Sve o Vinu Forum

San đoveze. Bilo bi lepo da među ostalim sortama pomenutim na forumu imamo nešto i o ovoj sorti. Za nju sam saznao na putovanju po Italiji gde je zastupljena sa oko 10 %.

cao,ja sam novi clan....pokusavam da nadjem nesto o klonovima sorte burgundac beli i nikako ne uspevam.nalazim o drugim sortama ,ali nikako o belom burgundcu...
meni bi trebalo po nesto o nekim njegovim klonovima....imam o vcr,iz gazenhajma ali mi trebaju i ostali.pa ako neko nesto ima,hvala unapred.

Da li iko zna kakva je ovo vrsta,jer mi je to omiljeno belo vino,i gde moze da se grozdje nabavi?

Pise nesto malo na vikipediji - madjarsko belo grozdje, rano sazreva sa izrazenim muskatnim mirisom. Sortu je 1930. stvorio Pál Kocsis ukrstanjem sorti Pozsonyi and Pearl of Csaba. Ostalo mozes pogledati na linku mada nema bas puno podataka

http://en.wikipedia.org/wiki/Irsai_Oliv%C3%A9r

Posto si iz Subotice, a sotra je iz Madjarske, nece ti biti tesko da je nabavis ako se malo bolje raspitas ;)

Hvala,znam da ovde ima jedan odgajivac i proizvodjac,ali nije voljan da ustupi ni najmanju kolicinu ploda za proizvodnju)

Uzmi od njega par lastara pa neka ti neko nakalemi ;)
Ovo je pod uslovom da si voljan da se bavis vinogradarstvom...

Malo sam švrćkao po EU između ostalog i po Nemačkoj pa sam probao lokalna vina između ostalog i Dornfelder, koji mi se svideo i mislim da bi bio zanimljiv za naše severne krajeve! Tako da evo nekoliko informacija o toj sorti grožđa.

Dornfelder je nastao 1955 ukrštanjem  dve sorte grožđa koje su takođe nastale ukrštanjem, znači Dornfelder je proizveo August Herold poznati nemački agronom i to od Helfensteinera koji je nastao ukrštanjem Pinot noira i Trolingera odnosno kod nas poznatiji kao crni hamburg (varijetitet kod nas poznatog muskat hamburga) i Heroldrebe koji je nastao ukrštanjem portugizera i frankovke.

U prevodu Dornfelder ima u sebi pinot noir, crni hmburg, portugizer i frankovku, što se tiče vina  skladano je, sa dobrom bojom i kiselinama i traži odležavanje, mada sam ja pio prošlogodišnju berbu pa ne mogu da tvrdim kakav je iz bureta ali mi se čini da ima potencijal za starenje.

U Nemačkoj se uzgaja u rejonu Rajne, ali se takođe sve više uzgaja i u Kaliforniji!

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_220px-dornfelder.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_img_20140829_203205.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_img_20140829_203205.jpg)

Sta znamo o sorti Caberne Cortis? Ima li je u Srbiji?

Da li neko sa foruma ima kevedinku (ružica crvena, dinka)? Ako ima, zamolio bih da se javi. Da nam kaže nešto više o sorti, a takođe voleo bih da kupim koju reznicu.

Da li je moguce da u Srbiji niko ne prodaje sadnice grozdja sorte Kabarne Kortis??? To je jedna od najboljih sorti za eko vina. Izrazito je bogata antioksidansima, a uz to i veoma otporna na bolesti, tako da je sve u svemu najbolji izbor za eko vina.

Ako neko zna gde bih mogao nabaviti sadice grozdja sorte Kabarne Kortis sa papirima, molio bih da se javi ovde ili na PP.

Hvala

A da probaš domaće sorte?

Nemoj se čuditi što niko u Srbiji nema tu sortu. Ustvari, dosta je teško naći bilo koju sortu koja nije uobičajena. Pokušavam da našem sadnice kadarke i kevedinke, dve domaće sorte koje su pre samo pola veka dominirale vinogradima na severu zemlje i ne mogu nigde da ih nađem. Tu nemačku sortu ćeš morati da potražiš u inostranstvu. Proveri da li je možda ima neko u Hrvatskoj, Sloveniji...

Vidim da akcenat stavljaš na eko vina. Postoje kod nas ljudi koji gaje lozu na organiskim principima i to od domaćih sorti. I to je izvodljivo, samo treba znanja i strpljenja, kao i za sve u životu, uostalom.

Bilo je reči o ovoj temi ali evo moram ponoviti:


Naravno da postoje sorte grožđa koje se manje prskaju ili se uopšte ne prskaju i kod nas.

“INTERSPECIES VINSKE I STONE SORTE

Oplemenjivači širom sveta više od 100 godina neumorno rade na realizaciji ideje: kvalitet i otpornost sorti vinove loze na biotičke i abiotičke faktore stresa, imajući u vidu osnovne principe održive poljoprivrede.

• Do sada su determinisani genetički izvori otpornosti na najvažnije gljivične bolesti vinove loze u okviru većeg broja severnoameričkih vrsta roda Vitis i potvrđena je mogućnost optimalnog kombinovanja otpornosti i dobrog kvaliteta.
• Stvoren je veliki broj novih vinskih i stonih sorti vinove loze (tzv. interspecies hibrida), otpornih, ili tolerantnih na najvažnije patogene sa kvalitetom na nivou najboljih vinifera sorti. Ove sorte su pogodne za proizvodnju grožđa uz redukovanu hemijsku zaštitu, ili bez nje. Posebno su interesantne za gajenje na malim površinama u okviru organske proizvodnje grožđa i vina.
• U Sremskim Karlovcima, na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, već duži niz godina se ispituje veliki broj introdukovanih interspecies sorti u uslovima bez ikakve hemijske zaštite u cilju razrade modela organske proizvodnje grožđa i vina kod nas
• U poslednje tri decenije na Oglednom dobru je stvoren veći broj novih interspecies vinskih i stonih sorti koje se uklapaju u koncept organske proizvodnje grožđa i vina.

Novostvorene domaće interspecies stone sorte:

Lasta - nastala ukrštanjem Muscat de St. Vallier i Ljana
• Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je1991.
• Ovo je bela stona sorta umerene bujnosti sa nešto većim brojem zaperaka. Zahteva formiranje urednog, pljosnatog špalira, čime se pospešuje oplodnja, olakšava zaštita i omogućava bolje sazrevanje grožđa.
• Sredinom septembra čokote krase rastresiti grozdovi sa krupnim, hrskavim, ovalnim, žutozelenim bobicama, finog, blago muskatnog ukusa.
• Grožđe ne truli i može se čuvati na čokotu sve do prvih mrazeva. Dobro se transportuje.
• Lasta je otporna na plamenjaču i sivu trulež grožđa, a osetljiva na pepelnicu.
• Preporučuje se za gajenje na okućnici i manjim površinama.
• U organskoj proizvodnji stonog grožđa obavezna je zaštita sumporom protiv pepelnice.

Karmen - Stona sorta nastala ukrštanjem kardinala i moldave.
Autori su P. Cindrić i N. Korać. Priznata je 2003. godine.
• Od kardinala je nasledila vrlo rano sazrevanje (sredina avgusta). Po rodnosti, izgledu grozda i bobice i ukusu vrlo je slična moldovi.
• Ima srednje krupne rastresite grozdove, krupne izdužene bobice tamno plave boje, neutralnog ukusa.
• Velike je rodnosti i daje izuzetno veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa.
• Srednje je otporna na pepelnicu i botritis, a osetljiva na plamenjaču.
• Može se preporučiti ne samo za gajenje na okućnici već i kao komercijalna stona sorta, na većim površinama uz redukovanu zaštitu protiv gljivičnih bolesti, primenom bakarnih preparata, sumpora, ili organskih rastvora (Korać i Cindrić, 1995; Korać i sar., 2006).


Interspecies vinske sorte

Petra (Kunbarat x Pinot noir)

• Bela vinska sorta, priznata 1991. Autori su P. Cindrić i V. Kovač.
• Sazreva približno u vreme kada i traminac, ali ga nadmašuje po prinosu.
• Nekih godina se slabije oplodi.
• Nakuplja preko 20% šećera.
• Prevazilazi rajnski rizling po otpornosti na mrazeve.
• Tolerantna je na plamenjaču i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na pepelnicu.
• Vino ima vrlo izraženu, finu muskatnu aromu. Pogodna je za proizvodnju prirodnih, poluslatkih, aromatičnih vina.
• Rakija od grožđa petre takođe ima izraženu aromu.

Petka (petra x bianka)
• Bela vinska sorta. Autori su: P. Cindrić, N. Korać, V. Kovač, M. Medić. Priznata je 2001. godine.
• Bujna je sorta velike rodnosti.
• Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz umeren sadržaj kiselina.
• Daje harmonična, kvalitetna bela vina.
• Otporna je na sivu trulež grožđa, visoko tolerantna na plamanjaču i pepelnicu.
• Može se uspešno gajiti bez ikakve zaštite protiv gljivičnih bolesti, ili uz minimalnu zaštitu u godinama povoljnim za razvoj bolesti.

Rubinka (petra x bianka)
• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i petka. Autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač. Priznata je 2002. godine.
• Sorta je umerene bujnosti, srednje ali redovne rodnosti.
• Formira redak, uredan špalir.
• Dobro nakuplja šećer i daje visokokvalitetna, harmonična vina.
• Grožđe sazreva nešto pre rizlinga italijanskog.
• Otpornija je na zimske mrazeve od rizlinga italijanskog.
• Odlikuje se otpornošću na sivu trulež grožđa i visokom tolerancijom na plamenjaču i pepelnicu, pa se može gajiti uz vrlo redukovanu zaštitu, a u nekim godinama i bez nje.
• Pogodna je za organsku proizvodnju vina.

Bačka (petra x bianka)

• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao rubinka i petka. Priznata je 2002. godine.
• Bujna je sorta, velike i redovne rodnosti.
• Sazreva u drugoj epohi (druga polovina septembra).
• Nakuplja oko 20% šećera uz dovoljno kiselina za proizvodnju kvalitetnog vina, neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa.
• Ispoljila je visoku otpornost prema niskim zimskim temperaturama i gljivičnim bolestima.
• Ova sorta se može gajiti po principima organskog vinogradarstva čak i u rejonima sa visokim rizikom od zimskih mrazeva.

Panonia
• Rezultat je ukrštanja rajnskog rizlinga i domaćeg genotipa visoke otpornosti na gljivične bolesti i niske temperature (autori su P. Cindrić, N. Korać i V. Kovač.). Priznata je 2003. godine.
• Sorta je umerene bujnosti sa uspravnim rastom lastara i malim brojem slabih zaperaka. Formira redak, uredan špalir, lak za održavanje.
• Grozd je rastresit, bobice okrugle, žutozelene, sočne, prijatnog ukusa.
• Sazreva nekoliko dana pre rajnskog rizlinga.
• Dobre je rodnosti.
• Redovno nakuplja preko 20% šećera u širi uz visok sadržaj kiselina.
• Daje visokokvalitetna vina.
• Panonija se odlikuje otpornošću na plamenjaču i pepelnicu i visokom tolerancijom prema botritisu.
• U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida. Vrlo je pogodna za organsku proizvodnju grožđa.
Morava
• Nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i panonia.
• Umerene je bujnosti.
• Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene, sočne.
• Vegetaciju započinje malo ranije od rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim.
• Rodnost u znatnoj meri oscilira po godinama, od skromne do vrlo visoke.
• Nakuplja oko 20% šećera uz visok sadržaj kiselina u širi (od 10–20 g/l).
• Vino je vrhunskog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća na sovinjon.
• Sorta je vrlo otporna na sivu trulež grožđa i plamenjaču, a srednje osetljiva na pepelnicu.
• Sa nekoliko tretmana sumporom ova sorta bi se mogla vrlo uspešno gajiti u organskoj proizvodnji grožđa.”

Ima li neko da je konzumirao vino od Petre, Panonije, Backe ili Morave da napise svoje utiske. Licno na proljece planiram saditi Moravu, medjutim informacije su dostupne na kasikicu.

Mislim da na institutu u karlovcima mozes probati vina od tih sorti. Bila je cak i vinoteka, ali nisam je pronasao poslednji put akda sam bio tamo.

Hajde da ne otvaram novu temu,kakva su vasa iskustva sa sortom Muskat Otonel,smatraju je autohtonom sortom Panonske nizije pa razmisljam da bi i kod mene u Donjem Sremu bila perspektivna

Znam da je radi Batela u Slankamenu na vecoj povrsini (imas njegov broj).
Takodje mi je pricao da je retko ko ima u vecoj kolicini...

Da li bi blue moon mogla napisati par redova o sorti Morava, nacin gajenja, orezivanje...

za pocetak: http://agroinfotel.net/morava-nova-vinska-sorta-vinove-loze/

Ima i clanova koji gaje ovu sortu u svom vinogradu.

Ne baš, prvi put čujem za nju.

Mozda neko drugi i ako je ima ko da par fotografija postavi. Hvala!

U vinariji TEMET su mi rekli da imaju i sortu Morava u vinogradu. A znam i da ih ima vinarija Milijan Jelic. U mom kraju niko od malih vinogradara ne gaji tu sortu.

Imam ja 900 kalemova Morave posadjene prosle godine pored svih kisa nisam je tretirao nijednom sa bilo kakvom zastitom jedino sam je prihranio.Porast lastara prve godine u proseku preko 1 metar.

 Да ли се зна судбина старе сорте Јеличанка, од које се пре 2. св. рата правило врхунско вино и која се гајила у околини Чачка?

Велики поздрав за све!!!

Jel to crno ili belo grozdje? Ja imam neko crno doneseno iz Preljine, koje tamo zovu neradnicko grozdje ili neprskanac. Pravim vino odnjega od 2013 ali ima malo vise kiselina...
(http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_60053631_IMG_20190622_125829.jpg) (http://fotkica.com/slike.php?slika=1_60053631_IMG_20190622_125829.jpg)