Sve o Vinu Forum

U knjizici o podizanju vinograda nasao sam da je u prve dve-tri godine pogodno da se gaje i neke medjukulture u vinogradu. Interesuje me samo kao `zelenisno djubrenje` vinograda . Da li je to tacno i ako jeste sta gajiti izmedju redova ?

najbolje da si jesenas poseja stocni kelj sortu NS-Bikovo ona ostvaruje prinos do 50  tona po hektaru zelene mase

mozes i perka da zasejes ...ja sam njime zadovoljan ili spanac

molio bih za savet.od subote pa do danas mi se zasusile skoro sve sadnice.vinograd je posadjen pre mesec dana i taman je lepo poterao kad ono problem.pogledajte slike pa ako neko ima predlog neka kaze.unapred hvala(http://img2.imagetitan[URL=http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_12052009475.jpg][IMG]http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_12052009475.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_12052009474.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_12052009477.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_12052009477.jpg).com/img2/small/24/24_12052009474.jpg[/IMG][/URL]

evo jos slika(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_12052009475867.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_12052009475867.jpg)i jos jedne(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_12052009474374.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_12052009474374.jpg)

ovog proleca je bilo malo padavina najverovatnije da je to razlog zasto se susi, ako imas mogucnost da ga zalijes, ja sam prosle godine iako su kalemovi bili parafinisani pravio kucice od zamlje jer sprecavaju isusivanje mladih neznih lastara malo kasnije su izbili ali je prijem bio 100%

Pre par dana sam završio sadnju 3900 čokoti, koje sam uzeo od Bojoni-ja (sertifikovan kalem), pa od ministarstva treba da dobijem subvencije (270 din po čokotu). Sadio sam hidroburom i prilikom sadnje potrošnja vode je bila oko 0,5 l po čokotu. Dva dana nakon sadnje sam takođe hidroburom zalivao. Zabodem hidrobur oko 15 cm od glave čokota, pa ukoso do korena pustim oko 1,5 l vode.
Već se vide pupoljci na Kaberneu, Shardone-u i Rajnskom Rizlingu, jedino Merlo malo "koči" (računam da je to zbog sorte).

malopre sam se vratio iz vinograda,zemljiste je isuvise vlazno da ne kazem da je blatnjavo.Razgrtao sam nekoliko cokota i naisao na sijaset kojekakvih insekata pa sam isprskao insekticidima.Videcemo reakciju.

I ja muku mucim sa tim problemom. Sve su krenule kako treba i onda samo odjednom vidim da se suse. vinograd mi je uz kucu tako da redovno zalivam,i opet ista prica:jedan deo sadnica krene  i kada istera 2-3 santimetra ,samo se osusi. To se ponovilo vec 3-4 puta i sve u krug:potera nove i opet se osuse. Ima li ko kakav savet?

konacno sam uplatio internet pa mogu da se druzim sa vama.Koliko vidim mrvica ima slican problem kao i ja.Kako sada stvari stoje moj prijatelju nije u pitanju ni zalivanje ni bolest vec smo prevareni za kalem.Ja sam nosio prvo sasusene lastare pa nakraju sam izvadio iz zemlje nekoliko cokota sa i bez lastara i nosio kod inzenjera za vinogradarstvo.Sve se u sustini svelo nato da koren uopste nije krenuo da se razvija i da pojedini kalemi uopste nisu srasli na spojnom mestu.Kod mene od posadjenih 220 cokota primilo se tek nekih 30 i to se i oni muce da opstanu.Pusticu ih do septembra pa ce mo videti hoce li se jos neki primiti,ali po svemu sudeci bice nove sadnje.Molio bih komentar

Odlican procek, primilo se nesto malo vise od 13% sadnica.
Salim se malo i stajem ti na muku, nemoj da se ljutis ;)

Jesi li siguran da je problem samo u kalemovima? Cudi me da neko ko se bavi proizvodnjom sadnog materijala moze tako traljavo odraditi posao...

Stvarno ne znam sta da ti kazem.Strplenje me je vec izdalo.Prvo sam dobijao savete da je u pitanju crveni pauk,pa sam prskao protiv njega,pa je onda bilo da nema vlage.Otkopavao sam sadnice ali je zemlja ipak vlazna u dubini.Mislio sam da sam ja nesto pogresio oko sadnje pa sam nekoliko cokota kompletno sa zemljom nosio kod agronoma i otklonio sam i tu sumnju.Sad jedino ostaje sama biljka.Mada bilo je i nekih misljenja da je sama lozna podloga bila zarazena,ali ja to stvarno ne bih znao.Ovih dana treba da odnesem zemlju na analizu da otklonim i tu sumnju,jer dzaba cu ja ponovo saditi ako zemlja nesto ne odgovara lozi.Inace kalem sam uzeo preko jednog coveka iz okoline Leskovca a po mom saznanju kalem su proizveli MILIVOJEVICI iz Bele Vode kod Krusevca.

Upravo to je rizik kupovine jeftinih sadnica kupljenih "kod nekih ljudi".Posle toliko ulozenog novca u pripremu zemljista,stubova,zice,sadnje i dr.ljudi odlucuju da ustede bas na sadnicama a to nikako ne bi trebalo.Bolje je kupiti kalem kod proverenih proizvodjaca,u slucaju da nesto ne valja moze se reklamirati uz racun ili prijaviti inspekciji,tuziti i sl. u slucaju da ne zele sami da rese problem.

Videcemo sta ce biti do jeseni,ali sad sam u nedoumici oko sadnje,dali da sadim u jesen ili da opet cekam prolece

Kod nas u Bosni, pitomi obronci Kozare, kalemari iz Kruševca su na dobrom glasu.
Doduše ja sam sadnice nabavljao u Italiji, sa sertifikatom i svim papirima sam dobijao istu cijenu kao za sadnice iz Srbije kad se prodaju u Bosni, mislim na sadnice iz provjerenih rasadnika. Ono što me zaima jeste da li neko zna koja je cijena na veliko, tipa 5000 čokota, kod pouzdanih kalemara direktno ?

Pozdrav Vladislav
Prijedor, RS
BiH

Dajte,ko je ovog proleca sadio lozne kalemove i zadovoljan je neka mi napise gde je uzimao kalemove da ne bih dva puta istu gresku pravio

Ja razumem da je lakse traziti gresku drugom nego sebi. Ali, gledajuci ove slike, nije mi jasno kako si obezbedio rastresitu sipku zemlju koja je potrebna da prekrije koren 10-15 santimetara. Ono sto se sad vidi, zemlja nije uradjena za uspesnu sadnju vinograda. Kada posadjeni kalem krene to je dobar znak da je kalem koji si sadio dobrog kvaliteta. To sto koren nije krenuo je najverovatnije lose pripijena zemlja . Cak i ako si hidroburom sadio u ovako pripremljenu zemlju prijem bi bio pod znakom pitanja.
Prvo, zemlju moras izrigolovati na dubinu ne manju od 0.5 merara naravno ako mozes dublje to bolje.
Nakon oranja zemlja mora biti dobro usitnjena. Ako sadis u  kopane  jame, onda orezan koren treba umociti u zemlju uzetu sa vece dubine pomesanu sa svezom kravljom balegom i uz dodatak vode napraviti blato gustine kao za palacinke u koje ces umociti koren. Ovo sluzi da bi zemlja bolje prionila za zile, a balega je ovde samo dezinfekcija i ako izostane nece uticati na prijem. Kada postavis kalem u jamu i prekrijes koren 10-15 samtimetara dobro usitnjenom zemljom, zemlju treba dobro nagaziti nogom. I onda bilo da sadis u jesen ili u prolece, bilo da sadis u veoma vlaznu ili suvu zemlju, moras nasuti kofu vode, ovde voda ne sluzi zbog vlage vec da isteras sav vazduh oko zila i da time obezbedis dobo prijajanje zemlje za zile. Mislim da si ovo Ti izostavio i da je to glavni razlog sto loseg prijema.
Sve ostalo iako je vazno za eksploataciju vinogarada za sam prijem je od manjeg znacaja.
 

Molio bih mrvicu da napise gde je kupio kalem,posto imamo isti problem

Moje mišljenje je da uzrok sušenja treba tražiti u tri moguće greške, i to pojedinačne, a svaka nezavisno može izazvati sušenje loznih kalemova. Prvi mogući zrok je loša sadnja, a u smislu da pri sadnji nije itisnut vazduh, tojest nije dobro sabijena zemlja oko korenovog sistema.Drugi, zaražena  podloga. I treći najrealniji je loš kvalitet podloge, koja nije rasla u rastilu, pa je došlo do nepodudarnosti debljine centralnog kanala za dovod mineralnih materija iz korenovog sistema u nadzemni deo loznog kalema. Naime mnogi kalemari pribegavaju sakupljanju podloga iz "divljine" koja najčešće raste pored većih vodotokova, a čije je srce mnogo šire od klasičnih podloga dobijenih kultivisanim putem u rastilu.

Peco,problem nije istisnut vazduh,barem sam zemlju dobrano izgazio oko kalema.A sto se tice podloge,vec sam dobio savet da je podloga mozda jos u rasadniku bila zarazena.Sad ja nisam nikakav strucnjak ali sam probao nekoliko kalema.Palcem sam im savijao kalemljeno mesto i pojedini su se lomili,sto verovatno znaci da nisu lepo srasli.Videcemo sta ce biti posle ovih obilnih kisa sto su pale ovih nekoliko dana.I ako neki kalem jos uvek ima neku rezervu u sebi on bi morao da potera kad ogreje sunce,a ako ne onda ih vadim u jesen i sadimo ponovo.

Pozdrav svima, moj vinograd do sada je lepo napredovao ali sada su mi se javili neki problemi sa Muskat Hamburgom, lisce je pocelo da se uvija prema gore,  ne znam da li je to od plamanjace ili od necega drugog? Do sada sam prskao samo tri puta protiv plamanjace sa Mikalom http://www.bayercropscience.rs/fungicidi/mikal-flash.html (http://www.bayercropscience.rs/fungicidi/mikal-flash.html). Nadam se da ce neko znati sta je u pitanju i da ce moci da me posavetuje sa cime jos treba da zastititim vinograd.

Sto se ostale nege vinograda tice redovno okopavam i pre neki mesec dana sam bacio 30-40 grama KAN-a oko svake loze. Zanima me da li treba i krajem ovog meseca opet da bacim KAN ili mozda bolja prihrana sa nekim folijarnim djubrivima?

Jos me zanima kolko je potrebno ostaviti isteralih lastara po lozi? Kod mene na nekoj ima 4, na nekoj 2 a na nekoj samo jedan lastar. Do sada sam redovno skidao zaperke po savetu komsije ali nisam siguran da to treba da se radi jer loza strasno brzo raste u vis? Tako imam neke loze koju su vec preko 1,8m i presle su stubic koji sam ukucao i sada nemam za sta da ih vezujem i moram da pocnem da postavljam spalir. Sto se tice spalira zanimam me da li raspored zica zavisi od sorte do sorte grozdja? Ja konkretno imam zasadjeno Musakt Hamburg, Ljanju, Lastu i Moldovu i razmisljao sam da postavim stubove 70cm u zemlju, 170cm da budu iznad zemje, prva zica na 50cm od zemlje, sledeca na 40cm od prve, i treca na 40cm od druge. Cokoti su na rastojanju 1,1m jedan od drugoga. Za uzgojni oblik mislio sam da koristim Gijov jednogubi oblik cokota jer mi deluje najjednostavnije ali ne znam koliko je on pogodan za ove sore grozdja koje sam naveo?

Znam da je puno pitanja ali mislim da su interesantna za svakog pocetnika i nadam se odgovorima  :thumb:
Unapred hvala i poz.

najbolje bi bilo da slikas listove jer razloga je puno za te simptome. plamenjaca nema te simptome
sto se tice kan-a nemoj da preterujes sa azotom jer loza treba lepo da sazri a azot produzuje vegetaciju a po porastu od 1.8 m vinogradu azot ne fali. najbolje je da imas 3 lastara po cokotu od kojih ces jedan rezati  na jedno okce pri zemlji u slucaju da jedan od dva rodna kraka izmrzne da imas odmah spremnu zamenu dok loza ne ojaca jedno tri godine a posle ostavis samo krakove.
za rastojanje od 1.1 metar u redu pogodniji ti je gijiv dvogubi zbog polariteta loze. a raspored zica bi trebao da ide jedna,jedna,dve,dve.

Po onom kako si opisao ne radi se o bolesti vec o posledici zastite mladog vinograda. Nema nikakve potrebe da mladi vinograd stitis sa sistemicima. Mikal u sebi sadrzi i folpet koji kada se nakupi na mladom listu moze dovesti do uvijanja lista. Mladi vinograd je dovoljno stititi preventivno i sa najnizom dozvoljenom koncentracijom nekim od kontaktnih fundicida. Kao sto je Darko rekao "ne preteruj sa djubrenjem" poslednje djubrenje bi trebalo izvesti do kraja aprila, darko je objasnio i zastu. Sve navedene sorte mozes rezati na  luk i kondir, ali i ljana i lasta i moldava bolje uspevaju ako formiras poviseni uzgojni oblik 60-70 santimetara prva zica. Lastare koji su prerasli stubic izvrsikaj (skrati ) malo iznad stuba. I mladi vinograd moras stititi i od pepelnice dovoljno je neko sumporno sredstvo ali opet vodi racuna  da ne preteras sa koncentracijom i da ne naneses previse sredstva na vinograd (kada oprskas ne bi smelo da se sa par koraka vidi da si prskao). Nadam se da su ove kise isprale kan i da neces imati vecih problema sa dozrevanjem rozgve, ali u svakom slucaju na kraju vegetacije dobro nagrni zemlju na prva 2-3 okca kako ne bi izmrzli. 

Mozete mi reci konkretno naziv nekog preparata protiv pepelnice da znam sta da trazim?

Ako u prodavnici trazis sumporni preparat dobices onaj koji imaju i to ce biti dobro. Svi sumporni preparati za aktivnu materiju imaju sumpor a razlika je samo u proizvodjacu i u rastvaracima pa se lakse ili teze rastvaraju u vodi.. Ali da Ti nabrojim neke redom kako mi padaju na pamet a ne po kvalitetu: Kumulus-DF, Thiovit, kosan, kvasljivi sumpor, Webwsan, Sumpor-SC, Super sumpor i  da ne nabrajam dalje. Bilo koji da koristis deluje kao kontaktni fundicid i isparavanjem pa je potrebno da temperatura bude iznad 15 stepeni celzijusa, kako najavljuju visoke temperature idi na minimalnu propisanu koncentraciju. Svako od ovih sredstava mozes pomesati sa bakarnim preparatom a kako je ovogodisnji zasad preporucujem bakarsulfat (bordovska curba) i ovde idi na najnizu koncentraciju. Kada ja prskam tako mlad vinograd prolazim sa atomizerom kroz svaki 2-3 red i otvorim samo jednu  najmanju diznu (roza ili zelena) Najvaznije je da ne okupas mlad vinograd vec da ga ovlas oprskas. Osim okopavanja suzbijanja korova (NE hemiskim sredstvima kod vinograda mladjeg od 4 godine) druge radnje nisu potrebne do kraja vegetacije.

Na Muskat Hamburgu mi se i dalje uvrce lisce. Zadnjih 7 dana nisam ni sa cim prskao i mladi list koji istera za dan dva pocne da se uvrce. Evo neke slke, mada nisu najbolje, pa ako neko moze da mi kaze sta je to.
http://img98.imageshack.us/i/dsc00001rmx.jpg/ (http://img98.imageshack.us/i/dsc00001rmx.jpg/)
http://img13.imageshack.us/i/dsc00002nun.jpg/ (http://img13.imageshack.us/i/dsc00002nun.jpg/)
http://img13.imageshack.us/i/dsc00003kfj.jpg/ (http://img13.imageshack.us/i/dsc00003kfj.jpg/)
http://img98.imageshack.us/i/dsc00004nhb.jpg/ (http://img98.imageshack.us/i/dsc00004nhb.jpg/)
http://img442.imageshack.us/i/dsc00005i.jpg/ (http://img442.imageshack.us/i/dsc00005i.jpg/)
http://img522.imageshack.us/i/dsc00006zdt.jpg/ (http://img522.imageshack.us/i/dsc00006zdt.jpg/)

Iz slika se ne vidi bas dobro pogotovo sto nisi snimio na cokotu vec si otkidao lisce pa slikao. Ali ipak bi se moglo reci da je problem sto je vinograd zedan. Kod vinograda stvar stoji ovako, kada nema vlage onda  listovi  dobijaju oblik tocira kako bi skupili sto vose jutarnje rose i ili kise i sproveli do korena, za ovu pojavu kazemo da je vinograd zedan. Posle ove faze, ako vinograd ne nakupi potrebnu kolicinu vlage, lisce se opusti, klone, a za ovu fazu nedostatka vlage, kazemo da vinograd tuguje. kada utvrdimo da vinograd tuguje to je poslednji momenat da se zalije, inace moze doci do propadanja cokota. Ovo se moze dogoditi i kod starog vinograda, ali kako stari vinograd ima neuporedivo dublji koren ove godine takve pojave nema, dok je kod mladog viinograda ovo skoro redovna pojava ako nije izvedeno jedno do dva zalivanja u pravom momentu. Dakle, zali vinograd hudroburom ili prosto pored svakog cokota iskopaj jamicu pa u nju 10-15 litara vode, kad voda usahne zagrni jamicu.

Slucajno sam video tvoje postove i slike, kao prvo zemljiste na slici ti nije dobro pripremljeno, kao drugo ovog proleca jeste bilo problema sa susom, i tvoje zalivanje hidroburom je smesno, raspitaj se kod nekog ozbiljnijeg inzenjera, kao trece to sto si ti radio palcem i uspeo da slomis na spojnom mestu kalem je takodje smesno jer nemas ni potrebno znanje ni vestinu za tako nesto tj probaj da slomis kalem na taj nacin van spojnog mesta. Najveci problem u Srbiji je sto bi svi da se bave svacim a da pre toga ne konsultuju strucnu pomoc koju ce da plate i na taj nacin izazovu odredjenu dozu odgovornosti. Pre sadnje si trebao dobro da pogledas kalem, tj kako je sraslo spojno mesto, razvijenost korena, kalem okca na lastaru kao i kako fizicko tako i zdravstveno stanje kompletnog kalema pa tek onda da kupis taj isti kalem, a ne posle 2 meseca nagadjanja ne valja kalem.

Drugari,
da li neko može da da savet šta je neophodno i kojim preparatima (po redu) tretirati mladi, tek posađeni vinograd u prvoj godini?

Vreme sadnje je u jeku i verujem da bi oživljavanje ove teme pomoglo mladim vinogradarima...

hvala unapred ;)

matej...koliko je meni poznato zaštita mladog vinograda u 1. godini se ne razlikuje mnogo od zaštite odraslog vinograda jedino što ne moraš da štitiš protiv sive truleži jer nemaš grozd.tako stoji stvar i sa preparatima, ne postoje posebni za mlad a posebni za star vinograd
druga stvar je što se u prvoj godini greške ne praštaju pa moraš da budeš maksimalno oprezan i da deluješ preventivno čak i ako samo sumnjaš da postoje uslovi za kretanje bolesti ili razvoj parazita.kod biljke koja ima 2-3 lastara odnosno 20-30 listova borba se vodi bukvalno za svaki list.
ali opet kod mladog vinograda ako i uradiš neko prskanje više nećeš mnogo da štetiš finansijski jer ti treba daleko manje vode i manja količina sredstava za zaštitu.
dakle savet je ne štedi, ako si u dilemi šta da radiš, nemoj mnogo da razmišljaš-prskaj.

matej...pročitao sam negdje, kako  to obićno biva prekasno, opasku da treba zaboravit na sumpor u mladom vinogradu.
Sada na svom primjeru mogu samo reći izbjegavaj sumpor.

hvala drugari, naoštravam se polako... :thumb:

Pozdrav,
ove godine sam posadio 500 trsova vinskog grožđa, graševina, rajnski rizling, merlot  i cabernet. Vinograd je blago okrenut prema sjeveru, ali je poprilično osunčan i dovoljno provjetren (tako mi reče jedan naš "stručnjak"). S obzirom na svakodnevne kiše kod nas u okolini Gradačca (BiH), kako obaviti prskanje, i da li obaviti prskanje, kada je vjerovatno da poslije toga padati kiša? Hvala

Nega vinograda u prvoj godini, a u smilslu zaštite je vrlo jednostavna, pored odbarne od korova, osnovna zaštita se odnosi na sprečavanje pojave plamenjače, pepelnice i grinja(mislim na one koje napadaju zelenu masu), pa je preporuka da se ta zaštita obavlja sa nešto blažim preparatima koji se koriste za suzbijanje pojave plamenjače i pepelnice kao i grinja ako ih ima. Kao što znate preparati za suzbijanje plamenjače su najčešće na bazi bakra, a za suzbijanje pepelnice na bazi sumpora, pa se za mlad vinograd i trebaju smao oni i koristiti, nema potrebe za nekim jčim, novijim sredstvima, jer je mlada loza dosta osetljiva na sve pa i na strong preparate. Sva dalja obaveštenja možeš dobiti u tvojoj okolini, a u poljoprivrednim apotekama koje vrše prodaju tih sredstava. Ako je preporuka da se naprimer jedno sredstvo koristi u koncentraciji, doziranju, 50grama na 100litara vode ti za mladi vinograd doziraj 35grama.
Još jedna važna preporuka za novo podignute vinograde, a neodnosi se na zaštitu: Obratite posebnu pažnju da vam se nerazvije lažni-površinski koren neposredno ispod površine zemlje, jer ova kišna godina pogoduje pojavi tog lažnog korenovog sistema. Pažljivo prstima oko svakog kalema odgrnite zemlju na dubini 4-5cm i proverite dali ga ima, ako ga ima odstranite ga makazama za rezanje vinograda, a zemlju opet poravnajte, vratite na mesto.
Druga stvar se odnosi na izbijene lastare iz kalema. Pošto je predpostavka da ste uz sve novo posađene čokote  postavili kolac, novo izbijene lastare labavom vezom (sistem osmice), kada pređu visinu od 20 cm, pažljivo privežite uz kolac. Mala osnova, opterećenje težinom zelene mase, novo izbili lastari su vrlo nežni i otežali pa su skloni lakom očenjavanju, zato ih treba na taj način obezbediti da ojačaju i prežive. Iz jednog kalema maksimalno ostavljajte po dva lastara, ako ih ima, a sve ostale pažljivo uklonite, očenjavanjem, pazeći pritom da preostala dva imaju razmak i da su najbolja po kondiciji rasta.

Hvala Peca, vrlo slikovito. Da li će smetati ako poslije prskanja padne kiša, hoće li neutralisati to moje prskanje?

Kiša će delimično sprati sredstva koja si upotrebio za prskanje, ali ti preporučujem da nasto litara rastvora za prskanje ubaciš jedan litar mleka, da bolje zalepi na zelenu masu, ili 0,5 litra piva, to će produžiti efekat zaštite i zadržavanja sredstva na čokotima, tako da nemoraš da mnogo puta ponavljaš prskanje.

Bit će urađeno kako si rekao. Hvala lijepa.

malo ću da se nadovežem na pecin post izlažući se opasnosti da me stigne njegov crnac iz smedereva ;D
mislim da kod ove metode litar mleka ili flaša piva idu na prskalicu od 400 litara jer bi po pecinom receptu trebalo 4 piva za prskalicu i još pivo za traktoristu pa ispade da vinograd pije više od svog gazde! :whistle:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_19052010246.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_19052010246.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_19052010245.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_19052010245.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_19052010244.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_19052010244.jpg)

Pozdrav svim znalcima,
jučer sam mislio prskati loze protiv plamenjače, s obzirom na njihovu veličinu (slike u prilogu) ima li potrebe to raditi,
hvala svim na odgovoru
ugodan dan

Mislim da bi trebalo po pecinom receptu smanjene koncentracije sredstava /70%u odnosu na preporucenu/kada  sam ja podizao vinograd mislim da ga nisam prskao ovako malih lastara ali obzirom da bi za ovako mladu biljku plamenjaca bila pogubna zasto prepustiti slucaju konkretno mislim da je slist blizu zemlji da ce rastom temperatura doci do velikog isparavanja i............

Potrebno je da sačekaš da se vreme malo sredi, u smislu stabilnosti, pa sa blagim rastvorom oprskati. ovakvo vreme sada pogoduje razvoju pepelnice, a obzirom da je loza još mala i nije zagušena zelenišnom masom, nema opasnosti za tebe.
PS: Jedna važna NAPOMENA: kada postavljate fotografije bilo bi poželjno (da ponovim: bilo bi poželjno, ne obavezno) da preko foto šopa ili sličnog programa smanjite rezoluciju na 1200x800. Ovo pišem zbog toga što mnogi koji imaju slabiji internet nemogu tako brzo da otvore fotografije, pa najčešće odustanu od toga, i ostanu prikraćeni da vide i vizuelni prikaz. Hvala i nezamerite!

Sta raditi u mladom vinogradu kada se pojavi plamenjaca?Kako spasiti list?kontaktnim ili sistemikom

moj ti je savet da kada se pojave simptomi plamenjače uradiš zaštitu sistemicima jer oni upravo i služe za primenu u takvim slučajevima(Mikal flash,Ridomil gold,Equation pro i dr.)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_1206201026391.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_1206201026391.jpg)
S obzirom na nesnosne vrućine ovih dana, te na navalu ambrozije i ostalih korova na moj vinograd, isti sam okopavao-plijevio motukultivatorom. Koliko mi je to pametno, te da li u tome griješim?

Hvala svima na odgovoru, pozdrav. :thumb:

nema tu greške Mimko, s obzirom da ti je vinograd mlad ono što mu najviše i treba pored zaštite od plamenjače i pepelnice, jeste trebljenje korova i borba protiv njega....na koji način će se to obaviti potpuno je sve jedno, bitno je da ga nema. s tim što moraš obratiti pažnju da ne povrediš mladu lozu dok čistiš oko nje...
...ja sam to u ovom stadijuma vinograda radio ručno, ali sve je pitanje ukusa i raspoložive mehanizacije, bitno je da je korov ne guši razvoj mladog vinograda...
samo napred! :thumb:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_27062010275.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_27062010275.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_27062010274.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_27062010274.jpg)


Pozdrav forumaši,
nalazim se u jednoj dilemi. Da li je kod mladog vinograda potrebno uništavati travu između redova, ili je dovoljno samo plijeviti oko loza. Svoj vinograd obrađujem motokultivatorom. Da bi travu između redova totalno uništio potrebno je frezati malo dublje, s druge strane kada na tako isfrezano padne kiša onda se po 3-4 dana nemože hodati po vinogradu, bude blato, te noga propadne do pola čizme. U prilogu dajem slike svog mladog vinograda, sa obadvije opcije. Molim da ukoliko neko ima kakvih prijedloga, sugestija ili pohvala, neka slobodno napiše. Takođe bi vas molio da ubacite i vi koju sliku svojih vonograda. Ugodan dan svima.

Mimko,
ja bih se odlucio za cizme na nogama nego da gledam travu u vinogradu. Pa nece valjda kolo da igras tamo? A valjda ce i ove kise vise da prestanu a i juli mesec nam je stigao

Sto se tice trave Mimko moj ti je savet da prve dve tri godine kultiviras i nedas travi da se zapati a posle kako hoces jer ima studija gde govori da je prinos veci kod vinograda sa medjurednim zatravljivanjem sa tim da ti je izmedju cokota sve cisto.Imas nesto o tome u Biotehnici vinove loze od Pr.Milosavljevica pa pogledaj.

U nekom od postova sam pročitao da se prve godine ostavljaju samo dva lastara, a svi ostali da se kidaju, da li je to tačno? Takođe me zanima da li je potrebno kod mladih loza koje su izrasle preko kočića, onu razliku koja se nema za šta vezati, da li da to siječem?

 :scr:

Ja sam ostavljao po 3 lastara prve dve godine. 3 lastara samo za svaki slučaj (može da se slomi, da ga pojede zec...).
Ono što nemaš gde da vežeš možeš slobodno da odsečeš, ako lastar ne ostaje prekratak za sledeću godinu, kako bi mogao napraviti luk (ako radiš špalir).

Pozdrav ljudi. Imam par pocetnickih dilema, pa se nadam da bi nekao mogao da pomogne. S proleca sam posadio 20-tak cokota moldove i evo o cemu se konkretno radi:

1. Koliko lastara izniklih iz posadjenog kalema se ostavlja?
Ja sam uglavnom ostavljao po jedan, najjaci, a ostale skidao i to veoma rano (jos pocetkom maja). Na nekim kalemovima, medjutim, gde nije bilo izrazitog favorita, ostavio sam dva. Da li sam dobro postupio?

2. Svi kalemovi su se primili, ali ne napreduju svi podjednako dobro. Neki su vec uspeli da prerastu poslednju zicu (2m!!!), a neki jedva da su presli prvu. Da li je potrebno skracivati ove visoke lastare i ako jeste na koju duzinu?

3. U poslednjih par nedelja poceli su intenzivno da se pojavljuju zaperci na ovim lastarima prvencima. Da li ih je potrebno uklanjati, odnosno da li prica o prekracivanju zaperaka vazi i za godinu sadnje?


Sa nekim pitanjima sam malo zakasnio, ali da bar znam za ubuduce.

Milan

Zavisi koji uzgojni oblik ces kasnije praviti. Obicno se ostavljaju dva letorasta, najvise zbog toga ako se jedan osteti da ostane nesto.
Dugacke lastare nije problem skratiti jer tako se i preporucuje, da se lastari zalome zbog boljeg sazrevanja da ne izmrznu na zimu a i bev je da vise preko zadnje zice...
Mislim da treba skidati zaperke da bi se glavni letorasti sto vise razvili, mada neko kaze da ne mora.

zaperci se obično skidaju (ako je manji zasad) jer ne stignu da sazru do kraja.mada kažu da ne bi trebalo redukovati lisnu masu u prvoj godini nekim većim zahvatima.izgleda da je to ostavljeno svakome da odluči po svojoj savesti.ni u literaturi ni u praksi nisam se sretao sa nekim posebnim merama vezanim za prvu godinu po sadnji osim vezivanja i zalamanja vrhova.često se samo veže uz kolac pa šta bude a obično bude dobro.
čitao sam neke studije gde tvrde da su pupoljci iz kolenaca(tj.lastar iz tog pupoljka), gde je prethodne godine ostavljen razvijen zaperak rodniji.teško je to potvrditi ili demantovati bez nekog ogleda.

Ja sam ostavio dva letorasta, jedan cu ukloniti a drugi cu da ostavim za rezidbu na lukove i u drugoj godini cu ostaviti cetiri a u trecoj odstraniti dva losija. Dali je bolje sad u jesen rezati ili u prolece.

Bolje je u prolece

  za zelenisno djubrenje se koriste leguminozne biljke odnosno biljke koje fiksiraju azot. Tu spada detelina, lucerka, grasak, lupina, pasulj odnosno mahunarke. Ja mislim da bi bilo najbolje detelinu posto ona voli sumpor koji se inace unosi u zemljiste prskanjem lozom. Zaoravanje vrsiti u toku cvetanja, pre formiranja semena...

Ako si adekvatno nađubrio vinograd pre podizanja, zašto bi onda "pravio" zelenišno đubrivo?
 :scr:

u nedostatku stajnjaka ili ako je zemljiste podlozno hidroeroziji, radi povecanja ukupne organske materije odnosno humusa u zemljistu ...

E to je već nešto drugo, sinak! :thumb:
A što se tiče hidroerozije.....hmmmm, pa više obrati pažnju na pravac redova, malo ih ukosi u odnosu na pravac spiranja zemljišta!

ako je vec duze vreme u explataciji, kako da ga ukosim!?
e da medjuuseve bi mogli i da praktikujemo ako zemljiste ima u suvisku nekih elemenata a trenutna kultura (loza) nije u stanju da ga bioloski apsorbuje u vecim kolicinama dok neke druge kulture apsorbuju mnogo vise....

Posto je vec pocetak aprila i krenuli su sokovi u vinovoj lozi, da li je kasno da se sada uklanjaju povrsinske zile (korenje) ?

brandusi, se uklanjaju u avgustu u godini sadnje, ne javljaju se kod dobro parafinisanih sadnica a ako ih ima bolje je uraditi i sada nego ne uraditi

jesenas sam posadio 50 kalemova,zimus su bili zagrnuti,interesuje me da li treba da razgrnem ili da ostavim da sami isteraju ispod zemlje

ako su parafinisani mogu da se odgrnu

Plan zastite mladog vinograda mozete pogledati na sledecem linku
http://www.scribd.com/doc/55648297
Kako vam se cini,nisu forsirani pojedini proizvodjaci vec je u prvom planu aktivna materija?

na mladu lozu su se skupili puzevi,da li su stetni ili ne i kako ih se resiti ukoliko su stetni,u pitanju  su sitni puzevi verovatno vinogradarski

proslogodisnja loza je nocas dobila po nosu od mraza,ja budala orezao malo ranije da vidim sta je za zamenu sta nije,ona krenula rano i eto problema  :doh:,sva sreca nema je mnogo,listici su se savili i uvenuli,da li da je vadim i sadim novu ili ce se nekako oporaviti?

izbice iz slepih okaca, nemoj da je vadis!

hvala na savetu :thumb:

kad poceti sa zastitom mladih cokota od bolesti(mora li dostici odredjenu visinu) i cime vrsiti prihranu

Sa zaštitom se počinje odmah, kad lastari imaju 3-4 lista.
Od azotnih đubriva KAN ili AN(za kisela zemljišta) se razbacaju oko mladog kalema po 50-tak grama.
Za folijarnu prihranu u ovoj fazi FolicareTM 19-11-24 Zn ili Wuxal Super 3-5 lit/ha.
U tvom slučaju bolje je preračunati na koncentraciju( od 0,3-0,5%) jer ćeš ići sa malim količinama vode.

a kad prskati protiv grinja plamenjace i ostalih bolesti

sada je pravi trenutak i to treba odraditi sistemicima.

   Prvo da pozdravim sve i da ne zamerite na pitanju koje vjerovatno negdje ima odgovor ali ja ne mogu da nadjem...Vinograd je posadjen, sad mene zanima posto su negdje izrasla 2 negdje 3-4 lastera...treba li da odbacim one slabije i ostanem samo na jednom ili...?Zahvaljujem se na odgovorima.

to ces tek na prolece,kratiti najbolja 2 lastara na 2 oka a ostale odstraniti,sad ne diraj nista

U redu, hvala ti puno na odgovoru.

strsljen,
tema je spojena sa "Negom vinograda u prvoj godini" da bismo uveli malo reda i uklonili suvišne teme. Inače, i u toj i u temi"Rezidba vinove loze" imao si odgovor na postavljeno pitanje.

prihranjivao sam lozu pre mesec ipo dana sa galenikinim 20:20:20,interesuje me da li bi valjalo ponoviti tretman i koliko tretmana je preporucljivo za jednogodisnju lozu

u pitanju je prihrana preko lista

Prihrana mu neće biti naodmet, naročito folijarna ne smeta. Jedino bi ti preporučio da sačekaš do prvih kiša pa posle. Nek kiša spere prašinu sa listova radi bolje absorbcije prihrane, a i po ovako velikim vrućinama ne preporučuju se bilo kakvi radovi u vinogradu, pa ni prskanje. Pozz.

nisam bio kuci par dana,danas otisao do vinograda,kad se nisam slogirao,seljaci palili strnjiku 7 parcela oko mene izgorelo i stiglo i do vinograda.Vinograd hvala bogu iskultiviran,tako da se kroz njega nije sirilo ali je gorelo na 1-2m od prvog reda,izbrojao sam u tom redu 36 cokota(ovogodisnji su inace) kojima je lisce oprljeno verovatno od velike toplote u blizini,stabljike nisu gorele.Interesuju me moguce posledice

Preživeće , ne boj se, samo na proleće oreži na 3 do 5 okaca i neguj najviše dva lastara. Pozz.

sad me buni sto iz tih oprljenih sadnica krece mlado lisce kao da je prolece ???,mladice su dobro zagrnute ali me ipak plasi....dajte vase misljenje

Pozdrav svima :)Super je forum,ono sto mi nije jasno koliko cesto treba da se navodnjava loza koja je posadjena,hvala unapred na odgovoru

ako imas mogucnost zalivaj,ako imas bunar zalivaj iz bunara ako moze da ti udje izmedju redova traktor na atomizer nakaci creva i idi za traktorom i zalivaj ili razvedi kap po kap....ne znam u kakvoj si situaciji sto se tice vode

Novoposađenu lozu u toku godine treba zaliti najmanje 4-5. puta ako je normalna godina. A ako je godina sušna kao što je prošla bila, treba zalivati i češće, i to po mogućnosti rano ujutro kada je zemlja najhladnija, da bi se loza što manje šokirala hladnom vodom kojom se zaliva. Pozz.

Imam bunar,tako da voda nije problem.Traktor ne moze jer jer manji razmak izmedju redova (1.6m)a izmedju cokota-loze-1.2m,posadio sam pre nekoliko dana 250 sadnica vin.loze i to 220 italijanskog rizlinga i 30 merloa,danas idem da vidim kako napreduje loza...pozzz

Koju dozu Mikala koristite u odnosu sa vodom(u upustvu je svuda po m2!!)?

ovo je više pitanje za temu "zaštita vinove loze" ali nek prođe sad, premestiću kasnije.
na zvaničnoj inernet stranici "Bayer"-a stoji da je 0,3-0,4% koncentracija rastvora.
http://www.bayercropscience.rs/fungicidi/mikal-flash.html (http://www.bayercropscience.rs/fungicidi/mikal-flash.html)

 ja trazio temu zastita mladog vinograda   :doh: hvala!!!Lozar video sam taj sajt i ranije ali tamo pise kg/ha a to je po hektaru??600-1000l/ha.Sto bi znacilo 200-300gr na 100l?

mikal 300-400 grama a agro marketov fostonik je jeftiniji sa istom aktivnom materijom 200 grama /100litra vode

na sajtu piše ono što sam i ja preneo, da je koncentracija pripravka odnosno rastvora fungicida od 0,3-0,4%.
to je upravo onako kako kaže darko tj. 300-400 gr. na 100 litara.
kada nije data koncentracija obično se računa na 1000 litara vode /1 hektaru.znači 3-4 kg/1000 litara vode za 1 ha. umanjeno to dođe opet isto 300-400gr/hl.

Dobro jutro,

Pojavile su mi se nekakve crne vasi ispod listova novoposadjenog vinograda!, List je normalan, nikakve negativne efekte ne primecujem na njima, sem sto ima puno bubamara, koji se hrane njima! Da li da prskam il da ih ostavim bubamarama na ishranu?:)

jesi li prskao protiv grinja

Jesam Fobos-om protiv grinja koje izazivaju akarinozu i i erinozu, ali ovo su one vasi sto ih mravi uzgajaju i sisaju! i Nije ih bilo do prosle nedelje, medjutim sad su se pojavile, dal su dosle sa voca il iz zemlje, nemam pojma!
Samo se pitam koliko su opasne i dal da ponovim prskanje?

nema ih vise....:)

Meni se pojavio cigaras i medeci cvrcak, vec sam pre 15 dana radio sa Fury-em i spicio sam cigarasa ali sada se opet pojavio doduse u manjem broju pa sam pre dva dana opet odradio Fury ali ne mogu da resim medeceg cvrcka ima li neko ideju? Probao sam sa Fobosom nece, Fury nece, u apoteci mi kazu da uzmem Fobos i na tri dana 4-5 puta da prskam a on sme da se koristi samo jednom u vegetaciji!

Розаклија
(https://s7.postimg.cc/h1nhx0a63/IMG_7817.jpg)

Вранац
(https://s7.postimg.cc/75mewvre3/IMG_7818.jpg)

Дренак
(https://s7.postimg.cc/djbi05yuz/IMG_7819.jpg)


Blue_moon пошто сам аматер у овој области, колико се оставља младица на овим лозним калемовима? Колико треба подлога (непарафинисана) остати у хумки?

Za početne radove postavi po jednu podlogu za čokote.Ostavljaš jednu centralnu mladicu u sredini.
Parafinišeš tek kad dodje jesen kada se zakine na dva pupoljka.Tada parafinišeš 5,6 cm gornji dio stabljike.

Те лозне калемове сам посадио пре 2 месеца. Вранац и Розаклија су парафинисани, Дренак није(отуд и хумка). Пошто се оставља, како рекосте- само једна младица, онда ове друге треба уклонити и премазати рану, јел тако?

Da,baš tako.

И тако се оставља до јесени? У јесен се, дакле осече младица, само да остане 2 окца?

Da,Žiks.

Ovako kako sam napisala,a kasnije ide formiranje uzgojnog oblika.

Значи ли то да је на јесен нужно парафинисање? И докле подлога(калем који није парафинисан) треба бити покривен земљом, тј. хумком?

Ako si zaštitnički nastrojen prema svojoj lozi,da. :)
Treba je zaštiti od bolesti,mraza...


Da li i sam nosiš zimski kaput sada?
Pa,humku skloni i njoj...

Блу мун, да ли да одмах одстраним вишак младица или да сачекам, па на јесен?

Sad i odmah. :)
Nemaš šta čekati ako misliš dobro vino sa tog čokota piti. :)
Naravno ako su ti ostale mladice dospjele do nekih desetak cm,što je za ovo doba godine slučaj.


P.S. Ovo ako želiš uzgojni oblik ranije,pa samim tim i grožđe.Tada se mladica podiže na visinu prve žice.

U čemu je problem ako se pusti da zagrma,zar nije bolje da mlada biljka ima što više lisne mase ?  :scr:
A i sa sigurnosne strane mi se čini da je bolje ostaviti više od jednog mlaza...

Da, dobro izložena i što veća količina lisne mase jeste glavni indirektni cilj uzgoja u prvoj godini, a ovdje kako i piše se išlo sa namjerom dostizanja visine prve žice i formiranjem stabla već u prvoj godini, u vjerovatno otežanim uslovima za tako nešto.

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=28.msg34285;topicseen#msg34285

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=28.msg34211#msg34211

Hvala bistrice na linkovima sad ću se baciti na čitanje  :)

Блу Мун, да ли је потребно неко прскање (и чиме?)тј. заштита младе лозе у првој години? Ластари су од 10 - 50 цм.

Potrebno je,od plamenjaće i pepela.Ne zaboravi takodje plevljenje i zakidanje vrhova.

Хвала Блу Мун! Али пошто је лоза ове године посађена и младице су различите дужине.... када и колико се закидају врхови?

Kada mladice narastu na očekivanu visinu ;D sa ciljem, obuzdavanja porasta, poticanja odrvenjavanja i dozrijevanja, uz osiguranje boljeg zdravstvenog stanja vinove loze.  Sve to u zavisnosti od mogućnosti i namjera vezanih za dinamiku i uopšte formiranje uzgojnog oblika. Gotovo u pravilu to nije ispod dužine mladice od 130 cm, a prije je faze u kojoj bi uopše počelo dozrijevanje grožđa.  

Поштовање драги виноградари!
После дуго времена проведеног на форуму, опсервације и учења многих корисних ствари, јављам се јер први пут имам озбиљан проблем у тек засађеном винограду. Све је лепо ишло од сађења,но пре неки дан приметисмо промене на лози. Промена боје, суве младе витице и деформисан - лепезаст облик листа. По свему судећи у питању је тровање младе лозе хербицидом са суседне њиве под кукурузом. Моментално је прскана аминокиселинама, након четири дана поновљено. Имате ли какве савете чиме би могао још да јој помогнем да прегура ово тровање?

Хвала!

Веља