Sve o Vinu Forum

....

Odlicna je ova tema, malo sam isformatirao text zbog preglednosti i ako nemas nista protiv podelicu je na 2 dela, sorte za bela vina i za crna... Bice preglednije i lakse za snalazenje...

Nema CRNIH vina!!!
Ako je vino simbol Isusove krvi, a krv je crvena, onda je i vino crveno.
U stvari, klasifikacija vina po boji je na: bela i obojena. Dalje se obojena dele na: ružicasta (rozei i ružice) i crvena.

To bi po Zakonu izgledalo ovako:

Belo vino može imati bledožutu, žutu, zelenkastožutu, maslinastu, ćilibarnu i zlatnožutu boju.
Ružičasto ili roze vino može imati bledoružičastu, svetloružičastu, svetlocrvenu i svetlorubin boju.
Crveno vino može imati crvenu, tamno rubin, tamnocrvenu boju i cigla crvenu boju.

 ;D

Znam ja to sve ali kad se taj termin crno vino ukorenio, stvar navike.... Ubuduce cu obratiti paznju  8)
Nego sta cemo sa deljenjem ove teme, nesto mi je palo na pamet da od svake sorte napravimo posebnu temu, tako ce biti najjednostavnije i najpreglednije ako bude nekih pitanja vezanih za odredjenu sortu.. Ako si za javi pa da odradim to...

Sad znam šta želim da dobijem ;) Valjda ??? Verovatno će odgovor na moje pitanje koje sledi biti:" To zavisi od ............", ali ipak ću pitati. Koje grožđe je najbolje da se dobije jako crno vino, sladunjavog ukusa, gusto.... ? Ma siguran sam da vrsni poznavaoci vina znaju na šta mislim!

Najbolje je da se raspitas koje sorte dobro uspevaju u tvom kraju pa da se onda odlucis za neku... Jednostavno praobaj vise vina, vidi od kojih su sorti napravljena ona koja ti se svidjaju pa odluci sta ces saditi. To sto ces posadti tu sortu nije garancija da ces i ti dobiti isto takvo vino ali si makar na dobrom putu  8)


Ako pod jako podraumevas kolicinu alkohola to zavisi od toga koliko secera ce biti u grozdju a koliko secera ima zavisi od temperature, suncanih dana, padavina i jos x faktora... Uglavnom sadrzaj secera mozes popraviti i podesiti ga prema kolicini alkohola koju zelis da imas u vinu (procitas iz tablica)...


To zavisi od fermentacije, ako je pustis do kraja kvasci ce prevreti sav secer i dobices suvo vino, ako je prekines ranije ostace neprevrelog secera i vino ce biti sladunjavo kako kazes ali onda postoji opasnost on naknadne fermentacije...

Eto toliko od mene, mozda jos neko ima nesto da doda..

Prosle godine na prolecnom sajmu vina u bg sam probao vino "ISKRA" koje me je odusevilo!
Ove godine sam posadio za probu 100 sadnica sorte montepuciano od koga je to vino napravljeno
sumnjicav sam kako ce to uspevati kod nas ali videcemo!

Ko proizvodi to vino?

Zbog cega si sumnjicav? Jesi li se raspitao malo ili si posadio pa sta bude  ;D

PROIZVODI MARINA CVETIC NASE GORE LIST UDALA SE ZA ITALIJANA I SADA IMAJU 400 HEKTARA VINOGRADA
POGLEDAJ NA www.enotria.co.yu

Super Vam je ovaj forum a posebno ova tema sa super detaljnim opisom preporucenih sorti.
Jel moze jos koji detaljni opis stonih sorti-posebno me interesuju medjuvrsni hibridi kao sto su moldova......
Hteo bih da pokrenem ekolosku proizvodnju stonih sorti ali se tesko dolazi do ozbiljne literature po pitanju ovih hibrida.
Hvala

Pozdrav medo,

Ovaj uvodni text sa opisom sorti sam dobio od Pedje, ako on ima to sto trazis postavice sigurno :)

Sto se tice interspecies hibrida imas par radova na ovom linku (http://polj.ns.ac.yu/files/2007%20Savremena%20poljoprivreda%2056%206.pdf) pa pogledaj. Fajl je PDF i ima oko 7 MB. Oko 250-tre strane pocinju textovi vezani za IS hibride, doduse ne pominje se moldova ali ces mozda naci nesto korisno. Vidim da si iz Palanke, ako dolazis u NS svrati do skriptarnice na poljoprivrednom fakultetu, moguce je da ces tamo pronaci nesto od literature...

Dali neko zna gde mogu da se kupe sadnice Kaberne sovinjon, i kolika je cena?

Pogledaj ovde

www.bojoni.co.yu

ili ovde

www.economcop.com

Pozdrav i hvala na odgovoru

Text sam procitao i to je otprilike ono sto mi treba

vidim da je koristena literatura
AVRAMOV, L.: Moldavske stone sorte vinove loze tipa međuvrsnih hibrida, Zbornik
radova, Beograd, vol.4, br. 2, 35–41; (1998)
CINDRIĆ, P., KORAĆ, N., KOVAČ, V.: Sorte vinove loze, Prometej, Novi Sad; (1994)
KOCIĆ, S., ZIMA, V. STANKOVIĆ, S. TARAILO, R. PETROVIĆ, G.: Ispitivanje tehnoloških
osobina nekih introdukovanih sorti u kutinskom vinogorju. Poljoprivreda, br. 375–378, 48–55;
(1995)
KORAĆ, N., CINDRIĆ, P.: Introdukovane stone sorte vinove loze u uslovima fruškogorskog vinogorja.
Zbornik preglednih, naučnih i stručnih radova, Niška banja, 127–137; (1998)
TARAILO, R.: Gajenje interspecijes sorti vinove loze, šansa za proizvodnju biološki bezbednih
grožđa i proizvoda od grožđa. Arhiv za poljoprivredne nauke, br. 61, 87–94; (2000)
ŽUNIĆ, D, TODIĆ, S.: Stone sorte. IP Neven, Beograd; (2002)



ŽUNIĆ, D.: Vinogradarstvo. IP Neven, Beograd; (2003)    - ovu mogu da nabavim


gde mogu da nabavim bar nesto od ove literature ili jos bolje
ako neko ima nesto i elektronskim obliku bio bih mu jako zahvalan ako bi mi poslao

Mislim da ces tesko naci knjige ovog tipa u elektronskom obliku, jedino sto mi pada na pamet su skriptarnice na poljoprivrednim fakultetima... Ja ti mogu pogledati sta imaju ovde u NS ali ne znam kada cu tacno ici na fax, uglavnom kada budem isao skoknucu na poljoprivredni pa cu pogledati sta imaju...

Al si brz

Pogledacu i  ja kad budem isao do NS hvala

OK, mani je prijava ispita od 19-og pa cu tada ici, ako budes isao ranije javi da ja ne idem...

19. to je ponedeljak neverujem da cu ici do tad u NS tj.sigurno
pa ako ti nece biti tesko.............

Nije mi tesko jer mi je fax spojen sa poljoprivrednim  ;)
Pogledacu kad odem pa ti javljam...

Jeste jeste bila je jako lepa emisija na TV o toj vinariji

m.medo bio sam danas na faxu ali sam bio u guzvi pa nisam stigao da pogledam knjige na poljoprivrednom  :-[
pogledacu nekom drugom prilikom, obecavam  ;)

OK nema veze

Skrptarnica Poljoprivrednog Fakulteta u Zemunu. I profesor Žunić i profesorka Todić rade tamo, pa su njihove knjige dosta jeftine 300-400 dinara.
(A pokojni profesor Avramov i Cindrić su tamo radili, pa mislim da ima i njihove literature)

Eh jedino sto ja retko idem u zemun.Steta aili bice jednom.

Da li to znači da ne preporučujete Prokupac ili Vranac ili je tekst preuzet pa je kao takav objavljen?

Kad se tiče kvaliteta sorte Prokupac, neosporno je da je ona jedna od vrlo kvalitetnih sorata crnog grožđa. Pored dosta velikog procenta šećera, krupnoće grozda i dobre rodnosti, i kvalitet dobijenog vina se odlikuje lepom obojenošću, harmoničnim skladom boje, mirisa ukusa i ukupnog utiska. Pomodarstvo i problemi pri proizvodnji kod ove sorte su ga neopravdano potisli u drugi plan. Koji su to problemi: Neotpornost na pepelnicu, relativno teško održavanje kvalitetne proizvodnje na špaliru i druge sitnije stvari koje su zanemarljive u odnosu na ove prve dve. Znamo da prokupac rađa i na spavajuće okce, a najbolje rezultate daje kada se reže na kratak kondir od dva vidljiva okca. Tu i jeste problem kod uzgoja na špaliru, potera mnog loze u vegetaciji i nestigne se sve očistiti kao treba, pa i kad se očisti(lačenje), opet kreće iznova, što stvara idealne uslove, na tako izranavljenu lozu da napadne pepelnica i druge bolesti i poneka štetočina. Zato je najbolji uzgoj uz kolac, gde se razmakom redova omogućava međuredna mašinska obrada i zaštita. Vranac kao dosta popularna sorta u zadnje vreme, je vrlo zahvalna za rad. Dobra rodnost, relativno dobra otpornost na bolesti i dobra otpornost na mrazeve. Vranac se odlikuje jakom čvrstom lozom, ne stvara problem kod izbijanja novih lastara za obnavljanje ili ostavljanje roda, pod uslovom pune agrotehnike. Kvalitet vina je osrednjeg kvaliteta i dobre obojenosti, mada malo kasnije stiže za berbu u našem podneblju. Po meni za vino je idealna kombinacija vranac-prokupac, a stižu otprilike u isto vreme.

Peca ti je detaljno objasnio mane Prokupca i Vranca i probleme njihovog špalirskog gajenja. Te se mane mogu nadoknaditi većim ljudskim radom u vinogradu i boljom zaštitom, a kad od njih proizvedeš kvalitetno vino zaboravićeš na sve muke.

Tema "PREPORUČENE SORTE VINOVE LOZE" je deo jedne studije koja je rađena u okviru projekta "Gudurički vinogradi" (kucaj na Googlu). Projekat je finansirala EU. Cilj je bio preporučiti sorte za gajenje,  malim proizvođačima i vlasnicima porodičnih vinograda, uzimajući u obzir Evropske trendove i ekonomsku isplativost. Preporučene sorte se u glavnom odnose na Banatski podrejon, tj. Vršac, ali se, sa malim korekcijama, mogu koristiti kao smernice za sve vinogradarske rejone u Srbiji.

Pa.. jeste detaljno objasnio, mada se ne bih složio sa njim u nekim stvarima.

OK, nisam znao..na početku teme nije napisano da je to deo studije... verovatno je u studiji napisano i zašto se druge sorte ne preporučuju, o čemu je Peca pisao.

Predlazem da se napreavi mogucnost dawloada ozbiljnijih clanaka u pdf formatu ili u word formatu. (Npr.zakonio vinu, Sorte grozdja i slicno).

cip mozes to i jednostavnije uraditi...
Oznacis text koji hoces da sacuvas ("oplavis" ga) desni klik pa Copy, onda otvoris Word pa opet desni klik i Paste i imas sacuvano to sto te zanima  :whistle:

Posto je ovo moj prvi post na ovom forumu, koji sam letimice pregledao i za koji sam odmah nasao da nije los, prvo zelim uputiti drugarski pozdrav svim clanovima.
 :thumb:

u dodatku

S obzirom na moje licne stavove i moj neuobicajen odnos prema svemu u zivotu, ja uvijek, i na kraju i na pocetku, razmisljam svojom glavom iako izmedju toga pitam i druge za misljenje.

Tako i u vezi sa preporukama za sorte koje treba gajiti smatram, iako sam u odnosu na vas laik, da na odredjenoj lokaciji treba gajiti sortu koju ne treba stititi od hladnoce niti prskati protiv stetocina ili kojekakvih bolesti.

Ona sorta koja moze da raste, neka raste. Ona koja ne moze, i ne mora! Treba joj pokusati naci lokaciju na kojoj moze da postoji.

Smatram da postoje mnoge predrasude u vezi sa gajenjem vinove loze.

Inace sve sorte voca uopste, koje je covjek u zadnjih 50 godina otkrio i uzgaja ih na nacin da je apsolutno potrebno tretiranje hemikalijama, treba hitno napustiti i zaboraviti ili tim sortama stvoriti uslove da se ne moraju prskati.

Pozdrav e2e4


Bice jos bolji, samo polako  ;D

Po tvom komentaru bi se dalo zakljuciti da se bavis organskom proizvodnjom ili sam izveo pogresan zakljucak :whistle:

:D
uopste se ne bavim poljoprivredom, htio sam reci, ne zivim od toga.

Da ne skrecemo sa ove teme idem otvoriti novi topic.

Da li neko zna gde može da se kupi Kaberne sovinjon?

Znam da ne postoje idealne sorte, ali neka neko preporuci bar slicne onome sto ja trazim  :scr:
da su sorte za crveno vino
da su dosta otporne na bolesti
da imaju dobar prinos
da daju dosta sladora
da daju gustinu vinu
da uspevaju dobro u Banatu.....

Hvala unapred!

Dioda: bravo za link. A ponovo postavljam pitanje: da li neko zna gde se mogu kupiti sadnice crne tamjanike? Bojoni to nema na lageru za 2008god.

Velika Drenova, Saša Ratajac: certifikovani 80,din obični 40, 0 din, ali sve dostupno od 1.11.08., i još mnog drugih sorata.

Crna Tamnjanika, takođe kompletne informacije, ko ima, gde i pošto tek od prvog novembra, a dotle malo strpljenja.

Peca50: Ok bicemo strpljivi i cekamo informacije za sadnice.

Ne znam da li sam na pravoj temi ali bih molio poznavaoce da napišu nešto o autohtonoj sorti "slankamenka" i sorti koja se, činimi se zove "drenak" ili slično. Hvala unapred.

Slankamenka je veoma raširena sorta preko Save tj. predstavlja osnovnu sortu Vojvođanskih belih vina u prošlosti. Napušta se.  Veoma je rodna i laka za uzgoj, ali je veoma osetljiva na mraz, te su je ranije zagrtali. Lastari su uspravni te se lako gaji, a veoma je rodna i reže se kratko. Nakupi malo šećera i kiselina i daje slaba često mutna vina. Diskutabilno.

Drenak čine grupa sorti od Proles orijentalis vinove loze, jednom rečju stone sorte poznog vremena zrenja i loše oplodnje. Za jelo i čuvanje na okućnici da za vino ne.

Sve najbolje svima u 2009* godini!!!!

Da li moze nesto vise o Sorti Drenak. Nije mi bas naj jasnije ovo objasnjenje. Imam je na tronju oko kuce, Crni Drenak, i za jelo je zaista izuzetno grozdje.Vec duze se raspitujem o tom grozdju, mora da ovde neko zna.
 pozdrav

Hvala na odgovoru. Dosta mi je pomoglo jer potvrđuje neka moja ranija (skromna) saznanja i pomaže mi u donošenju odluke (  mala kućica i skromni mali vinogradčić negde na Fruškoj Gori).

Jerry.kod mene u vinogradima (imam dva) 70%je slankamenka pa ću ti par rečenica napisati o toj sorti vezano za moja iskustva.Vremenom je iz razloga valjda povećanja prinosa nešto rađeno na toj sorti pa današnji kalemovi daju veliki rod sa većim i znatno gušćim grozdovima koji nisu izdašni baš nekim sladerom a i zbog svoje zgusnutosti bobica kada je kišno vrema u fazi zrenja jako je osetljiva na botritis (trulež). Jedan od ta dva vinograda je sadio moj deda još prije 50 godina,čak nije ni špalirni već čokotaš.Zbog izuzetne kondicije i sada rađa odlično ali se grozdovi razlikuju od današnje slankamenke po veličini manji su ali su znatno slađi i rastresiti.Od nje pravim vino po sistemu crvenih vina i dobijam predivan roze koji je ove godine u mom društvu bio pravi hit.Od 500 litara ostalo samo 10 za Jovandan.Inače sve osobine druge su potpuno iste,lako se runi dovoljno je malo protresti grozd i zrna sva opadnu.Zbog tanke pokožice dosta je tražena i za jelo,kod starih ljudi popularnija od hamburga.Što se tiče lastara oni su uspravni kako je naveo i kratkoglavi samo bih dodao da je oko nje lako raditi jer ne daje mnogo zaperaka , lako se odstranjuju i neobnavljaju.Daje dosta tečnosti.U nekim delovima Srbije se pojavljuje pod nazivom plovdina.Ja mislim da je od mene dosta.Pozdrav!!!

Valandovski drenak, najpoznatiji drenak, postoje razni varijeteti, ali im je osnovna karakteristika da je to stona sorta, atraktivnog izgleda u smislu krupnoće grozdova, izdužene elipsaste bobice, jaka pokožica, stiže kasno ujesen. Bobica čvrsta, meso beličasto sa semnkama, puno belančevina, količina šećera mala, malo ima i vinske kiseline. Dobro uspeva u okućnicama, i može obrano u adekvatnim uslovima da ostane na grozdovima i do 4 meseca. Za vino nikakvo!

Jos nam samo dajte podatak na kojim temperaturama izmrzava pupoljak.
Ne bih se ljutio da neko uploaduje i sliku jednog grozda i jednog lista.

Razlog zašto se raspitujem za ove sorte je moja želja da "ponovim" ukus kojeg se (činimi se) sećam od pre 30-tak godina. To je bio roze koji je pravio moj davno preminuli deda, negde u Šumadiji. Iz malog skromnog vinigrada pravio je 500-600 litara rozea (ili kako je on govorio 10-12 akova) za kućnu upotrebu. Prema nekim neodređenim sećanjima u vinogradu je bilo negde oko 70% slankamenke, 20-tak posto drenka i 10 posto nekog plavog grožđa koje je on zvao "kameničarka", a koje je on zajedno muljao i dobijao,  čini mi se,  predivan roze ( ali, možda je to smo moja sentimentalna fikcija). Budući da su to neodređena sećanja možda je bolje da ove godine kupim grožđe  po sličnom sistemu i pokušam napraviti takav roze, a ako ne uspe jednostavno roze pravim kupažom "kako bog zapoveda".  Zato se zaista iskreno zahvaljujem Kratkoglavom, Dujetu i Peci na odgovorima.

Odgovor Jerrijyu: Po mojim saznanjima kamenicarka je sorta od koje je kasnije stvorena sorta prokupac. Sto ce reci da je to jedno te isto. Molio bih strucnjake da daju detaljniji odgovor.

„Prokupac” se vraća u zavičaj

Politika - ponedeljak, 12. januar 2009.

Prokuplje - U topličkom vinogorju, posle niza godina kada su čokoti bili prepušteni propadanju, ponovo niču zasadi jedne od retkih naših autohtonih sorti grožđa

U jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine stoji da ona manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori daruje vinograd „va grade, svjatago Prokopija“. Osim što je to prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, sadržaj povelje ukazuje da je reč o području bogatom vinovom lozom. I kasniji putopisci, koji su ovuda prolazili „carskim drumom“ na putu od Carigrada ka Rimu, nisu propuštali da zabeleže tu odliku ovoga kraja. Iz te davne prošlosti potiče i sorta grožđa „prokupac“, koja je, uz „smederevku“, danas jedna od retkih naših autohtonih vrsta vinove loze, a koja je veoma rodna i daje crno vino visokog kvaliteta. U ovom vinogorju je šezdesetih godina prošloga veka utemeljeno preduzeće „Prokupac“, koje je ubrzo postalo evropski gigant u proizvodnji vina.

ProkupacPoslednjih dvadesetak godina, međutim, vinogradi u Toplici su zapusteli. Oko samog Prokuplja, gde su nekad bila čuvena vinogorja, nikle su kuće. Na Sokolici, Vršniku, Srpskoj strani, Crkvenom potoku, Stražavačkoj čuki, iznad Nove Božurne, Babinog Potoka, u Podini, Resincu, Beloljinu, Pločniku i drugim poznatim pobrežjima ispod Jastrepca i Kopaonika – vinogradi su sada prava retkost. U selima regiona su danas uglavnom staračka domaćinstva, što je, uz niske otkupne cene grožđa, glavni razlog da je u ovom kraju ostalo malo onih koji gaje lozu, tako da gotovo više nije moguće naći vina proizvedena od „prokupca“, čak ni u prodavnicama preduzeća „Prokupac”.

Kako za naš list kaže savetnik za voćarstvo i vinogradarstvo u opštinskoj službi za poljoprivredu u Prokuplju Dragana Đurković, za svaku zasađenu sadnicu autohtone loze registrovano poljoprivredno domaćinstvo dobija po 130 dinara. U prošloj godini, međutim, ovu pogodnost iskoristila je samo Verka Mitrović iz Babinog Potoka i zasadila oko 30 ari, uglavnom „prokupca“. Ohrabruje podatak da pripremu za korišćenje podsticajnih sredstava uveliko obavlja i Zemljoradnička zadruga u Maloj Plani, gde se planira sađenje vinove loze na čak 50 hektara.

Član Opštinskog veća zadužen za oblast poljoprivrede Milutin Radonjić kaže za naš list da je vinogradarstvo nepravedno bilo zanemareno, iako su njegove mogućnosti evidentno velike, kao što, ističe Radonjić, pokazuje primer novoformirane kompanije „Toplički vinogradi“, koja se priprema da podigne velike zasade loze na pobrežju sa desne strane korita Toplice, oko Prekadina, Šišmanovca i Gojinovca.

Kakvi su planovi preduzeća „Prokupac“, nažalost, i pored upornih pokušaja, nismo uspeli da saznamo. Nakon privatizacije, ovde niko, osim Slobodana Simića, novog vlasnika, nije ovlašćen da komunicira sa novinarima. Ono što smo mogli da vidimo svojim očima, to je da u prodavnici ovog preduzeća nema vina od „prokupca“.

Od Dragoslava Cvetkovića, profesora prokupačke Visoke poljoprivredno-prehrambene škole, saznajemo da su svi uređaji za preradu grožđa i proizvodnju vina u „Prokupcu“ sačuvani i da se, čim masovnija sadnja vinove loze počne da daje ploda, može očekivati da se na tržištu ponovo pojave poznata vina iz ovoga kraja, poput „topličkog crnog“ i „Prokupčeve ružice“

Prokupac, kameničarka, rskavac sve je jedna ista sorta.

Zahvaljujem 'peci 50' na preciznom i sazetom odgovoru.
Cudno ali i moje interesovanje za Drenak ima veze s mojim dedom. Nasledilio sam pergolu sa Drenkom i niko nezna kad je zapravo zasadjena. Zbog toga sam i pomislio da se mozda radi o nekoj staroj i nepoznatoj sorti, ali eto ipak nista od toga.
Rodi otprilike svake druge pa i trece godine, ali je zato predivan prizor kad, svo lisce opadne i ostanu samo rastresiti grozdovi sa izduzenim i tamno plavim bobicama. Probacu da sledece jeseni napravim fotku. Pomalo nestvaran i svakako inspirativan prizor.

Hteo bih na jesen da sadim vinograd na povrsini 1ha.Mislio sam da sadim kaberne,vranac i mozda jos jednu vrstu za crvena vina.Sardone,italijanski rizling i malo smederevke za bela vina.Nadmorska visina je od 175 do 190m.Suncana je padina.Da li neko ima iskustva sa ovim vrstama i sta bi vi eventualno zasadili?

Imaš uslove, samo još dobru volju, ali i to imaš. Neznam što si se odlučio za jesnju sadnju, lakše je u proleće, zbog pripreme zemljišta(jesnje rigolovanje, izmrzavanje u toku zime, prolećna finalizacija pripreme zemljišta, i lakša nabavka kalemova, jer svi kalemari tempiraju  za prolećnu sadnju.
Što se tiče sortimenta a za jedan hektar površine, planiraj šta ćeš sa grožđem, (prodaja ili proizvodnja vina) pa se na osnovu toga odluči za sortiment.

Nisam se dobro izrazio,na jesen sam mislio da pripremim zemljiste a sadnja na prolece.Grozdje ne bih prodavao,pravio bih vino i rakiju.

Peco,koje su tvoji favoriti u crvenim a koje u belim vinskim sortama.Ukratko i zašto. Pozdrav!!!

Moji favoriti kod obojenih vinskih sorata su: kaberne sovinjon, vranac, frankovka, kratošija, i odnosi se na sorte koje su preporučene za špalirski uzgo, odnosno koje najbolje rezultate daju na špaliru.
Kod sorata  koje semogu gajiti uz kolac i koje daju najbolje rezultate uz kolac je ubedljivo na prvom mestu prokupac.
i kao posebne sorte. game bojadiser, začinak i crna tamnjanika.
Namerno sam išao šire u razmišljanju i prezentovanju predloga zbog različitih opredeljenja i namena proizvodnje, odnosno sadnje kalemova.

Prva grupa čini sorte isprobane, zastupljene i tražene, sa vrlo malo nepoznanica, u smislu prozvodnje, nege i održavanja, i naravno plasmana.

Prokupac je posebno dodat jer njegov način uzgoja iskače iz stereotipa špalir, žica i ostalo, mada mnogi pribegavaju baš špalirni uzgoj, i normalno vrlo brzo se razočaraju zbog problema koji im nametne.

Treća grupa je dopunsko namenska, a i kad se tiče tamnjanike ljubiteljsko posebna. Game bojadiser i začinak su sorte koje služe za poboljšanje boje i ukupnog utiska kod obojenih vina, a tamnjanika kao jedinstvena aromatična sorta čini jednu posebnost u vinarstvu sa svojim nezamenljivim osobinama kod drugih sorata( boja, miris i opšti utisak posebnog vina).

Kod belih sorata(vinskih), ubedljivo na prvom mestu je sovinjon, kralj belih vina, klasika koja godinama traje i pored fragmentnih pojava pomodarskih, ostaje i ubeđuje one koji ga piju da nije titula samo zbog priče. Dalje ide šardone, talijanski rizling, i opet kao posebnost je bela tamnjanika.

Prateći deo sovinjona je semijon, a za svaku priču netreba zaboraviti barem 10% smederevke u svakom vinogradu jer vino od smederevke se uklapa svuda, i kod belih a isto tako i kod obojenih sorata gde se sa mudrom kupažom dobija mnogo više i lepše nego što se očekluje od "suve" sorte.

Peco,prije par dana sam pisao da sam pripremio jednu parcelu na kojoj može stati 900čokota.Sada razmišljam o sortama koje bih sadio zato sam te i pitao za tvoje favorite.Imam u planu da posadim tri sorte po 300 čokota .Moj izbor je 300 sovinjon blana, 300hanburga i sledećih 300 je nedoumica između kaberne sovinjona,merloa i crnog burgundca.Vranca već imam pa o njemu zato nisam razmišljao.O kaberneu vidim šta misliš dok je na prvom mjestu.Volio bih da malo prokomentarišeš  merlo i crni burgundac više kao vino nego kao vinsku sortu.Pozdrav!!!

duje ...bices ti dobar vinogradar imas njuha za dobre sorte  :thumb:
 moji favoriti su definitivno crni burgundac i merlo....vino od prvog u proslogodisnjoj berbi je izvanredno i toplo bih ti preporucio njega jer je zahvalna sorta i za uzgoj rano stize i izbegnes zamke botritisa a i mozes ga kupazirati sa game bojadiserom te tu experimentisati sa koloritom samo moras paziti o trenutku berbe

Pošto i crni burgundac sazreva u drugoj epohi kao sovinjon blan najverovatnije da ću se opredeliti za njega.Taman da završim posao oko njih dok mi ne pristignu vranac,hamburg i slankamenka.

Prokupac je posebno dodat jer njegov način uzgoja iskače iz stereotipa špalir, žica i ostalo, mada mnogi pribegavaju baš špalirni uzgoj, i normalno vrlo brzo se razočaraju zbog problema koji im nametne."
A moje pitanje je: Koji su to problemi špalirskog uzgoja Prokupca?

Najveći problem Prokupca uopšte je njegova slaba otpornost na pepelnicu, a i na mrazeve pošto je pozna sorta.
Šta se to dešava, ovako uprošćeno, kada se prokupac formira na špaliru, kako god da ga orežete svako okce kreće i maltene svako rađa, pošto je idealna rezidba prokupca na 2 okca, što govori da i na kratkim kondirima obilno i kvalitetno rađa. Ako se reže na lukove onda dolazi do razuđivanja čokota, tako da samo vršni lastari izlaze kvalitetno a što je bliže osnovi, ili ih nema ili ostaju sitni i nekvalitetni. Pored toga more novih  lastara iz trajnog stabla na žici kreće i pravi nekontrolisanu šumu zelenila. Lačenjem se ta pojava samo delimično eliminiše, jer vrlo malo vremena prođe i oni se opet pojave u toku vegetacije. Normalno da lačenjem(skidanjem) takvih lastara ostaju rane, ožiljci na glavnom stablu, i smanjuje se dotok hrane u rodne lastare koji nose rod. Pored toga stalna pojava povećane zelene mase omogućava čuvanje rose i vlažnosti unutar čokota, pa kad zagreje sunce, eto uslova za pojavu pepelnice. Pored toga ova zelena masa onemogućava pravilno sazrevanje lastara, plus pojava pepelnice, oslabe otpornost čokota pa dođe i do izmrzavanja u toku zime.

Kada se prokupac formira i gaji uz kolac, trajno stablo je znatno kraće, mogu se lako formirati i četiri kratka kraka iz glave čokota i pravilno rasporediti, tako da se obezbeđuje provetravanje, smanjena pojava viška lastara iz glave, a opet vrlo lako se može maksimalno opteretiti na rod, a i gusta sadnja, 0,5 metara razmak u redu.

Kolika je rodnost prokupca, tj. koliko je idalno ostavljati po čokotu da bi se dobio visok kvalitet?

Prokupac, niševka, kameničarka, rskavac; sve je to jedno te isto ime za Prokupac. Sorta koja dobro ili vrlo dobro podnosi mrazeve, rađa odlično na kratkoj rezidbi, čak i na spavajuće okce. Najčešća rezidba je na dva okca, i nekada vrlo popularna za uzgojni oblik uz kolac sa četiri kraka malo podignuta od tla. Ako je loza u dobroj formi što se tiče ishrane i zdravstveno, lako nosi deset rodna lastara sa po dva grozda. Najveća mana ove sorte je slaba otpornost na pepelnicu, i još nešto, teško podnosi špalirni uzgoj, baš zbog rodnosti, a u smislu da rodni lastari izbijaju svuda.

jos uvek imam vremena da se odlucim za sortiment, pa razmisljam koju strukturu da izaberem...ja vise naginjem belim sortama, ali bih voleo da probam i neku nasu autohtonu...

delimicno se slazem sa pecom ali moja iskustva sa prokupcem ne potkrepljuju pricu da je osetljiv na pepelnicu , naume kod nas se skidaju zaperci u potpunosti tako da nema puno lisne mase rezanje kondir na kondir je jedino prihvatljivo za prokupac a sto se tice spalira nema problema samo ga ne treba podizato, rodne cvorove , visoko najvise do trideset cm , mada sam vidjao na radmilovcu i srednje visoko formiran cokot sa odlicnim kvalitetom grozdja ali to su neki klonovi. opterecenje cokota ? jedan lastar jedan grozd i to donji se ostavlja i ja nemam problema sa kvalitetom inace spalir za prokupac je sa tri eventualno sa cetiri zice  ;)

Pošto vidim da tu ima dosta iskusnih  vinogradara imam jedno pitanje , vinograd je na fruškoj gori , i uglavnom je sve slankamenka na kolovima , e sad ja bi hteo da to postepeno zamenim sa nekom sortom za belo vino ,  šta preporučujete ?
 
I još nešto  od koje vrste groždja  se može dobiti vino približno ili slično kao  krstač?

vidim da ima dobri strucnjaka za vinovu lozu pa bi molio da mi neko odgovori da li postoji neka vinova loza koju bi posadio na vecoj nadmorskoj visini tj nesto otpornije na mrazeve

ima li ko da strucan da mi odgovori na ovo moje predhodno pitanje i gdje da nabavim takvu sortu vinove loze

e ovak malo sam se raspitivao i obiso sam par vinograda s inzinjerom kutjeva pa sma odlucio da na proljece sadim 2000kom cabernet sauvignona i 2000kom grasevine mada starog nagovaram da umjesto grasevine posadimo merlot  a tam na drugu god sigurno  2000 merlota tj ako ne posadim ove god

ono imo bi oko 1000 kom zweigelta 2000kom caberneta i 2000kom merlota pa da imam za kupazu

ajmo el ima ko kakav pametan  savjet  savjet za promjenu crnog sortimenta ili neka jos + sorta

dada i posadio bi nekih 100kom ili i vise bojadisera da imam bolju boju

Ima ljudi koji bi vam rado odgovorili na pitanje ali morate biti malo precizniji.Šta znači»na većoj nadmorskoj visini»?Na 1000m?
Najveći broj ekonomski značajnih vinogorja se nalazi na visinama od 200 do 500m što ne znači da loza ne može da uspeva i na većim visinama ali to nije ambijent u kome se ona oseća najbolje pa se to odražava na prinose i kvalitet.Većina sorti koje vode geografsko poreklo iz zapadne evrope(tzv. Proles occidentalis) su otporne na zimske mrazeve i okca im izmrzavaju na oko -20 do-25 C.
Primenjuju se i određeni uzgojni oblici koji podrazumevaju polaganje lastara na zemlju i njihovo zagrtanje da bi ih sačuvali od mraza.To se ipak radi u ekstremnim slučajevima.
Rusi imaju određeni sortiment otporan na mrazeve.(Mičurinove selekcije koje izdržavaju i do -40c).Kod nas se recimo od ruskih sorti odomaćio Rkaciteli.
Amerikanci i Kanađani pak imaju svoje neke sorte(Nort Star,Edelweiss itd) ali gde ih naći?
Vama bih preporučio sorte koje ranije završavaju vegetaciju a već su oprobane kod nas( Šardone,Burgundac,Game, pa i Rizling,) i gledajte da budu na slabije bujnim podlogama.
Rezidbu obavljajte što kasnije(kraj marta-početak aprila).To donekle odlaže kretanje okaca i sačuvaće ih od poznih prolećnih mrazeva.Kod vas će ionako vegetacija kasniti.
Planirani prinosi ne bi smeli da budu veći od 7-8 tona/ha.Svako povećanje prinosa produžava period sazrevanja.I kvalitet grožđa će vam biti bolji ako su prinosi manji.S tim u vezi bi trebao da bude i uzgojni oblik(napr. rezidba lastara na 8-10 okaca da bi mogli da sazru).
Međutim mnogo zavisi od same mikroklime.U Italiji,recimo u Dolomitima, zapravo u podnožju tog planinskog masiva gaji se vinova loza ali tu se sa hladnim vazduhom sa Alpa mešaju uticaji i mediteranske klime.Švajcarci prave solidna vina pored svojih jezera.Mnogo toga zavisi od toga kakvi su uslovi baš na tom mestu gde hoćete da podignete vinograd.O kolikoj se visini radi, koliko dana traje vegetacioni period, kolike su srednje dnevne temperature, koliko zimski ekstremi itd.(nadam se da nije Manjača!)
Ako neznate šta da sadite u određenoj oblasti, bacite pogled u prvo seljačko dvorište.Tamo se najbolje možete informisati oko svega što vas interesuje.Iskustvo je nešto što nema cenu pa je najbolje da se obratite ili prvom komšiji koji gaji lozu ili Poljoprivrednom fakultetu u Banja Luci.Tamo će sigurno imati više iskustva od nas u vezi ovoga o čemu pričamo.

Lep post...   
Imam nekoliko Rkacitelija, mana mu je sto dosta kasno sazreva. Ne preporucujem.

Lozar je zaista dao iscrpan odgovor . Pošto smo iz istog kraja zanima me njegovo mišljenje koje sorte su pogodne za gajenje kod nas. Generalno, dugo sam bio protiv "šardonizacije", ali od kada sam na ovom forumu dosta sam naučio, a takođe sam zadnjih dana probao neka nova vina , konkretno probao sam jedan "Sovinjon" sa ovih prostora i zaista menjam svije mišljenje  u korist stranih sorti. Takođe me zanima koliko su daleko odmakla istraživanja na našim institutima u primeni različitih klonova stranih sorti kod nas.
Pozdrav

nadmorska visina nije   bitna, bitna je klima . recimo da srednja evropa je na granici  na 500-600  metara nadmorske  visine, dok  . argentina , peru , cile ,  bolivija. itd.  imaju vinograde na 2300 m. nadmorske visine.
sto  sam ja mogao da procitam, u srbiji  je zadnja granica 500 m, nadmorske visine. vina  sa  vecih nadmorskih visina,   gde temperatura ima vece oscilacije DAN-NOC imaju   mnogo bolji ukus, nego vina  gde su noci tople.   vino iz tih krajeva je  monotono.....
koje sorte ?     ja neznam . verovatno ti tu moze pomoc   peca 50 , lozar, dioda.
jedan od najboljih srpskih vinara je , MARINA CVETIC,  udata  za italijana   od prosecne  vinarije koja je bila na  ivici egzistencije ,  napravila  je v ina koja nose njeno ime  i koriste se na       zakuskama bogatih.   retko mogu da se sretnu  u prodaji  .vrednost akos nevaram je  od 20 eura pa  navise................... ( flasa).   ovo  pisem     zato sto se njen vinograd nalazi na zadnjoj  granici    na 550 m. nadmorske visine.

Sortiment kod nas na sitnom posedu se do skora svodio na sledeće(gore-dole):
-bele sorte=70% Smederevka +20%Lisičina(Plovdina) i ostale stone sorte+10 %Rizling(uglavnom Italijanski)
-crne sorte=40% Prokupac+20% M.hamburg+15%Vranac+10%Merlo i Game+sporadično druge vinske i stone sorte(dosta «neprskanaca» odnosno međuvrsnih hibrida)
Kako smo upropastili velike vinarske kuće, došlo je do masovnog krčenja vinograda.Oni malobrojni, koji su ostali verni vinovoj lozi, okrenuli su se stranim visokokvalitetnm sortama koje imaju visoku cenu  i potražnju od novih i svakim danom sve brojnijih malih-velikih podruma.E sad kako mi idemo iz krajnosti u krajnost, tako smo krenuli da krčimo sa istim onim elanom s kojim smo se ranije tvrdoglavo držali već gore nabrojanog sortimenta.Pa sada naš proizvođač smatra da je pogrešno i razmišljati o gajenju autohtonih sorti, računajući njihovu vrednost kroz dinar koji dobije za nju na tržištu.Ali to je već druga priča.
Mislim da su za naš region sigurno dobre sorte Šardone, Sovinjon i Italijanski rizling.Nisu mnogo zahtevne kad je u pitanju zaštita,daju odličan kvalitet vina(prve dve posebno).Probao bih svakako i sa Muskat otonelom.Teško zaboravljam njegov ukus i žao mi je što ga nema ni u rasadnicima.Inače,Šardone je moj ljubimac.
Po mom mišljenju(nije «Sveto pismo» naravno)treba da izbegavate Rajnski rizling.Kilav je a i prinosi(čuvenog klona 239)nisu baš kao što se očekuje.Plamenjača i botritis su redovni gosti čak i kad sve uradite kako treba pa se nađete u čudu.
Od crnih sorti već(u Goloboku) provereni Game i Merlo, oba sa izrazito crnom(crvenom)bojom vina.
Od skora se pojavio i Kaberne sovinjon ali ima problema i kod sazrevanja grožđa i kod sazrevanja lastara.Da ne pričamo o skidanju lišća,proređivanju grozdova itd.Ali kako reče neko,ne mora baš sve na Koberu da raste!
Tu je i Muskat hamburg.Univerzalan,neizbežan kao začin ali nije loš ni kao glavno jelo.
Što se tiče klonova i njihove introdukcije postoji puno naučnih radova.Nažalost,naša nauka(Poljoprivredni fakulteti) smatra da je sama sebi dovoljna, nekako je «elitistička» i umesto da postoji mogućnost direktne informacije,takvu informaciju morate da tražite listajući naučne radove naših stručnjaka:
http://scindeks.nb.rs
ili u Narodnoj biblioteci pošto izlistate periodiku (recimo «Poljoprivreda» -Časopis saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije).
Kakvi su rezultati?Pa začuđujuće se slažu sa prohtevima velikih uvoznika!Prosto da čovek ne poveruje!

Čitajući sve postove vezane za sorte grožđa, ne mogu a da ne pomislim da "tamo neko" uporno pokušava da nam usadi u glavu da su sve sorte vrhunske sem domaćih. Pod domaćim mislim i na sorte van naših granica a vezano za bivše republike. Pokušavam da na internetu pronađem nešto vezano za "silu" i "neoplantu" i da stavim na ovaj forum. Ja sam za domaće, atohtono, da probamo nečim da se hvalimo pa iako to baš nije i vrhunsko.

Lozar, ovo jedan, po meni najozbiljniji rasadnik gde možeš da nađeš i muskat otonel...
http://www.agroexim.com/index.html

Interesantna ponuda.

Od kada je Muskat Otonel domaca sorta?

Mislim da je Cvele mislio na starije sorte grođža koje su se dosta gajile u nekom ranijem periodu do pojave kaberneta, šardonea i ostalim sorata koje se sada šire.

Trenutno, da tako kažem "pomodarstvo" je po meni, neopravdano potisnulo neke sorte koje su imale po svojim osobinama preduslove za dobijanje vrhunskih vina. Tu prvenstveno mislim na mešavinu sovinjo-semijon, traminac, pa što da ne i muskat otonel, smederevka itd...
Beli i crni burgundac su takođe sorte koje imaju svoj kvalitet, kao i sivi burgundac. Merlot, game, frankovka, prokupac su obojene sorte koje nikad neće izgubiti svoj značaj u proizvodnji kvalitetnih i vrhunskih vina. Kao prelazne bih naveo vranac, o kome nemam neko mišljenje sem da je dobar zbog imena koje je izašlo zahvaljujući CG, kao i muskat hamburg koji je stona sorta ali se odlično uklapa zbog muskatnog mirisa za one koji to vole, ali nikako sam, već u mešavini-kupaži sa nekom intezivnije obojenom sortom.

Vidim da svako bez kriterijuma daje sebi pravo da stavlja pojedine sorte u odredjene kategorije.

Prof. Jovic u knjizi deli sorte grozdja na sledeci nacin i nabraja koje su sorte:
Sorte grozdja se definisu prema procentu alkohola i kiselina u vinu.
Sorte za obicna vina: alkohol od 8-11% kiseline od 5-12%
Sorte za kvalitetna vina: alkohol od 11-13% kiseline od 5-8%
Sorte za visokokvalitetna vina : alkohol od 12-15 % kiseline od 5-8%
Sorte za visokokvalitetna bela vina: Zilavka, Bagrina, Muskat otonel, Rizling italijanski i rajnski, Semijon, Sovinjon, Traminac, Burgundac beli i sivi, Silvanac zeleni. Spomine i novostvorene domace sorte: Neoplanta, Sirmijum i Zupljanka.
Sorte za kvalitetna bela vina: Smederevka, Buvijeova ranka, Ezerjo.
Sorte za obicna bela vina: Plovdina, Ruzica crvena, Kreaca (banatski rizling)
Sorte za visokokvalitetna crna vina: Vranac, Burgundac crni, Game crni, Merlo, Kaberne frank i sovinjon.
Sorte za kvalitetna crna vina: Prokupac, Frankovka, Portugizac crni, Zacinak, Game bojadiser, Alikant buse.

Dux, tvoja tabela kategorizacije nije diskutabilna, jer je tako i ispravno. Moja zapažanja idu u jednoj drugoj konotaciji: pomodarstvo-novi trendovi i klasika- provereni kvalitet, kao i stvorene navike prema sopstvenom ukusu. I opet ponavljam, moj lični ukus i mišljenje, a mislim da ćeš se složiti da na to mišljenje imam pravo, ako nepravim drugome štetu!?
I još jedno zapažanje: nije li sa pravom sovinjon nazvan kraljem belih vina?
I zašto sam tu u gornju kategoriju svrstao smederevku, pa zato što je nezaobilazna kao sastavni deo kupažiranja pojedinih belih vina.

Nije moja, samo sam prepisao.
Nove sorte daju bilje mogucnosti za gajenje, otpornost na bolesti, rodnost i kvalitet.
To znaju takodje svi vocari koji sade iskljucivo nove sorte.

Podrazumevao sam pod tvoja, što si je ti postavio, razumeli smo se. Nisam protiv novih, starih modifikovanih, sorata, ali sam lično konzervativan kad se tiče ponude novih sorata. To se nemože nikako porediti jer ima svoje dobre i loše osobine i na jednoj i na drugoj strani. Pošto 80% novih ili potencijalo novih vinogradara razmišlja o 3-4 ukupno istih sorata kod podizanja ili planiranja podizanja novih zasada, skrećem pažnju da će kad tad doći do zasićenja tržišta(kao što se desilo sa smederevkom u našim krajevima), pa će se desiti što se već dešava u Župi i Levču da nemogu da plasiraju-prodaju grožđe od tih sorata, a vinograd se nepodiže za jednu godinu već za optimum rađanja oko 20 godina. Zato treba imati urađenu procenu sortimenta i površina, a u cilju plasmana i projektovanog dešavanja na tržištu grožđa i vina kod nas i u svetu. Zato je možda bolje biti prvi u selu nego zadnji u gradu. I raditi manje zasade sa malo drugačijim sortimentom od trenutnog, sem ako nemate jasnu poziciju plasmana trenutno popularnih sorata vina.

Prvenstveno da bi se dobilo kvalitetno vino grozdje mora da bude zdravo i dobro sazrelo.Dzabe mu sorta ako je lose grozdje.Vidim da prof.Jovic nije spomenuo sardone?Svaki covek ima drugaciji ukus pa nije garant da ako posadimo caberne da cemo to vino dobro prodavati.Tu mora da se sklopi puno kockica.

Dux, ne vidim gde sam napisao da je muskat otonel domaća sorta. Lepo sam odvojio dva pasusa, i dao sam Lozaru mogućnost da nađe tu sortu u Srbiji jer je mislio da je nema u ponudi

Mislio sam da je bilo u kontekstu.... izvinjavam se.

dali moze neko da mi pomogne gde mogu naci kaleme burgundca.i pitao bih pecu ili nekog od vas dali bi ona mogla da se gaji na visini od 250m u pitanju je smonica i odlicno uspeva prokupac

Pinot noir, lozni kalemi
http://www.agroexim.com/kalem.html

Hvala cveletu na informaciji.Poenta je da M.otonel slabije nude a i gaje.Tema je široka a ja sam samo nabacao par ličnih razmišljanja i iskustava više kao vinogradar manje kao vinar.
Već sam u jednom postu napisao da Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine daje podsticajna sredstva za podizanje zasada autohtonih sorti vinove loze(Portugizac,Slankamenka,Ružica,Župljanka itd.) i to izuzetno pozdravljam.Gajenje domaćih sorti ima veze i sa očuvanjem biodiverziteta i ekologijom a i znači selekcionarima kao polazni materijal pa me zato čudi što to ne čini Ministarstvo poljoprivrede Srbije.
Mislim da je vinarsko tržište pomalo zasićeno vinima od visokokvalitetnih stranih sorti mada će se malo ko odlučiti za podizanje vinograda i otvaranje vinarije bez njih.Razlog je verovatno što većina domaćih sorti samo u pojedinim godinama može da im se približi po kvalitetu, recimo u godini kao što je ova.Ljudi uglavnom idu na sigurno.
Treba da obrnemo stvari.Ne šta želimo da gajimo već šta bi moglo da prođe na tržištu.
Čudi me da niko nije razmišljao o stvaranju nekih robnih marki aromatizovanih vina ili desertnih vina.Možda «panaše» (mešavina vina i soka) koji ima 5% alkohola itd.Nešto kao «La luna sangria».Treba pogoditi ukus potrošača i to pogotovu mlađe populacije koja zna samo za pivo i pelinkovac.

Velika Drenova, Konjuh i ostala mesta iz Župe su već odavno poznati kao odlični kalemari, način rešavanja problema u smislu dobijanja kalemova sorata koje se ređe seriski kaleme(čitaj komercijalno), je da se te sorte na vreme poruče, jer je sada krajnje vreme. Da bi se to uradilo treba imati lični kontakt sa pouzdanim kalemarom.

hvala na pomoci

Trazim pomoc od vas. Uradio sam pripremu zemljista ( izriljao na dubinu 2 asova tj.kako kazu na oko 60cm.).Zelim na prolece da zasadim nove cokote vinove loze.Posto mi se svidja da vinova loza bude u spaliru planiram da posadim nova 3 reda ( oko 20 cokota)sa novom sortom vinove loze.Tu bih posadio iskljucivo crno grozdje od kojeg bih zeleo da pravim samo crveno vino.Ja imam svoje zelje ali neznam koje su dobre za podnevlje na kojem se nalazi moj mali vinograd.To je posavina tj.izmedju Obrenovca i Sapca.Tu je i pre bio vinograd ali je u ono ludo doba 60 tih godina sve to raskrceno i unisteno.Slobodna povrsina je oko 10 ari na kojoj mogu da zasadim nove cokote ali ja nezelim u ovom momentu da se uvaljujem u toliki posao jer ipak ja zivim i radim u Beogradu pa se bojim da necu moci bas kvalitetno da ga odgajam.Moje pitanje nje sledece:sta mi predlazete da zasadim i koje sorte su naj kvalitetnije za ovo podnevlje.Napominjem da su mi Vina sa severa Italije naj lepsa pa tako bih shodno tome zeleo da zasadim bas te sorte tj. caberne ili ti sovignon.Sta vi mislite.Hvala unapred svima.

Frankovku

Na sajtu ministarstva poljoprivrede možete naći veoma zanimljivu do skora važeću Rejonizaciju vinogradarstva iz sredine sedamdesetih godina prošlog veka. Na preko 500 strana detaljno su prikazane ekološke i pedološke karakteristike svih vinogorja.Dat je istorijat gajenja vinograda po rejonima i rezultati ispitivanja šire i vina u određenom vremenskom periodu.
Date su i preporučene sorte za gajenje po vinogorjima(kako glasi i naslov ove teme) pa vredi pogledati.Sortiment je i danas aktuelan a nova rejonizcija je takođe dostupna ali nisam primetio neke značajne razlike.Jedino bi bilo zanimljivo uporediti klimatske podatke sa prosečnim podacima iz poslednjih deset godina.
http://www.minpolj.sr.gov.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=443&Itemid=110 (http://www.minpolj.sr.gov.yu/index.php?option=com_content&task=view&id=443&Itemid=110)

za RAJA
Odgovor na vaše pitanje možda ćete pronaći u mom prethodnom postu.Pod pretpostavkom da pripadate graničnom delu Tamnavskog vinogorja(granice vinogorja možete nači u rejonizaciji), evo vam predlog sortimenta.Samo ne zaboravite da bilo koju sortu da posadite neće trpeti da se ne “viđate” često.U lošim godinama, bez adekvatne zaštite, svaka sorta postaje neotporna na bolesti.
Тамнавско виногорје
а) В и н с к е с о р т е
- Препоручене црне:
1) Аликант буше            6) Каберне совињон
2) Бургундац црни             7) Каберне франк
3) Франковка             8) Мерло
4) Гаме црни             9) Мускат хамбург
5) Гаме бојадисер             10) Саперави
- Препоручене беле:
1) Бургундац бели             10) Семијон
2) Бургундац шардоне          11) Силаванц зелени
3) Емералд ризлинг             12) Сирмиум
4) Мускат отонел             13) Смедеревка
5) Мускат фронтињен          14) Совињон
6) Неопланта             15) Шасла бувије
7) Ризлинг италијански          16) Шасле
8) Ризлинг рајнски             17) Травинац црвени
9) Ркацители             18) Жупљанка
- Дозвољене црне:
1) Прокупац 2) Вранац.
- Дозвољене беле:
1) Мословац,2) Пловдина црвена, 3) Жилавка.
- Забрањене:1) Директно родни хибриди.
б) С т о н е с о р т е
- Препоручене:
1) Афус-али             8) Краљица винограда
2) Београдска бесемена          9) Мускат хамбург
3) Београдска рана             10) Мускат италија
4) Бисерка рана             11) Мускат оливер
5) Чабски бисер             12) Неготински рубин
6) Грочанка             13) Радмиловачки мускат
7) Кардинал             14) Шасле
- Дозвољене:1) Н е м а
- Забрањене:1) Директно родни хибриди
ц) Л о з н е п о д л о г е:
- Препоручене:
1) Берландиери х Рипариа - Кобер 5 ББ
2) Берландиери х Рипариа - Телеки 8 Б
3) Берландиери х Рипариа - SО4 (селекција Опенхеим)
4) Шасла х Берландиери - 41 Б
  Дозвољене:
1) Рипариа Порталис     2) Рупестрис ду Лот

Frankovka nije loš predlog jer je u jednom periodu, baš na severu Italije, potisnula Merlo, nešto zbog rodnosti a nešto zbog veće otpornosti na mraz.

Zaboravio sam Saletu da odgovorim u vezi Sardonea sto i ova tabela potvrdjuje.
To je sorta koja se kod nas pojavila tek devedesetih godina , a knjiga prof. Jovica koju imam je iz 1990. zato je i nema u njegovoj kategorizaciji.

ja podizem na prolece vinograd u posavotamnavskom regionu ,i veoma sam zainteresovan za sortu moravka koju uzgaja podrum jelic koji je nedaleko od mene tako da mislim da bi dobro bilo raditi ono sto drugi u tvom okruzenju rade sbozirom na  klimu i zemlju.ali imam problem gde naci moravku, ovi iz podruma jelic nece da je prodaju a ja nisam siguran u rasadnik,,bojoni,, koji je ima.moze li mi neko reci nesto pozitivno u vezi tog rasadnika.pozzzz

Probaj u VCR-u nazovi Vesnu Vidas oni imaju sve zivo.

Shuco institut u Sremskim karlovcima je stvorio sortu Moravu, mislim da tamo mozes da nadjes kalemove. Sve te sorte je kupio Jelic u saradnj sa karlovcanima. Probaj na telefon 021881756

Koji je to region?

Shuco,ja sam proletos zvao S.Karlovce-institut i rekli su mi da su sve prodali pa ako mislis da sadis moravu mozda bi trebao da nazoves sto pre jer ja mislim da rade ogranicenu  kolicinu kalemova i da se to odma rezervise.

bas si me obradovao.odmah cu pozvati da vidim da li ima nesto za prolece ne mora neka velika kolicina .hhhhhhhhvalaaaaa

Postovane kolege,posedujem vinograd od 350 cokota na spaliru, od sorti koje imam zastupljene su vranac prokupac hamburg i rajnski rizling.Sto se tih sorti tice do sada nisam imao problema oko odrzavanja. E sad ove godine planiram da vinograd prosirim za oko 150 sadnica, u planu mi je da sadim crvene vinske sorte pa nikako nemogu da se odlucim za sortu. Ja bih voleo da to bude caberne ili merlot samo se plasim da to na ovoj juzno banatskoj crnici tesko uspeva. Citao sam ono o regionizaciji ali mi to bas nije i naj jasnije,molio bi da mi neko odgovori da li bi te dve sorte odgovarale mom podrucju,ako ne, sta bi moglo.rupe su spremne i za desetak dana planiram da narucim i da sadim.ovde u mom kraju stariji ljudi su malo skepticni prema tim sortama a ja sam planirao da malo obogatim svoj vinograd sa kvalitenijim sortama ako to moze.

a što ne Frankovka

 o frankovci sam i razmisljao,a sta bi sa ove dve sorte?

Ostavi ih Južnjacima

Neso,moj ti je savet da prvo odlucis kakvo vino ces praviti pa po tome automatski imas sortiment.Sto se tice  regionalizacije nema problema za merlo i caberna.

Nema problema uspevaće one, ali nije to njihov teren ljudi

Izvini kratkoglavi prosle godine vranac u mom vinogradu 23% secera.Inace vinograd je u Deliblatskoj pescari.Pa ti rece da to nije rejon za crne sorte.Kupili ljudi frankovku iz okoline Krusevca jedva 18% secera.

mislio sam na to da li merlo ili caberne moze ovde da dobro sazri,hteo sam da pravim sortno vino ili od jedne ili od druge vrste,nisam planirao da sadim obe pa da radim kupazu.         

Neso trenutno je u rejonu Alibunara i Ban.Karlovca zasadjeno bar sto ja znam oko 30.000 cokota merlo i cabernea.Ja sam prosle godine uzeo prvi put te dve sorte i imale su 21-22% secera.Po meni posto vec imas vranca i prokupca bolja bi ti varijanta bila da posadis merlo da vinu das malo vise vocne tonove.Snagu imas iz ove dve prve sorte.

pa će i oni(alibunar) kao i mija radovanović(krnjevo) da režu caberne na 12-14 okaca po čokotu da bi koliko toliko izgurali šećer i boju.
što ne probaš sa burgundcem ili sa već zaboravljenim gameom?

brine me to sto ovde zemlja nije peskovita nego ona crna,sto kazu teska zemlja.

Hteo bih da napravim vinjagu iznad mesta gde parkiram auto . Prostor je veličine 6 x 3 m.  Planiram da visina stubova bude 2,2 m i da se stubovi spoje iznad vozila . Planirao sam da stavim sorte : afuz-ali ( 4 komada ) , hamburg ( 2 kom) i kardinal ( 2 kom ) . Molim iskusnije kolege da mi daju neki savet u vezi sa ovim sortama , da li su ove sorte dobar izbor i da li mi mogu savetovati neke druge sorte. Napominjem da hoću stone sorte jer već imam vinograd sa vinskim sortama .  Hvala unapred.

Jagodinac- zemljak,
Dobar izbor sorata za vinjagu. Prvi sprat, startni neka bude na oko 80cm od tla (prva žica), pa onda stepenasto po 30-40 cm, (step bay step). Vrlo je bitno da svake godine postepeno dižeš više, ali treba obratiti pažnju na kapacitet loze, u smislu da može da podnese opterećenje produžetaka u toku te godine. Kad tako formiraš vinjagu sledećih godina si miran. Da bi sve pokrio treba ti najmanje pet godina, ako hoćeš da sledećih 20 godina traje.

Zemljače , hvala na savetu. Prepisaću ga jer prvi put formiram  vinjagu  , pa su mi bitne one visine spratova. Ukoliko smatraš da mi još nešto možeš pomoći savetom , hvala unapred. :thumb:
P.S. Spremio sam iz tazbine prevrelo đubre od ovčije balege. Dobeo ili loše . Ne mogu da nađem kravlju balegu pa to ti je , nema po selima ovde krava , užas jedan....

Pošto sam malo čitao na netu o ovim sortama loze . rešio sam i kupio još 10 hamburga pride da bih pojačao svoj vinski vinograd. A lozni kalemovi su stvarno jeftini , 40 dinara po komadu. ;)

Ovčije prevrelo đubre jeste dobro ali je prejako, izmešaj ga dobro sa zemljon i nemoj da preteruješ sa količinom. To se odnosi na đubrenje loze, ali za sadnju ti nemože poslužiti, da napraviš kašu u koju bi potopio kalemove pre sadnje. Kalemove pre sadnje, potopi uveče u vodu, najviše do polovine i ostavi ih neka stoje cele noći, nemoj slučajno kalemljeno mesto da potopiš.

Sistem sađenja :
- rupa 40 x 40 x 40
- rastresita zemlja 5 cm
- preko nje Moravski mulj - tinja 5 cm
- kalem , položen pod uglom od 45 stepeni
- 10  cm zemlje , dobro ugažene i nabijene
- kanta od 15 litara vode u rupu , preko svega toga
- kada se voda ocedi , 2 šake đubriva
- punjenje jame preostalom zemljom , pravljenje humke na kalemu
- zalivanje dobrim vinom ( i mi cigani imamo dušu  ;D)

Svakodnevno pregledam moje novozasađene kalemove. posle 14 dana od sadnje , već se vide pupolji i na kalemovima bez voska i na kardinalu koji je voskiran .  Napravio sam i ogradicu od loznih grana koje sam odsekao prilikom rezidbe mog vinograda . Ogradica ide i okolo i odozgo kalemova da mi ne bi moj pas ili moj mačak polomili pupolje....

Interesantno je da su bolje razvijeni pupolji kod kalemova koje sam prekrio zemljom skroz nego kod 1 kalema koji nije voskiran a kalemljeno mesto  ostalo nepokriveno zemljom. . Ovo sam uradio čisto da vidim koji će biti bolji i razvijeniji. Znači , naravoučenije : kalemove ( koji nisu voskirani) obavezno prekriti zemljom.

Ano u koje vreme ti sazreva Merlo i Kaberne u odnosu na Vranac? Da li imas problema sa Botritisom kod Vranca?

Dux,sto se tice mog vinograda ja u njemu imam samo vranac i frankovku.Za ove tri godine kako radja pokazao se fenomenalno.Mozda je moja prednost zato sto mi je vinograd terasiran a vranac se nalazi na dve poslednje terase tako da nisam do sada imao problema sa izmrzavanjem.Sto se tice i botritisa nikakvih problema,tako sve dodro prolazi da sam u ovom trenutku doneo odluku da sledece godine posadim parcelu od 1.7ha samo sa vrancem.Sto se tice merloa i kabernea njega sam ove godine prvi put kupio a berba je bila 12.09.Moram da ti naglasim da su ti vinogradi na pesku.Istog tog dana sam i ja brao vranac i frankovku jer je od tog popodneva padala kisa dve nedelje neprekidno.Po knjigama oni su svi sorte 3.epohe sazrevanja mada po meni bi vranac trebalo malo kasnije od ove dve druge sorte da se bere.

Ano hvala ti na informaciji.
Moj Vranac je od polovine osamdesetih i ono sto mi se kod njega svidja je velika rodnost, tj veliki grozdovi.  Vremenom tj zadnjih godina se botritis javlja sve vise, ali ga nisam stitio protiv njega. Ove godine cu prvi put da prskam.
Treba da popunjavam neke delove vinograda pa sam u dilemi koju sortu da odaberem.
Koliko se secam 2008 mi je bila takva situacija sa kisom i zahladjenjem pa sam brao 12., a prosle godine standardno oko 20-og.  Cini mi se da je bila susa.

Dve godine za redom mi se to desava sa kisom i potrefilo se da sam ga brao istog dana 12.09.Definitivno bi trebalo da se ostavlj za pocetak oktobra ali i sam vidis da se sve poremetilo pa i to.Secam se kad je moj cale pre pet sest godina i ranije brao nikada pre prve polovine oktobra,ali bolje i septembar jer posle tih kisa ne bi bilo nista.Sto se tice botritisa ja tretiram dva puta godisnje,prvi put posle cvetanja ,i kad pocinje grozdje da ulazi u sarak.Ako imas problem sa botritisom trebao bi  jedno prskanje i pre cvetanja u knjigama preporucuju i 3-4 nedelje pre berbe ali ja to neradim pa ti ne mogu reci nista.

Molim za stručnu pomoć, vidim da ima veoma obrazovanih ljudi na ovom polju, a ja sam voljan da sadim mali vinograd! Imam zemlju pod planinom Grmeč, zapad Bosne, na visini od 500 metara nadmorske visine. Koju mi sortu vina preporučujete od crnih i bijelih sorti? Čuo sam da je Frankovka otporna na hladnije zime, ali opet dobro dođe savjet stručnih lica! Unaprijed hvala!

Nisam bas siguran sto se tice uslova ali 500m nad vis. moze da prodje ali po meni ne bi trebao da ides na kasne sorte tipa frankovka kaberne, melo i dr.Sorte sazrevanja druge epohe tipa game ili burgundac.Ove dve sorte sto se tice mrazeva mnogo bolje podnose hladnocu nego frankovka koju si ti naveo.To je sto se tice crnih sorti a po pitanju belih tu su sardone, sovinjon,burgundac beli  itd su sve sorte druge epohe sazrevanja dok su ti rizlinzi treca epoha.Ako ides na pravljenje vina onda smisli kakvo vino zelis i eto ti resenje tvog problema.

Hvala Ano na savjetu, obzirom da ja živim u Banja Luci veoma je teško doći do sadnica vinove loze koju mi preporučuješ. Često idem do Novog Sada, pa ako negdje u okolini ima da se kupe sadnice može li pomoć oko adrese prodavca? Volio bih napraviti sladunjava vina, da nisu kisela, pa moram još mnogo da čitam o procesima proizvodnje. Svaka pomoć bi mi dobro došla!

rocky.m posto vec ides u Novi Sad cesto nije ti problem da svratis u Sremske Karlovce u institut i da se sve lepo dogovoris i o sadnicama i o sortimentu pa onda udri.

500m nadmorske visine i crni pinot?  :scr: S njim u idealnim uvjetima ima problema zbog tanke kozice.
No opet Frankovka za koju mislsim da je sigurno bolja opcija za sadnju na 500m ima nesto izrazenije kiseline.
Ali to se da rjesiti prekidanjem vrenja ili dosladjivanjem.

Moj kum ima mali vinograd sa oko 200 čokota, i kaže mi da mu je Frankovka najrodija u ovim našim krajevima (Bosanska krajna- Banja Luka), daje oko 5 kg po čokotu, dok mu Burgundac i ostale vrste slabo rode, jedina mana Frankovke mu je ta što je dosta kisela, a ja bi volio sladunjavo vino pa mi je sad dilema šta da radim. Imam još vremena do proljeća da se odlučim šta da sadim, a obavezno ću da odem do Karlovaca na institut da se raspitam. Hvala na savjetima, ako još ko ima koji dobar saqvjet rado bih prihvatio :thumb:

frankovka je vrlo zahvalna sorta ali sa opterecenjem cokota od 5 kilograma nikako nemoze da da svoj puni potencijal smanjujuci rod na 
3 kg po cokotu videcete velimi pomak u kvalitetu smanjice se i kiseline a u svakom trenutku cete moci da zaustavite vrenje da dobijete sladunjavo vino kakvo zelite. ako vam treba vise vina morate posaditi vise sadnica a ne kako narod prica od jedne gidze napunio sam punu bataru!

Potpis na ovo zadnje. ;) :thumb:

prije neki dan sam pio vino Hercegovačkog manastira tvrdoš, i mogu vam reći da je fenomenalnog ukusa. Ali čisto sumnjam da bi vranac htio da uspjeva na većim visinama! Frankovka se ovdje odlično pokazala, rodnija je duplo od merloa, gamea i drugih, čak sam dobio informaciju da mu se čokoti sami formiraju prema gore, mnogo su lakši za obrađivanje. Nije mi bitno što kaže Darko da dobijem količinu već kvalitet, a kod frankovke me samo brine ta kiselost. Šta mi preporučujete od sladunjavih vrsta? :scr:

ne postoje sladunjave sorte vec vina koja su prevrela do kraja i vina sa zaostalim secerom namerno ili slucajno prekinutim vrenjem.
ako ces praviti sladunjava vina od frankovke samo trebas na vreme da prekines vrenje ili naknadno da je zasladis a sto se tice kiselina nece se osecati jer sto je vino sladje kiseline se neosecaju a sto je manji procenat secera kiseline su izrazenije. sladunjava vina se vrlo tesko cuvaju i sklona su naknadnov vrenju.

A zašto ne posadiš Muskat Hamburg / imaćeš lep muskatni Rose

posadio bih ja više različitih vrsta, nekih 100 ak sadnica pa bih vidio koje su najbolje prošle, a nakon toga bih odabrao par sorti i zasadio vinograd. Obzirom da bi to bio manji vinograd od nekih 3 duluma( 3ooo kvadratnih metara) tako da bi to bilo za kućnu upotrebu, ne za prodaju. Najveći problem je gdje naći sadnice? :scr:

Mene isto zanima sto i Nesu, kako bi caberne i merlo uspevali na teskoj crnici  ??? A kad smo vec kod crnice da li bi neka bela sorta uopste mogla da dodje u obzir, na pr. sardone, muskat otonel  :scr:

sto se tice merloa i cabernea ono sto sam posadio odlicno se primilo za sada,videcemo narednih godina kakav ce biti rod

Neso, jel si se raspitao kakav kvalitet mozes da ocekujes na crnici od ovih sorti? Video sam da si jos u martu ovde postavio pitanja, ne sumnjam ja da li ce to da se primi ili ne, ne sumnjam ni u rod, samo me zanima koji maksimum moze da da na toj zemlji i da li bi neka crna sorta dala bolji kvalitet na takvoj podlozi, posebno mi je tu sumnjicavo za caberne? A zna li neko kako bi nas prokupac uspevao na takvoj podlozi?

nisam se raspitivao o kvalitetu grozdja koji bi dobio,posadio sa pedesetak cokota cisto eksperimentalno pa kako bude. sto se tice prokupca imam i njega sasvim je solidan,prosle godine sira je bila oko 20.

neso izvina mozes li mi reci gdje si kupio sadnice, da se i ja obratim na tu adresu, ako moze broj tel ili adresa

sadnice su iz velike drenove,covek koji drzi rasadnik zove se Dragan br telefona je 0638279068,0628168565. Ljudi su jako fer i korektni tako da i sledece godine planiram da uzmem od njih

Hvala neso, kontaktiraću Dragana, nadam se da ćemo se uspjeti dogovoriti oko načina preuzimanja

Pozdrav svima!

Čudi me da do sad nisam naleteo na ovaj forum, i malo mi je bezvezno da o tehnologiji pravljenja vina pitam marka, branka i stanka, koji mi svi od reda daju drugačiji odgovor. Pa se ti sad snađi... :scr:

Elem, živim u Homolju,na 350 metara nadmorske visine, gde je zima jaka, a leto slabašno (izuzimamo zadnje dve godine). Kako živim na selu, i zemlja mi nije problem, zanosim se mišlju da zasadim malecno parče vinograda, kako bih pravio vino za sebe, i moje potrebe.

U mom se kraju niko ne bavi proizvodnjom vina, a iz nekih priča, navodno je to zbog nadmorske visine i dugih zima.

Kako da znam za koju sortu da se odlučim kako bih iz nje izvukao maksimalan kvalitet vina.  ???

Još jedan pozdrav, i očekujte još mnogo pitanja.  :thumb:

Моја препорука је да од локалних винара или расадника из Неготинске крајине набавиш расад црног, розеа и белог. Засади три парцеле јер га сигурно нећеш само за себе правити. Зашто из Крајине. Зато што је поднебље слично и нећеш имати проблема са адаптацијом лозе. Па кад комшије виде и они ће кренути. Клима није провлем. Нађи парцелу која је окренута јужној страни. Крени са набавком расада, припремом терена и засади што пре.

Da li trebam da obratim pažnju na neku posebnu sortu? :scr:

P.S. Nema ovde lokalnih vinara.   :doh:

Дај ми ближу локацију. Поред ког града се налази твоје место. Можеш и приватну поруку да ми пошаљеш Ја ћу онда видети да ти пронађем нешто.
Види у локалниом новинама огласе за вино, расад опрему. Питај у пољопривредним апотекама ко од винара купује купује па да те продавац споји - остави му телефон. Види на интернету све у локалу.
Погледај у телефонском именику. Посети неку плантажу или село које гаји вино. Буди активан да би засадио што пре.

Сорте локалне или види овде на форуму теме о сортама па изабери црно, розе и бело.
Обиђи своје имање и одабери локације.

Скини књиге "wine-books-collection"   http://www.sveovinu.com/index.php/topic,731.15.html    Odgovor #19 i #22  или набави домаће

Dr Slobodan Jović  "Priručnik za spravljanje vina"  Partenon, Beograd 2003.
 "Priručnik za spravljanje rakije"  Partenon, Beograd 2003.
 Dr Vojislav Radovanović  "Tehnologija vina" Građevinska knjiga, Beograd 1978.

Поштовани,
Може ли ми неко рећи где могу набавити калемове:
- Мускат Хамбург - рехуљави гроздови,
- Лисичима - црна, рехуљави гроздови,
- Краљица винограда,
- Адакалка (код нас-Голобок) - Адалка,
- Црвени Дренак,
- Ћилибар

Jedna ispravka Dragan je iz Rujisnika, a ne iz Drenove.
Inace ja sam od njega nabavio frankovku i ima sve pohvale!

Ljudi, molim za pomoc ::)

Zna li neko gde mogu kupiti sadnice sorti Rusenski muskat, Dijamant i Bugarska velika??? Da li su registrovane u Srbiji??

Veliki pozdrav.

Novi sam član foruma i planiram zasaditi mali vinograd (oko 1000 čokota bijelog).
Nalazim se u Bihaću gdje je prosijeg godišnjih padavina 1.245 milimetara, a prosječna mjesečna temperatura iznosi 10,8° C, srednja januarska 0,4° C, prosječna julska 21° C (s tim da su najniže zimske temperature oko -15° C, a ljeti temperatura nerijedko ide i do +40° C).
U toku kalendarske godine oko 80 dana ima temperaturu nižu od nule. Mrazevi se javljaju od oktobra do aprila. Nadmorska visina je oko 200m.

Unaprijed hvala!!!

Dobro razmisli, pogledaj ako ima ista u okolinai. Ja bi sadio kao "sigurne" Rizling italijanski i Merlo za crne. Posadi samo jednu sortu.

Hvala na savjetu.
U mojoj okolini baš i nema nešto vinograda, kod nas se ljudi s tim ne bave. Ja sam čitajući neke knjige došao do podatka da su  u mom kraju (Bihać i okolica) za vrijeme Ilira,a pogotovo kasnije za vrijeme  Rimljana bili dosta kvalitetni vinogradi i da su se ljudi dosta bavili s proizvodnjom vina. Ali dolaskom Turaka na ovo područje ta grana privrede je iskorijenjena .... U svakom slučaju hvala ti na savjetu .....

Pitanje za vas sve,ovih dana pocinjem sa oranjem parcele,zatim sa djubrenjem pa ponovo oranje,na prolece sadnja.Njiva se nalazi na 80m nadmorske visine,zime su sa jakim mrazevima ali je na 50m od njive gusta hrastova suma koja je potpuno stiti sa severne strane sto ima za posledicu da je tu zimi uvek par stepeni toplije nego u selu.uradio sam analizu zemlje,njiva je solidno parce za uzgoj loze,sad mi treba preporuka za sorte,planiram sadnju 1000 cokota od toga 600-700 belih i 300-400 crnih,interesuje me vase misljenje o italijanskom ili rajnskom rizlingu i frankovki za ove uslove

Pozdrav,interesuje me da li negdje ima za kupiti sadnice loze bez sjemena u bobi?

Moja vinjaga napreduje vrlo dobro , ( pu,pu,pu , da je ne ureknem ). već sada razmišljam kako da je orežem sledećeg proleća. Da li da pustam po jedno stablo ( osnovno , a sve ostalo da režem) do visine  od 2,2 m. pa tek onda da je pustim da se razgrana , ili da od kalema idem sa dva stabla po čokotu ( iznad kalema , osnovno i prvo iznad , a sve ostalo da režem) . Bio bih zahvalan i ako bi mi neko dao u odgovoru i neki sličicu ili skicu.

U VINOGRADARSTVU SAM AMATER ANEKO VRIJEME IMA U DVORISTU 6 SADVICA PA SAM ZAINTERESOVANDA ZASADIM MALO VINOGRAD NA POVRSINI 2000M2,INTERESUJE ME SADNI MATERIJAL I POREMA STUBICI ZICA GDJE DA OVO POTRAZIM

lalo, postavio si isto pitanje na tri teme.
ajde nek ostane na dve jer si na još jednoj temi saletu postavio direktno pitanje pa dok ti ne odgovori neću brisati ali mislim da je i jednom postavljeno dovoljno.
inače, pošto si pitao za Irig i okolinu, skokni do Sremskih Karlovaca po sadni materijal tu ti je najbliže.

Pozdrav svima,

Ovo je moje prvo javljanje. Zanima da li neko ima link za Jovićev ''Priručnik za spravljenje vina'' u pdf-u.

            Ćalac

Ljudi jel zna neko nesto o sorti Sila,gde se mogu kupiti sadnice,kakve je rodnost i otpornost na bolest itd..?.Probao sam vino u Karlovcima od te sorte meni se bas svidelo :)

Sila je sorta stvorena na u Institutu u Sremskim Karlovcima od jednog klona Kevedinke (Ruzice) i Sardonea. Autori Sile su profesori Sima Lazic, Vladimir Kovac i Petar Cindric, Profesor Sima Lazic nije dozivao kraj projekta i priznavanje sorte pa je sorta u njegovu cast  dobila ime po pocetnim slovima njegovog imena i prezimena.
Kalemovi se mogu kupiti  u Institutu u Sremskim Karlovcima, to ti je blize nego u istom Institutu na Rimskim sancevima (put NS  Temerin). Rodnost je veoma dobra, cesto preko 2kg/m². Bobice su sitne zelenobele sa debelom ljuskom i prekrivene obilatim pepeljkom grozd je rastresit sto Silu cini otpornom na sivu plesan. Po otpornosti na niske temperature negde je izmedju Sardonea i Rizlinga Italijanskog, sazreva kasno pa sorti pogoduju polozaji sa dobrim ekspozicijama. Cesto je vino od Sile po harmonicnosti i aromama ravno Sardoneu ali potencijal za starenje je znatno slabiji od Sardonea. 

Hvala vladane na odgovoru,zvao sam ih i kazu da ove godine nemaju vinske sorte :(

Pomozite mi da dodjem do kalemara, nov sam u gajenja voca, Miroslav

ja sam na forumu nasao tamnu i svetlu stranu savetovanja,prosle godine sam ovde procitao savet za jednog kalemara i imao prijem rizlinga od 30 % ove godine sam isto na forumu nasao kalemara i prijem je je 95 %

Da li postoji neka crna vinska sorta koja se ,slicno prokupcu, moze gajiti uz kolac? Znam da moze frankovka ali nju vec imam na spaliru pa sam mislio da izmedju dva reda zasadim neki cokot. Pozdrav i hvala unapred!

Imam 40 cokota M.Hamburga posadjenih prosle godine,pa sam nesto razmisljao da dodam jos 30 cokota (nemam  vise prostora) neke vinske sorte jer sam citao da Hamburg moze da se koristi za vino i za lozu. Koje bih sorte mogao da ubacim i u kom odnosu? Znam da je sve to zajedno i mala povrsina a i mali broj cokota,ali bas bih voleo da napravim koju litricu vina u sopstvenoj reziji. Stvar je cistog zadovoljstva.

Mešati Hamburg sa nekom vrhunskom vinskom sortom pri spravljanju vina ne bi ti preporučio, jer kvariš vrhunsku sortu a  i Hamburg. Ja bi ti preporučio da posadiš Slankamenku ( Mašarku crvenu, Plovdinu ), koja sazreva istovremeno kada i Hamburg , izdašna je sorta i iz iskustva, slaže se sa Hamburgom. Od ove dve sorte možeš dobiti izuzetno lepo roze vino, za šta se Hamburg i preporučuje. A odnos grožđa u vinu variraće ti iz godine u godinu dok Sam ne nađeš kombinaciju koja ti se najviše sviđa, ili bolje rečeno zavisi koliko Hamburga ćete pojesti a koliko će ostati za vino  >:D. Pozz.

Imam na okućnici prokupac 50% hamburg 10% i ostatak raznog belog (smederevka plus svasta nešto od ranog do kasnog) Sve je to na vinjagama i kvazi špalirima. Ostalo od pokojnog tasta. Pošto je čovek to voleo ja rešio i pored hroničnog nedostatka vremena da ne zapustim lozu pa sam ove godine izgurao rezanje, pet prskanja, zalamanja i td. Izmuljao sam oko 250 kg goždja. ::)Želja mi je da  raskrstim sa "svašta nešto" i zasadim neko crno vinsko. Imam mogućnosi i za još 4 reda od po 8m.
Teba mi preporuka za sortu:
1. crno vinsko
2. što otpornije
3. da nije zahtevno i trpi neiskusnog gazdu. Od rezanja znam -ovo se reze na 2 ono na 4 ono na 6 i kraj. Prskanje mora da sačeka vikend. Takav mi je posao.
Inače prokupac mi se dobro pokazao što se tiče rodnosti i otpornosti. Bolje nego hamburg gde je po neko puce trulilo.
Da li da idem i dalje na prokupac Razmišljm još o vrancu i cabernet sauvignonu.
Ne zanima me neki vrhunski kvalitet već što jednostavnija obrada.

Dopuna prethodnog posta
4. Da se period dozrevanja slaze sa dozrevanjem prokupca

Po mom misljenju, kada se bira sorta grozdja za sadnju treba najpre proveriti kako uspeva u doticnom kraju. Mislim da je cabernet sauvignon otporniji na bolesti moj komsija ove godine nije imao jedno pokvareno zrno, takodje, cabernet daje mnogo kvalitetnije vino ali po prinosu ne moze da se meri s vrancem. Da nije cetvrtog uslova mogao bi da probas i s frankovkom ali ona zri malo ranije od prokupca. U svakom slucaju najpre se raspitaj kako te dve sorte uspevaju u tvom kraju pa na osnovu toga sadi. Ja bih pre isao s cabernetom,kvalitetnija je sorta a i popravio bi prokupac.

Mislim da je cabernet malo izvikan i da su mnogi potpali pod uticaj modernog.Cabernet je kasna sorta i treba mu bas dobra godina da bi sazreo dobro.To "kvalitetnije " je sirok pojam,mnogi u restoranu naruce cabernet jer su samo za njega culi.Dzabe vrhunsko grozdje ako se prerada ne obavi kako treba,a cabernet trazi drvene sudove i duze odlezavanje.Mislim da je to grozdje ipak za nakoga ko se malo ozbiljnije bavi vinarstvom.Ja licno ne volim da ga pijem,jer dobar deo tih vina ima preteranu aromu drveta i dima.Nepravedno smo zapostavili domace autohtone sorte,a one su najprimerenije nasem podrucju.

shulesd, mogu samo da se nadovežem na pethodna dva posta, sa kojima se slažem u potpunosti.
ono o čemu bi ti trebalo da razmišljaš u okviru 3. tačke, jeste neko vinsko grožđe a međuvrsni hibrid otporan na bolesti.
Probus je, koliko ja znam, jedino domaće vinsko grožđe otporno a crno (sve ostale sorte su bele, što treba da ti malo pojasni koje sorte se gaje od Fruške Gore prema severu). Sad ti vidi, ali za naš kraj ( Smederevo), po meni, Merlo je tata.
A i uklapa se u tačku 4, (koliko-toliko).

U mom kraju (okolina Zrenjanina) najzahvalnija je Frankovka što se tiče crvenih sorti.

Planiram da zasadim par redova vinove loze i crno i belo vinsko. Nalazim se u Mačvi pa me interesuje koja sorta je najprikladnija za ovo podneblje. Treba mi nešto otporno da nije preterano zahtevno jer sam ja neiskusan a ovo nije vinski kraj pa da bi neko mogao da mi pomogne i da me posavetuje.

Najbolji odgovor ti se nalazi u komšiluku, raspitaj se po komšiluku, ko šta ima od grožđa i kako uspeva. Pozz.

Ali to jeste i problem, nije vinarski kraj i nemam gde da se raspitam ,slabo se gaji loza , izuzev liparije odnosno crnog otela i sorti koje nisu za vino. pa mi treba savet koja bi mi sorta bila najprikladnija. Pozdrav!!!

Mačva nije poznati vinarski kraj, ali sa par redova nećeš mnogo pogrešiti. Pri izboru sorte vodi se time koji tip zemljišta imaš peskoviti ili glinoviti i koja je nadmorska visina, da li ima jakih mrazeva. Loza trpi svašta pa čak i do 70% kamena u zemlji. Bitnije je kakva je pozicija gde sadiš vinograd, dobra ekspozicija i da nije depresija, da nije preveliko zadržavanje vode, jer ako jeste moraćeš da prekopavaš duboko i praviš kanale za odvod.   

Zemlja je kvalitetna, crna, rastresita, ne plavi i ne zadržava vodu. Ovde se dosta gaji malina i kupina i izuzetno je kvalitetna.Ekspoziciju mogu da biram jer je ravno i mogu da okrenem kako hoću.
 Mrazevi bi možda jedino pravili problem. Zato me interesuje koju bi mi sortu preporučili da posadim jer ja neznam .

Vlajko,mogao bi da probaš s frankovkom(crna vinska sorta),zri u drugoj polovini septembra a uz uobičajenu zaštitu dobija se jako dobar rod,dosta je otporna na botritis što je po meni najbitnije. Što se tiče belih sorti mogao bi da proveriš ponudu instituta u S. Karlovcima mislim da su oni stvorili neke dosta otporne bele sorte(panonia čini mi se). Pozdrav

Kolege, zna li itko za sortu grožđa Marburg. Kolega me do malo prije uvjeravao da je to Plemenka ili Žlahtina ali nije uspio. Na Netu nisam našao niti jedan sinonim. Unaprijed hvala  ??? :scr:

pa da i mi tebi pomognemo sa jednim sajtom.
http://www.vivc.de/index.php (http://www.vivc.de/index.php)
Sa leve strane pritisneš na "Database search", pa na "Cultivar name" i pojaviće se polje za traženje u koje ukucaš ime sorte.
Inače Marburg bi trebalo da je portugalska sorta pod nazivom Marburgo.
Nastala je ukrštanjem portugalske sorte pod imenom Dona Maria i Muskat Hamburga.

svaka čast, hala najljepša  :)