!

Hvala scipio
I ja kazem srecna nova godina svima sa ovog foruma u nadi i zelji da cemo zdravi i veseli da se jos dugo druzimo i razmenjujemo iskustva.
Ja tekodje pravim vino od te loze koja mi sa velikim listovima pravi hlad, a neznam sta su to neprskanci i koliko ih ima. U mom kraju loza uglavnom se gaji oko kuca radi hladovine i ukrasa, a video sam vise sorti inemam pojma koje je koja.
Vole bih da mi neko predlozi ako zna za moje uslove koju sortu da posadim, a to znaci na nadmorskoj visini od 400 do 500 m gde su klimatski uslovi (izmedju Golije i Kopaonika) vrlo ostri. Letnje temperature do 40 C danju a nocu 12C, a zimi i do -24 C
Poslednji prolecni mrazevi u martu pa i kasnije a jesenji i krajem septembra.
Svestan sam da ovo nije vinogradarski kraj ali bih voleo bar za sebe da imam cisto domace vino, :P

Draganpan,koliko sam ja uspeo da shvatim "neprskanci" je naziv za sorte koje su nastale ukrstanjem americke vinove loze sa v.vinifera pa su od americkih roditelja nasledili otpornost na filokseru,pepelnicu,plamenjacu pa i niske temperature. Sto se tice preporuke koju sortu saditi u takvom klimatu stvarno je nezahvalno preporuciti bilo koju jer literatura kaze da sve sorte koje se kod nas gaje na -24°C izmrzavaju. To je verovatno i jedan od razloga zasto u vasem kraju uspevaju samo neprskanci.

Draganpan, imali smo već priču o tome šta gajiti na 700 metara i više, na jednoj drugoj temi.
Ako imaš nameru da praviš vinjagu, to bi trebalo da formiraš na visini od 1,5-2 metra, što bi trebalo ujedno da štiti i rodna okca od zimskih mrazeva. U suprotnom, ukoliko se radi o jačim mrazevima, preporuka je da se zakopava donji lastar.
Od zapadnih sorti, koje su otpornije na mrazeve, dosta dobro podnose zimske mrazeve Rajnski rizling, Traminac i Burgundac, mada bih ja izbegao Rajnski rizling jer dosta kasno stiže.
Što se tiče stonih sorti a pogotovu naših autohtonih, ja to ne bih sadio. One prve izmrzavaju.
Prva stvar koju treba da uradiš kod odabira sorte jeste da pitaš komšiju ili proizvođača iz tvog sela koji se time bavi duži niz godina, koje sorte gaji. Neko u tvom kraju ima makar neka iskustva a ja mogu samo da ti predložim smernice.
Što se tiče „neprskanaca“, jedan deo njih ima izraženu otpornost na zimske mrazeve, pogotovu ukrštenjaci sa V.amurensis ali kod nas je teško naći i standardne vinske sorte a kamoli ovakve varijetete. Postoje Mađarske i Moldavske sorte sa povećanom otpornošću na mraz ali i naša novosadska sorta Petra.

Драгане,
грожђе се гаји и у Русији, Белорусији, Пољској, Литванији, Летонији, Естонији, Финској, Норвешкој и тако даље, а камо ли не би  могло и у твом крају. Ако имаш воље, не бојиш се рада, потребно је само да примениш одговарајући начин гајења неке отпорније сорте која раније доспева.   

Hvala svima na savetima bicemi korisni :thumb:

A kako moze da sadrzi teske metale ako ih nema u tlu?
Problem sa ovom sortom je taj sto jednostavno nije plemenita, nista drugo, ne moze da sadrzi metil jer plod to nema u sebi, ima secera koji fermentacijom kao i svaki drugi prelzi u etil (i kao i kod svih sorti grozdja u malim promilima frementacijom nastane i nesto metila)
Vino ima vrlo opor ukus ali uopste nije stetno, a da nije u interesu farmaceutskim kucama da se ova sorta siri - nije, jer zahteva samo orezivanje nikakve pesticide.

Tешко би било  да тешки метали дођу у зрно грожђа ако их нема у земљи, или у вештачком ђубриву, или у води којом се наводњава  или у средствима којима се прска-третира-лечи лоза.
Ту се слажемо.
али...

Како настаје то мало или много метила ?
Да не игра неку улогу ти и садржај пектина и пектолитичких ензима ?  :scr:
Има о томе доста литературе, а и на форуму је о томе писано.

Ови хибриди су били код нас забрањени " још под Краљем " кад се од Фитофармације користио
само плави камен, и то за све лозе,
и за калем и за хибриде.
Онда та индустрија није имала ни новац ни утицај-моћ коју данас има, а било је забрањено дизати засаде самородних хибрида.

Истраживао сам мало хибриде. Као најпопуларнији помињу се: Noah, Othello, Oberlin, Baco, Herbemont, Jacquez

Овај последњи ми је привукао највише пажње. Jacquez или Жаке је француско име. Могуће да наши сељаци нису могли да га запамте, па су сорту која се зове Jacquez, тј по неком Французу, једноставно прозвали "француз". "Које ти је то грожђе?" -"Ма оно... Како се зове... онај Француз!".

Jacquez се такође назива и Black Spanish; управо под тим именом је сорта и најпознатија. Прегледао сам слике на интернету и Black Spanish који се гаји у Тексасу ми јако личи на "Француза" којег имам у дворишту.

Контактирао сам и са неким винарима из Тексаса који гаје ову сорту, послао им слике моје лозе. Чекам да ми кажу шта мисле. Успут су ми потврдили да лаган притисак прстима истера грозд из кожице, што је случај и са нашим французом.

Зашто би све ово уопште било битно? Зато што је Black Spanish или Jacquez vitis aestivalis, а не vitis labrusca или ти "лисичије грожђе". Ако је тако, свака забрана узгоја француза је смешна. Уз то много се гаји на југу Сједињених Држава и праве од њега вино. Мислим да би приче о штетности по здравље у том случају пале у воду.

Ево и једне фотке из винограда у Џорџији:
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/12/12_lozac.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=12_lozac.jpg)
Пљунути француз?

Vidim da se ovde kod nas vina od hibrida smatraju nedostojnim truda i pažnje, dok u Americi i Kanadi postoji tržište koje se uvećava i vina od hibrida su tamo sve veći i veći biznis. Ljudi se ozbiljno bave njima.

Imam priliku da nabavim reznice nekih kanadskih sorti, pa bih se malo igrao sa njima, ali me obeshrabruje sve što sam pročitao na domaćim sajtovima.  Ni sam nisam imao prilike da probam vino od hibrida, pa bih zamolio nekoga ko jeste da kaže koliko su ta vina približna po ukusu vinima Starog Sveta na koja smo navikli? Da li je skoro isto ili su razlike drastične? Šta toliko ne valja kod vina od hibridnih sorti?

Ima li još neko da ih nije probao.  :)
Pusti direktno rodne hibride i ono što je do kraja sažvakano i dokazano nema kud kada je vino u pitanju.
Ako te zanima nešto što je ekološki slično a daje neuporedivo kvalitetnija vina onda pažljivo pročitaj ovu prezentaciju od početka do kraja, i posebno obrati pažnju na međuvrsne križance 3. generacije.
http://docslide.net/documents/izbor-sorti-za-ekovinmaletic.html

Hvala za link! Pogledao sam sve slajdove. Koliko shvatam tvoja poruka je da odaberem neke naprednije hibride 3. generacije, ako sam baš toliko zapeo za te egzotične sorte?

Eto, ja nisam probao vino od hibrida, makar mislim da nisam. Zato me i zanima koliko su slično, odnosno različito od "običnog" vina. Takođe, zanimljivo bi bilo uporediti neko kanadsko vino i domaće vino od hibrida. Možda ga oni prave na neki drugačiji način, pa bude dobro?

Prosto mi je čudno da se Amerikanci i Kanađani toliko zavitlavaju sa tim sortama i vinima, a da baš ništa ne valjaju? Pročitao sam negde da je vino od hibrida pobedilo na nekom takmičenju i da je dobilo najbolje ocene; sudije nisu znale o kakvom vinu je reč. Ako je to istina, znači da su vina od hibrida ista kao i od v. vinifere?

I za kraj par buteljki Baco Noir-a koje izgledaju sasvim ozbiljno :)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/12/12_baconoir.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=12_baconoir.jpg)

A da se ipak potrudiš pročitati i razumjeti ono što je doslovno napisano jer nije baš korektno drugome poturati tuđu pretencioznost.  

I za kraj... :) Krenuo si sa prvom generacijom direktno rodnih hibrida, sad već postavljaš slike one druge, a kada prestaneš vjerovati senzacionalističkim pisanjima, probaš nekoliko vina pa ih još naučiš i uporediti, i kada ti objektivno nadvlada imaginarno eto te i na trećoj generaciji. Ništa neobično svi prođemo neki sličan put, kad tad.

Daleko od toga da pokušavam da poturim nešto, ne znam ni što bi? Koliko sam shvatio iz tvog posta sa linkom, želeo si da mi skreneš pažnju na hibride treće generacije, zar ne? Termin "egzotične sorte" sam pomenuo misleći na sve hibride zajedno, jer mislim da jesu egzotika, makar u našim krajevima.

Jako malo znam o svemu ovome, a zanima me. Do danas nisam ni znao da ljudi i dalje pokušavaju da unaprede hibride. Mislio sam da je ta priča završena onog momenta kada su Evropljani shvatili da im ne trebaju hibridi, nego je dovoljno da svoje stare sorte nakaleme na američke podloge. Zahvaljujući tebi i linku koji si ostavio vidim da se na hibridima i dalje radi i da postoje nove generacije koje su dobre.

Ono što je mene najviše zanimalo je: da li postoje hibridi vredni pažnje (bez obzira da li su prve, 2. ili 3. generacije) i da li se od njih može dobiti vino isto kao i od starih sorti. Zanima me da li je ignorisanje hibrida i njihova zabrana čist snobizam i protekcionizam  ili se zaista radi o korovu sa kojim se zamlaćuju ljudi u čijim podnebljima ne raste ništa bolje.

Normalno da već postoje, a stvaraju se novi i bude sve veće interesovanje, naročito zamahom i popularnošću trenda ekološkog, biodinamičkog i sličnog vinarenja i vinogradarstva.
Najpopulrnije su  Regent, Solaris... na ovom linku imaš slikovitije i detaljnije nego na prezentaciji koju sam postavljao.
http://www.gospodarski.hr/Publication/2014/17/prilog-broja-sorte-vinove-loze-otporne-na-gljivine-bolesti/8065#.VgrMu_ntmko
... a Panonia, Bačka, Morava su nastale u Sremskim Karlovcima
http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vinogradarstvo/552-ldquoINTERSPECIESrdquo.php

Nije snobizam, jer direktno rodni hibridi nisu mogli dati traženi kvalitet i profil vina. Ovi iz treće ili neke slijedeće generacije su i neka potpuno nova priča. U pitanju je prije svega bila stvarna briga za očuvanje kvaliteta vina ali se ne može zanemariti dijelom i socioekonomski moment. Briga za egzistenciju u isključivo vinogradarskim regionima. Filoksera i ostale boleštine su imala snagu velike i dugotrajne elementarne nepogode u to doba. Zabrana koja je tada donesena se pokazala itekako ispravnom. Postigla je sve ciljeve koje je tada trebalo ispuniti. Podigla vinograde iz samrtne postelje, očuvala kvalitet vina i egzistenciju mnogima.        

Dali su hibridi 3. generacije otporni na filokseru dali mogu da se razmnozavaju iz reznica

Kada sam već začačkao moram odgovoriti iako nije moja oblast.
Stvarno ne znam ali bi me iznenadilo kada bi bili otporni. Ipak su to međuvrsni hibridi u kojima prevladavaju geni europske loze zbog kojih i postižu takav kvalitet vina. Nisu otporne ni loze sa drugih kontinenata ni direktno rodni hibridi ali je šteta daleko manja jer najčešće strada lišće a ne korijen, zbog svog zadebljanja vanjskog sloja pa ga ova uš ne može probiti.

Bistrica, hvala još jednom za linkove!

Što se tiče pitanja iznad - sigurno se mogu razmnožavati iz reznica, kao i sve loze i mnoge druge biljke.

Koliko sam razumeo jedan od glavnih ciljeva stvaranja hibrida jeste otpornost na filoskeru. Što je hibrid manje unapređen (to jest ima više američkih gena u sebi) otporniji je. Kao što Bistrica reče gore najnoviji hibridi (3. generacija) imaju više evropskih gena, samim tim otpornost im je generalno manja. Otpornost na filokseru verovatno varira od sorte do sorte. Ne jednom sajtu sam upravo našao da je Regent "Bred to be Phylloxera resistant." - što bi značilo da je sorta stvorena da bude otporna na filokseru. Dakle, treba proveriti za svaku sortu posebno.

Koliko dugo su reznice žive nakon odsecanja? Da li bi mogle da prežive transport dug 15-ak dana? Postoji li možda neki način da se pripreme za dug transport, npr da se zapečate voskom sa strane gde je odrezana ili slično?

Reznice se drže potopljene u vodi odmah po odsecanju u vinogradu tokom redovne proletnje rezidbe. Uzme se jedna kofa za vodu i reznice se potope 2/3 donjim delom. Ovako potopljene se drže negde u hladu.   Ja sam tako potopljene držao  dve nedelje u vodi   i onda sam ih zapakovao u najlon kese gde sam naznačio koji je donje deo zbog sadnje i  poslao 10-12 reznica u Nemačku. Po prijemu u Nemačkoj moj prijatelj je sadnice potopio još 2-3 dana i onda ih je posao i sve su mu se primile.

Hvala na odgovoru! Znaš li možda koliko je trajao taj put do Nemačke? Nekih nedelju dana, sigurno?

Još jedna stvar - da li su tebe ili njega "davili" što šaljete jedan drugom sadni materijal? Znam da postoje neka stroga pravila za te stvari, ali za par reznica niko neće praviti problem?

Ne znam koliko je trajao put do Nemačke, ali sigurno nije trajao nedelju dana već najverovatnije manje od 24 sata.  Ove moje reznice su prošvercovane u kombiju prijatelja. Sigurno ćeš imati problema sa reznica da ih zvanično uvezeš pogotovo što pretpostavljam da ih hoćeš uvesti sa drugog kontineta, a tu je transport avionom gde su kontrole detaljne pa ih je teško prošvercovati. Koje su sorte u pitanju, možda možeš nabaviti i ovde kod nas, ako ne baš takve onda nešto slično,  pogotovo što kažeš da je u pitanju nekoliko komada.

Nisam mislio zvanično da ih uvozim. Ionako bi se radilo o svega par komada, kasnije bih ja to razmnožio. Mi u porodici volimo da dovlačimo razno bilje sa putovanja :) i na granici nikad nije bilo problema. Svojevremeno sam doneo maslinu iz Grčke, nisam ni razmišljao da bi na granici neko mogao da pravi pitanje. Eno je, narasla skoro 2m, razmnožio sam od nje i par manjih.

Upravu si, mislio sam iz Kanade nešto da donesem. Pre bilo kakve "akcije" rešio sam da se raspitam, te sam poslao email aerodromu tamo kod njih i pitao da li bi par grančica loze predstavljalo problem. Sad čekam odgovor.

Istraživao sam francusko-američke hibride i Chambourcin mi se čini zanimljivim, mislio sam da ga nabavim. Ma, meni je to onako za hobi, pa i ako ne bude moglo - ništa strašno :)

Nebo,nadam se da ces uspeti da "uvezes" reznice chambourcina a ako ipak ne uspes mozes da probas i sa regentom, ova sorta je nastala ukrstanjem chambourcina i diane kod nas rasadnici ne nude ovu sortu ali mislim da je  u Sloveniji ima a to i nije narocito daleko. Vidi i temu o regentu.

Kontaktiram sa nekim vinogradarima iz Kanade, pa ako se poklopi sve donećemo nešto reznica. Vidim da ti je tematika bliska, što mi je drago. Mislim da hibridi zaslužuju veću pažnju, jer nisu ništa manje vredni. Naprotiv, naišao sam na studiju koja govori o količini korisnih materija u raznim sortama. Norton, čisto američka sorta, je najzdravija, zatim ide Chambourcin, a na začelju su neke od najpoznatijih francuskih sorti. Mogu se gajiti bez previše prskanja, povoljno utiču na zdravlje i daju sasvim dobra vina (ako su dobra Amerikancima koji imaju neograničene budžete za degustacije vina iz svih krajeva sveta, verujem da bi bila dobra i nama).

Ako uspem da nabavim reznice javiću kako je sve prošlo.

Naravno da su hibridne  sorte dobre za gajenje, ali ove novije kako se zovu treća generacija koje imamo  i kod nas: http://www.hortikultura.edu.rs/sorte-vocaka-i-vinove-loze-stvorene-u-departmanu.php

Prvo lijepi pozdrav svim članovima i zahvala na znanju koje nesebično dijelite.

Deda (96) od žene godinama pravi vino, bude to dobro. Zadnjih par godina sam mu pomagao, odnosno bio njegov fizikalac, a ove godine, radi određenih okolnosti, neće praviti ništa i pustio me da sam oberem grožđe i uradim što želim.
Sa znanjem usvojenim od njega, i uz puni studiranja savjeta članova ovog foruma, pokušavam napraviti crveno vino.

Vrsta je sekstarda, kako on navodi, jedna od podvrsti direktora. Grožđe je obrano u subotu i radi prijevoza stavljeno u PVc vreće..u nedjelju 04.10. izmuljano i na tih cca 100 l stavljeno 13 g Pyrovina ( s taninom ). Ovih tri dodatna grama ( preporuka 10g/hl ) jer sam kao računao da je pomalo oštećeno zbog prijenosa u vrećama. Izmjeren slador od 70 Oe, pa upotrebljena tablica, forumula i dodano 4 kg šećera rastopljenog u mješavini vode i mošta.   Time sam po svojim izračunima dignuo slador na cca 90 Oe, odnosno 18 ( prva pogreška koje sam svjestan, što nisam izmjerio sad zaslađeni mošt).
Stavljeno u bačvu i dodano 28 g kvasca ( MONTRACHET Saccharomyces cerevisiae) prethodno rehidriranog u 10 puta većoj količini vode ( druga pogreška - voda nije bila zašećerena kako traži uputa na većici). Bačva zatvorena i vrelnjača gore postavljena.
Temperatura prostorije od 16 do 21. Ponedjeljak, prvo potapanje komine...dosta se podigla, nabubrila... Slijedeći dan ( danas ) dva puta potapanje komine, oba puta nabreklo, podignuto... podosta mjehurića, neke pjene baš i ne.
U biti ovo sve i pišem, i javljam se kako bih upitao jel se opravdano brinem što vrenje ( burno ) nije još krenulo? Kad bih ga mogao očekivati i imam li razlog za brigu. Ili kad ću imati ako se nešto ne promijeni? Zahvalan bih bio na svakoj pomoći i savjetu.

Da, deda kaže, da još šećera trebam dodati, dogurati to do 20, i da nisam trebao hladiti tu emulziju vode, mošta i šećera, već je dodati onakvu uzavrelu..
Temperaturu komine, ne znam.

Jesi siguran?

Hm...
28 g kvasca u 2,8 dcl vode zagrijane na cca 35...pričekao 15 min, dodao i 2,8 dcl prethodno zaključalog mošta ohlađenog na cca 35...pričekao 15 min i pomiješao sa cca 5 l isto ohlađenog ostatka prokuhanog mošta ( odnosno dovedenog do ključanja ) i sve zajedno dodao u bačvu...

Pitam jesi siguran da na uputstvu piše da se kvasac rehidrira sa dodatkom šećera?

MONTRACHET Saccharomyces cerevisiae
Proizvod
Selekcionirani kvasac za primjenu u enologiji u mikroglanulama sa visokim postotkom aktivnih stanica ....

Uputstva za upotrebu
Otopiti potrebnu količinu kvasca u deset djelova mlake vode (40°C) koja sadrži 5-10% šećera...

Nema potrebe za tim, ako misliš da ti je zbog toga zakočila fermentacija.
Pravilna rehidratacija kvasca podrazumeva samo toplu vodu, potom u nju dodaješ malu količinu šire iz suda.
Ono što bi kvasce moglo šokirati je razlika temperature šire i startne kulture kvasca veća od 10C.

Šećer se ne dodaje u širu, jer to više nije vino.

To je jedan od razloga što volim da čitam ovaj forum: uvek postoji šansa da naučim nešto novo. Stvarno prvi put čitam ovakvo uputstvo za rehidriranje kvasca. Ja sam to uvek radio u čistoj vodi i posle pola sata dodavao malo soka grožđa ili voća gde želim da zasejem. Kao što i piše ispod: desi se, pogreši čovek.

U opisu postupka naveo sam sve što sam uradio...po dedinim savjetima i još više ovdje naučenom sam sve radio, i kad pretresem sve što sam napravio, uvidio sam ove dvije greške( ako to i jesu - evo za jednu ste mi već pojasnili da i nije, hvala ).

Nego, vraćam se pitanju iz prvog posta, jel bih trebao brinuti što nije krenulo burno vrenje, ili kad bih trebao brinuti jer nije?

Kod crnih vina burno vrenje nije izraženo kao dod bijelih vina. Najvažnije je da je zavrelo na masulju i to je dovoljno. Kasnije nakon prešanja i odlijevanja vrenje koje više i nije tako izraženo vrenje se nastavlja.
Mislim da nemaš razloga za zabrinitost.

Šećeri u redihidriranju se ne stavljaju, mošt je dovoljno sladak.

Javi kad isprešaš kako je ispalo.

Direktor je vrsta grožđa koje se tradicionalno uzgaja u Hrvatskom zagorju još ga zovu tudum, izabela ako je to onda se od njega dobije jako niska kvaliteta vina.
Mislim da je u Francuskoj zabranjen Blumoon će znati

Direktor bi bio naziv za "direktne" ( necijepljene ) hibride američke loze...koliko znam, iste su uvezene nakon što su filoksera i ostale bolesti poharale vinograde, te se otkrilo kako su ovi direktori otporni na sve te nevolje. Obično ih ljudi imaju oko kuća, na brajdama ( što je i kod mene slučaj ). Najpoznatiji sorte ( ili možda preciznije reći, nazivi ) su tudum, izabela, noja...deda tvrdi da je naziv ovog njegovog sekstarda - vrlo malo rezultata nalazim o tome imenu guglanjem, ali se spominje, kao podvrsta. Čovjek ima 96 godina, riznica je znanja i iskustava, a cijeli proces pravljenja sam je odrađivao do prije tri godine kad sam se uključio kao fizikalac. U selu su svi pravili vino, no njegovo je oduvijek na glasu kao izvrsno, on je proizvođač misnog za njih.
Svjestan sam ja da to nije baš neko ludilo od vina, no iskreno ja uživam u njemu, a i pohvale je dobio od svakog ( laika, jel ) koji ga je probao. Prateći njegove postupke, vidio sam dosta grešaka koje nije problem ispraviti ( od urednosti ( najviše!), pravovremenog pretoka ...), a uz čitanje (najviše) ovog foruma, uvidio sam koje bi se još stvari dalo unaprijediti.
Hm, on mi sad opet govori da dodam još šećera ( otopljenog i bez hlađenja - kako bi i time podigao temp. ) i nek pretočim, maknem sa komine za 4,5 dana ( odnosno, sutra ili za dva dana ), te da se vrenje odradi, nastavi u drugoj posudi ( u mom slučaju demižonu staklenom od 50 l)... tako je on to odrađivao..
Nisam baš sad pametan kako postupiti, moja namjera je bila danas ( treći dan od stavljanja u bačvu ) dodati hranu za kvasce, i nastaviti čekati, uz potapanje dva puta dnevno, a 7-og dana otočiti.
Javiti ću daljnje rezultate, naravno, hvala svakako za savjete.

Brajda jel to vinjaga? I u mom kraju ima ljudi koji se hvale kako su ubrali 25kg grožđa sa vinjage po jednoj biljci a zatim se čude što imaju tako malo šećera i vino je bez ukusa i mirisa skoro. Ne biva to tako inače ne bi francuzi skidali sa čokota na 2 kila.

Ionako sa mojih cca 150 kila ( u dobroj godini ) grožđa ( loše sorte ) nema ozbiljne priče.

Kako sam rekao, moštomjer je pokazao 70 Oe, što je mene ( neugodno ) iznenadilo, s obzirom na slatkoću koju grožđe ima prilikom kušanja. Dedu nije iznenadilo, i govori kako je najviše što je on u desetljećima branja i mjerenja uspio izmjeriti, jedva 80. Onda to šećerom popravlja i navodi da ću bez njega, dobiti kiseliš.
On pije 1 čašu dnevno, zadnjih 40-ak godina. Vitalan je i bistar.
Baka je rekla kako je prema njoj postao užasan otkad je izgubio svoju mušku moć, u 89-oj god. života  :lol:

Utvaram si kako to ima veze sa tim vinom, pa ono, volio bih ga proizvesti.  ;D
Da ne spominjem kako sam namjerio napraviti ga i boljim od njegovog, malo dokazivanja, ovo ono. A i usrećilo bi ga to.

Je, vinjaga bi bila brajda, kaže gugl.
Vidiš, ovaj tvoj post, tako kratak, mi totalno otvara oči. Nikad čuo o ovoj francuskoj metodi, ali nikad nisam ni razmišljao o tome, niti na takav način. Loično je ovo što govoriš, i bez daljnjeg istraživanja, potpuno mi je jasno što pričaš  :thumb:

Je, vinjaga bi bila brajda, kaže gugl.

U Dalmaciji se to zove odrina

Dok sam dolje živio moja ulica se zvala put odrine  :scr:

blumoon još je izabela dosta zastupljena i koliko znam nije zabranjena na radost svih zagoraca

u zagorju žive pijanci a u istri su to somelijeri :D:

Seksarda je Izabela (Isabelle, Fragola, Albany Surprise, Bangalore-Blue).
Direktor – direktno rodni hibrid, međuvrsni križanac vinove loze vrsta Vitis labrusca i Vitis vinifera.
Zabranjeno ga je proizvoditi i prodavati pod kategorijom i nazivom za vino. Normalno da nije i ne može biti zabranjeno to raditi pod nekim drugim nazivom pa se tako nešto u svijetu proizvodi i prodaje pod nazivom Fragolino, Uhudler, Radedu...

Је ли дозвољена производња вина од ових хибрида за тржиште?

И како се увози сорта и региструје да би то била ако већ није?