Sve o Vinu Forum

Pretakanje je jedna od najvaznijih radnji u toku cuvanja vina. Pored odvajanja vina od taloga pretakanjem se u vinu podsticu i mnoge druge pojave koje su veoma vazne za kvalitet vina.

Jedna od veoma vaznih uloga pretakanja je i aeracija vina sto narocito vazi za nova vina. Ovim vinima je potreban vazdusni kiseonik, pre svega radi potpunog zavrsetka alkoholne fermentacije kao i zbog zavrsetka drugih procesa neophodnih za stabilizaciju vina. Pretakanjem se iz vina odstranjuju i mnogi strani mirisi kao npr. miris na sumporvodonik, uklanja se visak sumpordioksida itd.


Broj i vreme pretakanja vina

Najveci broj pretakanja se vrsi u prvoj godini, obicno dva do tri. U drugoj godini se vino, ukoliko ostane u podrumu, pretace jednom do dva puta a u trecoj godini najvise jednom ili nijednom.

Pretakanjem vina u prvoj godini iz njega uklanjamo grube cestice mutnoce radi brzeg bistrenja. U prisustvu vazdusnog kiseonika mnogi sastojci vina prelaze u nerastvorno stanje i taloze se cime vino postaje stabilnije.  Apsorpcijom vazdusnog kiseonika se u vinu odigrava niz oksido-redukcionih procesa koji su bitni za formiranje organoleptickih osobina vina, narocito ukusa i mirisa. Uopsteno gledano pretakanja u prvoj godini imaju za cilj da pokrenu, ubrzaju i delimicno okoncaju citav niz slozenih fizicko-hemijskih i biohemijskih reakcija u vinu. Od svih pretakanja u prvoj godini najvaznije je prvo pretakanje kojim se vino odvaja od stelje. Postoje podeljena misljenja oko odvajanja vina od stelje. Neki smatraju da je vino potrebno sto pre odvojiti od stelje dok drugi smatraju da je potrebno da vino odlezi izvesno vreme na stelji pri cemu dolazi do razgradnje celija kvasca iz stelje i do prelaska sastojaka celije u vino. Medju sastojcima koji prelaze u vino su i aminokiseline koje sa secerima grade melanoide koji povoljno uticu na buke vina. Za vina normalnog sastava najpogodnije vreme za prvo pretakanje je u decembru ili januaru. Drugo pretakanje se obicno vrsi sest do osam nedelja nakon prvog pretakanja. Ako se vino bistri i filtrira trece pretakanje najcesce nije ni potrebno.

Da li od pretakanja vina zavisi i to da li se vino može šuvati i više godina ili je potrebno dodavati nekakvu hemiju ???

Vino se mora pretakati inace ga neces sacuvati ni godinu dana a kamoli duze  :)
Koliko se moze cuvati zavisi od kvaliteta vina i od toga kako je uradjena stabilizacija a sto se tice dodavanja hemije to ce ti pojasniti neko iskusniji  ;D

Pretakanje, aeracija, vina je nezaobilazna radnja a koja se primenjuje pri proizvodnji, negi i čuvanju vina. Mnogi se pitaju,? koliko puta pretakati. Ja bolje poznajem tehnologiju belih vina, pa ću o tome i pisati. Kada treba pretočiti, pretakati vino? Prvo pretakanje je obavezno sa aeracijom, otvoreno, posle završetka procesa burne fermentacije. To pretakanje se obavlja otprilike oko tridesetak dana posle muljanja, ako se uzme u obzir da burna fermentacija traje(normalno temperaturno dirigovana i zasejana sa vinskim kvascima) oko dvadeset dana, zatim je potrebno desetak dana za smirivanje, leganje taloga. Posle prvog pretakanja mnogi praktikuju bistrenje klarolom, i želatinom, ako je potrebno. Proces ubrzanog bistrenja traje otprilike dvadeset dana, pri čemu se vino neuznemirava, miruje. Znači seldeće pretakanje je opet posle 30 dana po prvom, gde se vino odvaja od taloga koji je skinut sa klarolom(bentonitom) i želatinom, pri drugom pretakanju se ne vrši velika aeracija, sem ako nije potrebna zbog zaostatka ugljen dioksida, ili ako slučajno dođe do tegljivosti vina. Ako tih problema nema vino se pretače normalnim otakanjem sa taloga bez velikog tumbanja. Sledeće pretakanje se obavlja negde oko sredine ili pri kraju februara, a u zavisnosti kakva je zima bila, dali je bilo dovoljno hladnoće koja je prirodni stabilizator. (Vidi temu rečnik vinarstva). Netreba zaboraviti da pri pretakanjima obavezno pratiti zdravstveno stanje vina i optimalnu količinu slobodnog sumpora, adekvatnog stanju vina, pa prema takvom sagledavanju i vršiti sumporisanje. Ako su sudovi stabilno neutralni na delovanje vina i njegovih sastojaka, samo je još jedno pretakanje dovoljno ujesen kad počnu relativno hladniji dani i to je sve. Stabilnost i trajnost vina pored toga što zavisi od kvaliteta grožđa, kvaliteta prerade i tehnologije, zavisi i od jačine alkohola u vinu, kao i od kvaliteta uslova čuvanja, pri čemu mislim na sudove i stabilnost temperature u prostoriji gde se čuva vino. Jedno pravilo treba poštovati za duže čuvanje vina, pored ostalog, je što starije vino to manje pretakanja.

Posle og vremena se vrši prvo, drugo i treće pretakanje u prvoj godini?

Darko, SVA pretakanja se vrše u prvoj godini.
Hajde da pojednostavim, bez stručnih termina.
- Prvi put pretačeš širu, 24-48 sati posle muljanja. Tu odstranjuješ talog u kom ima prljavštine, blata, semenki itd. Taj talog možeš koristiti za pečenje loze. (kad to uradiš, dodaješ bentonit)
- Drugi put pretačeš 7-10 (nekad i 14) dana od bentoniranja. Znači, skidaš vino sa bentonita. Bentonit sa sobom povlači belančevine koje kasnije počinju da se raspadaju i daju vinu ukus na pokvarena jaja. (taj talog se baca)
- Treći put pretačeš 5-6 nedelja posle drugog pretakanja. Tu je već vino solidno bistro i pretače se zbog skidanja sa finog taloga, aeracije (provetravanja) i korekcije SO2. Znači, korekcija se radi vinobranom.
Sledeće je filtriranje i nalivanje vina u boce. To se radi u martu-aprilu mesecu.

Sve ti ovo pišem u kontekstu BELIH vina.

Sledeće: ne mogu se sva bela vina čuvati dugo u tankovima, ili bačvama. Ili, da budem precizniji, retko se koja vina mogu čuvati tako da starenjem dobiju na kvalitetu.  Za to je potreban izuzetno kvalitetan rod, tj. dobra vinogradarska godina. Tada vino ima preko 13, pa čak i preko 14% alkohola. Samo su takva vina pogodna za odležavanje, jer starenjem dobijaju istančaniji sortni miris i voćni ukus. To su ARHIVSKA vina.
Eventualno se neka vina mogu barikirati, tj. odležati u barik buretu, obično sa midium nagorevanjem. To se radi recimo sa kvalitetnim Šardoneom, ali opet sa preko 12% alkohola u sebi.

Pedja ne bih se bas slozio da bijela vina starenjem, pogotovo u bariku, dobivaju jaci sortni miris i vocni okus.. upravo suprotno! zbog laganog protoka i izmjene zraka (kisika) u drvenoj bacvi vino kvalitetno dozrijeva upravo zbog djelavanja malih kolicina kisika i vino se lagano oksidira pri cemu mijenja boju u tamnije nijanse zute, jantarne ili smede kod crnih vina, sortni miris i okus se pomalo gube ali dobiva se jedna kompleksnost, punoca, harmonija i zaokruzenost okusa. vino poprima mirise zrelog i suhog voca, dima, vanilije, ljesnjaka, oraha, slanine.. sto ovisi o kvaliteti i nacinu susenja, obrade i paljenja drveta za bacvu. ali dakako i samog grozda i potencijala vina. u barik bacve i na dozrijevanje trebaju ici samo odlicna vina, jacih tanina i boje, ekstrakta, preko 13% alkohola jer samo takva vina ce dobra drvena bacva uciniti samo jos boljima!

Sve ti ovo pišem u kontekstu BELIH vina.

Da li ovo važi i za crvena vina ili je postupak nešto drugačiji?

S obzirom da sledeće nedelje treba da pretočim vino (crveno) da li pre pretakanja da dodam vinobran ili posle i koliko?

Dekantiranje, ili otakanje vina sa taloga, a posle bistrenja, pošto poznajem tvoje vino i znam da si ga bistrio, uradi klasično bez nekog velikog tumbanja i minimalno ga dosumporiši sa 5gr. vinobrana na 100lit. vina. A znam da si ga posle burne fermentacije lepo otvoreno pretočio, najbolje je da vinobran ubaciš pre dekantiranja i to što ćeš u nekom sudu u malo vina rastvoriti vinobran i sipati u vino koje se sleglo bez bućkanja i tumbanja, znači pažljivo i polako, da se talog nebi digao. Na taj način si vino koje ćeš otočiti "vakcinisao" protiv negativnih iznenađenja kroz koje će da prođe otakanjem, ili dekantiranjem.

Vezem se na temu pretakanja vina i to Crnog(crvenog ).Ove godine sam pretocio oko 1200 lit.sorte stari Vranac i Kratosija .Vinograd je podigao moj otac jos 1968 god po tadasnjim najsavremenijim agrotehnickim mjerama uz pomoc agronoma iz Plantaza koji su bili na specijalizacijama u Francuskoj.Obzirom na starost i relativnu zapustenost vinograda,kao i bolesti koje su pjavile (homopsis , fitoplazma i.t.d)mislim da sam malo izvukao(Povrsina vinograda 3300 m2,oko800 cokota na krevetima)bilo je oko 3000 kg grozdja.
Pkojni otac nije imao zivaca da se bavi vinom nego je uglavnom pekao rakiju i forsirao lozu do maksimuma (15000 kg grozda rod ‚1983 god.)126 kazana od 120 lit.ili ti oko 2000 lit.rakije.
Ja sam se opredelio za vino jer je vinograd podignut za proizvodnju vina , a i rukovodim se onom narodnom "rakija je smeće od pića pri vinu"
Da se vratim na temu : vino sam stavio u inox sudove ,probusio poklopce i stavio vranjeve ,gume ,supmpriosao, izvrsio analizu vina sve je u granicnim vrednostima, osim  (alkohol 11.6%) sa čime nisam zadovoljan ali sta je tu je.Sve je to bilo zavrseno 26.10.08.
Sada se spremam da obavim pretakanje 30.01.09.jer ce biti suncano po najavama meterologa.
Interesuje me zna li neko da li treba da skinem vranjeve sa poklopaca i zatvorim rupe kad obavim pretakanje,dodam SO2(vinobran) i u kojim količinama, stavljam bentonit i.t.d. jer me interesuje savremeni nacin pravljenja vina.

Ako ti je fermentacija skroz gotova mozes da skines vranjeve,mada neces pogresiti i ako ih ostavis jer kroz njih vazduh nemoze da ulazi u bure.Mislim da bi 5gr vinobrana bilo dovoljno na 100l vina

Hvala ti, ako je to sve sto treba da uradim onda nije neki posao. Da li treba da nosim vino na analizu ili to da uradim po sledecem pretakanju i da li treba ista da radim sa bentonitom jer sam cuo da se on uptrebljava  kod bistrenja i pretakanja kod crnog vina.

Bentonit nemoj koristiti za bistrenje crvenih vina jer osim mutnoce skida i boju!
Na pakovanjima pise da se moze dozirati u manjim kolicinama, ti radi kako hoces ali mislim da je bolje da koristis zelatin.
Vranj slobodno skini, sad nema nikakvu ulogu...
Sto se sumporisanja tice pre pretakanja dodaj 5g vinobrana na 100 litara vina. Par sati ranije razmuti potrebnu kolicinu vinobrana u par litara vina, skini plivajuci poklopac i polako sipaj u sud, bez mesanja :whistle:
Ako vec imas mogucnost uradi jos jednom analizu posle pretakanja da vidis koliko slobodnog SO₂ ima u vinu pa onda mozes korigovati vrednost ako bude potrebe... Usput proveris i isparljive (sircetna) kiseline...

Hvala ti na savetu potrudit cu se da uradim analize mada nisu jeftine u Podgorici ,5€ po faktoru.Nisam uspeo da nadjem gde rade analize u Beogradu verovatno su jeftinije i bolje.Dans je oblacno i padala je kisa nije neko vreme za pretakanje, ali ne mogu da cekam suncane dane (visok hidrostaticni pritisak)najvljene su kise cele nedelje.
Vranjeve cu skinuti i posto sam dokupio jos prohromskih sudova svo vino cu staviti u prohrom jer imam problem sa jednim starim buretom od 400 lit.danca su popustila pa necu da riskiram.Najveci problem sa buradima ovde je jer ne postoje vise majstori niti da ih naprave niti da ih obnove.

Zavrsio sam sa pretakanjem vrijeme mi nije islo naruku pa sam morao da pretacem pomocu pumpe i crijeva ,dodao sam vinobran
8 gr. na 100lit.Zabrinjava me pojava pene na povrsini da mozda nisam napravio neku glupost sa crevima mada sam ih isprao pre nego sto sam poceo da pretacem.
Interesuje me jesam li ovim nacinom pretakanja izazvao kvarenje vina to jest Cvast vina , ako jesam kakao se to leci i moze li da se izleci.
Ako neko ima iskustva sa ovim zamolio bih ga da mi nesti kaze

Nisi izazvao nikakvo kvarenje :) samo se opusti u uzivaj...
Pena je normalna stvar, pojavi se i nestane nakon par minuta.
Vinski cvet izazivaju neke vrste kvasaca koje na povrsini stvaraju skramu koja pliva na povrsini vina. Skrama nije isto sto i pena tako da tvoj "problem" nije vinski cvet :whistle:

Hvala ti sad sam se smirio,a postoji li mogucnost da ta pena ostane i duze na primer nekoliko dana pa se onda povuce i da je izazvalla tecnost za pranje inox posuda 

Pri pretakanju vina normalna je pojava pene, što je vino starije to manje peni, ali se i manje pretače, a i na drugi način. Koliko će se zadržati pena, pa vrlo malo, i neće biti posledica za vino.

moze neko da mi kaze pod kojim uglom treba cuvati crno vino,na kojoj temperaturi i sta se desava kada muckamo flasu :)

Sisko mozda ti ova slicica delimicno moze dati odgovor na prvi deo tvog pitanja.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/21/21_polozajflasa.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=21_polozajflasa.jpg)

Na slici je sve objasnjeno... Ne vidim da muckanje moze naskoditi vinu osim sto ce se podici talog... Ako se flasa ostavi talog ce opet pasti i to bi trebalo da je to ::)

Čak postoji praksa da se flaše arhivskih vina jednom godišnje okrenu, valjda zbog taloga koji se stvara. U svakom slučaju taj talog ne može da škodi.

Pretočio sam vino u nedelju i odmah posle pretakanja je bilo bistro. Juče sam opet probao i vidim da se malo zamutilo, nije onako kristalno bistro kao što je bilo. Pretpostavljam da će se u skorije vreme ponovo izbistriti, šta je razlog tome?  :scr:

Mozda si prilikom pretakanja povukao malo taloga.A moguce je da si i pokrenuo fermentaciju ako nije bila skroz zavrsena.Kolika je temperatura u prostoriji gde drzis vino?

Ovo je inetrensantno zapazanje oko izazivanja naknadne fermentacije .Da li je uzrok tome temperatura u podrumu ili jos neki drugi cinioci jer sam primetio da se meni jedna kolicina pretocenog vina(oko 10 lit) u kojem je bilo i taloga pa sam ga pretakao, pocelo mutiti i mislim da ce se pokvartiti.Da li je to naknadna fermentacija

Najverovatnije je talog, koji sam povukao sa pumpom :doh: Već je se izbistrilo, a temperatura je oko 15 stepeni. Ne bi trebalo da je fermentacija, šećer je prerađen i ima dovoljnu količinu vinobrana.

svim zaljubljenicima u vino . Zelim da otvorim novu temu a to je vezano za nacine pretakanja.Ovde se ljudi koriste terminima koji su za nas totalne pocetnike nepoznanica sa milion nepoznatih.Pa recimo jedna od tih je i terminologija pretakanja.Kazu ovde " izvrsi otvoreno pretakanje" te sada izvrsi otvoreno pretakanje a mi koji nemamo pojma moramo svaki cas da postavljamo diodi i ostaloj ekipi strucnjaka ( bar po meni) pitanja sta je ovo a kako ono.Ako trazimo od tih ljudi savete i oni nam ih zdusno daju onda mislim da je ova tema po meni nophodna kako bi mi pocetnici za sve te stvari mogli bez njihovog cimanja da se informisemo.Neko ovo ujedno bude i savet administratotu za ubuduce.Znam da nemam ni 2 petka na ovom forumu ali zaista ne zelim nikoga da uvredim niti sebe da istaknem.jednostavno ja tako mislim.Molim vas dajte objasnjenja na ovu temu koju zapoceh pa neka mi je Bog u pomoci ako krenete da me kritikujete. :thumb:

Necemo da te kritikujemo,tu smo da pomognemo.Otvoreno pretakanje je kada iz jednog suda vino pretaces crevom u drugi a ono pri tome prska(crevo drzis na nekih tridesetak cm visine)Vino se tada prozracuje i pri tome dobija malu kolicinu kiseonika a oslobadja se mirisa na sumpor koji nastaje pri vrenju.Zatvoreno pretakanje je suprotna stvar.Kada pretaces na taj nacin crevo stavis  na dno suda u koji se pretace.Jos bolje je ako mozes crevo da provuces kroz rupu za vranj a bure ostane zatvoreno.Pazis da vino sto manje prska i komesa,da ne bi primalo kiseonik.Zatvoreno pretakanje se vrsi  da vino ne bi oksidiralo.Narocito belo.

Otvoreno pretakanje se radi pri otakanju vina sa kljuka i pri prvom pretakanju, a zatvoreno pri drugom, trećem,... Naravno, koje ćemo pretakanje koristiti zavisi od ukusa vina. Ukoliko u vinu ima CO2, treba raditi otvoreno, kako bi se isti oslobodio. Ja sam prošle godine čak radio i tako što sam vino presipao iz suda u sud sa visine od oko pola metra kako bi se što više oslobodilo CO2.

Znaci ja sada kada budem istakao vino sa kljuka da ga presipam u neki plasticni lavor ( bure u kojem mi je kljuk ima slavinu ) pa onda da ga iz lavora preko levka presipam u drugo cisto bure gde ce se dalje jos vrsiti fermentacija ( na to bure cu staviti vranje ).
Sledece pretakanje cu vrsiti zatvoreno tj.iz ovog sa vranjem kroz rupu gurnem crevo a drugo u prazno bure.Tada mogu da ga bistrim sa zelatinom ako je to potrbno ( u kljuku je bila i peteljka )Samo da potvrdim.
Sve radim kako mi vi kazete i zaista nesumnjam da cu uraditi sve kako treba.

Može i tako, barem sam ja istakao u kofu, pa u bure u kome je tekla tiha fermentacija.


Postupak skidanja vina sa finog taloga je otakanje, ne pretakanje, barem sam ja to tako razumeo.
Želatin treba dodati i posle otakanja vina sa kljuka. A i ovo otakanje treba da bde otvoreno, zbog oslobađanja CO2 koji se stvara fermentacijom. Ako grešim neka me neko ispravi.

Imam utisak da vecina na forumu su proizvodjaci belog vina.
Ja sam jedan od onih koji pravi crno vino.
Moje iskustvo ,a i iskustva vecine ljudi koji se ozbiljno bave time
,a cija znanja zavredjuju paznju govore da je pretakanje crnog vina i odvajanje od
finog taloga malo drugacije.
Naime, ako se odvajanje od kljuka tzv otakanje samotoka ili pravog vina
posto je ono dobijeno cednicom znatno losije ne ne preporucujem mesati ga sa samotokom.
Dok je cedjeno vino odlicno za spravljanje loze.
Dakle posle odvajanja od kljuka ako to ucinimo recimo pumpom sa mrezastim filterom ili kroz gazu
vrlo mala kolicina suve materije ode u vino.Ne preporucujem bar na osnovu mog iskustva dodavati odmah zelatin
vec sacekati prvo pretakanje.Jer ta mala kolicina suve materije i dozrevanje vina na talogu kod crnih vina je
pozeljna za razliku od belog kome talog moze samo da smeta.
Pre prvog pretakanja dve nedelje treba ako je potrebno dodati zelatin a onda pretociti vino u drugu posudu.
Prilikom vracanja vina u recimo inox posudu ja koristim pumpu sa filterima ,ali krupne gradacije tj 4 tada se odvoje sve krupnije cestice koje su ostale u vinu.
Drugo pretakanje je obavezno zatvoreno.
U zavisnosti kako je se vino razvilo licna procena potkovana iskustvom, mesec do dva nakon drugog pretakanja vino pretocim kroz filter ali sada fini 16 i vino se flasira.
Mram da napomenem bitnu stavku ,a to je da ja koristim enzime i kvasce kao i hranu za kvasac pa mi se kompletna fermentacija zavrsi na kljuku sto znaci da u otocenom vinu se fermentacija samo dovrsi
ali to je ona fina lagana fermentacija bez burnih reagovanja koja podizu talog i sl.Samim tim i CO2 je neprimetan tj ima ga vrlo malo.Crno vino slobodno prvi put pretociti otvoreno jer nema bojazni od oksidacije ,a i zasto bi kada moje vino u proseku ima od 13 do 13,5 % alkohola.Kod tanjih vina treba voditi racuna koliko je izlaganje kiseoniku jer moze da bude lose po vino.
Bio sam malo opsirniji,ali sam hteo da prenesem svoje iskustvo jer ne treba generalizovati stvari mnogo toga zavisi od uslova u kojima radimo,od kolicina sa kojima radimo od sorti od kojih spravljamo i od raspolozive tehnike i sudova koje imamo.

Otakanje ili pretakanje ima isto znacenje samo neko koristi jedan, a neko drugi termin.
Pored tri pretakanja postoje i dva odvajanja vina. Jedno od kljuka, kao sto kaze svetlopisac i drugo po zavrsenom vrenju od taloga.  

Jedno pitanje , deda i otac su uvek pretakali vino kad je lepo vreme sunčano ,  da se vino ne zamuti   ???   , dali tu ima neke istine ?  pošto bi trebao ovih dana da pretočim vino a gledajući vremensku prognozu sunca baš nema na vidiku  uskoro  , vino je belo ako to ima neke veze

Sasvim sigurno se nece zamutiti od oblacnog vremena....

Ima istine, ali razlog nije zamućenje nego gubitak mirisnih komponenti vina.
Naime, uobičajena je preporuka da vino treba pretakati za stabilnog vremena, kada je barometarski pritisak visok, odnosno kad meteorolozi najavljuju anticiklonu, a vina koja posjeduju strani miris (koga treba odstraniti, npr. sumporovodonik), treba pretakati pred kišu ili za vrijeme kiše, jer je tada otpuštanje stranih mirisa intenzivnije.

Treba mi sta se sve koristi za preradu vina,reci su mi najbitnije,pisem seminarski rad,sto vise to bolje :-) Hvala!

Orahovcanka, prelistaj ceo forum, saznaćeš više neko što ti treba...

Pozdrav svim ljubiteljima vina iz daleke Kine.Ovde sam na sluzbenom putu i u slobodno vreme kojeg je jako malo provodim sa vama na ovom mi veoma dragom forumu.Drago mi je da je ova moja tema zazivela i da se javljate.To mi je ujedno potvrda da nisam zapoceo bas glupu temu.Ja znam da sarajuci po forumu ima mnogo vise objasnjenja na ovu temu ( po mene jednu od najbitnih u proizvodnji vina) nego sto se moze naci na ovoj temi ali to nam je jos jednom potvrda da treba da se bolje organizujemo pa da imamo lepo razvrstane sve teme kako bi nam svima bilo lakse da dodjemo do saznanja i da se posavetujemo na odredjenoj temi sa pravim znalcima.
Pozdrav i hvala vam sto postojite.
P.S.jedva cekam da se vratim da vidim kakvo mi je vino i da li je zavrsilo sa fermentacijom.

Rajo. prošvercuj jednog Brus Lija, možda su ti mangupi načeli vino...

Cvele, pa nece valjada? Ima da im dovedem i Brus Lija i Dzeki Cena. Pozdrav

da li neko moze da me posavetuje na koji nacin ukloniti parafinsko ulje kod prvog (a i kod kasnijih) pretakanja.naime, prosle nedelje sam pretocio jednu kolicinu vina, ali nisam uspeo da svo parafinsko ulje uklonim. parafinsko ulje koje sam uspeo da uklonim sam bacio.ono koje je ostalo na vinu sam poslednje dosuo u inox posudu.zatim sam na vec pretoceno vino stavio plivajuci poklopac, i ponovo stavio parafinsko ulje izmedju zidova posude i plivajuceg poklopca.koliko sam shvatio, citajuci forum, parafinsko ulje i ako ostane mala kolicina, nije stetno za kvalitet vina

Ono nece ostati u vinu,vec pliva na povrsini posto je lakse od vina.Nema nikakvih problema.

sale znači da i ako ostane u vinu posle pretakanja ono ispliva na površinu ?  jel tako

Da,kada ono ispliva uzmes tanko crevo i izvuces vino ispod njega.

dali se vinobran stavlja pre pretakanja ili posle to mi je ostalo nejasno.i dali mogu ponovo dsa iskoristim parafin posle pretakanja ili ne.ako moze kako da ga odvojim

Odvojice se sam posto je laksi od vina.Pokupi ga kasikom sa vrha.

Vinobran dodaješ tako što ga razmutiš u nekoliko litara vina i lagano sipaš u količinu koju pretačeš uz isto tako lagano mešanje. I pretačeš nedelju-dve dana kasnije.
Ja sam primenjivao i metodu da sipam vinobran u pomoćni sud u koji pretačem vino i u toku pretakanja se direktno razmućuje u vinu koje pretačem. Možda to i nije tako dobra ideja :scr:

Ja sipam vinobran posle pretakanja direktno u sud i odmah ga zatvorim.Danas su stigli rezultati analiza i sumpor je 24 sto je ok.

Markoni to sa vinobranom dve nedelje ranije ti je pogreska, to se radi sa stedstvima za bistrenje.
Vinobran se sipa kod otvorenog pretakanja posle , a kod zatvorenog pre pretakanja i nema potrebe da se razmucuje.
Sto se tice parafinskog ulja ono se sipa u flasu. Kada se odvoji od vina uskim crevom se izvuce. To mi deluje jednostavnije od kasike.

Zasto tako? Sta ako imas npr belo vino koje nema dovoljno slobodnog SO₂ i otvoreno ga pretocis bez prethodnog dodavanja vinobrana?

Ja dodajem uvek pre pretakanja, razmutim u par litara vina potrebnu kolicinu vinobrana i sipam odozgo, naravno bez mesanja da se ne podigne talog. Sacekam par sati i onda krenem sa pretakanjem...

U pravu si... nisam pitao Markonija o kom se vinu radi, a ja sam pisao o crnom.

pozdrav svima
treba da odvojim vino od taloga prvo pretakanje, pa me interesuje da li utice vreve na pretakanje,posto sam cuo da treba da bude lepo vreme da se vino pretoci?

Ne utice vreme na pretakanje.Samo radi i uzivaj.

Tako precizan i samouvjeren odgovor da sam i ja na trenutak povjerovao u njega, a onda se sjetih ovog linka:

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,496.msg6934.html#msg6934

Sve je to OK ali ne treba odugovlaciti sa otakanjem sa stelje...
Mnogo vise stete ce vino imati od predugog lezanja na talogu nego od "losih" vremenskih uslova prilikom pretakanja.
Pretaci bez obzira na vremenske uslove ili cekaj idealan dan i nadaj se da se nece javiti miris na H₂S.

Ako uradite dobro otvoreno pretakanje,strani mirisi ce nestati bez obzira na vreme.Mislite da velike firme koje imaju hiljade vagona vina cekaju lepo vreme da bi ga pretocili?

E sad bih ja trebao pričati o suporenju, o oksidaciji vina, odnosno testu na posmeđivanje, i pravovremenom pretakanju na osnovu laboratorijske analize vina kao što vi pričate o štetama i hiljadama vagona velikih firmi.

A poenta je slijedeća, malilovac postavlja jako jednostavno pitanje i dobija na njega jednostavno uvjerljiv ali netačan odgovor, što u najmanju ruku nije korektno.
Nakon ova tri posta mnogo je korektnije.

E sad pitanje za Bistricu, u kom delu si to pronašao netačnost, a u vezi pretkanja vina i lepog vremena. treba razdvojiti običaje, priče i neko svoje stečeno saznanje, od pravog odgovora: A taj glasi: meteo uslovi ne igraju bitnu ili nikakvu bitnu ulogu pri pretakanju vina. Ovde se nebavimo marketingom već običnom edukacijom i razmenom mišljenja da bi došli do pravog odgovora. Pravi odgovor glasi da vino posle završetka burnog vrenja treba otvoreno pretočiti, uz maksimalnu aeraciju i to je jedini pravi odgovor- posle završetka burne fermentacije. a dali će biti pun mesec, sunčani dan, ili sneg, nebitno je!

Peco tog sam misljenja i ja, pogotovo sto se to radi u zatvorenom prostoru gde spoljni vremenski uslovi imaju manje uticaja.
Postoji jedno ali koje me je navelo na razmisljanje. Kod velikih vinarija je sve programirano i sa toliko hemije i koje cega, gde se nista ne prepusta slucaju da sigurno nema uticaja. Kod amaterskog nacina mozda i male finese imaju nekog znacaja kao sto su izmedju ostalog vremenski uslovi.

U ovom:

Pretok se može izvršiti zatvoreno (bez prisutnosti zraka) ili sa laganim, srednjim ili jačim zračenjem. Vrsta pretakanja ovisi o stanju vina. Da li prvi pretok mladog vina provesti otvoreno ili zatvoreno, mišljenja stručnjaka u tome se razilaze, jer jedni smatraju da je za sortna vina bolje provesti zatvoreni pretok, kako bi se što više sačuvale mirisne (buketne) tvari vina. Ali, za obična, stolna vina treba obaviti otvoreni pretok kako bi se ubrzao proces dozrijevanja vina (esterifikacija), djelovanjem alkohola i kiselina vina. Otvoreni pretok mladog vina moramo provesti, ako opazimo da je vino poprimilo miris na trula jaja (sumporovodik) i ako je provrelo vino ostalo sluzavo.
Porijeklo teksta ne navodim zbog optužbi za marketing (ionako dioda zna odakle je), ali slijedeći tekst smijem navesti autora,
prof.dr.sc. Stanka Herjavec, Agronomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo:
- prvi pretok je u pravilu otvoren uz pristup zraka
Način pretakanja utvrđuje se testom na posmeđivanje
- vino iz svake posude ostaviti preko noći na otvorenom u poklopljenoj čaši
- ako vino od vrha prema dnu mijenja boju sklono je posmeđivanju i treba ga pretočiti zatvoreno,

 i u ovom

Vino treba pretakati za, vrijeme visokoga barometarskog tlaka, kad meteorolozi najavljuju anticiklonu, a vina koja posjeduju strani miris (sumporovodik), naprotiv, treba pretakati pred kišu ili za, vrijeme kiše, jer je tada otpuštanje stranih mirisa intenzivnije (prisjetimo se da pred kišu kanalizacija smrdi).

Na efekat pretakanja utiče temperatura, kao i tlak zraka. Na toplom i vlažnom vremenu, kad je tlak zraka manji, gubitak CO2 i mirisnih materija je veći. Za vrijeme suhog i hladnog vremena kad je tlak zraka veći, gubitak CO2 i aromatičnih materija je manji. Vino je tada bistrije i ljepše se odvoji od taloga. Autor, Ivan Pribanić

Dakle nije bitno je li pun mjesec ili sunčani dan bitan je atmosferski pritisak. Tako da nije sve baš crno bijelo, odavno su u upotrebi televizori u boji.

A ti meni odgovori šta ovo znači, kakve sad veze ima marketing?

Nepokusavam da pametujem i izmisljam nesto sto je već izmisljeno (moja primedba meni), vec pokusavam da pojednostvim neka osnovna pravila dobre proizvodnje, jer se ovde velika većina ljudi bavi hobi proizvodnjom vina. E sad o samim finesama za dobijanje vrhunskih kvaliteta vina o tome ima svakako mesta za pisanje i primenu. Ja lično znam da većina profesionalnih vrhunskih vinara radi preradu grožđa i pretakanje vina bez dodira sa kiseonikom(vazduhom), pa na kraju i flašira vina koristeći azot. samo sam hteo da pojednostavim objašnjenje u vezi pravog momenta pretakanja, da nebi posle bilo kasno čekajući sunčane dane. Nekažem eksplicitno ni to daa nema apsolutno nikakvog uticaja citat::" meteo uslovi ne igraju bitnu ili nikakvu bitnu ulogu pri pretakanju."
što sam upotrebio reč marketing, pa evo: kad me sretne moj komšija i kaže: da znaš što imam vino, birao sam puce po puce(bobicu po bobicu) pa sam ga lepo izmuljao i nisam ni gram šećera ni kalijuma(vinobran) stavio, pa sam čekao lep sunčan dan da ga pretočim, predhodno sam oprao bure u sedam voda, hoćeš li da probaš. Ja probam a ono pomalo miriše na kupus i malo nakiselo, kao da će da bude vinsko sirće. E to je već marketing!
Zato želim da razdvojimo finese vrhunskih i pravilne, uobičajene načine, nas običnih.
I ovo što pišu profesori, moji i tvoji, nesporim im, ali šta misliš ima li i tu malo marketinga.Koliko njihovih vina ima u ponudi na tržištu?

Zakasnio sam sa pretakanjem vina, jer sam čekao da se lepo izbistri i pojavio mi se miris na H2S  :(
Znam da se miris gubi pri pretakanju, ali da li bi trebao još nešto da preduzmem, kako ne bi naškodio kvalitetu vina?

Nisi morao da cekas da se izbistri,mogao si da ga pretocis ranije ono bi se posle izbistrilo.Dobro ga provetri pri pretakanju,pa onda probaj kakvo ce biti.

Prvo sumporisi pa nakon 2-3 dana otvoreno pretoci sa sto intenzivnijom aeracijom... Kada budes pretakao neka se vino razbija od bakarnu plocu ili resetku, to sve bi trebalo da otkloni mirs...

Probao sam juče vino, smanjio se miris na H2S, ali sam ga sipao sa više slavine na bačvi. Izgleda mi da je miris manji, jer se vino malo staložilo, a očigledno je da se na H2S najviše oseća ta mutnoća u vinu. Kad se još malo izbistri, postupiću po Diodinom savetu.

Miris na H2S krece sa dna, od taloga prema vrhu. Zato ti se cini da se miris smanjio na gornjij cesmi ali to nije tacno, nije se smanjio i nemoj cekati jer ce biti sve gore i gore. Cim namirises H2S moras reagovati jer ces se lakse ratosiljati tog mirisa na pocetku nego kasnije kada uzme maha i jave se merkaptani itd. Sumporisi veceras i nemoj vise cekati vec sutra pretaci, ima vremena za bistrenje ;)

Znači da pretačem što pre? Ali onda će opet te nečistoće koje daju taj miris da ostanu u vinu, pa će opet da se pojavi taj miris? ???
Sipam onda vinobran večeras i za vikend pretakanje.
To sam i ja video da miris ide od taloga na gore. Baš ću večeras da probam vino i sa donje i sa gornje slavine.

H₂S nastaje razgradnjom izumrlih celija kvasca a one se istaloze cim zavrsi fermentacija... Hocu da kazem da je uzrocnik tog mirisa odavno istalozen i da nema potrebe da se sekiras nego da pretaces ;D

Prije pretakanja probaj da u vino staviš malo plavog kamena pošto se radi o jako maloj količini po 1hl proveri samo o kojoj je količini reč jer je to Peca već ranije objašnjavao.Ja sam prošle godine imao isti problem u jednom buretu pa sam po Pecinom receptu uspio to dosta dobro da saniram.

Samo da napomenem da sam ja pretočio vino pre nedelju dana i skinuo ga sa tog grubog taloga. Iprimetio sam da se vino koje se nalazilo odmah iznad taloga malo osećalo, u višim zonama nije postojao taj miris. Ali, posle vraćanja u sud cela kolčičina se osećala malo. Moguće je da sam povukao malo taloga, pa se taj miris proširio.
Pretpostavljam da i dalje važi da trebam da sumporišem i izvršim provetravanje cele količine? ???

Upravo tako.

To nisi naglasio ranije, ako si ga odvojio od stelje onda se miris nece pojacavati pa mozes sacekati sa pretakanjem. U svakom slucaju ga sumporisi i otvoreno pretaci kao sto je sale rekao. Plavi kamen odnosno bakar sulfat ne dodaji, to neka bude krajnja opcija! Mislim da neces ni imati potrebu za tim ;)

Moja greška što nisam pomenuo da sam odvojio vino od stelje :doh:
Ok, nadam se i ja da će pretakanjem sve da se sredi. Hvala na savetima :)

jedno pitanje , čitam ovu temu od početka do kraja već dva puta i nikako da nadjem rešenje  :scr:  
 vino  sam pretakao  , skinuo  sa finog taloga 9.11 ,  dali sad treba ponovo  da se pretače , pošto je sad otprilike 30dana , ako netreba kada bi onda trebalo   ???  
vino je belo , u inoxu i extra  "i miris i ukus"  pa da ne pokvarim nešto
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_vino013(large).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_vino013(large).jpg)
kako vam se čini?

Vreme je za pretakanje, slobodno, neće ga pokvariš. Uz vinobran naravno-čisto da budeš 100%siguran

Lepo izgleda, od koje je sorte?

hvala , trudim se , ovo mije prvi put da pravim vino  "samostalno"  .  a vino  je od  slankamenke crne  , ja napravio belo vino od crnog groždja     :lol:   

koliko vinobrana ide na 200l vina     ???   

nA 200L vina oko 20 gr vinobrana.

sale, vidim da si na forumu, pa sam hteo da te pitam sledece: imam inox, plivajuci poklopac, paraf.ulje. na nekoj drugoj temi, pre nekih 20-tak dana si mi napisao da vino, zbog parafinskog ulja, istacem tako sto cu tanko crevo uroniti ispod povrsine vina tj ulja.  da bih to uradio, moram da pomeram plivajuci poklopac.zasto ga ne istakati na cesmicu posude?

To je sigurno bio neki nesporazum...
Ako imas cesmu naravno da neces koristiti crevo 8:)
Ono se koristi ako (i samo ako) nemas cesmu na sudu, npr ako vino drzis u staklenom balonu...

To je sigurno bio neki nesporazum...
Ako imas cesmu naravno da neces koristiti crevo
Ono se koristi ako (i samo ako) nemas cesmu na sudu, npr ako vino drzis u staklenom balonu...



hvala dioda, svidja mi se ...ako(i samo ako)..., kratko ali jasno.

Verovatno da je ovo bilo u pitanju,pa sam ti rekao da crevom izvuces vino ispod ulja,iz te male kolicine koju si dosuo na kraju.

jeste sale,to je bilo pitanje,hvala na odgovoru

posle nekoliko proba crvenog ovogodisnjeg vina utvrdio sam da je znatno jace nego prosle godine.znam i za razlog, dodao sam malo secera-sve uradjeno po formuli-, pa bih hteo da izmerim procenat alkohola ekslovim siromer-om.da li je postupak isti kao i kod merenja procenta secera odnosnao alkohola pre vrenja u siri?

I kod mene je isto , ali je razlog bozanski septembar.

Siromerom ne mozes da meris procenat alkohola u vinu. Treba ti alkoholmetar tj. vinomer.

hvala dux

Ako pod alkoholmetrom podrazumevas onaj za rakiju onda moram reci da ni on ne moze posluziti za odredjivanje procenta alkohola u vinu. Kao sto dux rece postoji viomer ali je on za orjentaciono odredjivanje...

dali je ovo to?  toje još moj deda koristio
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_vinomer001.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_vinomer001.jpg)

ima i kratko uputstvo
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_vinomer002.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_vinomer002.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_vinomer003352.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_vinomer003352.jpg)

i jedno pitanje pošto  ovaj vinomer ima skalu do 12% , dali to znači da vina nikako nemogu biti jača od toga ? 12%?

Predji na: Sve o Vinu Forum > Vinarstvo > Podrum ~ Vinarska oprema ~ Flaširanje vina > Tema: vinomer (nacin rada)

prešo , a imam jedno pitanje uvezi  pretakanja vina , evo kakav mi je plan pa da vidim dal je to ok,  kad pretočim vino uzmem jednu flašu sipam vino u nju i flašu stavim u frižider , i pratim dal se dole pojavljuje talog , znači tomije kao neka "kontrolna boca"  i mislio sam da na svakih mesec dana pretačem vino sve dok se u toj flaši u frižideru bude pojavljivao talog     ???   šta vi mislite o tome ?

Da li se striktno treba drzati broja pretakanja iz literatura, prve godine otakanje + 2 pretakanja, druge godine 1 pretakanje itd.
Koji su parametri koji uticu na to da se odstupi od knjiskih procedura, sta se postize a sta gubi?  ???

Nema potrebe da ga pretaces svakih mesec dana,ovo hladno vreme pogoduje stabilizaciji.Ako si pretakao do sada na vreme, sacekaj do proleca i onda ga pretoci.

za strashni:
Broj pretakanja koji si napisao je skoro uvek dovoljan.Jedino ako se javio neki problem sa nepozeljnim mirisima moze se javiti potreba da se pretace vise puta.Ako vino nije dobro zasticeno,vecim brojem pretakanja moze doci do oksidacije a i gubi se deo aroma.

Vino je redovno sumporisano po standardnim kolicinama ali sad se postavlja i drugo pitanje, svako novo pretakanje znaci ponovno sumporisanje a ni to nije dobro u velikim kolicinama

Deo sumpora se oslobadja pri pretakanju.

Kod pretakanja ti je dovoljno 5g vinobrana na 100 litara vina

Pri zatvorenom pretakanju se sumpor ne gubi. On jednostavno vremenom slabi.

Zar ne idu otakanje i tri pretakanja?

Pa jasam mislio da pretačem dok se u flaši pojavljuje talog , što znači da bi to bilo možda 2-3 pretakanja  još , pošto u ovoj flaši  što  sada stoji  u frižideru  ima taloga ali jako malo  , a uglavnom se pojavljuje vinski kamenac na flaši  , i to izgleda kao talog ali nije , i još da napomenem za sada sam samo jednom pretakao  9.11.  znači tusam sada  otprilike na mesec dana pa ću u ponedeljak da pretačem   i to bi bilo drugi put ove godine   i onda opet tamo u februaru negde ponovo .

I imam jedno pitanje  ako neskinem  ulje  nego pustim onako na slavinu da iscuri -koliko iscuri -  pa onda sve  tako vratim u bure zajedno  dali bi to uticalo nekako na vino ?

Parafinsko ulje je neutralno i ne utice na kvalitet vina.Kada se smiri ono ce ponovo isplivati na povrsinu.Ne moras ga vise puta pretakati,ostavi ga duzi vremenski period da se stalozi,pogotovu sada kada je hladno i onda ga pretoci.Sto se tice gubitka sumpora pri pretakanju,jasno je da se misli na otvoreno pretakanje.U flasam ce ti se uvek pojavljivati fini talog,ako to ne zelis vino moras da filtriras.Neki proizvodjaci namerno pri pretakanju povuku i malo finog taloga jer kazu da na njemu vino bolje stari,razvija lepsi ukus.

evo kako izgleda flaša koja je stajala od 9.11 u frižideru 
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_vino016.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_vino016.jpg)

a evo i dole taloga malo što ima
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_vino017.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_vino017.jpg)

Sta je parametar kada se vrsi otvoreno pretakanje da vino ne oksidira? Ako se na primer izvede prvo otvoreno pretakanje a drugo zatvoreno, kako odrediti nacin pretakanja treci put.
Da li da vise pljusti ili manje i sta je to sto odredjuje nacin pretakanja?

Pa bitno je da li se u vinu javljaju nepozeljni mirisi.Ako ih ima pretakanje mora da se uradi otvoreno.Ako ih nema dovoljno je uraditi zatvoreno.

ok, nisam lepo formulisao
kako da znam da mi je vino bezbedno od oksidacije prilikom otvorenog pretakanja a zbog mirisa na kvasce moram da ga uradim

Pa sumporises ga pre pretakanja.

Uradis probu na mrki prelom pa vidis.
Sipas vino u casu i ostavis da stoji na sobnoj temperaturi 48h, ako se na povrsini pojavi mrki prsten koji se vremenom spusta prema dnu case onda vino nije dovoljno zasticeno od oksidacije i treba ga sumporisati. Ako se boja vina promeni za manje od 24h onda ga sumporises sa 10 grama vinobrana na 100 litara a ako se pojavi izmedju 24 i 48 h onda sumporises sa 5 grama vinobrana na 100 litara vina. Ako vino ne promeni boju nakon 48h onda je stabilno ali i u tom slucaju dodaj 5 grama vinobrana na 100 litara vina pre pretakanja, nece mu naskoditi 8:)

Diodo da li mislis na 5g vinobrana ili 5g SO2?

Sad za slavu vino je stajalo u bokalu od litra bukvalno pet dana i nije ni mrdnulo... :thumb:

Hvala i srecno svima u narednoj godini, svima nam zelim lepu berbu i jos bolje uslova za sazrevanje vina

Onako kako sam napisao, 5 grama vinobrana/100 l a to je otprilike 2,5 grama SO₂ na 100 litara vina.

Ok, samo mi se cini da je malo.

Nije malo,verovatno i da je prethodno sumporisano.

Upravo tako, da nije vino bi promenilo boju a onda ide 10 g vinobrana na 100 litara vina.

Cini mi se da bi pod ovim naslovom moglo da ide moje pitanje. Ono pretakanje ,koje po Jovicu(prirucnik za spravljanje vina) treba da se odradi krajem januara i pocetkom februara nisam uradio i verovatno necu stici jos nedelju-dve. Vino je u staklenim balonima .Da li je u medjuvremenu moglo doci do nekog kvarenja ? :-[

Ako si sve do sada odradio po knjizi (vinobran, broj pretakanja,...), ne bi trebalo da dođe do bilo kakvog kvarenja vina. I naravno, vino je moralo da bude zdravo. To po Jovićevoj knjizi je opšta procedura, svako vino je priča za sebe, pa može da se desi da treba više pretakanja nego po knjizi ili manje. Po mom mišljenju, vreme pretakanja je bitnije ispoštovati kod otakanja sa taloga i prvog pretakanja, ona su bitnija za kvalitet vina.

Hvala. :thumb:

Hteo bih da cujem vase misljenje! Da li je bolje secer za popravku sire dodati odmah nakon muljanja ili posle 1-2 dana nakon odvajanja od stelje! Hvala

Nakon talozenja 1/3, pa drugi dan 1/3, pa treci dan 1/3.

Hvala tako  sam i hteo da uradim! a to iz tri dela ce da vidimo ako bude mnogo trebalo!

Da li se bentonit moze dodati u dva navrta i da li pre ili posle(jedan dan) dodavanja kvasaca , predpostavljam pre!? I poslw talozenja koliko se moze sacekati sa dodavanjem kvasaca hvala!

Bentonit je najbolje dodati pre ubacivanja kvasaca, izbistriti širu, pretočiti je(skinuti sa taloga), pa tek onda kvasac. Mislim na proizvodnju belih vina. Opciono šira može da se taloži, bistri i do 48 sati, Pri upotrebi vinobrana, enzima i bentonita,  ako je sve dobro urađeno, šira se izbistri posle 24 sata i spremna je za skidanje sa taloga i zasejavanje sa kvascima.

Molim pomoc.

Prvi put mi se dogodilo da mi je vino od crvene ribizle pocelo menjati okus zbog toga, ocigledno je, sto ga nisam na vreme pretocio.
Jos uvek nije nista strasno ali sinoc smo ga pili i svi smo konstatovali da se "kvari".
Nije jos tegljivo (mislim da je daleko od toga) ali je krajnje vreme da se pretoci.
To upravo danas radim. I pretacem ga sa puno vazduha *pretacem ga na gumu u jednu kofu a onda tu kofu praznim u jedan veliki sud sipajuci vino u njega sa visine pa vu na kraju taj sud ponovo isprazniti nazad u balon od 60 litara kad ga ispraznim i operem od taloga.
Da li da sad sumporisem vino sa sumporastom kiselinom?
I ako da, koliko?
Napominjem da u procesu stavljanja mosta nisam nista sumporisao.

Ja sam vino ostavo da se bisri  nesto vise od 24 sata sada treba da ga dekantiram od taloga. Pa sam mislio onda da dodam bentonit da vri zajedno sa njim?

Sumpori radje s vinobranom s taninom jer se radi o crnom vinu pretpostavljam. Ili je rose?

Rose je i pravio sam ga po postupku za bela vina.
Jedino sto imam je sumporasta kiselina. Za sve ostalo bih morao u nabavku.

Onda dodaj sumporaste 50ml/100l vina. Ne treba vise od toga..

Hvala koshpo, tako cu i uraditi.

Sad sam medjutim gledao sta mi je sve od sredstava za sumporenje na raspolaganju u ducanu gde nabavljam potrebne stvari za vino.

Sumpora u trakama (a to jedino sto smo koristili u podrumu kod mog oca) nemaju. Nepoznato im! (sta da radim kad zivim u nevinarskoj zemlji?)
Sumporaste kiseline nemaju takodje (ovo malo sto jos imam doneo sam prosle godine iz Hrvatske, kupio kod Pevca celu litru)
Imaju sulfit, u prahu. Ne pise formula tako da ne znam tacno o kojem je sulfitu rec ali pise preporuka da se koristi maksimalno 10 grama na 100 litara vina.
I imaju kalijum sorbat, C6H7KO2.
Vinobrana, dakle, nema.
Sta biste mi preporucili od ova dva, sulfit ili kalijum sorbat?

Kalijev sorbat se koristi kao inhibitor kvasaca, sprjecava sekundarnu fermentaciju i ne sluzi kao antioksidans.
A ovaj sulfit, hm, pa nemam pojma kaj bi to moglo bit.  ??? Mozda to je kalijev metabisulfit - vinobran. Probaj vidjet dal na pakiranju ima kemijska formula.

Da, koshpo, ipak je to vinobran.
Morao sam telefonirati da pitam.
Ybunilo me to sto se ne secam da je vinobran imao tako jak zadah na sumpor kad nadneses nos iznad njega kao ovaj sulfit. A kao sto sam rekao, mi ga nismo nikad ni koristili osim za takozvano "slatko vino", to jest sok od grozdja koji smo uvek sipali u bure od 100-ak litara i vinobranom ga konzervirali da ostane sok.
Ovaj sulfit, kad se nadnesete nosen iznad teglice u koju je pakovan, prereze vas u nosu jak miris sumoprdioksida da poteknu suze na oci. Ponavljam, ne secam se da je tako bilo sa vinobranom ali sad nema vise dvojbe, rec je o istom.

Znaci dodaj 50ml/100l sumporaste ILI 5g/100l vinobrana.
Ako zelis mozes jos dodati 10g/100l kalijevog sorbata.

Razliciti autori i vinari imaju razlicito misljenje o vremenu prvog pretakanja belog vina,skidanje sa stelje! Ja sam razmisljao da svoje vino pretocim 10 dana posle fermentacije, ja mislim da je to dovoljan period narocito ako se uzne u obzir da sam ja svoje sino ostavio da vri zajedno sa bentonitom! Pa bih voleo da cujem vasa misljenja. Inace vino je od Zilavke (zelene i zute)

Pozdrav svima,

grozdje sam ubrao (crno) i izmuljao isti dan sve, i onda sam to ostavio u buretu 7 dana uz mjesanje komine svaki dan. Poslije 7 dana, kad je po meni, burna fermentacija zavrsila sam uzeo vninobran dodao dovoljnu kolicinu pa otvoreno pretocio u staklene balone.
Interesuje me da li sam sve uradio kako treba, da li treba balone vjetriti sad tokom stojanja do prvog pretakanja i kad da radim prvo pretakanje?

hvala vam, i izvinjavam se sto se jos nisam predstavio

Ne treba vetriti.
Fermentacija se i dalje dešava u staklenim buradima.
Potrebno je da staviš vranj na otvor balona (ima u poljo apotekama) i pustiti vino da tiho fermenriše.
Svrha vranja je da se izbacuje CO2 i ne dozvoli ulazak kiseonika.

Ono što ja radim je i bistrenje vina želatinom.
Na forumu je objašnjeno kako se radi.

nisam uspeo da nadjem odgovor u vezi paraf.ulja.interesuje me kad se naliva sobzirom da imam inoks ali mi nije pun do kraja sa vinom.dali psle zavrsenog i tihog vrenja ili ranije.vino ca biti jako sobzirom da je imao 24 maligana.

Posle zavrsenog tihog vrenja, kada se smiri. Sira ti je merila 24, a kolko ce biti to maligana videces na kraju, posle zavrsetka fermentacije

to je od prilike posle 4 do 6 nedelja. znaci dotle nebi mogli da se jave neki negativni procesi.

Evo ovako:
Izmuljali smo 200 kg Makedoskog vranca 15.09.2010. Stavljeno u podrum - temerature oko 16C. Procenat secera je bio 18%. Ispresovali smo ga 22.09..2010. Jos ga nismo otocili. Na oko je mutno i kiselije nego ranijih godina.

Kada ga pretociti prvi put? Dal je potrebno nesto preduzeti po pitanju mutnoce i kiselosti?

PS. Znam da smo trebali dodati secera pri muljanju po tablici da se postigne 21% kocentracija secera. Imali smo razbijen siromer. Tek nakanadno smao saznali od poznanika koji je dobio isto grozdje koji je procenat secera u pomenutom.

Hvala unapred....

ja bih ga skinuo sa tologa a kiseline nebih dirao do proleca, trebalo bi da se vremenom smanjuju, ako posle prvog otopljenja na prolece ne bude promena tada bih pokusao sa skidanjem nekim od sredstava.

lako postoji mogucnost da su kiseline visoke (ili nesto vise) zbog nezrelosti grozdja

u zavisnosti od sumporisanja prilikom presovanja tj pre vrenja, prilikom pretakanja dosumporisati

tako bih ja na osnovu napisanog

5 dana je proslo od vrenja sa kominom i sad planiram da ga odvojim od komine.dali treba da dodajem opet vinobran ili ne. i kada da ga odvojim od t aloga.sobzirom da sam razumeo da to nespada u prvo pretakanje

Ne moras dodavati vinobran a otaces sa taloga kada zavrsi tiha fermentacija i kada vidis da se vino bistri....

hvala dioda .danas sam odvojio od komine uglavnom mislim da je sav secer prevreo.sad nastupa tiha fermentacija.u sudu mi je jedna trecina prazna imam vrenjak dali treba da zasticujem odpraznjeni prostor .ilil ne do odvajanja od taloga.i koliko od prilike to traje sobzirom da se i to ne podrazumeva pod prvim pretokom.hvala unapred

Bolje je da ima sto manje praznog prostora iznad vina. Ja stavljam samo poklopac (ne plivajuci) na sud dok traje tiho vrenje i do sada nisam imao problema sa kvarenjem, oksidacijom itd.
Ne znaci da tako treba, samo kazem kako ja radim.
Ako sam te dobro skontao zanima te koliko traje tiho vrenje i kada da odlijes vino sa stelje? Na prvo pitanje ti ne mogu odgovoriti jer zavisi od vise faktora a odlivas otprilike nakon 7 dana od zavrsetka fermentacije. Toliko je dovoljno da se istaloze grube cestice i celije kvasca...

dioda pozdrav samo da vas pitam jel dobro da stavim vinobran pred prvo pretakanje ili po izvrseno pretakanje vino jos tiho fermetise proslo je 21 dan otkad sam izmuljao i nakon 5 dana odvoio od kominje i jos jedno pitanje kad dodam vinobran dali da sklonim vranj pa nakon dodavanja opet vratim i sacekam 5 dana da se stalozi ili....

Ja bi to pretočio kad prođe i tiha fermentacija dodao još jednom vinobran i vratio u sud. A što se tiče mutnoće,...staložiće se do tad samo treba polako pretakati da se ne zamuti.

Bas imam problem da razumijem pojedine rokove ili faze...

Grozdje sam (govorim o crvenom vinu) izmuljao 2. oktobra, a poslije sedmicu dana obavio odvajanje od kljuka (cijedjenje)... Prije nekih 7 dana vrenje je zavrseno i sad me zanima da li ovih dana moram izvrsiti pretakanje (odvajanje od taloga)???

ili da cekam, kako pise na forumu, do pocetka decembra???

znate sta mi nije jasno???  da li prije tog prvog otakanja (pocetak decembra) moram ovih dana obaviti odvajanje vina od taloga???
ili ga, pak, ne diram sve do decembra??!
bas sam zbunjen... negdje pise da se pretakanje obavlja 7-10 dana nakon zavrsetka vrenja, a onda se spominje taj termin u decembru...
meni je vrenje zavrsilo prije 7 dana, da li da pretacem vino???

Posle odvajanja vina od kljuka sledilo ti je tiho vrenje koje je kako ti kazes zavrseno.Ako je to gotovo onda ti je sledeci korak pretakanje vina  i skidanje sa ostatka taloga koji se napravio u toku tihog vrenja.Posle toga prakticno pocinju prava pretakanja vina koja ce ti sluziti za stabilizaciju  i za dobijanje bistrog vina.

Skini ga sa taloga obavezno i nemoj cekati da to uradis.


Odvajanje vina sa taloga nakon zavrsetka fermentacije nije pretakanje vina u pravom smislu reci. To te mozda i buni. Prvo pretakanje je to koje pominjes u decembru/januaru...

Pozdrav svima!

Imam pitanje u vezi pretakanja, tj. da li dobro radim postupak.

Imam 100 kg prokupca, 12.10. sam stavio 5 kg secera i dodao kvasac.Nakon toga je usledilo vrenje, vino pocelo da rezi a pre 10-tak dana se smiro i izbistrilo (sa malim procentom CO2) pa bih sad da ga pretacem.
Vino mi se nalazi u plasticnom buretu sa slavinom pa sam mislio da ga otocim i prebacim u staklene sudove koje necu puniti do vrha a cep cu povezati na crevo koje ide u vodu (da ne bi bilo kontakta sa kiseonikom).

Nisam stavljao vinobran prilikom muljanja kljuka i ne nameravam da ga sad stavljam (grozdje je bilo zdravo prilikom muljanja a ima veci procenat alkohola zbog 5 kg secera).

Da li dobro radim postupak?
Da li je stavljanje vinobrana neophodno?

Ne ma potrebe da to radis tj da busis cep i stavljas crevo. To se radi u toku vrenja a kod tebe je vrenje odavno zavrseno tako da ti je dovoljan cep i sudove napuni do vrha.

Stavi vinobran, nema potrebe da ga izbegavas kada ti moze vise koristiti nego stetiti :whistle:

pozdrav svim vinarima sa foruma...slobodno vreme koristim u vocnjaku dok brat preferira vinograd...
obrali smo grozdje Vranac 30og septembra(zdravo i super slatko).Vino je otocio u bure (230) i sada se cuje(tiha fermentacija?)slabasno sistanje.Tehnolog? je moj stric (stara garda) 8:).Planira da ga "pretoci" sada za sv.Nikolu.
Citajuci ove redove brine me talog-stelja da li definitivno treba sacekati sa tihom ferm. ili moze da se otace i ranije?I da li je moguce da tako dugo fermentise?Slicna je situacija i sa belim ali otom na drugom mestu...poz umetnici :whistle:

Mozes ga pretociti i dok kipi iako bi bilo bolje da odradi do kraja i da se malo smiri. Zasto dugo kipi? MOzda je prehladno? Mozda nisi koristio selekcionirane kvasce? ko zna.. :D

kako izlečiti vino od višak sumpor dioksiada

Otvoreno pretociti, ali zapravo nauciti koliko se dozira vinobrana/sumpovina. ;)

Imam pretoceno crno vino, koje sam ovih dana pretocio zbog taloga, koje planiram da flasiram. Odlicnog je ukusa, bistre boje i dobrog mirisa. Da li je potrebno da mu sada dodam 5 gr. vinobrana (u pitanju je 80 l vina u burad) radi preventive od oksidacije ili slicno? Posle ovog talozenja planiram da ga flasiram.
Negde sam procitao da se vinobran stavlja pre pretakanja a negde posle pa me buni to da li treba da mu sada stavim vinobran.

Sad mu vise nije nista ;D
Vinobran se dodaje pre pretakanja, zbog moguce oksidacije. Prethodno se uradi test na mrki prelom da se vidi kako se vino ponasa pa se odredi kolicina itd

To je pravilo da, ali ja recimo dodajem vinobran nakon pretakanja jer tek nakon pretoka mogu tocno dozirati slobodni SO₂. Naravno to se prakticira pod uvjetom da je vino redovito kontrolirano (barem jednom mjesecno) i da je slobodni SO₂ PRIJE pretoka dovoljan - barem na 25 mg/l.
Jos trebam napomenuti da je meni samo prvi pretok otvoreni, a da su ostali zatvoreni. ;)

Ipak je najbolje da covek sam uci. Pola ispitanika (tu su i vinari van foruma) ne stavljaju vinobran dok ostali stavljaju. Jedni to urade pre pretakanja, drugi posle i tako to. Izgleda da svako radi kako hoce. Svaka cast tehnolozima koji su upuceni. Vecina (starih vinara) ne odvaja vino od sire. Kazu da ga tako treba koristiti i piti bez pretakanja. :scr: Pa na cemu onda vino lezi mesecima (pesak, djubre...) ??? To se sigurno ne pitaju.

Ne razumem kako ne odvajaju vino od sire.Sira je grozdjani sok koji pocinje da previre i stvara se vino.Mozda si mislio od komine ili taloga?

verovatno je lazars mislio da ne odvajaju vino od kljuka  ???

U pravu ste. U brzini sam napravio lapsuz. Bitno je da ste odmah ukapirali.

Bio bih narocito zahvalan na informaciji!!!Crno vino mi je zavrsilo fermentaciju zajedno sa mostima(zrna grozdja) za oko 17 dana.Odvojio sam vino od od mostiju.DA LI SE OVO  SMATRA PRVIM PRETOKOM????????Procitao sam dosta sajtova ali nigde nema objasnjenje sta je tacno prvi pretok kod crno vina.Kod belog to nije problem.Razlikuju se i datumi preporuke (bez hemijskih analiza).HVALA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

To nije pretok,to je otakanje vina sa komine.

Hvala!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Kad prvi po vama treba uradito,ako je odvajanje uradjeno pre nedelju dana.Jos jednom hvala!!Kad jos u fazi raspitivanja   da iskoristim priliku.Na ovom hrvatskom sajtu http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=382 sam nasao da oni bure ispiru rastvorom vinobrana pri pretakanju.Mene interesuje da li ako koristim vinobran treba i bure da supurisem sumpornim sipkama(verovatno zavisi od koncentracije sumpora?) kolicona vina je 120l.I gde na forumu da nanjem kako se meri sumpor??Pozdrav!!!

Pravio sam roze prokupac + zilavka ,ali mi je boja slaba (jer je prokupac slab sa bojom + pola je zilavka a ja sam ga samo nesto vise od 24h drzao na komini), ali to me nr muci! kada je vino provrelo cekao sam malo da se smiri i onda dodao bentonit , danas posle dve nedelje pretocio sam vino! Ali, vino je mutno i ociti ima CO2 (''regni'' sto bi rekle babe) ! E sad da li je to zato sto fermentacija nije zavrsena ili je nesto drugo upitanju! Vino nema strane mirise i ukuse! Inace kolicina je mala 50l pa ja ekpermentisem, nalazilo se u belom plasticnom buretu i na njemu je bio onaj veliki vranj za vrenje! E sad ko zna neka kaze da li sma u pravu ili nisam! Hvala!

Najverovatnije da se fermentacija nije zavrsila do kraja pa je vino sada mutno,otuda i CO2.

Roze ti ima slabu boju, pa i to malo boje si skinuo sa bentonitom, dobar deo. Dodaj malo vinobran, oko 5 grama, pa okreni još jednom, da izbije CO2, ako i to nepomeogne da se izbistri onda ćeš morati da ponoviš bistrenje uz upotrebu želatina. Međutim ako ima neprevrelog šećera ono će se i dalje mutiti sve dok nezavrši fermentaciju. Znači treba strpljenja, čekati proces da teče!

Ne oseca se secer a da sam skinuo boju bentonitom skapirao sam kada sam video rozi talog!!!

..zdravo svima .ja sam iz makedonije..prvi put sam pravim vino,sa nekim savjetima od starijih ljudi, i ne znam sad sta se sve desilo..sa mojim vinoom...i puno sam citao od ovog sajta i zelim da me posavjetujte oko pravljene vina..nas vinograd ima nekoliko sorti grodza i toa vranac hamburg i jos nesto. vinograd e mali jedam dekar i ove godine sam skupo oko 1000 kg grodza,sad skuvao malo rakije ali kad sam muljao gordze posle 4 dana sam izvadio siru,50 l.imala je jedan fini miris i ukus secerni, to je trajoalo do pred neko vreme,fermentacija je bila do pred nedelju dana juce sam pretocio,i ima neki cudan ukus i miris sumpora,a ukus je malo sircetov,danas stavio vinobran planiram da ga flasiram ,dva put pretocio,i ne znam sad sam u dilemi sta i kako...hvala unaperd na svakom vasem savetu,posot prvi put radim ovo sam,a hocu da bude..kao sto treba,..hvaLA VAM ..

Ne oseca se secer zato sto je prekriven, sto kiselinama, sto ugljendioksidom, ali ima jos secera.
Kod mene je bilo slicno i ja sam manju kolicinu uneo u topliju prostoriju, jednom pretocio da "provetrim" siru i fermentacija je naglo ubrzala, tj za 3-4 dana prevreo je i zaostali secer. Sve ovo uticalo je da se vino dobro istalozi, cekacu jos malo pa cu da pretocim kako bi se oslobodio CO2 i naravno talolg.
Vino koje je u hladnijoj prostoriji jos tiho dovire, vide se mehurici, pa ga cekam.
Sto se bistrenja tice, i ja mislim da treba pustiti prirodu da ucini svoje pa na kraju upotrebljavati neko sredstvo za bistrenje. Naravno, bentonit je obavezan u samom startu kod spravljanja belih vina.

Ja sam ostavio jedno 1.5l u flasi i ono se izbistrilo skoro skroz i ima dosta taloga ako sam ve gomilu skinuo! Ali interesantno je da se boja pojacala??  ;D

Postovani Dioda,
rekli ste da se prvo pretakanje izvrsi decembra ili januara, medjutim u nekim postovima se naglasava da recimo belo vino prvo pretakanje treba izvrsiti 4-6 nedelja posle otakanja od kljuka. Recimo ako sam otocio vino 25 septembra, misljenja sam da sada treba izvršiti pretakanje a ne čekati decembar ili januar.
s poštovanjem!

odvajao sam vino od taloga pretakanjem 2 puta (u pitanju je šardone), i još uvek se taloži, da li je dobro pretakati još jednom-dva puta?

Kad pre dva pretakanja?Vino se ne moze napraviti za tri dana.Nije to supa iz kesice,sipas i gotovo.Sa toliko pretakanja ces doboti vino koje je oksidiralo.Posle fermentacije vino mora da odlezi,da se malo istalozi,pa tek onda otakanje sa taloga.Onda se ponovo ostavi da miruje,preko zime se izlaze nizim temperaturama sto ce doprineti bistrenju i stabilizaciji.Tek posle toga ide prvo pretakanje.Imas sve detaljno napisano na forumu samo treba malo procitati.

pa prvo je bilo 24-48h posle muljanja, a drugo po završenoj burnoj fermentaciji radi dopunjavanja sudova...i još uvek se taloži...znači ostavljam ga da miruje, samo me zanima da li treba da stavljam vinobran da slučajno ne oksidira?

Zbog specificne godine(ranije su sve berbe) i jako toplog septembra.Da li ove godine uraditi prvi pretok(crveno vino) dosta ranije negde izmedju 10 i 15 oktobra? :scr:

Nakon završetka tihe fermentacije, u roku od 7 dana potrebno je otočiti vino sa grubog taloga jer je ono sklono kvatenju ( talog ). Vino se sumporiše sa najmanje 5 gr/100 l vinobrana, i ostavlja se da se taloži najmanje 30 dana , do 45 dana do prvog pretakanja. Po meni veoma je glupo vezivati pretakanje za bilo koji kalendarski datum, jer ono nije isto svake godine kao što se to pokazalo i ove godine. Tih tridesetak dana je veoma bitno za formiranje vina. Naime vino se u to vreme bistri, i stvara se fini talog koji je veoma bitan za formiranje senzornih karakteristika vina. Dužina držanja vina na finom talogu zavisi od tipa vina koji se pravi, od toga šta sam vinar želi da postige, tj. šta je to lepo po njegovom ukusu. Za to ne postoji recept niti norma , to se postiže iskustvom. Ne postaje se Donžuan preko noći. Vinarstvo zahteva strpljenje, nema žurbe. Potpuno suprotno od savremenog tempa života, i tu je glavna stvar i bit vinarstva. Polako, polako i strpljivo. Pozz.

Da li pod grubim talogom podrazumevas stelju ili talog koji se stvori posle otakanja?Pitanje je vezano za crvena vina.pozz

Momci, najpre sam pitao starije komšije "stručnjake za vino", ali kad naletih na ovaj forum definitivno sam odlučio da ove godine probam proizvesti nešto domaćeg vina za sebe i svoju porodicu. Količina je mizerna, ali bez obzira prvi je put, pa ako se ohrabrim krenuću i ozbiljnije iduće godine.

Skinuo sam širu sa kljuka, koji je propisno sumporisan vinobranom prilikom muljanja, 04.10.2012.godine i nasuo je u čisto plastično bure, s tim da sam ostavio oko 10 posto praznog prostora, te sam do kraja zavrnuo bure poklopcem.
Planiram prvi otvoreni pretok uz prethodno sumporisanje oko 25.10.2012.godine, odnosno 21 dan nakon odvajanja šire, i tada planiram napuniti stakleni sud do vrha.

Da li sam negde pogrešio u planiranom tajmingu??? Da li prvi pretok uraditi ranije ili kasnije od planiranog???
Napominjem da je grožđe bilo veoma zdravo, zrelo i puno šećera...
Gnala vam svima na znanju, puna znači nama početnicima.

Prvo pretakanje nije uslovljeno sa striktnim rokom, vec se rukovodi time dali je fermentacija zavrsena, to ti je pokazatelj kada trepas da uradis prvo pretakanje.

A kako to da znam a da ne otvaram bure, jer se plašim oksidacije?

Dok traje fermentacija mozes slobodno otvoriti poklopac da bi uzeo uzorak i prekontrolisao siru. Ako je fermentacija zavrsena onda inace moras pretakat (ja bi rekao zatvoreno) uz dodatak 5g vinobrana na 100 litara vina.

@bodo


Kod mene je maceracija(fermentacija) crnog grozdja (frankovka, vranac, prokupac) trajala 10dana (10-og dana sam skinuo siru od kljuka) tada nije bilo vise secera u siri, vino sam prebacio u prostoriju na 13-15⁰C  da se istalozi i stabilizuje, kada sam odvajao siru sa kljuka imao sam sito tako da nije bilo puno taloga tj skoro nista taloga sa kljuka nisam prebacio u drugu posudu, ali sam prilikom prebacivanja stavio gazu(1m²) preko bureta i sipao vino. E sada je od tog prebacivanja u hladan podrum proslo 12 dana. Prilikom prebacivanja nisam dodavao sumpor, sada kad budem radio otvoreno prvo dodacu 5g na 100l.

Na forumu i na internetu sam procitao da crna vina koja su malo kiselija( sto je kod mene bio slucaj) tiha fermentacija se zavrsava za 10-30 dana.

Vino je odlicnog ukusa vrlo je pitko, jos uvek ima malo vise tanina boja je svetla rubin i secera nema.
Da li je kod mene zavrsena tiha fermentacija? Koliko da cekam jos da ga Otvoreno pretacem?
Malo sam zbunjen..

Nemas potrebe da zuris sa pretakanjem.Sacekaj dok se vino malo stabilizuje,pa onda pretoci.To sto je vino kselije je normalna stvar,kiseline ce se istaloziti kada zahladni.Duzina trajanja fermentacije prvenstveno zavisi od temperature a ne od kiselina.

Vazi sale ;), sacekacu jedno 10-ak dana, bice onda jedno 24 dana na tihoj fermentaciji i onda cu da sumporisem dva dana ranije pre pretakanja.

Sinoc sam merio alkohol u vinu, koristio sam onu "igracku" Duvancicev vinomjer i pokazuje mi na 15%vol, temp je 20⁰C u vinu kao i sto je bazdarena temperatura vinomera..
Posto sam imao siru od 20,5 % secera malo me buni, trebao sam dobiti manje alkohola :scr:.
Onda sam uzeo vino u casi i malo u njega usuo vode i onda je pokazao 13.5.

Da nije mozda tolika kolicina alkohola zbog cinjenice da sam vino izvukao na povrsini tj, nisam gurao crevo dublje u bure od 10cm nivoa vina?

Nema tu filozofije, iLi vinomjer ili širometar koji si koristio laže u pokazivanju. Pozajmi od nekog drugara vinomjer i uporedi merenja. Pa ćeš i možda saznati istinu .Pozz.

 :thumb: bodo

nisam odgovorio jer jos uvek nisam siguran sta je, ali misilim da je vinomjer problem.
Ne znam da li ima negde da se naruci neka bolja spravica od ove, mislim da sam negde video refraktometar
koji meri alkohol u vinu ali ne znam da li isplativ tj. mnog skup. Svakako bih zeleo da kupim nesto sto preciznije
meri alkohol u vinu.

A nije ti to ni mnogo bitno ako ti je vino za kucnu upotrebu.

Pozdrav svima na forumu!
 Pravim crno vino za kucne potrebe, pa ako moze koji savijet. Pretakao sam vino , koristio sam sumporne trakice, tako sto sam ih palio u shu burad i nakon 1 h  vratio vino pomocu crijeva u tu burad. Stavio sam i vrenjace.  Da li sam radio nesto pogresno i jeli potrebno da sledecem pretakanju dodavati vinobran? Hvala unapred!

Markouna, ako vec neces da kontrolises slobodni SO₂ u vinu onda je mnogo sigurnije dodati vinobran u kolicini 10g/hl a za svako naredno pretakanje 2g/hl.

Proslogodisnje vase savete sam poslusao i ako se po jutru dan poznaje mislim da ce vino biti mnogo bolje. Imam oko 45 l u jednom balonu i treba da ga pretocim, ali neznam da li je zavrsena fermentacija. Na vranju nema vazdusnih mehurova, ali na povrsini ima pene oko 1 cm... Kako da znam?

Hvala vam Vladane!
 Vec sam napisao da sam samo koristio sumporne trakice, znaci nisam na pocetku dodao ovih 10 g/hl sto si rekao. Da li da ne sledecem pretakanju ne koristim sumporne trakice, a da dodam 2 g/hl vinobrana?

Kako dodati vinobran u sud sa plivajucim poklopcem koji je zaliven parafinskim uljem?Do sada sam koristio staklene balone gde sam stavljao vinobran dva dana pre pretakanja.

A zasto bi dodavao vinobran u sud koji je zaliven uljem?

Kada se zavrsi fermentacija sire stavi se plivajuci poklopac i zalije se uljem. U narednom periodu treba da se izvrsi dva do tri pretakanja vina.Prilikom pretakanja treba staviti vinobran pre samog pretakanja.Do sada sam koristio staklene balone pa to nije bio problem.Sta raditi u ovoj situaciji?

Ja kada se zavrsi burna fermentacija,vino stavljam u inox i stavim plivajuci poklopac,ali ne zalivam uljem.U plasticnu casu sipam malo vinobrana i sipam dve tri kapi vina.Tu casu stavim na plivajuci poklopac i ona stiti otpraznjeni prostor u buretu,dok ne zavrsim sva pretakanja.Ili druga varijanta,staviti gumenu traku koja obuhvata sud i poklopac(kupuje se bas za inox posude).Ili treca varijanta kao kod tebe,kada se sipa ulje.Pretocis vino i ulje samo izadje na povrsinu u roku od 2min.

Sale, to znaci da ti ulje ne sipas do februara kada izvrsis poslednje pretakanje?Voleo bih da cujem komentare ostalih  clanova za ovakav nacin cuvanja vina kao sto Sale radi.Ja prvi put koristim sud sa plivajucim poklopcem.

Pozdrav svima,

Evo prvi moj post na ovom forumu, od sinoć kad sam ga ,,otkrio'' čitavo jutro ne prestajem da isčitavam, oduševljen sam ;D

Imam jednu dilemu, pa mislim da bi ovde bio odgovaruće mesto da pitam.

Naime, imam nešto loze kod kuće jedno 35-40 čokota uz ogradu uglavnom belo.
Sorte koje su pojma nemam, znam da je ovo koje sam zatekao kad smo kupili kuću neko stono koje dopeva krajem septembra-oktobar duguljasto zrno, ono što smo mi posadili jedno 20ak  loza jeste dalmatinsko grožđe belo vinsko od koga se u dalmaciji pravi tkz. Žutina ne znam vrstu, koje smo doneli kao grančice i preko peska zasadili problem je što ono dospeva sredinom augusta. Obično ne pravim vino jer ne mogu da ih spojim , ali ove godine sam odlučio da pokušam jer je godina bila takva da su se približili, jedini problem koji sam imao jesu osovi i stršljenovi koji su ovo rano  za skoro 50% uništili i njega sam ručno odvajao bobice.
Pošto imam dva balona stalena od 20 lit i jedan od deste gađao sam da napravim nekih 30 litara, intersuje me vinasrtvo pa imam i knijgu od Jovića koju sam koristio. kako je količina grožđa za 30 litra koje sam ubrao bila nedovoljna nabavio sam od komšije nešto muskat hamburga oko 25 kg koje sam dodao ovom mom grožđu.
Muljačom sam sve izmuljao u plastično bure i nakon 4-5 sati od muljanja krenuo da odvajam širu od kljuka, od komšije sam uzeo merač čećera i on je pokazao na skali mislim da je babelova 14, zbog toga smo dodali još kilo šećera.i stavili u kljuk takođe smo dodali vinski kvasac i oko 3 grama vinobrana. Odvojenu širu od kljuka smo sipali prako gaze direktno u dva staklena balona od 20l u prosku oko 15 litara i stavili plastične vranove, nakon nekih 24h počela je burno vrenje koje je trajalo nekih 7 dana u toku kojega su vranovi poskakivali nanekolko sekundi. kad su vranovi prestali da rade ostavio sam još 7 dana da stoje, u međuvremnu je na dnu se formirao talog. Pošto kod Jovića stoji da nakon 5 dana od burne  fermentacije je potrebno doliti sudove i skloniti vino od taloga , uz pomoć creva sam odlio u plastično bure otvornim metodom vino, dodao oko još 2 grama vinobrana, oprao balone i nalio vino do vrha u jedan balon od 20l i drugi od 10l i zatvorio plutanim čepom. Vino koje je bilo zamućeno već nakon par sati je počelo da se bistri pri vrhu, da bi već sad nakon 4 dana postajalo sve bistrije i imalo onako rozikastu boju, pri dnu balona se ponovo formira tanak sloj taloga, na oko izgleda ok.

Međutim ono šta me buni jeste što u knizi piše da prvo pretakanje traba obaviti nakon mesec dana od prestanka tihe frementacije, a ja sam to odradio ,,malo'' ranije, da li sam napravio grešku?
Takođe prilikom povlačenja vina iz balona imalo je tanak ukus nije jako, miris je bio na vino, pa ne znam jel to normalno ?

Jasho,prvo si trebao da stalozis siru posle skidanja sa kljuka,to bi trebalo da ti traje od 12-24 sata za to vreme siru hladis da ti ne krene fermantacija,nakon skidanja sa taloga zasejes kvasce ili pustis siru da sama krene sa svojim divljim kvascima.Pokusavaj da ti temperatura vrenje ne prelazi 20c ako mozes bilo bi bolje i manje.Nakon burnog vrenja imas period tihog koje traje oko 4 nedelje a moguce je i duze sto zavisi od uslova gde drzis vino.U tom periodu na buradima ili posudama gde drzis vino obavezno vranjevi,u tom periodu nece biti burnih reakcija ali vranjevi su obavezni da se ne pojave reduktivni mirisi koji ti se sigurno nebi svideli.Sto se tice tankoce to se postize nacinom vodjenja fermentacije temperaturama i dr,tebi je secer bio ekstremno mali mada po meni to nije najbitnije,dodavanjem secera popravio si alkohol ali grozdje nije bilo zrelo pa automatski nemas potencijala da izvuces arome,mirise i ostale komponente koje vinu daju smek.Taj miris na vino u sustini nije pozeljan vinu bi trebalo grozdje  da da miris na neko voce ili ti neku karakteristiku koju obelezava sorta.Pretakanja se prakticno racunaju od zavrsetaka fermentacije i burne i tihe medjutim i tu svako tumaci na svoj nacin.Pozdrav

Hvala na odgovoru.

Odvajanje šire od kljuka je odrađeno odmah jer tako stoji u knjizi dr Slobodana Jovića za bela vina, mada sam ja ostavio tih par sati da se samo od sebe smiri, miris vina je voćni, ali pošto se prilikom pretakanja i čićenja balona malo prolilo po drvenom stolu, osetilo se miris na vino, kao kad bi prolio obično vino iz flaše i ostavio da stoji inače temperatura u podrumu je bila oko 20'C prilikom burnog vrenja, to je bilo početkom septembra.
Ok, kako bude, ??? s obzirom da sam stavio plutane čepove i skinuo vranove, jel pametno da vratim vranove ili da ne diram ništa :scr:

Računao sam da za mesec dana odradim ponovo pretakanje.

Jasho, dobro računaš. Nisi napravio nikakvu katastrofalnu grešku. Uradio si OTAKANJE sa grubog taloga, a za mesec dana ćeš uraditi PRETAKANJE. Pozz.

Hvala Bodo :)

Inače vratio sam vranove, sipao malo vode sa vinobranom u njih, pa sad nek stoji nekih dve nedelja pa ću ponovo da stavim plutane čepove.

Pozz

Evo konačno sam nabavio sve što mi je potrebno za merenje količine sumpora (sumpor-dioksida (SO2)) u vinu.  ;D
Evo šta kaže čovek: http://www.e-vinarstvo.com/index.php?article=3314  :scr:
Znači:
Teorija, da 1g vinobrana na 100 lit. diže slobodni sumpor za 5 mg/ 1 lit. više ne važi jer:
Ako izmereno vino ima manju količinu SO2 u sebi, dodavanjem vinobrana, nećemo dobiti željeni slobodni SO2 (koji nam je potreban jer on štiti vino a vezani ne) jer će se prilikom dodavanja vinobrana, veća količina sumpora odmah vezati za neke druge spojeve u vinu pa će manji deo sumpora ostati slobodan. Takođe ako je vino kiselije potrebna mu je malo manja količina slobodnog SO2.
Moje konkretno pitanje je: Koliko dodati vinobrana u vino pre pretakanja u kojem je izmeren slobodni SO2 = 14.2 mg/1 lit. a  ukupni SO2 = 28 mg/ 1 lit. da bi nakon pretakanja slobodni SO2 bio oko 30 mg/ 1 lit.

Uffff nadam se da ima neko ko me razume, jer sam i ja morao da se skoncetrišem kad sam ovo pročitao ponovo  :doh:  :scr:
Hvala  :thumb:

Zaboravi ovaj egzibicionizam i tabelu sa postavljenog linka. I dalje važe sve teorije jer je sve poznato odavno, a i sama priča je kompleksnija nego što se na linku prezentira, pa se postavlja pitanje da li se želi do te mjere ulaziti u nju. Ako želiš imaš ova tri linka za neke smjernice pa polako. Sve što se može reći je ponavljanje odavno već napisanog. U kučnim uslovima ne postoji način za potpuno precizno određivanje pa se opet treba vratiti na onih 5 mg uz korekciju spoznaje o pH, temperaturi i alkoholnoj jačini, zato što je u tim elementima vidljiva i direktna zavisnost, i ostalog što je u konkretnoj situaciji nemjerljivo i nepoznanica. I opet je sve to donekle orijentaciono, mada sa ovom tabelom koju je Koshpa postavio linkom na forumu i puno realnije.  

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1176.msg16990.html#msg16990

http://umjetnostpravljenjavina.info/komentari_files/Sumpor_odgovor_citateljima.htm

http://www.brsquared.org/wine/Articles/SO2/SO2.htm

E sad mi je mnogo lakše   :)
Pošto sam dosad uvek dodavao vinobran "odokativnom" metodom, a nikad nisam imao problema sa vinom, hteo sam da pređem na "viši" nivo sumporenja ali što sam više istraživao, sve više sam bio zbunjen. Mislim da je sve to malo preterano, pošto sam kako sam već rekao, 10 godina unazad sumporisao vino "kesicu na 100 lit" a vino je uvek bilo izuzetno.
Hvala puno!  :thumb:

Spravljam vino već par godina..u početku od grožđa koje mi je bilo pri ruci a prošle i ove od Crvenog Burgundca. Prošle godine je postupak bio sledeći:
Izmuljano početkom septembra (mislim da je bio 12.sep), otočeno sa kljuka posle destak dana u staklene sudove sa vrenjevima, otočeno sa taloga posle sedam dana (kada se izbistrilo a talog bio jasno odvojen) pa..u prvoj polovini novembra zatvoreno pretočio (uz odvajanje maaale količine taloga) da bih to ponovo uradio pred Sv. Nikolu kada je počelo i da se troši (uvek na taj način da su sudovi u kojima je ''ostatak'' vina bili napunjeni do vrha i sa vrejevima. Napomenuću da ni u jednom trenutku nisam koristio hemiju..vinobran ili sredstva za bistrenje. Vino je bilo perfektno..nešto lakše u odnosu na ono kakvo bih ja voleo ali primetno lepše u poredjenju sa desetinama drugih vina (italijanskih, francuskih, makedonskih, hrvatskih)..naravno onih sa ''pristojnijom'' cenom do 800 dindzi. Krajem februara vinu je dodata nepuna kesica vinobrana (7gr na 70l) i pretočeno je u inox..naravno zaliveno parafinom. E...tu se desilo nešto neobično! Nakon izvesnog vremena sam primetio da vino i dalje radi..po unutrašnjoj strani inoxa (naravo iznad plutajućeg poklopca) videle su se mrlje od vina..u obliku onih erupcija na suncu..visoke i petnaestak santimetera! Kada sam za ovo rekao momcima iz Župe koji su me snabdeli sa grožđem dobio sam odgovor da Burgundac ima jako dug period vrenja..i do šest meseci. Elm..vino je i dalje bilo odlično (naravno po mom ukusu ali i u ćestom poređenju sa mnogim kupovnim vinima) sve do kraja juna..kada je naglo počelo da menja ukus..prvo sa nešto intezivnijim mirisom na vinski podrum a zatim i blagom kiselošču. Sredinom jula je poćelo da rezi i..ostade par litara koje nisam želeo da popijem.
E sad..zamolio bih za savet..kako da ove godine vino koje sam napravio izbegne sudbinu prošlogodišnjeg?..posebno zato što je količina znatno uvećana (''primili'' se kumovi, komšije... ;D)
Pre no što mi možda neko odgovori na pitanje kazaću da sam već i sam preduzeo određene korake. Nabavio sam jedan stari er-kondišn..pa će temperatura u prostoriji za vino biti pod kontrolom umesto dosadašnjih 20-22 tokom leta.
Dalje..ove godine sam postupio malo drugačije sa vinom..muljano 15 sep, odmah dodat vinobran (50gr na 400 kg grožđa) pa uveče kvasac i hrana. Počelo je da intenzivno vri 17-og, otoćeno u staklenke pod vrenjevima kad se smirilo 25-og  pa skinuto sa taloga 7-og nov.(nije bilo potrebe za bistrilom ali sam pre pretakanja dodao 10gr vinobrana na 200l).
E sad..ja bih ga pretakao pre Sv.Nikole (tad se načinje a i biće tu još malo taloga). Da l' iJope' da dodajem vinobran? Da l' da drugo pretakanje pomerim za mart-april? Da l' da mu tepam? pevam....?..sam' da ostane lepo i za sledeću jesen ::)

Veliki pozdrav svim forumasima,
ja cu biti veoma kratak i praktican...Naime,danas sam kupio 100 kg crvenke i 20 kg crnog grozdja (zaista ne znam koje su sorte grozdja u pitanju) ukupno 120 kg i sa burazerom smo rucno odvojili svako zrno od peteljka.E sad sam u dilemi,izgnjecili smo odnosno izmuljali grozdje i stavili ga u plasticno bure prethodno dobro oprano i popareno vrucom vodom,odozgo sam stavio neku vrstu jake folije i zavrteo poklopac odozgo,naravno iz njega ide crevo koje opet drugim krajem ide u staklenu teglu napunjenu vodom.Ali sta mene u stvari brine,naime nisam stavljao vinobran,planirao sam da ga stavim kad pretocim vino u drugi sud pa da onda stavim nekih 5 gr vinobrana,da li pravim gresku u startu ili mogu da vec sutra pospem malo vinobrana odozgo bez mesanja.I jos jedno pitanje,kad pretocim vino u drugo bure koje ima slavinu,nakon koliko vremena bi trebao da ga ponovo pretocim i koliko dugo to vino moze trajati u tom buretu a da se ne pokvari,ukiseli ili sta vec.Hvala unapred na odgovorima,svaki odgovor mi je dobrodosao,jer sam zaista pocetnik i nemam bar puno iskustva sa crvenim vinom.
Srdacan pozdrav

Vinobran stavljas na startu, jos u toku muljanja grozdja.
Kada zavrsi tiho vrenje skini vino sa taloga i onda ga pretoci u decembru. Nisam bas siguran koliko ces sacuvati vino u tom sudu ako ces imati prazan prostor iznad njega, ako sam te dobro skontao to je obicno plasticno bure...
Po kolicini grozdja bih rekao da nemas vise od 60-70 litara, bolje ga sipaj u naki veci stakleni balon ako imas.

Dakle ja vinobran nisam stavljao u samom startu jer nisam znao da treba i plasio sam se da mu ne prekinem vrenje na taj nacin,da li mogu naknadno da mu metnem vinobran kada ga budem odvojio od mulja odnosno pretocio u plasticno bure od 60 litara.Stakleni balon nemam,jedino mi je resenje da vino sipam u to burence koje pri dnu ima slavinicu,ne znam sta bih drugo mogao da uradim kako bih sacuvao vino,grozdje je izuzetnog kvaliteta,danas sam natocio slatko vino za probu i fenomenalno je.U svakom slucaju hvala na savetu...ziv mi bio

Ako dodas vinobran na startu ne mozes prekinuti vrenje jer nije ni pocelo ;)
Dodaj vinobran obavezno kada se zavrsi fermentacija, sipaj kesicu vinobrana u par litara vina da se rastvori, onda to dodaj bure u koje pretaces pa preko njega naspi ostatak vina.
Ako vec nemas drugi sud onda improvizuj. Kada pretocis vino na povrsinu stavi neku tacnu da pliva, tipa ove sa slike

(http://images.ceneje.si/rs/175/2627/2627046-0.jpg)

pa na nju stavi casu u koju si ispao kesicu vinobrana i deci vina. Nadam se da se bure moze hermeticki zatvoriti tj da SO₂ koji treba da stiti vino nece ispariti iz bureta.

Burence se moze zatvoriti hermeticki jer ima fabricki poklopac koji se navrce odozgo ali ja za svaki slucaj stavim malo deblji najlon preko bureta pa tek onda zavrcem poklopcem preko njega.E sad za ovaj plutajuci poklopac na slici ne znam da li se moze negde kupiti bas za tu namenu ili mogu da improvizujem nesto.U svakom slucaju hvala na pomoci ovo mi je puno znacilo,dakle kad ovako uradim ne bi trebalo da se vino pokvari jel da?I zaboravih da stidljivo priupitam,vino sam izmuljao 09.10. znaci ovo je tek drugi dan,za koliko dana bi trebao da ga pretocim,jedni kazu ovako jedni onako nisam bas potpuno siguran?

Karlo, ako si prošle godine brao Crni Burgundac 12. Septembra morao si imati veoma visok procenat šećera u širi, tako da je normalno da ona nije izradila odmah, već je ponovo krenula u leto. A to da Burgundac ima veoma dugu fermentaciju( vrenja), i do šest meseci, to prvi put čujem i po meni je to pomalo glupo. Duga fermentacija postoji jedino kod šire sa izuzetno visokom koncentracijom šećera ( preko 28% ), bez obzira na sortu grožđa. Primer za to su Tokajska slatka vina itd.
Ove godine, ako si brao 15 Septembra trebao si da imaš negde oko 22-24% šećera u Burgundcu (na žalost taj podatak uporno preskačeš), i sa svim ostalim postupcima koje si naveo ne bi trebao imati problema sa vinom. Pozz.

Da..prošle godine je bilo 24% a ove 21% šećera..i to me po malo brine..kao i da je prošlogodišnje ''radilo'' u februaru i martu kada su temperature u prostoriji bile oko 15*C. Ništa..gledaću da ga što duže držim u staklenkama pod vrenjevima. Hvala za odgovor Bodo.

Pošto praviš crveno vino, slobodno ga ostavi bar nedelju dana na tim bobicama. Pošto je sad već malo hladnije fermentacija će ići polako ali ako krene malo brže, gledaj da ga pretočiš (skineš sa bobica) odmah nakon završetka fermentacije. Što se tiče vinobrana, ja ga u crveno vino uopšte nestavljam. Što se mene tiče, vinobran može da se stavi prilikom muljanja, nekih 5 gr/100 lit. uglavnom ako praviš vino sa selektivnim kvascima. Pošto to pretpostavljam nisi radio, nema potrebe da stavljaš vinobran, nisi ništa pogrešio. Crveno vino samo sebe zaštićuje svojim akloholom, taninima, kiselinama... samo gledaj da ga držiš negde na oko 10 - 12 C. I obavezno gledaj da taj prazan prostor (kiseonik) u buretu u kom ti vino odležava, nekako "ubiješ" vinobranom. Ja imam klasičnu plastičnu burad sa plivajućim poklopcima i gornjim. Na plivajući poklopac direktno sipam kesicu vinobrana i samo zatvorim gornjim poklopcem. Nisam imao nameru nikoga da demantujem ili ispravljam, ovo je jednostavno moj način. Ko voli nek izvoli  :)
Pozdrav!

Izvin'te što se mešam al' ovo što je napisao Don Julian u prvom delu posta je upravo ono što i mene muči. Imam komšiju koji dugo godina (kao samouk..sa malo znanja o tehnologiji) pravi po 500l vina godišnje..za sopstvene potrebe (doobro i za komšiluk ::)) i..bombarduje vino vinobranom. Meni se to ne sviđa. Ako već pravim božanski sok za sebe i najbliže, neka u njemu ne bude hemije..ili, ako to nije moguće, nek je bude na granici održivosti vina. Možda čete me bolje razumeti ako kažem da je i njegovo prošlogodišnje vino letos doguralo do lošeg ukusa a koristio je 5X po 10gr/100l vinobrana u odnosu na mojih 1X10gr/100l. Istina je i da su nam uslovi za čuvanje vina (u pogledu temperature) pojednako loši.

Don Julian hvala puno na ovim informacijama,uradicu bas tako kako si mi rekao,sad si mi prilicno ulio volje u ovo sto radim,polako sam poceo da gubim volju jer vidim ovde se dosta razbacuju terminima kao da svako od nas planira da otvara fabriku vina pa da izvozi za zapadne drzave a ne za sebe i prijatelje:)Veliki pozdrav od mene i naravno za sve one koji su mi svojim odgovorima pomogli u ovome sto radim:)

Jedino sa tim plivajucim poklopcem ne znam da li se to kupuje negde ili da improvizujem nesto,a da li da nakon odlezavanja vina opet uradim pretakanja i interesuje me da li kasnije mogu da ga tocim kroz slavinu i da ga konzumiram bez flasiranja???Hvala

Vinobran nije zlo ako se koristi kako je propisano. Vece je zlo lose i bolesno vino, no vino koje je tretirano vinobranom.  :doh:

Kod prvog pretakanja crnih vina, vinobran se dodaje pre ili posle pretakanja? Ovo me bas zbunilo pa bi zamolio da mi neko pojasni. I ako sam ga ubacio pre, nakon sto ga otvoreno pretocim dodajem li ga opet?

U suštini je svejedno. Vino pre pretakanja treba izložiti tzv. vazdušnom testu, tj. da se proveri da nije podložno kvarenju. Naime pre pretakanja se skine 1/2 litre vina, unese na sobnu temperaturu 24 časa ( otvoreno ), i ako nakon tog vremena ne promeni ni boju ni miris vino je stabilno. Tako vino se slobodno može otvoreno pretakati, i tokom pretakanja sumporisati. A ako ne , ako vino promeni boju ili dobije miris na sirće ili izvetrelo, tako vino nije stabilno i ono se sumporiše pre pretakanja i to obično jačom dozom vinobrana ( 10 - 3o gr/100 lit). Ja u principu vino sumporišem spaljivanjem sumpornih traka, nakako mi je sigurnije nego sa vinobranom. Pošto vino držim u hrastovim buradima. Po nekima dodavanjem vinobrana, u vino se dodaja previše vezanog sumpora, dok je spaljivanjem sumpornih traka nekapajućeg sumpora taj vezani sumpor puno manji. Idealno bi bilo u vino dodavati čisti gasoviti sumpor-dioksid ( što rade velike vinarije) iz posebnih metalnih tankova ( boca). Tako se može tačno dozirati potrebna količina sumpor-dioksida potrebnog vinu, ali je to malim vinarima nepraktično i neisplativo. Pozz.

Hvala ti na odgovoru. :thumb:

Nije bitan oblik dodavanja. SO2 je uvijek SO2, i uvijek će se u istoj količini vezati za jedinjenja u istom vinu. Prije svega acetaldehid, šećere i sl.  

Odlican forum,posebno sto meni niko ne odgovara na postavljena pitanja.ali ok hvala...pozdrav

Posto u mom kraju ne mogu nigde naci sredstvo za bistrenje vina (Bentonit ili ti Klarol, a ni zelatin) da li postoji nesto trece, dostupno svima, u te svrhe?

MarkoKG, 99% marketa prodaje zelatin, imas listice a imas i u prahu, pakovano po 10 grama. Verovatno imas i bentonit u Migrosu...

Baks, na koja to pitanja nisi dobio odgovor?

U vezi plivajuceg poklopca ali ok nebitno,pitanje je postavljeno na strani 13.

Kod nas nema, videcu kad budem otisao do Kg-a. U svakom slucaju hvala...  :thumb:

Nemoj da zuris sa bistrenjem,skinuces deo boje a bogami i arome.Bolje je malo sacekati,a ne smeta ni ako je mutno za pice,samo vizuelni efekat.

Baks,plivajuci poklopac se ne kupuje posebno.Za plivajuci poklopac sud mora da bude cilindrican,taj poklopac je za 1-2cm uzi od sudas i on pluta na vinu,a izmedju zidova suda i plivajuceg poklopca se sipa parafinsko ulje.Posto ti nemas takav sud uzmes neku plasticnu tacnu i stavis je na povrsinu vina,uzmes plasticnu casu i u nju sipas malo vinobrana,nakapas par kapi vina i tu casu stavis na tu tacnu koja pluta.Tako ces zastititi taj prazan proistor iznad vina.

Hvala prijatelju ovo je vec konkretno bilo...pozdrav ziveo

Jel potrebno svaki put kad se pretače dodavati vinobran? :scr:

Naime, juče sam odradio prvo pretakanje poluzatvorena metoda, prethodno pre četri nedelje kod dolivanja sam stavio oko 2grama vinobrna na 30l vina (neračunajući oko 5-6 grama u kljuk kod muljanja).

Vino sam juče probao sve ok, :) bistro, još je mlado, ali kažem sve ok, na dnu balona kad sam ih isprao bilo je taloga koji je sadržavao kristale i mirisao na voće (breskve-kruške), mislio sam po svemu da je dodani prethodni vinobran dovoljan, sad se dvoumim??!

Dal da sad naknadno opet dodam vinobran ili da sačekam sledeće pretakanje, kad ga budem iz balona prebacivao u inox za jedno opet 4 nedelje! ( p.s. kupio inox Malerič u Merkuru od 100l cena 13000 din, toliko sam se zaludio sa pravljenjem vina ;D)

Generalno bi trebao, ali je problem sto ti ne znas koliko sumpora vec imas u vinu tako da je to sve odokativna metoda, mada po meni je bolje da dodas nesto pa ako je isparilo u toku vrenja imaces kakvu takvu zastitu.

Juce sam pretocio vino i probam ga,dosta je jako a ja ne podnosim jaka vina,zeleo sam da mi ispadne blaze i da ima slatku zicu,gde sam pogresio,mozda sam trebao da ga pretocim odmah sutradan nakon muljanja,a ja ga drzao 11 dana u buretu?Zelja mi je bila da to bude crveno vino i da nije jako kao crno jer inace imam visok pritisak,ali ok naredna godina ce valjda biti uspesni,proslu sam zaje...o i ovu sam izgleda,a naredna ce valjda biti treca sreca!

Jacina vina nema veze sa duzinom drzanja sa kominom.Jacina vina zavisi od kolicine secera u grozdju.I da si ga otocio odmah nakon muljanja vino bi imalu istu jacinu.Mozda bi imalo malo slabiju boju,ali kolicina alkohola bi bila ista.Ne postoji"crno"vino.Postoji belo,crveno i roze.Pretpostavljam da si hteo da dobijes roze?Nisi ti pogresio,vino ce ti biti dobro,e sad sto si ti hteo nesto drugo....Ali postoji resenje i za to,malo soka od borovnice u casi ce razblaziti vino.

E dobro sad mi je lakse,inace vino ima bas lepu boju onako nesto slicno kao domaci sok od cvekle samo malo otvorenije boje,nadam se da ce biti jos lepse kad se bude izbistrilo,ali desio mi se maler da mi proteci vino kroz rucicu bureta,tome se nisam nadao,pa sad pretpostavljam da kroz taj sitan otvor vino dolazi u dodir sa vazduhom,nadam se da se nece pokvariti,ne znam sta da radim?

Jos jedno pitanje,koliko soka od borovnice bi trebao da dodam na 70 litara cistog vina koje sam pretocio?

Nemoj da dodajes sok u vino!Neka ti vino stoji cisto,nego kada budes pio sipaj u casu.

Hvala.

Samo da se zahvalim svima na pomoći  i ujedno pohvalim, u subotu sam probao vino iz inoxa koje sam prelio pre tri nedelje, vino vuče bojom na roze ali je ipak belo, što se tiče ukusa ekstra!!! :thumb:
Skladno sa kiselinama, muskat hambur mu je dao muskatnu aromu ali ne i previše izraženu, voćni mirisi na neke kajsije bi rekao, malo se još oseti da je mlado, ali je jako pitko, prosto sam ponosan na sebe kako je ispalo!!! :)

Nosio ga sinoć kod tetka koji je dosta iskusniji u pravljenu vina, čovek nije mogao da poveruje da sam iz prve ga tako uradio!!!

Hvala svima na savetima!

Samo šteta što ga ima svega 30 litara!!! >:D

Pozdrav svima na forumu, vidim da je komunikacija uredu da se se daju savjeti. Ja sam iz Crne Gore (Tivat), pravim vec 5-6 godina crno vino Vranac i svake godine mi je lijepo uspjelo. Ja imam sistem da kada iz komine(tropa) pretocim vino u staklo (dimidzane) ili balone, stalno poslije pretacem u balone i nije se dosad dogodilo da sam imao problem sa vinom.Samo visoka higijena stakla i Bog te vidio, pozdrav svima i svi pili dobroga vina  :thumb:

Popilo se skoro svo vino. Ostalo je jos par litara koji su ispod slavine inox bureta. Kako je oko poklopca parafinsko ulje, usled niskog nivoa i ono je pocelo da izlazi kroz slavinu. Kako da odvojim to ulje od vina?

Svu preostalu količinu pretoči u manji balon, sačekaj da se smiri i ulje izdvoji, prođi crevom kroz ulje (kroz staklo ćeš videti nivo vina) i istoči vino!

Prijatno ;D

Cime perete creva koja koristite za pretakanje vina?

Ja plastična creva ubacim u toplu vodu sa deterdžentom za sude, zatim ih dobro isperem i ponovo ubacim u čistu vodu da ostoje u koju  ubacim malo vinobrana, to je postupak za prvo korišćenje u sezoni, za svako sledeće obavezno nakon upotrebe isperem creva, pre i posle korišćenja, pritom se trudim daih okačim tako da budu okrenuti na dole da može voda da iscuri i da mogu da se osuše.

I svakih 3-4 godine kupiš nova creva. Nije to tako skupo za nas male vinare. Pozz.

Koja creva bi mi preporucili? Ona prvidna sto ima u farbarama?

Može i ta samo ih prvo dobro operi. Pozz.

Posle otakanja vina sa grubog taloga (nakon fermentacija), otpraznjeni prostor sam stitio parafinskim uljem i pp.
Sada kada sam odradio prvo pretakanje, parafinsko ulje se ponovo podiglo gore ali u obliku neke guste bele pene?
Da li ce se vratiti u prvobitn ostanje?

Pretakanje sma vrsio ROVER 20 pumpom.

Meni deluje kao da je pumpa kriva za ovo, kao da je umiksala parafinsko ulje u majonez :)

Nenade , parafinsko ulje se ne mesa sa vinom. Izbistice se polako, opet zuris. Pozz.

Dragi bodo, nisam rekao da se pomesalo sa vinom. Samo je promenil osvoj oblik, nije vise bistro i providno, sada je belo, kao kada se ulje ulupa u majonez.

Hteo bih nesto da vas pitam
Jer koristi neko od vas suhi led prilikom pretakanja, muljanja, ili punjenja cisterne u bilo kojoj fazi?

Ja sam ga koristio prilikom muljanja odnosno maceriranja bijelog grozdja. Sto te zanima?

Ma nista, misliosam ako se ne radi da opisemo kako  ga sam napraviti da bi mogli ljudi sto bolje odraditi sve :)

Proces dobivanja suhog leda bas i ne znam osim da se koristi amonijak za pothladjivanje CO2.
Ja ga inace bavljam u Messeru jer imaju pogon u Kutini tako da mi nije problem doci do suhog leda. :)

Ajde opisi da vidimo ja sam nesto citao i gledai ali ne bi bilo lose da opises.

Vrlo lako:
Uzmes bocu CO2 nataknes na ventil konopni dzak, Boca je na zemlji, neko ti podigne bocu da ventil bude na zemlju(zadnji deo boce se digne), i otvoris ventil .
U vrecu ce se nakupiti snjeg koji kad mislis da je dosta stegnes ga u vrecu ugrudvas i to je to.
Vazno je da se ne dira rukama zbog dubokog minusa da ne bi doslo do opekotine  na ruke.
Ima i gotovih creva sa uredom koi su oko 200e, al ja radim godinama ovako, jos bolje je da se nataknu dve ili tri vrece , tako se skupi vise snjega

Ako nisi vatrogasac pa aparata za gasenje pozara imas u izobilju, koliko je to uopste isplativo? Koliko kg suvog leda dobijes od boce CO2 od 40l?

Bitno je napomenuti da je boca potrebna da ima sifon u donjem delu boce ili nagnuti klasicnu bocu tako da se izbacuje CO2 u tecnom stanju a ne gasovitom.

Za tonu grozdja je potrebno oko 15 do 30 kg suvog leda, cena je okvirno oko 300 dinara po kilogramu.

To sam vec rekao da treba da je nagnuta nadole.
Kilogram tecnog CO2 je 2,5e.
Bocu iznajmis, kupis oni sto si se ranije koristili za soduvodu, pa i sad ih rade>
 Jedna Boca  sadrzi 9l tecnog Co2(onih o koim pricam)x2,5e je 22,5e
200g suhog leda je  vise nego dovoljnoza 1000kg volumen cisternu.
To je i preporuka AEB .
Inace od 9l Boce SO2 dobijes oko 5kg suhog ledaa to ti je dovoljno za 25.000l volumen.
Oko ovog Nema polemike zato sto je bas tako i zato sto radim to godinama.
Ali ako bas insistiras poslacu ti preporuke AEB za tehnologiju proizvodnje vrhunskih belih i crvenih Gde je preporuka 200g po tonu.
 :)

Vi dakle koristite suvi led za "tank blanketing" tj zastitu vina od oksidacije? Pa yasto se muciti onda sa suvim ledom kad je gasoviti CO2 tezi od vazduha i sam po sebi će prekriti dno suda ili vina sa tkzv ćebetom od gasa.

Ja sam razumeo da govorimo o primeni suvog leda primarno kao sredstva za hladjenje i sekundarno zaštitu od oksidacije prilikom isparavanja.

Koshpa se i sam nadovezao na upotrebu istog prilikom maceracije gde je cilj spustiti temperaturu na 10c.

Izvinjavam se što sam se umešao u polemiku, a poučno bi bilo za sve da "okačite" pomenutu dokumentaciju.


edit: malo sam guglao na ovu temu i naisao sam na ovaj clanak Myth busting “Dry ice creates an protective layer”

http://www.awri.com.au/wp-content/uploads/2013/09/forsyth-w08-awitc15.pdf (http://www.awri.com.au/wp-content/uploads/2013/09/forsyth-w08-awitc15.pdf)

Da ne bi doslo do  nedorazumljevanja sad cu ti napisati sta radim i zasto ga koristim, nikako za hladzenje imam kopresor od 100.000 frigokalorija.

Pocne muljanje belog grozda .Od muljace ide u presu, u presu od 5m2 ubacim odredznu kolicinu suhog leda(da bi bavno isparivao) zato sto se nepuni za 5 minuta  i sama presa sabere oko10 tona grozda,svakako zbog iscedzivanja.Posto punjenje traje mozda dva tri sata suhi led polako isparuje i stiti prostor.
Nakon prese idem u tankove za sedimentaciju gde silazim na 8 stepeni.
Ali pre punjenje tanka za hladzenje i sedimentaciju ubacim suhi led da bi se postepeno otapao i ispustao CO2 koi je sasvim dovoljno 200g na jedan ton volumena da bi stitio otprazli prostor dok se cisterna ne napuni.
Normalno da je tezi a jos normalnije je ako je napinum gasovitim brzo moze i da izadze iz cisterne zbog proveva itn.
Sam proces sublimacije odnosno preskakanje jedog agregatnog stanja jasno pokazuje da nece biti nikakvog povezivanja sa shirom iako je suhi led celo vreme u kontaktu.
Mislim da smo se razumeli sad :)

Drzim vino od oktobra u staklenim balonima od 54lit. pretakao sam do sada nekoliko puta. ne znam kada da prelijem vino u flase. ono jos uvek po malo radi jer je temperatura prostorije oko 20 C.

KAda vino sipam u plasticnu flasu i drzim na toplom flasa se malo naduje. u staklenoj bi pukla.

Pozdrav Toplica