Sve o Vinu Forum

Nadam se da postavljam temu na pravom mestu :
Koje je najbolje djubrivo folijarno za prehranu preko lista vinove loze ?

wuksal ili green plant

Fitofert folijarna prihrana vinove loze

stadijum                                     preparat                            koncentracija
-lastari dužine do10cm             fitofert ultra 20:20:20             5l/ha
-pred cvetanje                         fitofert BOR MAX 20               1kg/ha
-pred cvetanje                         fitofert kristal 10:40:10           5kh/ha
-precvetavanje                        fitofert BOR MAX20                 1kg/ha
-formiranje bobica                   fitofert ultra 20:20:20              5l/ha
-zatvaranje grozda                  fitofert Kristal 4:10:40              5kg/ha
-7-10 dana kasnije                     isto                                       isto
-7-14 dana kasnije                     isto                                       isto

Stone sorte                            fitofert calcijum organo  (2-3x)   3kg/ha

Pozdrav, zanimam me sa cime da prihranjujem mladu lozu? Sto se tice folijarne prihrane znam za vuksal, zlatno inje, slavol. Koje je najbolje primenuti u kojoj koncentraciji i kada?
Proletos odmah nakon sadanje sam bacio oko jedne sake KANa oko svake loze i do sada nisam sa nicim prihranjivao pa me zanima da li treba da prihranim i sa nekim NPK djubrivima ili samo folijarno? Hvala.

...nešto se pitam, da li bi smio napraviti eko pripravak za folijarnu prihranu od koprive... >:D

Samo pazi na konventraciju koprive u vodi.
Kopriva zna da spali list ako je jaka koncentracija.
Odlicna je za suzbijanje lisnih vasi.
Koristio sam je u paprici posto vas napadne bas pred branje
a posto je ekoloska sme da se koristi kad hoces.

Da li je neko primenjivao Zlatno Inje?

Kupio sam 1,5h u okolini Sremskih Karlovaca i tu nameravam da podignem vinograad, ali me brine sto mi se zemlja granici sa zapustenim vinogradom. Koliki je rizik od bolesti zapusten vinograd u blizini mladog vinograda? Na sta bih posebno trebao da obratim paznju nakon sadnje vinograda? Ako bi mi neko nesto napisao o nezi mladih sadnica, sta je sve potrebno itd... Pozdrav svim vinogradarima.

...tko nezna što je to "Zlatno inje" evo nešto o istom...
http://vujkov.tripod.com/polj2.htm

   Za prskanje VINOVE LOZE za jedan hektar preporučuje se 1,5 litara „Zlatnog inja” u jednom tretmanu rastvoren u 300 litara vode. Preporučena su tri tretmana u sezoni. Prvi tretman je poslije listanja, a neposredno prije cvjetanja, što je najčešće početkom svibnja (maja). Naredna dva tretmana su sa razmakom od po mjesec dana.

...koristio sam isto tako i na jabuci i kruški u iste svrhe  :thumb:

RECEPT: Kilogram svježih kopriva se usitni i prelije s 10 litara vode (po mogućnosti kišnice) i ostavi se da odstoji 24 sata, ne duže jer se smanjuje učinkovitost preparata. U nedostatku svježih kopriva stavi se 100-200 grama suhih. Nakon 24 sata otopina se procijedi, a tim se pripravkom poprskaju zaražene biljke sa svih strana .

...ali nemam iskustvo prskanja koprivinog pripravka kao folijarnog gnojiva... :scr:

ja sam sad u jesen deponirao  nekih
 250 kg/ha
 p -k 20 -30

imali smo temu  dali bunar treba da bude  u vinogradu,,   za mene   je  odgovor da   treba , da bi moglo da se intervenise  ako dodje do suse,, a  danima  zelim da pitam   , nekog od strucnjaka.. ako znamod a jedna loza nebi trebalo  da   rodi vise od 4 kg, za dobro vino.  moje  pitanje    je KOLIKO VINOGRAD TREBA DJUBRITI ?ILI GA JE MOZZDA  BOLJE MALO DJUBRITI?,  da manje rodi a bolji kvalitet...

Čuo sam da se vinograd treba đubriti stajskim đubrivom svake četvrte godine tako što se kroz sredinu redova zaore. Samo nisam siguran za količinu. Pa ako neko može da kaže neku reč o tome.

Ako praviš taj kanal između redova na svako30-40 cm dovoljna ti je jedna lopata stajnjaka.Ni sa stajnjakom ne treba pretjerivati,moj komšija je pravio ne kanale nego skoro pa rov i navaljao silni stajnjak pa mu grožđe od siline stajnjaka ne može već nekoliko godina da sazri.

Od previse stajnjaka imaces listove kao u adama(cvece), tj. pravis prasumu u vinogradu, a grozdja nigde.

Kod deke u selu, do njegovog vinograda rodjaci stavljaju stajnjak svake godine(ludost) jer ga imaju za "izvoz", pa im je najlakse da ga "izvoze" u svoj vinograd.

Deka nikad nije stavljao stajnjak, svu prehranu vrsi preko lista, i ove godine je imao oko 15000kg afus alija na povrsini od oko 1,2ha

Kako ide djubrenje vestackim djubrivom (koje, kad, koliko,nacin). koja su sredstva najbolja za folijarno prihranjivanje?

KOd đubrenja vinograda najbolje je uraditi analizu zemljišta. Nakon analize dobijete preporuke koje đubrivo treba koristiti.

Jel moze bez toga, posto sam ipak amater i  nemam bas mogcnosti da idem toliko u dubinu. Mislio sam na iskustva, na neke opste principe djubrenja??

Opšti princip je da zemlji treba dodati upravo ono što joj nedostaje, a to možeš saznati jedino ako imaš analizu. Procedura je vrlo jednostavna uzmeš uzorke sa nekoliko mesta na parceli i odneseš u najbližu poljoprivrednu stanicu. Oni će ti besplatno uraditi analizu i dobićeš preporuku. Ako imaš dovoljno humusa stajnjak verovatno nećeš ni morati da zaoravaš, dok mineralna djubriva možeš razbacati i površinski...

Možda par stvari u vezi prihrane preko lista treba dodati
Da se ne zavaravamo, prihrana ne može da zameni redovno đubrenje. To je trenutna pomoć biljci i ograničenog je roka trajanja.Ko ne veruje nek uzme digitron u ruke pa nek izračuna koliko azota sadrži 400 kg. KAN-a ili 250 kg.Uree a koliko 2 litra Wuxala(pa nek je i puta 5 na godišnjem nivou).Isto je i sa ostalim makroelementima(fosfor i kalijum)
Prihrana služi za dopunu prevashodno mikroelemenata(bor,gvožđe,zink,magnezijum itd.) ali i već pomenutih glavnih hranljivih elemenata ukoliko se pojave simptomi njihovih nedostataka u biljci.
Zato je vrlo važna analiza biljnog tkiva iz koje se može videti koji elementi nedostaju biljci i mnogo je pouzdanija metoda od analize zemljišta jer u zemljištu mogu da se nalaze dovoljne količine određenog elementa(analizom zemljišta registrovane) ali da taj element bude u obliku koji je nedostupan za biljku i da ona oskudeva u njemu.
Samo što je metoda mnogo skupa a i ne radi se svuda(Vršac,Instituti u Zemunu i Novom Sadu i verovatno nigde više).

Peco, jel ovo provereno za Fitofert?

Evo jednog zgodnog recepta za spravljanje đubriva od komine.
"Од искоришћене комине у домаћој радиности може да се произведе добро органско ђубриво. Комину треба компостирати уз посипање и мешање посебним раствором, који се припрема тако што се на 100 литара воде дода 1 кг негашеног креча и 25 кг амонијум-сулфата.
     Комину треба наслагати у слој дебљине 25 цм. На сваки квадратни метар овако послагане комине сипа се 30-40 литра раствора. Поступак се понавља и са следећим наслаганим слојевима, до највише метар висине компосишта. Последњи слој комине посут раствором прекрива се фолијом, на коју се набаци око 10 цм земље.
     После три недеље ђубриво се открива и сви слојеви добро измешају. До употребе ђубриво мора поново да се прекрије фолијом и земљом. Било да се ради о подизању нових засада или прихрањивању старих, у садне јаме или по једном чокоту старог засада употребљава се 3 кг овако спремљеног органског ђубрива. У старим засадима ова количина ђубрива уноси се тако што се око чокота ископају по два плића јамића у које се стави ђубриво и загрне."

Коцић Светлана, дипл.инж.воћ. и виногр.
ПСС НИШ
izvor:www.psss.rs

Imam ovogodisnji zasad, ostalo mi je stajnjaka od sadnje koji sam koristio za jamice dobro pregorelog jedno tri godine dali da ga potrosim sad u jesen u vinogradu.

slobodno

Ove godine,drugar je djubrio stajnjakom vinograd i prezadovoljan je. Jeste da su i listovi bujali, ali ih je on u fazi zrenja proredjivao i toje bio pun pogodak! Sorte su hamburg, afus ali, kardinal.

pitanje: hteo bih da nadjubrim prevrelim stajnjakom. oko 20 tona po hektaru zanima me efekat?

Isti sam problem imao i ja ovih dana, stavio sam oko 30 tona na 1ha, odi malo po googlu naci ces dosta toga o stajnjaku a i neces nesto puno naci!
Dobijao sam preporuke ako imas humus 2.5 i vise da ne trebas uopste djubriti stajnjakom i da ako se djubri a ne zaore odmah vec posle 4-5 dana gubi se 50%, pa do preporuka da obavezno bacim 50 tona po hektaru. Zvao sam i neke strucnjake u Vojvodini, kazu ne vise od 10 tona na osnovu analize (humus sam imao 2.68 na 30cm i 2.49 na 60cm) stvarno ces cuti dosta razlicitih misljenja. Ispalo je da sam na kraju uradio po preporuci psss koja je radila analizu zemljista, ali...? Citao sam da se stajnjak ne baca smo zbog humusa, vec da pomaze korenu kada je susa, teska zemljista posle unosenja stajnjaka dobijaju na rastresitosti... i sl. Sve u svemu moj zakljucak je da neces pogresiti ako bacis 20 tona. Jedan vinar koji je meni i uzor reako mi je da se ne opterecujem kolicinama, baci kaze 20-30 tona, koliko imas, ali sve sto mislis da bacis i od organskog i od vestackog uradi pre rigolovanja i zaboravi vise na djubrenje vinograda, kasnije samo folijarnim djubrivom.

Kod fosfora i kalijuma analiza zemljista ce ti najbolje pokazati koliko treba i sta treba da uneses. To su neka moja iskustva jer sam 2-3 nedelje bio u dilemi sta i kako i juce, tj. prekjuce zavrsio sa djubrenjem. Sutra bi trebalo da krenem sa rigolovanjem. Trebao sam stajnjak odmah da zaorem, ali uklopiti sve ljude kad tebi odgovara nije bas jednostavno!

evo jednog odličnog članka na adresi: http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=691 (http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=691)
u jednom drugom članku dat je i sastav prosečnog stajnjaka:
·         Voda 75%
·         Suva materija 25%
·         Azot 0,5%
·         Fosfor 0,15%
·         Kalijum 0,6%

po mom mišljenju gornja granica đubrenja stajnjakom ne postoji jer on sporo deluje a i količine unetih materija su minimalne pa ne može doći do pređubrenja.recimo, sa 10 t/ha stajnjaka ti unosiš (prema gornjoj tabeli) oko 60 kg kalijuma u zemljište a samo nekih 25%(oko 15 kg) će biti dostupno za biljku sledeće godine.naravno, ovo se odnosi na idealno zgoreo stajnjak koji se zaore istog momenta(obratite pažnju na gubitke hranljivih materija iz stajnjaka prilikom stajanja na njivi iznešene u članku sa interneta).dakle, u praksi unos hranljivih materija je još i manji.
osim toga, prema L.Avramovu, "...za povećanje (samo)1% humusa do dubine 10cm potrebno je 125 t/ha stajnjaka" a za povećanje istog procenta humusa na dubini od 30 cm predviđa se količina od 375t/ha!
ali stajnjak nije samo sredstvo za humifikaciju zemljišta pa stručnjaci koji predlažu izostavljanje meliorativnog đubrenja stajnjakom zato što analize kažu da ima dovoljno humusa u zemljištu nisu u pravu.njime se popravljaju i hemijske i fizičke osobine zemljišta ali i ono našta se često zaboravlja, unose se mikroorganizmi u zemljište.ali da ne prepričavam, u članku je sve dobro obrađeno.
mada i oni koji vam savetuju(makar bili i uzori), da treba dobro meliorativno nađubriti stajnjakom i mineralnim đubrivima pa onda "zaboraviti" na đubrenje(ili se osloniti samo na folijarno) takođe greše.pogledajte samo kolika se količina mineralnih materija iznese iz vinograda svake godine kroz rod i rezidbu pa uporedite to sa količinom istih koje se unose kroz folijarnu ishranu i odmah će vam biti jasno da se tu račun nikako ne slaže.

Citao sam ovaj clanak ranije, nisam stigo sinoc da ga trazim, odatle mi i ovo sto sam rekao da se stajnjakom ne unosi samo humus! A na zalost to sam saznao jer sam morao sam da trazim, a pricao sam sa ljudima koji su od struke i niko da mi kaze da se stajnjak ne unosi samo radi humusa!

Nemam ja puno znanja sa ovim, ali na osnovu mog citanja i interesovanja lozare svaka ti je na mestu, steta sto ranije na ovoj temi nije ovo napisano za stajnjak, ko ima nedoumica neka sledi slobodno ovo nece pogresiti!!! :thumb:

imam nameru da ove godine djubrim sa glistarnikom odlicnog kvaliteta.ali neznam u kojoj meri da ga djubrim i dali sad  u jesen ili na prolece.ako neko ima neko iskustvo ili preporuku da mi da .veliki pozadrav.

vreme je djubrenja pa malo da trgnemo iz spavanja temu:

Ovčije đubrivo sadrži 29% organskih materija, 0,82%N-a, 0,65%K-a, 0,24%P-a i 0,32%Ca-a. Dok ostala đubriva sadrže oko 75% vode, ovčije đubrivo sadrži samo 64% vode, a u odnosu na goveđe đubrivo sadrži 90% više N-a, 35% više K-a, 2% više Ca-a, dok je fosforna kiselina u obe vrste đubriva jednako zastupljena. Nedostatak P-a u ovčijem đubrivu uklanja se dodavanjem superfosfata. Zbog svog jakog dejstva, ovčije đubrivo je jako cenjeno za đubrenje u povrtarstvu, zatim u prozvodnji duvana i vinove loze. Njegov značaj naročito se ističe u predelima gde nema krupne stoke, a posebno u brdsko-planinskim krajevima, gde preovlađuju plitka zemljišta sa većim nagibima.  U ovim krajevima ovčije đubrivo se najbolje koristi na poseban način-torenjem. Kod nas se torovi grade, uglavnom, od drvenih lesa, ali u mnogim zemljama, umesto drvenih lesa, koristi se mreža ili žičano pletivo. U praksi se računa da je za ovcu potrebno 1,0-1,3m² prostora tora. Ovce ostaju na istoj površini dve ili tri noći. Za jednu noć u toru ovca izluči 1,5kg krupnog izmeta i 0,7lit. mokraće, odnosno u toku dve noći dvostruke količine po m². Kada se uzme u obzir ranije rečeni hemijski sastav ovčijeg đubriva, dolazi se do podataka da se zemljištu na ovaj način dodaju znatne količine hraniva.                                                                                         

Dipl.ing.stočarstva Zumreta Trtovac
izvor: http://www.psss.rs

Pa trebalo bi za ovakve stvari uraditi 2 analize, ako ste u mogucnosti naravno to su: falijarna analiza (analizu sadrzaja biogenih elemenata u listovima) i hemijska analiza zemljista (analiza sadrzaja biogenih elemenata u zemljistu). Ovim analizama stizete do priciznog sadrzaja biogenih elemeta u zemljistu i listovima vinovoj lozi i shodno njima mozete lako izabrati prava djubriva i kolicine. Ove analize treba vrsiti na svakih 3 - 5 godina.

Inace ako nekog zanima zasto treba uraditi obe analize, to je zato sto ako ste uradili samo jednu od ovih analiza ona vas moze zavarati , jer usvajanje biogenih elemenata zavisi od brojnih faktora kao sto su mehanicka svojstva zemljista, bioloska, fizicka, hemijskih formi biogenih elemenata ( da li su lako pristupacni ili teze pristupacni ) itd. Tako da treba obaviti obe anazile ako zelite da imate pouzdane podatke i prema njima korigujete djubrenje.

Sto se tice stajnjaka treba djubriti u jesen tu dileme nema jer se stajnjak sporije mineralizuje i taman ce se do naredne vegatacije u prolece bar delimicno mineralizovati. Djubrenje stajnjakom ne moze da skodi, jer je uvek potrebno nadoknadjivanje organske materije koja je izneta iz zemljista a sa njim se takodje dodaju i odredjene kolicine NPK i postesuje zemljisna mikroflora. Treba paziti da kolicine ne budu prevelike tako da u vreme obilnih kisa ne bi doslo do stvaranja pokorice. Djubrenje stajnjakom treba vrsiti na svake 3 godine.

Eto i ja sam se zainteresovao u vezi ove teme pa red je da i ja Vama pruzim moje steceno znanje i moje licno misljenje u vezi ove ampelotehnicke meliorativne mere. Sta je djubrenje, odnosno sta su djubriva? Djubriva su materije koje sluze za direktnu i indirektnu ishranu biljaka u cilju povecanja njihovih prinosa i kvaliteta uz ostvarivanje maksimalne ekonomicnosti i dobiti uz naravno ocuvanje odnosno nenarusavanje prirode.
mislim da je vecini prioritet Ekonomicnost pa zatim kvantitet, kvalitet... Te stoga da bi bili i da bi imali ovo navedeno potrebno je ...
izvrsiti analizu zemljista na makro i mikroelemente i folijarnu analizu. Ovo sve je dosta skupo izuzev analize na makroelemente. Kod nas u Vojvodini uzorkovanje i analiza zemljista od strane strucnog lica i ovlastene laboratorije kosta 4000din. Medjutim, APV je tokom prosle godine finansirala samo analizu sto je i velika usteda posto sam såm uzorkovao po uputstvu inzinjera sa instituta za RATARSTVO I POVRTARSTVO u NS. Te stoga preporucujem da se i ostali pozabave ovim radom. U izvestaju o nalizi zemljista se dobijaju rezultati na,%humusa, pH vrednost, %N, i sadrzaja P i K u 100g zemljista. Ovo sve navedeno je ujedno i najvaznije znati pre djubrenja, jer cemu djubrenje ako neznamo sta, cemu i koliko treba da djubrimo. Vinova loza je biljka koja je zahtevna za Kalijumom. Djubrenje stajnjakom i mineralnim djubrivima treba izvoditi u jesen ali sto se tice azota trebalo bi pred cvetanjem i u toku pocetka vegetacije, nikako pri kraju vegetacije odnosno u toku punog sazrevanja grozdja! Stajnjakom popravljamo fizicka i bioloska svojstva zemljista. Stajnjak je djubrivo na duge staze, njime se unose mikroorganizmi koji zatim stimulisu druge mikroorganizme da naprimer fiksiraju azot, popravlja se vodno-vazdusni rezim a time i sposobnost zemljista da cuva vlagu ali i da je prima usled cega se povecava pristupacnost hraniva za biljku. To je sve za sada sta mi je palo na pamet, ako nekog nesto interesuje slobodno nek napise, bice mi drago da odgovorim.
pozdrav...

evo jednog interesantnog linka ka članku: Tumačenje rezultata analize zemljišta
http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=517 (http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=517)
pomenuta N- metoda je besplatna za područje Vojvodine jer tamo ministarstvo poljoprivrede Vojvodine subvencioniše izradu ove analize
naprotiv, ministarstvo poljoprivrede ostatka Srbije nema novca a rekao bih ni pameti, da tako nešto uradi pa se N-(minus) analize plaćaju

Možda je malo rano , ali danas sam u moj vinograd ubacio veštačko đubrivo 8-16-24 i to tako što sam između čokota iskopao rupu dubine 10-ak cm i tu ubacio po pola čaše od jogurta đubriva. Rupe sam potom zatrpao.

na 20 ari sam bacio oko 12 tona stajnjaka,preporuceno mi je 50kg azotnog i 50kg fosfornog i to dve trecine sada a jedna pred sadnju,ja sam imao 15:15:15 takoda sam bacio 70 kg nje.Kakvo je vase misljenje,dali da dodajem jos neko djubre uz ovo

što se tiče stajnjaka mislim da je dovollno.
pretpostavljam da se navedene preporuke odnose na količinu azota i fosfora a ne đubriva. pod tom pretpostavkom i jednog i drugog si uneo po 10kg. jer si ubacio 70 kg. 15:15:15.
pošto će azot da ode u dublje slojeve do proleća ostaje praktično celokupna količina od 50kg. azota koja se mora ubaciti u proleće što je adekvatno količini od 200kg KAN-a ili 100kg. Uree(ako ti je zemljište kiselo trebalo bi da izbegavaš Ureu). đubrenje možeš da obaviš u dva navrata, prvo pre prolećne obrade zemljišta a drugo u drugoj polovini maja. zašta god da se odlučiš nemoj da razbacuješ po čitavoj njivi već ili u pantljike ili oko kalemova. samo bi bacio pare jer mlada loza to još ne može da iskoristi ali zato nećeš moći da se odbraniš od korova.
što se tiče fosfora njega je najlakše ubaciti preko njegovih đubriva DAP ili MAP i to znači još nekih 40kg. što je približno nekih 90kg. ili jednog ili drugog đubriva pošto su koncentracije vrlo slične(oko 50%). ti bi trebalo da sada dodaš još 25kg. fosfora do proleća što znači oko 50kg DAP ili MAP a ostatak u proleće. ako nađeš neko "trojno" đubrivo sa povećanim sadržajem fosfora(8:24:16, 8:24:24, 8:26:26 ili sl.) nekih 100kg. trebalo bi sada a ostalih 75kg. na proleće.

zemljiste je neutralno...jel moze urea ili neko drugo azotno djubrivo

kod tebe može bilo koje azotno đubrivo.

sad sam video papir sa analize ,ne pise ni fosfor ni azot vec UREA 50kg i MAP 50 KG NA 25 ari,pretpostavljam da to sada menja onu racunicu od pre neki dan koju mi je lozar napravio...jos nesto, u okolini nema nigde MAP-a da li postoji neka zamena za njega,ili da prosetam po beogradu,ili u krajnjem slucaju da bacim jos 50 kg 15:15:15,pre dubokog oranja,posto se polako stvaraju uslovi

Ako neko zna gde u Bg moze da se nabavi MAP djubrivo neka javi

Razmisljam da bacim sad posle rezanja malo djubriva u vinogradu,razmisljao sam da bacim 8:16:24 formulaciju,da li je to ok i da li da bacam samo oko cokota i to posle asovom unesem u zemlju?

     8.16.24 se baca pred jesenju duboku obradu,sada bi trebalo neka prehrana kan ili urea

Slažem se sa Nesom , sada je kasno za kompleksna đubriva, ona se zbog dužeg vremena razgradnje bacaju najesen, a sada možeš baciti neko azotno đubrivo koje se brzo razgrađuje i stiže u startu vinove loze.Pozz.

Znaci KAN ipak?

znači KAN ili AN za početak (kada su azotna đubriva u pitanju)

Пре употребе азотних ђубрива неком од метода требало би утврдити колике су потребе за азотом, јер прекомерна употреба употреба азотних ђубрива продужава вегетацију, лоза је бујнија и осетљивија на болести, ластари теже здрвењавају, а квалитет грожђа је лошији, као и квалитет проценат накупљеног шећера.

Ja sam ubacio ( čitaj gore) 8-16-24 još u decembru , i još se nije otopio. Kada sam pre neki dan okopavao oko čokota , videh puno belih zrnaca ovog đubriva.

ja sam na 20 ari bacio 15 t stajnjaka i 50kg 15:15:15 jesenas,pred sadnju 50kg urea,MAP nigde nisam nasao,rekli su mi da mogu da ga nadoknadim preko lista,interesuje me cime prskati kao zamenu za MAP

slagali su te jer nema zamene!
mada sve ovo što si pomenu kao hranivo ima u sebi fosfora.
ne postoji sredstvo sa kojim preko lista možeš da nadoknadiš nedostatak fosfora u ishrani biljaka.

pa dobro sta da se radi,MAPA nema vec mesecima,navodno jer je  jesenas bio nizak vodostaj Dunava,ako se pojavi bacicu ga u redove

pa i ta je priča je malo labava oko vodostaja ali da batalimo politiku. sve u svemu MAP-a nema to je činjenica a najbolja je varijanta je 8:24:16 ako može negde da se nabavi.
baci 15:15:15 pa šta bude, bolje nego ništa. ostalo ćeš sukcesivno u toku godine i sledećih godina samo što bliže biljci.
posle 4. godine možeš da koristiš i ulagač ili jednostavno ubacuj u oranični sloj đubrivo svake godine, zaoravaj i ono će da bude iskorišćeno kada-tad.

na internet stranici jednog od najvećih svetskih proizvođača  biljnih hraniva "Yare"(tj. njihovog predstavništva u nas), nalazi se predlog tehnologije ishrane i prihrane najzastupljenijih gajenih kultura kod nas a među njima i vinove loze
http://agro-ferticrop.rs/ferticrop/wp-content/uploads/2011/10/grozdje.pdf (http://agro-ferticrop.rs/ferticrop/wp-content/uploads/2011/10/grozdje.pdf)
isto to samo malo preglednije imate na postavljenim slikama ispod
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_kemira1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_kemira1.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_kemira2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_kemira2.jpg)
ipak, pošto se radi o dosta skupim hranivima ovo shvatite kao savet koji sastav hraniva, koju formulaciju i u koje vreme ih treba koristiti. kad izračunate čega vam i koliko treba, onda možete da potražite i neko jeftinije rešenje u poljoprivrednim apotekama u vašem okruženju.

pozdrav svima

planiram da podignem vinograd, i radio sam analizu zemljista gde je rezultat:
zemljiste je slabo humusno i jako karbonatno!
preporuka djubrenja je :
1. stajnjak 3-4 vagona /ha
2. N:P:K 40:50:150 150kg/ha
3. prihrana N 50kg/ha pred vegetaciju

zbunjuje me N:P:K gde ovaj odnos nigde nisam nasao...

molim pomoc......

ovakav odnos i ne postoji ovo bi znacilo da u 100 kg djubriva imas 240 kg aktivne materije, najverovatnije je da ti je ovo sto si napisao
 N:P:K 40:50:150 da trebas uneti 40 kilograma azoto koga u djubrivu 15 15 15 imas 15 kg/100kg djubriva tako da dolazis do kolicine od oko 300 kg npk djubriva 15 15 15 tu ces podmiriti azot i fosfor a za ostatak koga trebas da dopunis kalijuma moraces da dodas kalijumovo djubrivo ima ga u agromarketu

da, da u pravu si, nisam dobro napisao, odnos je 40:50:150 kg/h

znaci 300kg/h 15:15:15, i dodati ostatak kalijuma

hvala,

Mogu da uzmem prevreo kozji stajnjak za 3crvene traktorska prikolica.
Koliko je on Ok kao djubrivo?
Bacio bih ga u vinograde (starije) koji nisu videli godinama nikakvo djubrivo.

Kozji stajnjak spada u topla djubriva kao i konjski , od peradi  i ovciji stajnjak, berzo se rastvaraju pa su pogodni za tesku i nepropusnu zemlju dok  govedji i svinjski stajnjak vise pogoduju peskovitim i laganim tlima. Sa stajnjakom se unose u zemlju gotovo svi elementi za ishranu loze, zatim humus i velike kolicine mikroorganizama. Stajnjak veoma povoljno deluju na strukturu  na fizicka, hemijska i mikrobioloska svojstva narocito teske i hladne zemlje.
Nema ni jednog razloga da ne koristis kozli stajnjak, naprotiv, dobro ga je koristiti.

vladan ti je već rekao ali i mi ostali samo da potvrdimo :thumb:
od stajnjaka ne boli glava. pogotovu ovčijeg i kozijeg.
što više organskog đubriva to bolje.

To sam mislio da razvucem i zafrezam/zaorem. Koliko je dovoljno kolicinski po povrsini, 50ari je u pitanju ?

ne znam koliko hvata takva prikolica ali približno 10-tak prikolica bi trebalo da bude dosta za početak. ako nemaš toliko onda koliko imaš.

s vremena na vreme sređujem svoj "kreativni haos" na radnom stolu i naleteh na članak u starom broju "Domaćina"o đubrenju mladog vinograda
http://www.4shared.com/file/8BqczzRR/djubrenje1.html (http://www.4shared.com/file/8BqczzRR/djubrenje1.html)
http://www.4shared.com/photo/7JOCi0rx/djubrenje2.html (http://www.4shared.com/photo/7JOCi0rx/djubrenje2.html)

ja taman da pitam za pripremu zamlje za popunu osusenih kalemova a drug lozar kao da mi cita misli :thumb:

Isterali smo juce i danas 3 traktorske prikolice na parceli od 5 ari gde planiramo da zasadimo nov vinograd. Ali posto po planu planiramo da sadimo nov vinograd tek u prolece 2014g., sledece jeseni u ovo vreme ponovo cu ga nadjuriti provrelim stajskim djubrivom.
od kvalitetnog stajskog djubriva kako kaze kolega Lozar ne boli glava    :thumb:

neće ništa da mu bude, samo možeš da ga pokvariš, da se nauči na lepo ;D
pošto vidim da starije postove, po tradiciji, niko ne čita, a ima pitanja, samo da podsetim na dve stvari koje je teško uporediti: kvalitet (zgorelost) stajnjaka i period odlaganja na njivi (jedna gomila ili više), koje takođe imaju veliki uticaj na pođubrenost njive stajnjakom, odnosno na količinu hraniva koje se njime unose.

"VREME IZVOŽENjA STAJNjAKA".
"S obzirom na vreme od 3-5 meseci koje je potrebno za sazrevanje stajnjaka, izvoženje i zaoravanje stajnjaka, sa manje ili više uspeha, može da se obavlja u sva četiri godišnja doba. Iznošenje stajnjaka u letnjem periodu, po završetku žetvenih radova, pogodno je sa stanovišta organizacije rada. Međutim, usled visokih temperatura mogu da nastanu veliki gubici ne samo zbog isparavanja vode i gubitaka amonijaka, nego i usled brze mineralizacije može doći do isparenja nitratnog azota u jesenje-zimskom vremenu. Đubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade je povoljno, jer su gubici pri izvoženju svedeni na minimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljom. Ovo vreme izvoženja stajnjaka je nepovoljno iz organizacionih razloga, jer je to sezona kad na gazdinstvu ima najviše posla oko berbe, žetve i pripreme zemljišta za ozime useve. Osim toga, u slučaju tople i vlažne zime i kod jesenjeg izvoženja stajnjaka može doći do ispiranja nitrata u dublje slojeve. Kod zimskog izvoženja stajnjak se rastura po snegu ili po smrznutom zemljištu. Gubici u to vreme, zbog niskih temperatura, su beznačajni, ali nastaju teškoće u vezi sa zaoravanjem stajnjaka. Iznošenje stajnjaka u proleće pre drugih radova je povoljno, jer su gubici hraniva minimalni, a usev u toku vegetacije koristi hraniva koja se oslobađaju iz stajnjaka. Međutim, davanje svežeg stajnjaka u proleće može da izazove azotnu depresiju. Osim toga, pri zaoravanju stajnjaka u proleće dolazi do većih gubitaka zemljišne vlage, usled povećane evaporacije. Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime, teksturne oznake i stepena zrelosti stajnjaka. U aridnoj i semiaridnoj klimi stajnjak može da se primeni znatno pre setve, a na peskovitim lakim zemljištima primenu treba što više približiti vremenu setve. Klimatski uslovi i tekstura zemljišta utiču na brzinu raz laganja stajnjaka. Razlaganje je brže u lakšem zemljištu i u humidnoj klimi, gde zbog brzih procesa razlaganja preti opasnost od ispiranja hraniva. To naravno određuje i vreme primene stajnjaka. U sušnoj klimi, na teškim zemljištima stajnjak za jare useve daje se u jesen, a u humidnoj klimi i na lakim zemljištima u proleće."

izvor: [urlhttp://poljoprivreda.info/?oid=8&id=691][/url]
Prof. dr Imre Molnar

krenuli smo polako, posle djubrenja sledi duboko oranje. Neki kazu da smo preterali sa djubrenjem (3 prikolice "provrelog"), ali ja planiram da bas zbog toga uvedem posle sadnje 2014.god. sistem kap po kap i da ga jos jednom nadjubrimo kvalitetnim stajskim djubrivom kao sada. Kada se to ponovo lepo poore i pripremi zemljiste kako treba... mora da se primi 100% :)

redovno izbacujem slike na FB...
http://www.facebook.com/media/set/?set=a.503889949629005.120463.272882746063061&type=3

Danas sam , posle jučerašnjeg prskanja , oprskao lozu folijarnim đubrivom Foligal Bor ( po preporuci), 20 ml na 10 l vode. Vidim na omotu da u njemu ima 8% bora. Da li neko ima iskustva sa ovim folijarnim đubrivom? Ja sam do sada u svako drugo prskanje ubacivao ono klasično folijarno đubrivo , plave boje...a,'bem ga kako se zove...

bor ide pre cvetanja utice na bolje formirane cveta

Aha , hvala , 1 nauk za sledeću godinu. Nastaviću sa klasičnim folijarnim đubrivima , Foligel Super ,npr. Mada , kupiću najesen prikolicu stajskog đubriva, za baštu i vinograd , to je ipak najbolje.

Pozdrav,forumasi! Posle rezidbe spalio sam lozinke i dobio nesto pepela i malo vise ugljenisanih komadica drveta(slicno cumuru za rostilj) pa me zanima da li se i ti ugljenisani komadici mogu iskoristiti kao djubrivo kao i pepeo?

Postovani forumasi,
Interesuje me vase misljenje o prehrani vinove loze preko list.
Pre svega UREOM, nacin pripreme djubriva i vreme kada se radi.
Takodje da li se prehrana moze mesati sa bakarnim preparatima i sumporom?
Pozdrav.

Mislim da ovdje imaš sve što ti treba  8:)
http://www.petrokemija.hr/Portals/0/Gnojidba/Vinogradarstvo.pdf

Hvala dugi,
Procitao sam clanak.
Interesuju me iskustva clanova u prehrani preko lista i mesanje sa
bakarnim preparatima.
Pozdrav..

vidim da je urea popularna ali mislim da ima i boljih formulacija azota za tretman preko lista.
prvo, sa ovakvim gustinama sadnje i načinima rezidbe azot baš i nije nešto što treba forsirati u zasadu, čisto zbog narušavanja (ionako narušenog), balansa između rodnog i vegetativnog potencijala. na 5.000 biljaka/ha najmanje što vam treba je bujan čokot. obično se za tretman preko lista koriste koncentracije od 0,5-2-0% uree.
drugo, 46% je azot a šta je onih 54% to samo možemo da nagađamo.
pošto su u pitanju uree koje su napravljene za primenu preko zemljišta, a imajući u vidu "snalažljivost" a pomalo i nezajažljivost onih koji tu ureu prave od Baltika do Urala, izbegavajte rastvaranje uree i prskanje preko lista a pogotovu nanošenje na plod.
nisam nikad mešao ureu i bakarna sredstva ali vidim da ih preporučuju uglavnom za poslednje tretmane pred opadanje lista.
razlog koji se navodi je dodavanje hrane truležnicama da bi se list što pre razložio i na taj način onemogućilo prezimljavanje patogena u listu. preporuka je 50 kg/ha ili(prema mojoj računici), 5% rastvor pre opadanja lista.

dodavanjem  bilokojih  formulacija djubra bakarnim preparatima nije  preporucljivo  iz bar dva razloga, prvi mesanjem kiselih sredstava (prihrana) i izrazito  baznog  bakramoze doci  do  hemiske  reakcije te da  se osteti  list novonastalom hemikalijom, zatim sama  biljka  reaguje na  bakar na  takav nacin da se zatvara i  ne  prima djubrivo (to  mi je  rekao lik  sto  pravi  ekobuster). sad kad  se mesa to  se  radi u  kasnu  jesen i to  zato  sto se dodaje  relativno velika koncentracija  ureje (5% i  vise) da  bi  se izavalo  opadanje lista a  bakar  ce  ocistitit biljku  od patogena i  pripremiti  je  za zimu. ije  lose u takvoj  varijanti   dodati i  insekticid na bazi mineralnog ulja, recimo galmin  da  se  stablo ocisti i  od  insekata

Nisam pristalica folijarne prihrane vinove loze NPK ili drugim sintetičkim đubrivima. Vinova loza opstaje na terenima gde ima 70% kamena ili peska ili na terenima gde skoro ništa drugo ne uspeva. Zapravo vina od grožđa sa takvih terena su neretko posebna uz vrlo skroman prinos grožđa po čokotu 0,5 - 1,5 kg.

Primenom NPK i drugih folijarnih đubriva preko lista odnosno folijarno, dolazi do promena u strukturi ćelija grožđa, kakvoća ploda je slabija i što reče Lozar narušava se odnos vegetativnog i generativnog uzgoja.

Preporučio bih folijarnu primenu mikrobioloških đubriva poput Slavola, određenih aminokiselinskih preparata i fermentisanog koprivinog čaja.

Htedoh podjubriti vinograd sutra KAN-om. Rečeno mi je da je to najbolje, međutim, nigde ne mogu da nadjem KAN. Šta je najbolja zamena. Prodavci mi preporučuju SAN ali rekoh opet da pitam

nema razlike osim u količini azota (KAN ima 27% a SAN 33 %). proizvođač je isti.

Ovo su dva pogrešna linka.

Jesu. Nažalost, nemam više te fajlove a ni taj broj "Domaćina".

Kako djubriti vinograd u rodu,ove godine je imao prvi rod,pre sadnje je baceno stajnjaka,urea map,kan je bacan u leto svake godine.Ove godine nemam stajnjaka a pretpostavljam da bi trebao da bacim odredjenu kolicinu necega.Negde sam procitao da previsr azota moze da skodi,fosfor pretpostavljam da uvek treba,kalijuma je bilo viska i kod analize....nisam pametan,dal ici sa 15 -15-15 ili samo map  ili nesto trece

Evo ti link za veštačka đubriva za vinograd http://www.petrokemija.rs/tekst10.html
Ja sam jesenas ručno prekopavao ašovom pošto mi vinograd nije velik i đubrio sam stajnjakom i veštačkim đubrivom NATURA 16 - NPK 5:16:24 +10%SO3 http://www.fertil.rs/proizvodni-portfolio/proizvodi/natura-16-npk-51624-10so3
(http://s2.pticica.com/foto/0001461803_l_0_ez0drh.jpg)

(http://s2.pticica.com/foto/0001461802_l_0_f9zyfd.jpg)
U brazde sam kolicima gurao stajnjak koji sam posle rasturanja grabljama zatrpao zemljom da se ne suši. a pomenuto veštačko  đubrivo sam ručno bacao postepeno kako sam prekopavao.
Veštačko đubrivo možeš baciti i u proleće pre frezanja, ali sad je bolje to učiniti jer će do proleća da se postepeno tokom zime rastvori u zemljištu. Stajnjak se baca svake treće godine.
Petao i kokoške na prvoj slici su nadgledali radove.

Vec sam pre jesenjeg freziranja i zagrtanja bacio yara djubrivo iste formulacije nakon savetovanja sa strucnom sluzbom

E, onda nakriviš kapu i  spremiš makaze za orezivanje i čekaš proleće  :thumb:

Ima li neko iskustva sa pilecim stajnjakom u vinogradu imam ga na bacanje posto imam farmu pilica?

Zaori ga u jesen. Pustiš jednu brazdu u sredini špalira, napuniš brazdu sa stajnjakom, zagrneš. I tako svake treće godine. Kontroliši mikroelemente i kalcijum u zemljištu, to koriguješ folijarnom prihranom. Pozz.