Sve o Vinu Forum

Vinski sudovi imaju vaznu ulogu u proizvodnji vina. Ova uloga se ispoljava u prihvatanju, alkoholnoj fermentaciji sire i kljuka, cuvanju i transportovanju vina itd.

Sudovi se razlikuju prema materijalu od kojeg su izradeni (drveni, metalni, betonski, plasticni, stakleni) i prema nameni kojoj sluze (za previranje sire i kljuka, za kupaziranje i bistrenje vina, za cuvanje vina).

Vinski sudovi ne smeju da menjaju miris i ukus vina, da su otporni prema koroziji, dugotrajni, da se lako peru i odrzavaju.


Drveni vinski sudovi

Drvo je odavno u upotrebi kao materijal za izradu vinskih sudova. Za izgradnju drvenih vinskih sudova uglavnom se koristi hrastovo drvo. Zbog svoje cvrstoce i male poroznosti, kao i relativne neutralnosti prema vinu u odnosu na ostale vrste drveta hrast je najpogodniji za izradu drvenih sudova. Moze se koristiti jos i kesten, jasen, bagrem ili cetinari. Nedostaci ovih sudova su skupa gradnja, odrzavanje i sanacija, gubici vina su znatni usled isparavanja i lako mogu da se uplesnive i ukisele.

Drveni vinski sudovi izradjuju se u razlicitim velicinama. Drveni sudovi do 1000 litara su burad, a iznad te zapremine su bacve. Burad su ovalnog oblika, a bacve mogu biti ovalnog ili elipticnog oblika. Prednost elipticnih nad ovalnim bacvama je sto bolje koriste podrumski prostor.

Vek trajnosti drvenih sudova je razlicit, zavisi od vrste drveta i njihovog odrzavanja. Najvecu trajnost imaju drveni sudovi od hrastovog drveta i trajnost im je od 50 do 130 i vise godina. Zbog visoke cene drveta i rucne izrade drveni sudovi sunajskuplji.

Najcesce mane drvenog suda su miris i ukus na plesan i miris na sirce koji se tesko odstranjuju.


Metalni vinski sudovi

Metalni vinski sudovi izranuju se od plemenitog nerdjajuceg celika, obicnog celika i aluminijuma. Najbolji metal za izradu metalnih vinskih sudova je nerdjajuci celik.

Obican celik i aluminijum su manje pogodni od plemenitog celika. Ovi sudovi su podlozni koroziji kako sa unutrasnje tako i sa spoljasnje strane suda. U dodiru sa vinom jedan deo se rastvara i prelazi u vino odakle se aluminijum veoma tesko odstranjuje. Zbog toga se ovi sudovi moraju izolovati sa unutrasnje strane od dodira sa vinom, a sa spoljne strane radi zastite od korozije.

Sudovi od plemenitog celika imaju niz pozitivnih osobina (iskoriscenja prostora u podrumu, otpornost na kiseline vina i uopste na koroziju, lako se odrzavaju, imaju male gubitke usled isparavanja, nepropustljivi su za vazduh i dobro zadrzavaju ugljendioksid), zbog cega danas spadaju u najcenjenije vinske sudove.

Odrzavanje metalnih vinskih sudova

Odrzavanje i ciscenje metalnih vinskih sudova je znatno lakse nego kod drvenih.Redovno odrzavanje praznih sudova se sastoji u pranju sa vodom uz dovoljno jak mlaz. Posle pranja sud se ostavi da se unutrasnja povrsina osusi.

Za ciscenje unutrasnjih povrsina metalnih sudova od necistoca preporucije se pranje sa 2,5% rastvorom sode i vodene pare. Ukoliko je sud od plemenitog celika ne sme se upotrebiti sredstvo koje u sebi sadrzi hlor.

Za sterilisanje metalnih sudova moze se upotrebiti zaparivanje vodenom parom ili sumporisanje. Pri zaparivanju metalnih sudova svi ventili treba da budu malo otvoreni i para se uvodi odozgo, a pri dnu ispusta. Ako se umesto zaparivanja vrsi sumporisanje radi sterilizacije sud treba najpre sa unutrasnje strane pokvasiti sa vodom i uvoditi sumpordioksid koji ce preci u sumporastu kiselinu. Ovako sumporisani sud treba ostaviti da stoji 3-4 sata a zatim otvoriti slavine pa isprati vodom.

Kako se održavaju drveni sudovi? Da li postoji neki postupak i da li postoji tačno određeno vreme kada sudovi treba da se peru u odnosu na vreme berbe grožđa?

Najvaznije je da se sudovi dobro operu i konzervisu nakon praznjenja. Pranje se vrsi 20 procentnim rastvorom sode (na 5 litara vode 100 grama sode) i na kraju dobro isperes vodom. Ispira se dok voda koja izlazi ne bude potpuno bistra i bez mirisa. Ako bure neces koristiti odmah nakon pranja moras ga konzervisati inace ce se razviti plesni i bakterije koje ce kasnije kvariti vino. Konzervisanje je najjednostavnije ako u buretu spalis jednu sumpornu traku koja na sebi ima 2,5 grama sumpora na 100 litara zapremine, znaci ako imas bure od 500 litara spalis 5 traka ili 12,5 grama sumpora. Kada spalis traku/e bure dobro zacepis da ne izlazi sumpor dioksid i taj postupak ponavljas na svakih 5 nedelja do upotrebe bureta... Drugi nacin konzervisanja je sa 0,05% rastvorom sumporaste kiseline. Ovaj nacin je efikasniji i bolji jer je bure stalno napunjeno sa rastvorom kiseline i ne dolazi do rasusivanja sudova. U prodaji se moze naci 6% sumporasta kiselina, da bi se dobio 0,05% rastvor litar 6% kiseline se razblazi sa 200 litara vode i napuni se sud koji se konzervise. Pred upotrebu opet pranje sa sodom, ispiranje i onda ga punis...

Da li je bitno da se pere samo hladnom vodom ili toplom ili je to skroz nebitmo?

Sa sodom topla a kada sipiras hladna...

u surovini ocito prednjaci HRAST
pred redko upotrebljivima kao sto su :
- akacija
- tresnja
- orah
- kesten
- cedra

EUROPSKI HRAST   ( QUERCUS ROBUR  IN QUERQUS PETRAEA )
AMERICKI HRAST ( QUERQUS ALBA IN QUERQUS GARRZANA )



            AMERICKI HRAST     I    FRANCUSKI HRAST  I  ISTOCNO EUROPSKI ili BALKANSKI HRAST
vrste :  alba , garryana         I   robur , petraea         I  robur , petraea
            ==========================================================                             
            alba : Missouri ,        I   Allier , Troncais        I    Madzarska , Slovska , Slovenija ,
            Kentucky, Minesota,  I    Nevers , Vosges ,    I    Hrvatska - Slavonija ,
            Illinois , Virginia        I   Limousin                 I     Bugarska
            garyyana : Kentucky I
            ==========================================================
cena :   300 - 400 $              I    550 - 680 $             I  veoma variraju u vise slucajeva
            garryana 500 $         I                                 I  i jeftiniji su od americkih
            ==========================================================
uled      ***                          I  *****                      I  od * do ****                       
 

(http://smileys.smileycentral.com/cat/7/7_4_33.gif)

Negde sam pročitao da kada se spaljuju sumporne trake treba potpuno da sagore. Ukoliko ne sagore treba nastaviti sa pranjem. da li je to tačno?

Moram priznati da mi ovo nije bas najjasnije..

Treba da sagori cela traka jer samo onda ces postici optimalnu koncentraciju SO₂ jer se spaljuje jedna traka na odredjenu zapreminu, najcesce 100 litara. Najbolje je da uzimas trake sa azbestnim nosacem jer njega mozes izvuci kada traka sagori odnosno pepeo nece padati u sud. Takodje pazi da ne upadne nesagorena traka u sud (ili sumpor u prahu ako ne koristis trake) jer ces kasnije imati problema sa mirisom na sumporvodonik. O tome opsirnije imas u ovoj temi (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=42.0)

Da, u pravu si. Opereš bure, zapališ traku i začepiš. Ako traka ne izgori do kraja znači da bure nije dovoljno dobro oprano i da postupak pranja treba ponoviti.

scorpio pojasni mi malo ovo ako nije problem...
ako sam dobro povezao traka izgori do kraja samo ako je bure dobro oprano?

Da, upravo tako.

A zbog cega, sta sprecava traku da izgori ako je bure prljavo?
Ovo nisam znao...

To ti nama reci, to je ipak tvoja struka.  ;D

Isto sam to čuo i od moje babe pošto se njen otac bavio vinarstvom kad je ona bila mala mala (30-ih godina prošlog veka).

he he, zatecen sam iskren da budem...
Sad ste me zaintrigirali, pokusacu da saznam...
Ako neko zna odgovor neka napise, zivo me zanima...

Kada operete bure ili bilo koji sud za vino, najčešće drveni, upalite sumpornu traku u njemu, a ona neće da gori, zašto?
Zato što sud nije dobro opran i znači da je zaražen sirćetnim bakterijama koje će  obavezno ukiseliti novo sipano vino. Hemičari će najbolje razumeti šta je to u sastavu sirćeta što gasi plamen na sumpornoj traci. Sud može vizuelno i na miris izgledati besprekorno čisto, ali u dubini drvenih duga je ostalo "sirće", koje je jedan od najvećih neprijatelja vina, i to je proces koji se sem termičkom obradom nemože nikako u potpunosti zaustaviti, poput lančane reakcije. Može se privremeno zaustaviti raznim merama, ali posle izvesnog vremena ponovo krene. Ponovno pranje i eliminisanje sirćetnih bakterija je obavezna mera. Mada mislim da je to već napisano, nije odmet da se ponovi. Tretiranje, ispiranje sa  kalciniranom ili živom sodom, zaparivanje vodenom parom, ili zaparivanje vrelom vodom. Ovo poslednje je najednostavnije i najbezazlenije, u uslovima male proizvodnje. Evo kako: Potrebna količina za sud od dvesta litara: trideset-četrdeset litara vode zagrejati da proključa, pa pošto u vreme berbe ima dosta opalog orahovog lišća, uzeti tridesetak listova i potopiti u ključalu vodu i poklopiti sud sa vodom i lišćem da odstoji 10-15 minuta. Velu vodu u kojoj je potopljeno orahovo lišće sipati u lepo oprano bure(normalno bez lišća), bure začepiti, ali ne totalno, i kotrljati ga na dve postavljene gredice. Podrazumeva se da taj rastvor treba držati u buretu oko 30-tak minuta, a može i do sat vremena. Na svakih pet-šest minuta bure prokotrljati, stim da vrela voda obliva i oba dna bureta. Posle toga vodu prosuti, isprati bure hladnom vodom, okrenuti da se dobro iscedi i prosuši, pa opet izvršiti probu sa otvorenim plamenom (šipka šibice, uvijena hartija ili sumporna traka) ako se negasi plamen, to je znak da u dugama bureta nema više sirćetnih bakterija. Ako se  pak plamen gasi, ovoga puta ići sa tretiranjem bureta sa 10-to procentnim rastvorom gašenog kreča (1kg kreča na 10 litara hladne vode), ovim rastvorom tretirati bure na nčin kao i sa vrućom vodom od orahovog lišća, samo što treba duže ispiranje, a i češće "mućkanje" bureta kako kreč nebi zasušio na unutrašnjim stranama duga. Provera na kraju sa otvorenim plamenom ista kao i kod predhodnog tretiranja.

Često i vrlo delikatno pitanje je: kako sačuvati prazno vinsko bure do naredne berbe. U predhodnim pisanjima na ovu temu je dosta napisano. najkritičniji je zimski period koji još traje, a bure prazno, vino popijeno. Pored rizika da se ukiseli, veći je rizik da u prilično neadekvatnim uslovima malih podruma bure ostane vlažno i pored preduzetih konzervatorskih mera, stvori se rizik, a često i pojava vodene buđi na unutrašnjoj strani bureta. To je faktički nizlečiva bolest na drvenim sudovima, ako je uzela maha u smislu dubinskog zahvatanja duga. Da se nebi pojavila neizlečiva vodena buđ, bolje je ostaviti bure neoprano u toku zimskog perioda, pa kad dođu topli dani izneti bure napolje lepo ga oprati iztretirati ako se ukiselilo, lepo osušiti na toplom promajnom mestu, pa tako čisto i suvo vratiti u podrum do berbe. Dobra mera za čuvanje buradi opranih u zimskom periodu sipanje jake lozove rakije, oko tri litra na 100 litra zapremine. Još bolje je sipati čist alkohol, ali o skupoći i teškoći nabavke neću pričati.

prazne drvene bacve je najbolje cuvati tako da je se do vrha cijelu napuni vodom, stavi se SO2 koji otprilike treba biti i za vino, 10 g vinobrana na 100 l volumena i stavi se kiselina, limunska ili vinska, bolja je limunska jer je stabilnija, vinska ce se taloziti i stvarati ce se tartarati, ali moze i metavinska koja je vec stabilizirana, i to se stavi oko 5-8 g/l volumena da se proba dobiti simulacija vina u bacvi. drvene bacve je uvijek najbolje cuvati pune, pa makar i vodom..

Zadnjih nekiliko decenija u proizvodnji vina, a što se tiče sudova, sve je više u primeni inox koji se pored stakla pokazao kao najbolji materijal za vinske sudove, pa i za mašine koje služe pri muljanju grožđa. Inox je prema sadašnjim cenama isti ili jeftiniji od drveta. Normalno inox nemože zameniti drvo kad su u pitanju proizvodi tipa barik itd. Lakoća održavanja, bez gubitka pri čuvanju i negi vina je osnovna prednost inox sudova. Pored osobine da je otporan na hemisko reagovanje sa vinom ili širom, inox sud se može uklopiti u željeni prostor podruma, mogu se instalirati uređaji za hlađenje ili zagrevanje, pokazivači temperature i nema pojave buđi. Posebno je interesantna ugradnja plivajućih unutrašnjih plafona koji su stalno na površini nivoa vina, tako da je smanjen rizik otpražnjenog prostora suda u kome se čuva vino. U firmi gde radim su zastupljeni svi tipovi vinskih sudova( mislim na metrijal od koga su izrađeni. Betonske cisterne koje su sa unutrašnje strane obložene staklenim pločama 25x25cm., zapremine od 15 do 75 hiljade litara. Zatim drvene bačve elipsastog oblika izgrađene od slavonskog hrasta zapremine od 2,5 do 20 hiljada litara, i na kraju inox tankovi zapremine od 10 do 750 hiljade litara. Pored betonskih cisterni obloženih staklom, inox tankovi su uglavnom u upotrebi i to za starenje vinskog destilata, za termički dirigovanu fermentaciju kao za negu i čuvanje vina.Upotrebom inox tankova pri proizvodnji ekonomski se dosta dobilo zbog smanjene potrebe za radnicima(održavanje) i minimalnog kala.

Inox tankovi!
Detalj iz podruma "Radovanović" Krnjevo
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/13/13_inox-sudovi407.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=13_inox-sudovi407.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/13/13_spoljni-ygled.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=13_spoljni-ygled.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/13/13_temperatura.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=13_temperatura.jpg)

Ha!!!!   Uspeo sam!!!!  Trebalo je sat vremena da učita slike, ali isplatilo se!!!!
Evo još neka sličica iz podruma "Radovanović".
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/13/13_img_0059.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=13_img_0059.jpg)  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/13/13_img_0063.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=13_img_0063.jpg)

Dimenzije 2272x1704px
Size 1425.35 KB (1459556 bytes)

Moras malo smanjiti slike i onda leti, ove su na granici jer je maksimalna velicina fajla 1,5MB a tvoje imaju 1,42 pa je zbog toga sporije isao upload....

peco za sta sluzi onaj sud, cilindricni horizontalni, stoji u nekoj prikolici na tockice? Temperatura u tanku 4.8^oC  :scr:

Na prikolici je muljača za zatvoreni sistem muljanja sa dodatkom ugljen dioksida. Termometar pokazuje temperaturu belog vina u podrumu, rashlađeno, znači nije na muljači.

Nisam ni mislio da je na termometar na muljaci. Zbog cega je vino rashladjeno na 4.8 stepeni?
Pominjala se vec ta zatvorena muljaca na nekoj od tema, pisalo se o zastiti od oksidacije, samo nisam znao kako izgleda...

Najčešće korišćeni metod za stabilizaciju belih vina je snižavanje temperature na nivo oko 5 stepeni cezijusovih, i na taj način se eliminiše pojava taloga u bocama flaširanih mladim vinom, i izbegava upotreba metavinske kiseline koja nije uvek pouzdana. period stabilizacije je optimalan za 45 dana, ali može i više, što nesmeta.

Molim da mi netko odgovori dali je držao mošt u plastičnim sudovima i kakvi su rezultati u kvaliteti vina.

Što se tiče upotrebe sudova naprevljenih od plastične mase, nijedan nije preporučljiv za duže čuvanje, ali ako već mora najbolje su slojeviti plastični sudovi proizvedeni po sistemu mrežica, pa premaz , pa opet mrežica i premaz i tako nekoliko puta. Takvi plastični sudovi su uspešno zamenjivali metalne i drvene za transport vina i rakija. Sada takve sudove povremeno viđam da ih koriste mlekadžije za skupljanje mleka od proizvođača i transport do mlekara. To su ujedno i najbolji plastični sudovi. Po kvalitetu na drugom mestu se mogu rangirati burad PVC, ali ne ona bela za domaćinstva(najčešće korišćena za kišeljenje kupusa), već siva, u Srbiji ih proizvodi Zlatar Nova Varoš, a zapremine su cca: 200 ili 150 litara. Treća po kvalitetu su burad plave boje koja mislim da se ne proizvode u Srbiji, imaju kvalitetan poklopac koji se učvršćuje metalnim prstenom, tako da su kao i siva vrlo pogodna za transport, ali ih nisam video veće od cca 120 litara zapremine. Namerno sam išao pri opisu, pozivanje na boju bureta, jer nisam stručnjak za PVC u smislu sastava, ali iskustveno se pokazalo sto-posto tačno rangiranje njihovog kvaliteta. Bela PVC burad su se pokazala najlošija, i mislim da zbog svog sastava vrlo loše utiču na kvalitet proizvoda koji bi da se čuva u njima. Ostali proizvodi od PVC materijala crne ili tamno zelene boje kao i bele, su često prisutni u podrumarstvu, kao naprimer: kace, kade, kadice, lavori, kofe itd, su nužan pribor za manipulativne operacije, ali ne i za duže skladištenje, fermentaciju i drugo.

Peco,

Koji je to neki vremenski maksimum koji ne bi trebalo preći kada je držanje vina u plastici u pitanju? Kada su neke male količine u pitanju, da li je OK da grožđe fermentiše  u plastici?

Nužda zakon menja pa i pravila. Imate grožđe, imate želju, a nemate sudove, pa šta onda drugo urdoti nego pribeći najednostavnijem, a i najjevtinijem rešenju. U zavisnosti od rešenja dobićemo i rezultat. Znam ljude koji muljaju i fermentišu grožđe u crnim pvc kacama i tankovima(mislim da je proizvođač negde iz Valjeva ili okoline), i relativno su zadovoljni. Ona priča o višeslojnim tankovima iz predhodnog posta je i najkvalitetnija, ali mislim da to se više neproizvodi. Imao sam priliku da vidim kako se to radi gde se koristi pvc čvrsta mreža i dvokomponentna providna smola koja vezuje više slojeva mreže, a sve je to smešteno u kalup gde se formira željeni oblik i zapremina(ovo onako usput).
Šta reći o optimalnim rokovima u smislu koliko se može držati i čuvati vino u pvc sudovima. Nikako to neraditi u belim pvc sudovima, ostalo je sve bolje. Vino se može čuvati i godinu dana u sivim buradima od pvc materijala a u stabilnom prostoru u smislu temperature, normalno lepo zatvoreno, jer poklopac sa navojem ima i fini gumeni dihtung koji zatvara odlično. Čak i drvena burad za bela vina nisu preporučljiva za čuvanje i negu duže od godinu dana, ako hoćemo da duže zadržimo svežinu i voćni miris.

Koje su dimenzije drvenog bureta za cuvanje vina a koje su dimenzije bacve

Sudovi do 1000 litara zapremine su burad a sa zapreminom preko 1000 litara su bacve...
Tako kazu knjige a koji se termini koriste u praksi zavisi od kraja do kraja...

ima u temerinu covek koji proizvodi sudove sa plivajucim poklopcem od neke uvozne plastike kazu da nisu losi ja uzeo prosle godine
jednu od 500 litra

Ja plastiku koristim za muljanje i drzim izmuljano grozdje u njoj dok ne odlijem vino (crno) a onda prebacujem u inox da prevri do kraja i naravno kasnije cuvam vino u inoxu...
Kako ti se cine ti plasticni sudovi, da li uticu na kvalitet vina? Pretpostavljam da cuvas vino u njima cim pominjes plivajuci poklopac...

kratko mi je bilo vino u njemu jer sam sve to pretocio u staklene balone pa nemogu da dam neki sud o tome

kada se ubaci sumporna traka u bure i kada se zapali, desi se da deo sagorele trake otpadne. Da li postoji neki način da ne otpadne?

Podeli traku na pola, pa onda te dve polovine stavi na dve žice zapali u pusti u bure, stim da jedna bude na dužoj žici od predhodne, ili pali jednu za drugom pa stavljaj u bure, pri izvlačenju obrati pažnju da ti neotpadne sa žice, međutim ako i odpadne nema štete, ostaće u talogu, i izbacit ćeš je kad pereš bure.

Vidim ovde se pise samo o drvenim,inox ili plasticnim posudama a niko nije spomenuo ili pa ja nisam pronasao gde je napisano za posude od polipropilena koje su isto potpuno invertne prema vinu.

Citat:
"Dosta je veliki problem sacuvati vino od uticaja vazduha i spreciti oksidaciju,narocito bez upotrebe vinobrana.Dosta jednostavno i prilicno jeftino resenje su polipropilenski burici sa plivajucim poklopcem.Izgledaju kao obicni burici s tim sto imju dva poklopca.Kada napunite bure vinom stavite plivajuci poklopac na vino.On je malo manji od precnika bureta.U mali prostor izmedju poklopca i zidova bureta sipate parafinsko ulje.Kako istacete vino na slavinu,tako se i poklopac spusta i vino je zasticeno do poslednjeg litra.Drugi poklopac zatvara celo bure i sprecava upadanje prasine i sl.Ima ih u Temerinu(pogledaj adresar Nivo)Kiselootporni su i ne menjaju ukus vina.Nesto skuplja varijanta su prohromski sa plivajucim poklopcem.Mozete ih kupiti u Merkuru na Novom Beogradu."

"Fora je odlicna,a bure od 200l kosta 64 e, od 500 l 115e i sto je bure vece to je jeftinije.Vrlo jednostavno i efikasno.Isporucuju ih u BG City expresom za oko 300din po komadu."

Neko je vec pominjao sudove iz Temerina ali sam zaboravio ko i u kojoj temi :scr:

 :) Setic ces se ti  ;) I ti si pisao u toj temi 8)

Dajte neki link gde mogu da se kupe posude od inoxa,ili napisite cene.

ja sam pored ovog od 500 litara za vino sa plivajucim poklopcem ove godine kupio jos 2 od 500 litara za rakiju a kako stvari stoje sa pecenjem rakije moracu da kupim jos jedno, sljiva rodila kao luda
 (http://img2.imagetitan.com/img2/small/16/16_slika(2).jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=16_slika(2).jpg)
za rakiju su jos jeftiniji jer nemaju plivajuci poklopac 95 evra za bure od 500l

Darko jesu li to ti sudovi iz Temerina?

Stankosi nasao sam temu, samo sam ukucao Temerin u polje za pretragu  :whistle:
Evo ti link za sudove od inoxa pa se raspitaj - link (http://www.pro-mont.co.yu/slike/g05/g510.htm)
Imas i u Merkuru ali sam zaboravio koliko kostaju. Ako nisu skinulu reklamu sa bilborda ispred moje zgrade pogledacu sutra pa cu ti javiti ;D

da iz temerina firma nivo

Darko ovo na slici li je posuda za rakiju?Isto li izgledaju i posude za vino?Da li su tacne ove cene koje sam ja napisao i jesi li zadovoljan sa tim posudama? ??? ???

razlika je samo u plivajucem poklopcu i kod rakiskih gorni poklopac je zalepljen i ima mali otvor precnika 10cm za sipovanje rakije koji se srafi, cene su ti tacne, a kvalitetom i cenom sam zadovoljan za sada a potpun sud o kvalitetu i osobinama moci cu da ti kazem tek na prolece kad vidim kako ce se vino ponasati u ovoj plastici a za rakiju mislim da su potpuno ok

Ali Darko da li od spolja isto izgleda i onaj za vino.Ovo cudo mi lici na nekakav bojler,malo starije proizvodnje   :)

Gorenje tiki  :D
Salim se malo..
Cini mi se da je slikano mobilnim telefonom pa je kvalitet slike losiji...
I meni se cini da su mogli izabrati neku drugu boju ali u sustini je bitnija funkcionalnost nego izgled.

 istu funkciju ima kao da je od inoxa samo je 5-6 puta jeftinije, e sad izgled...
sutra cu slikati sve razlike,za izradu se po porudjbini ceka po 10 dana kolika je potraznja, a video sam da ima porudjbina iz cele srbije

U kvalitet ne sumnjam ali ima li je negde drugde u prodaji ili samo direktno od proizvodjaca.Salju li nekako te posude ili bih morao da idem tamo ???

salju sity expresom

Kakva su to burad za rakiju, vidim jeftina su, ali da li vrede i kako se ponasa rakija u njima? ( da li stari ili ostaje ista , da li gubi na kvalitetu itd. )
Gde je to rodila sljiva ove godine???

Ja koristim samo staklene sudove (balone ) od 54, 34 i 25 l. Vino mi provri u balonima od 54 l. Kada odvajam od taloga pretocim vino u prazan sud, operem balon u kojem je bilo vino i opet ga vratim u isti. Balone od 50 l punim do vrha a  od 34 i 25 l mi sluze ako nemam dovoljno vina da napunim veliki balon ( da nema vazduha u balonu ). Posle odvajanja od taloga i bistrenja vino sipam u flase. Znaci, ne koristim drvenu burad uopste, kako za bela tako i za obojena vina.
Kakvo je vase misljenje o tome ?

Staklo je potpuno inertno tj. nema nikakav uticaj na vino tako da je odlican izbor kakda su u pitanju manje kolicine vina kao u tvom slucaju...

Pitanje za one koji imaju inox posude: Kako oprati parafin koji se nalazio oko plivajućeg poklopca, posle pretakanja vina. Da li samo vrućom vodom, kao što je u uputstvu za korišćenje ili mora nekim hemijskim sredstvom?

ove sudove koje pominjes sa mrezicama proizvodi "poliester "priboj  i to su poliesterski sudovi

zapremina preko 500 l ima ojacanja
Ja koristim dva bureta i zadovoljan sam
Cenu sam zaboravio jer je stara oko 3 godine
Postoji i privatnik u priboju koji proizvodi sudove od poliestera i zove se Radovic Dusan ali ne znam do koje
zapremine on pravi

Dovoljno je vrućom vodom i jedna čista metla sa dužom drškom. Ko ima mašinu za pranje kola pod pritiskom, pa još sa vrućom vodom , još bolje!

darko mozes li da das neki kontakt, kako da nadjemo tu firmu iz Temerina?

Zar neće ta metla samo da razmaže ulje po zidu bačve? Imam mašinu za pranje kola, ali samo sa hladnom vodom. koliko li će mi to pomoći :scr: I to znači da moram da iznesem bačvu napolje :doh: Peco, pisao si da vinobran koji se stavlja da štiti prazan prostor u bačvi, ne može da izazove pojavu korzije, a na uputstvu proizvođača stoji da nikako ne treba vršiti bilo kakvo sumporisanje unutrašnjosti, osim kada se dodaje u vino ??? Šta raditi :scr:

Ne znam da li se to nekome desilo, ali eto da podelim sa vama. Kupili smo inox, u jednoj firmi, (bila je reklama na bilbordima po beogradu), od 100l. Koristimo vec nekoliko meseci ali se nesto cudno desilo. Na poklopcu, znaci ne potapajucem nego onom na vrhu inoksa se pojavilo nesto kao da rdja. Dakle nije bas kao ta boja ali nesto slicno. I to sa unutrasnje i spoljne strane. Nigde se na inoksu nije to desilo, samo na poklopcu. Pomislio sam da ismirglam vodenom smirglom posto je to nekoliko malih tackica, ali se plasim da ne skinem taj prvi sloj. U inoksu je na povrsini sloj ulja, pa potapajuci poklopac, pa posuto malo vinobrana da stiti otpraznjeni prostor, znaci sve kako treba i nigde nema fleka samo na poklopcu. Ne znam sta sam uradio pogresno, da li da to izribam i ismirglam, da li je mozda los kvalitet posude. Ipak je to jako malo, nije neki problem ali bolje da reagujem na vreme.

Nozda je poklopac od losijeg materijala jer nije u kontaktu sa vinom... Ovo je samo pretpostavka, nije mi se desilo nikada nesto slicno pa pojma nemam sta bi moglo biti..

Nisam siguran da bi smeo da šmirglaš inox. On je poliran i ne znam šta bi se desilo ako bi ga izšmirglao. Uglavnom, na uputstvu za moj inox piše da se unutrašnjost posude može sumporisati samo ako se sumpor dodaje u vino. Tako da ja nisam stavljao vinobran u prazan prostor i ne verujem da ću stavljati. Probaj da kontaktiraš proizvođača i da pitaš za savet, pritom nemoj da pominješ vinobran koji si stavio preko plutajućeg poklopca :whistle:

Te promene koje su ti se desile na poklopcu su po mom mišljenju zbog lošeg materijala. Ja sam negde na početku pisao da pravi kvalitetni inox nereaguje na SO2, to mislim na inox namenjen za izradu vinskih sudova. Kad se spoljne politure, ukrašavanja,  tiče to neznam, ali da ponovim: 1969 godine su urađena četiri tanka zapremine 750 000 litara jedan, i evo i dan-danas nijedan se nije promenio ni korodirao. A sumporisani su sa trakama, sa vinobranom, sumporastom kiselinom i sa tečnim sumporom. Pošto nije rađeno poliranje spolja, imaju malu patinu od starosti i uticaja atmosvere, ali su unutra blistavi i čisti kao čaša. Znači ako si kupio vinski sud od inox-a, onda imaš puno pravo da reklamiraš materijal, jer nisu korišćeni materijali koji su za to predviđeni. Uslovljavanje da se vino nesme sumporisati u vinskom sudu je prašina koju nam bacaju u oči, da se nebi dosetili da smo dobili nešto loše, a koje smo dobro platili!

Od reklamacije verovatno slaba vajda. Ne bi ni ja da smirglam ali moracu ako se bude sirilo, ne smem da dozvolim da zbog toga propadne ceo poklopac, pa ako treba necim cu ga premazati (ukoliko bude potrebno). Ali to otom-potom, nije ni hitno ni bitno.

Miroslave, nisi jedini. Meni se to događa sa Slovenačkim inoksom. Materijal na poklopcu je, na žalost, mnogo lošiji od ostalog materijala. Da sve bude još interesantnije, to mi se događa samo na tankovima od 1000 litara.
Ja to rešavam na sledeći način: kad sipam tečni parafin preko vina, krpicom premažem i poklopac. Na taj način sprečavam da brže korodira.
Ove godine sam kupio tankove EKO TOSKANA iz Italije. Tek sam sad shvatio šta znači kvalitetan inoks. Razlika u kvalitetu, obradi ivica, i debljini inoksa je neuporediva.

Mogu da zamislim kako je kad vidis da korodira inox od 1000 litara  :doh: a pricam  o malom inoxu sa 100l. Kada smo ga kupili delovalo mo je previse tanko i lagano, ali radi posao. Nije veliki problem, radi se o nekoliko tackica koje lice na to a ni sam ne znam od cega su. Posto sam pocetnik nemam puno iskustva ali inox sam po sebi vredi svaku paru u odnosu na staklo (pricam o "razlivanju" vina u manje posude). Zato i treba kupiti kvalitetan. Problem je sto na etiketi pise samo cena, ne i kakav je kvalitet, a i kada nam je trebalo da kupimo nismo ni znali gde to sve moze da se nabavi (zbog one recenice u kojoj se pominje 'pocetnik").

Nije to greška početnika, to se događa svima. Kreneš sa pretpostavkom da je to ono pravo, jer ga svi koriste i reklamiraju, a onda, kroz rad, vidiš da ima i mnogo bolje.
Meni se, sreća, tačkice korozije pojavljuju samo na spoljnjem delu poklopca, ali i to ružno izgleda.

Sudove od polipropilena sa plivajucim poklopcem,proizvedene u Temerinu mozes da kupis kod njih.Br.tel.021 /41-341i 063/8110-152

Imam neke sudove za prodaju ako je neko zainteresovan.Dva prohromska lezeca po 50l,prohromsko sa plivajucim poklopcem 70l i dva barika po 225l.Jedno novo a drugo koristeno 1 god.

Posto ovaj poslednji Saletov post moze da prodje kao mali oglas onda cu zamoliti da sva dalja prica vezana za njegovu ponudu ide preko privatnih poruka, cisto da se ne razvodnjava tema...

Samo jos jedna napomena - barik koji je koristen jednu godinu vise nije barik :)

Posto ovde govorimo o amaterskoj proizvodnji mislim da to bure moze da posluzi jos koji put.Nisu ovde vinari koji ulazu ogromne cifre.A neslazem se da vise nije barik.Barik je nacin proizvodnje tj.nagorevanja bureta iznutra.Bice uvek barik bure ali vise nece  tako brzo vinu davati aromu i sl.Kao kada bi za hrastovo bure posle jedne upotrebe rekao da vise nije hrastovo nego je samo bure.

Malo smo skrenuli sa teme ali moram odgovoriti...


Tacno je da vecina clanova pravi vino za svoju dusu ali ako odluce da prave barik vino onda to vino mora imati odredjene karakteristike. Barik je barik i tu nema "amaterske" i "profesionalne" proizvodnje, ili jeste ili nije...
Bure ce i druge godine ostati nagoreno sa unutrasnje strane ali vino nece imati sta da izvuce iz njega jer je ono prvo vino to vec uradilo...


Ovo necu komentarisati ;D

Kada se barik bure iskoristi posle jedne godine, preporučuje se da se skine nagoreli deo i da se kasnije bure koristi kao i obično.

Hajde da se vratimo na osnov teme, diskusija je krenula u lošem pravcu.
Amaterski, ne znači improvizacija i izmišljanje tople vode.  Vino i neka žestoka alkoholna pića se barikiraju kako bi pokupila iz hrastovog bureta tanine koji su nakupljeni u nagorelom sloju. Takođe, vino iz tog sloja pokupi deo boje i mirisa na dim. U tom i takvom buretu se može držati vino nebrojeno puta, ali tu više nije reč o bariku.

DarkoK, da li ste ti, ili neko koga poznaješ, strugali nagoreli sloj sa bureta? Baš me interesuje kako se to radi i šta se dobije.

Ja sam gledao kod jednog pintara doteraju mu barik burad iz francuske on ih otvori. to jest rasturi ih skroz skine taj nagoreli sloj( nekih par milimetra) i onda ih ponovo nagori i sklapa kao sto bi radio sa novim , jedino neznam koliko je puta moguce to izvesti .  takvo bure u francuskoj kosta zavisno od stanja oko 25 e, a tako obradjeno oko 150e  mozda je malo ili puno u francuskoj ili nemackoj mislim da se krece oko 600-700 tako da ova varijanta sa polovnim mozda ima vise smisla za nase uslove .a inox sa cipsom mozda i najekonomicnije i najjednostavnije. kod nas barik nov i ne kosta vise od 300 e, samo sto verovatno i nije uvezao hrast iz francuske vec nas , i onda je taj barik samo slican pravom bariku

taj pintar mi je rekao i jos nesto mozda nekome koristi. oni burad dihtuju sa testom od obicnog psenicnog brasna i takva burad brzo propadnu tako da i ako neko nabavi koristeno barik bure i zeli da ga koristi kao obicno bure za vino pozeljno je da se rasturi i skine taj sloj testa izmedju dugi i da se drugacije zadihtuje, navodno njima je to i nebitno jer je i tako predvidjeno za 2-3 godine

bačvarija PEPEL-CO ĐURĐENOVAC
www.inet.hr/~hpepelko

Prvi u Hrvatskoj proizvođači enoloških trijeski od slavonskog hrasta.

Prazne bačve od 100, 200, 300, 500 litara.
U takve bačve se nasipa 2 litre komovice i ona drži vlagu i sprječava širenje bakterija.
Kad se bačva ponovo puni komovica se usipa u neku drugu praznu bačvu.
Nema problema što se tiče komovice, miris ne smeta kada se vino sipa nazad u bačvu.

Nisam 100% siguran, nisam probao ali mislim da nema nikakve veze da li je bure oprano ili ne...???
Otkud traka zna da li i kako sam ja prao bure! :scr:

Za Don Julijan: Ako sud koji je namenjen za proizvodnju, negu, ili čuvanje vina ima sirćetnih bakterija koje pranjem nisu eliminisane; sumporna traka neće goreti! Mislim da je scorpio na to mislio.

To sam se i ja pitao :D
Procitao sam to na par mesta pa sam se pitao zbog cega ne gori traka ???
Nisam nasao odgovor tako da je ovo moja pretpostavka... Peca je pomenuo sircetne bakterije koje koje su aerobne - za metabolizam moraju imati kiseonik na raspolaganju. Ako je bure zatvoreno bakterije u toku metabolizma utrose prisutni kiseonik i traka se gasi jer nema kiseonika koji je neophodan za sagorevanje...

2C₂H₅OH  +  O₂  =  2CH₃CHO  + 2H₂O
2CH₃CH0  +  O₂  =  2CH₃COOH

Eto opet naučih nešto novo... :).
Znači traka neće goreti samo ako ima sirćetnih bakterija u buretu (koje su aerobne pa potroše kiseonik koji je potreban da bi traka gorela), ovo i te kako ima smisla.
Hvala!

Ako ste do sada primetili, ja kada nešto napišem, uvek imam iskustveno ili teoretsko pokriće. Priče o glinenom podu u podrumu i prašini gline koja ubrzava bistrenje, vedri dani za pretakanje vina i ostalo su više hipoteze ili običajni metodi,  a sumporna traka koja neće da gori u sudu koji je zaražen sirćetnim bakterijama je stvarni pokazatelj neispravnosti tog suda za upotrebu u vinarstvu.. E drugo je pitanje dali ću ja sa srednjom školom uspeti to da objasnim na naučnoj osnovi, ali je jedno sigurno; nemojte sumnjati u moju priču jer nosim odgovornost istinite informacije.

Peco mislim da niko i ne sumnja u neku pricu,niko i ne trazi da se objasnjava na naucnoj osnovi.Ovde smo da bi jedni drugima pomogli svojim znanjem(iz iskustva ili stecenim u skoli,totalno nebitno).Da se razmene informacije,koje koliko vidim puno znace ljudima koji citaju ove teme,Svako ima neka svoja ubedjenja,tehnike,nacine, pri proizvodnji.Svako ima pravo da napise svoje misljenje, pa iz tolike kolicine informacija sigurno ce se izdvojiti neke koje ce nam koristiti.Zato samo napred pisi. ;)

Ja sam par meseci tražio svakakve informacije na internetu - od sadnje vinograda do lepljenja etikete na flašu.
Uglavnom sam našao šta me je zanimalo, a sad sam našao sve to na jednom mestu.
U potpunosti se slažem sa saletovom izjavom!

Kada kod na s u Slavoniji ljudi kupuju stariju burad kroz otvor stave upaljenu svijeću. Ako svijeća nastavi gorjeti znači da ima kisika, a ako ne znači veću prisutnost octa što nije dobro.

Moze li taj iskorisceni barik da se koristi za odlezavanje rakije ??? :scr:

Može, pod uslovom da boja nije duboko prodrla u duge bureta  (kod obojenih vina), jer bi rakija bila crvena, a burad od belih vina mogu se bez bojazni koristiti za rakiju, ali su tada doživotno neupotrebljiva za vino ponovo!

pozdrav od novajlije,..ne vidim nigde ni slova o novim hrastovim buradima,tj o postupku prilikom prvog punjenja,..Da li neko tu  moze pomoci  savetom?)

Pozdrav tacituse

Nisi pazljivo pogledao, imas temu o ovinjavanju novih drvenih sudova!
Evo ti link pa procitaj...

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=84.0

Hvala:) bice tu jos pitanja,ono sto me sledece zanima je,da li negde postoji tehnologija i metodologija nacina kako se pravilo vino pre biblijskih vremena,kad nije bilo ove hemije.Voleo bih na taj nacin ,kao stolar,napuniti ove godine desetak manjih buradi od 50 l,ako nabavim ovde u okolini sorte koje ce mi biti za to potrebne.Sad zavrsavam, gradjevinski, podrumcic od 50 kvm za tu namenu,pa se na vreme(nadam se)pripremam za jesen:)Hvala unapred...,ne zamerajte amaterima :)

Zasto bi u danasnje vreme pravio vino po tehnologiji staroj par hiljada godina ???

Bolje receno,zanima me na koji su nacin oni tad pravili nista manje kvalitetna vina  u uslovima koje su imali tada,..(sto se tice sorti grozdja,opreme i tehnologije..mislim da bi to bilo bar nekom zanimljivo)...

Slično kao i mi danas. I mi danas proizvodimao vino od grožđa. U čemu je razlika? Pa razlika je u vremenskoj distanci, u kojoj su se dogodile mnoge stvari i događaji, a koji su vrlo bitno uticali na naš način savremene proizvodnje vina. Zagađenost zemljišta i atmosvere, pojava raznih bolesti i štetočina, kao rezultat poremećene prirodne ravnoteže, su diktirali i način uzgoja vinove loze, a analogno tome i prozvodnju vina.
Šta to znači? Pa da bi imali grožđe dans moramo da obratimo pažnju na sve makro i mikro uslove za uzgoj i proizvodnju, uzimajući u obzir otpornost na mrazeve, bolesti i štetočine, a pored svega toga i na rodnost, zbog ekonomske isplativosti vinograda.
Sam način proizvodnje vina nekada je klasičan: Berba dobro uzrelog i zdravog grožđa(ako se uzme predpostavka da su količine bile male u odnosu na danas, onda je prirodnom selekcijom opstajala samo mala količina loze, pa i grožđa, a koje je davalo dobar kvalitet). Od tako kvalitetnog i zdravog grožđa dobijana je šira sa velikim procentom šećera, tako da su vina bila jaka i gusta, od nezagađenog materijala(grožđa), dobijao se trajan proizvod.

Jel mi moze neko poslati adresu u Temerinu,gde se prodaju ta plasticna burad sa plovkom?

Prelistaj ovu temu od prve strane, cini mi se da je neko ostavio broj telefona i adresu...

Gledao sam sad,ali nikako nemogu da nadjem,mozda od umora:)
Pa ako neko slucajno zna

nasao :)

na sta treba obratiti paznju prilikom kupovine drvenih buradi za vino,i da li burici treba da budu lakirani spolja?

Znam da ne moraju, čak mislim i da nije poželjno. Mada možda postoje i drugačija mišljenja. Prilikom obilazaka vinarija video sam nelakiranu burad.

Burad ne bi trebalo da budu lakirana, jer lak sprecava ulazak male kolicine kiseonika  u bure i onda vino ne stari.

Svakako, kvalitetna burad ne bi trebalo da su lakirana. Kada se burad lakiraju smanjuje se razmena sa okolinom, sto, kada je odlezavanje vina u pitanju burad se svode po kvalitetu na odlezavanje u staklienm, plasticnim ili prohramskim posudama, Svakako da i kod lakihanih buradi postoji razmena sa okolinom ali je smanjena u odnosu na bure koje nije lakirano. Danas se burad serijske proizvodnje cesto parafinisu iz nutra sto potpune eliminise uticaj drveta na vino. Takva burad se ne smeju ovinjavati parom koja bi rastopila parafin vec se u njih moze odma sipati vino. Ovo je najlosija varijanta zato sto platimo drveno bure (skupo) a po osubinama je isto kao i plasticno ili stakleno. Treba izbegavati kupovinu parafinisanih buradi.

tako sam i mislio,hvala na odgovorima

izvinite sto na neke poruke odgovaram sa velikim zakasnjenjem ali nov sam na forumu pa detaljno iscitavam  sve teme...
neko je pomenuo jefine drvene burice iz inostranstva... u razgovoru sa jednim vinarom cuo sam da velike vinarije koje drze do kvaliteta drvenu burad koriste samo jednom, kad ih odprazne ta burad se otpisuju, verovatno zbog onog problema sa pranjem...

ja licno ne bih koristio drvene burice sve do momenta dok visokim kvalitetom vina ne bih postigao takvu cenu koja ce izdrzati kupovinu drvenih burica i njihov otpis posle flasiranja vina za prodaju

za sada koristim plastiku, belu za muljanje, kada otocim vino ide u prohrom a plastiku koristim za pretakanje koje ide jako brzo pumpom  :thumb:

Drvena burad za vino ne moraju biti samo barik, već mogu biti hrastova burad koja će služiti za odležavanje i sazrevanje vina. Takva burad, uz pravilno održavanje, mogu trajati decenijama. Tim postupkom se ne dobijaju mirisi kao kod barika, već blaži i sasvim drugačiji. Na taj način se očuvaju sortne arome grožđa, kiseonik dopire do vina u odgovarajućim količinama kroz duge i tanini se lepo "zaokružuju". Dobra stvar je uzeti korišćeno barik bure, koje posle dve-tri godine korišćenja gubi svojstvo prenošenja aroma na vanilu i dim u vino, i postaje obično hrastovo bure. Ta burad su oko 40-50 evra u vinarijama.

pozdrav na site  :) forumot e odlicen.Jas sum student na tehnoloski fakultet vo Skopje i posebno me interesira vinarstvoto. Vekje dve godini doma pravev vino da kazam amaterski se bese ok, vinoto go dozrevam vo drveni burinja prethodno dobro oprani so zeska voda i isto so sumporna traka 1/100l e sega me interesira, a nikade ne sretnav dali drvenite burinja pred da se zapali sumporna traka treba da bidat 100% suvi ili ne? Odnapred blagodaram i se izvinuvam sto pisuvam na makedonski jazik. pozz

ok evo prevod  :) bar potrudicu se  :)  znaci dali drveni bure za odlezivanje vino koje je vec dobro oprano i procisteno sa vrijucu vodu, mora biti suvo, 100% suvo pred da se upotrebi/zapali sumporna traka? odnaprjed zahvalna, pozz svima

Pozdrav vaska
Mislim da bure ne mora biti suvo. Pokusao sam da nadjem odgovor u knjizi "Tehnologija vina" ali se ne pominje da bure mora biti skroz suvo. Ako je bure mokro jedan deo SO₂ ce se rastvoriti u vodi i nastace sumporasta kiselina koja se takodje koristi za konzervisanje drvenih sudova tako da se svodi na isto...valjda...

Koliko parafinskog ulja ide u bure od 100l?
Da li može parafinsko ulje za spoljnu upotrebu u medicini ili samo za unutrašnju?

U bure sa plivajucim poklopcem mozda oko 100ml.

Prema specifikaciji za moj inox, ide 250 ml parafinskog ulja za bure od 320 l.

jel moze neko da mi da dimenzije kace od 1000l, zanima me sirina i eventualno visina, po mogucstvu letina ako ne onda bilo koja druga, naravno prohrom, stemujem neka vrata pa me zanima  ???

Dimenzija suda od 1100l sirina 96cm a visina negde oko 2m.Ne znam tacnu visinu.

Posude s plivajućim poklopcem (PP)
                                                 Dimenzije (mm)
Tip            Litara   Prečnik     Visina plašta     Ukupna visina
PP 900       900        960                 1250                 1550
PP 1100    1100       960                 1500                 1800

Hvala puno, kuburim sa prostorom pa moram neka vrata da prepravljam i da stemujem stok vrata da bi mogle te kace da prodju  :scr:

Ako vec sredjujes podrum stavi dupla vrata odnosno vrata sa 2 krila, onda nemas problema sa unosenjem opreme ;)

ma jes da tatko nije sazidao normalna vrata od 80cm, skidao sam stok da ubacim kacu od 620l ali sad prepravljam i stok i vrata, bio mi stolar, sve ce da moze  :scr:

Interesuje me gde mogu nabaviti drvene čipsove za vino? Ako neko moze da ostavi kontakt telefon...

Ja sam naručio u VVM-u. Narudžbenice na tel. 021/430070. 1kg je 2000din. Mogu se naručiti i manje količine. Pošiljke šalju post expresom.

Pozdrav svima, jako mi se svidja vas forum o vinu. Imam jednu dilemu: Kako sam i ranije vidio postoje dvojbe da li je plastika dobra za cuvanje vina. Meni se cini da ta nova tzv. prehrambena plastika (spomnjali su neki ranije na ovom forumu) potpuno igra ulogu inoxa, samo sta je dosta jeftinija. U Baranji ima firma Bor-plastika koja sad ima svoje zastupnistvo i u Srbiji. Zanima me da li zaista mislite da je ovo dobar izbor, pogotovo za neprofesionalno bavljenje vinarstvom? U principu najvaznije je dobiti odgovor da li zaista plastika nista ne utjece na kvalitet vina kao npr. sto je dokazano za inox. Ako je tako, onda ne vidim razlog zasto ovo takodjer ne bi bila dobra opcija....
Ja naime planiram kupiti za slijedecu godinu jedan spremnik za fermentaciju i cuvanje crnog vina. Inox spremnici su jako skupi, a ovo mi se cini jedna dobra alternativa, barem za prvih 4-5 godina dok ne dodjem na visi nivo znanja i kvalitete. Npr. ova firma moze ugraditi bilo kakvu opremu na ove spremnike (sistem hladjenja, crpka za recirkulaciju, poljevaca na vrhu spremnika ili gornjeg poklopca i dr....) tako da to onda vec postaje ozbilljnije i mnogo ekonomski dostupnije.....Unaprijed zahvaljujem.....

Slažem se sa tobom da je inox skup i da je plastika pristuačnija. U svakom slučaju, treba raditi sa onim za šta imamo sredstava. S obzirom da vino koje proizvodiš nije za prodaju, već za kućnu upotrebu, ne vidim zašto ne bi koristio plastiku. Mnogo je onih koji koriste plastičnu burad.
Mada postoji i drugo rešenje, a to su stakleni baloni. Treba pogledati i cene ovih balona u kojima može stajati vino bez bojazni da će primiti strani miris. Prednost stakla je i u tome što se lako održava. Postoje baloni od 5, 10,.....50-ak litara. Za amaterizam oni su idealni.

DarkoK, slazem se s tobom...da li mislis da plastika nema nikakav utjecaj na kvalitetu vina ako vino duze odlezi u spremniku???

Plastika je sirok pojam.Treba koristiti posude koje su izradjene od plastike koja se koristi za cuvanje prehrambenih namirnica.Na njima bi trebalo da stoji znak, viljuska i casa ako se ne varam i imaju oznaku hdpe.Takve posude ne bi trebalo da uticu na kvalitet,barem tako kazu.

Baš kako Sale kaže. ;D

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_2popiti.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_2popiti.jpg)
ima i ozbiljnih sudova od polipropilena koji imaju istu fonkciju kao i sudovi od inoksa samo sto ne bljeste kao inoks, kupovinom inoks suda niko ne garantuje da ce te dobiti dobro vino, vino ne pravi sud nego covek svojim uticajem

Lepo izgleda.Gde je ovo slikano?

Sale,to što je Darko slikao su proizvodi http://www.borplastikaeko.rs/.
Poslao sam im juče mail ali mi još ništa nisu odgovorili. Interesovala me kaca od 1000l, čisto da uporedim cenu sa inoxom

Kad saznaš cenu, javi nam.

Još ništa od kontakta u Srbiji sa borplastikaeko, skinuo sam hrvatski katalog sa cenama, još samo kada bi neko dao odnos kuna-evro...
http://www.bor-plastika.hr/wp-content/uploads/2009/09/vinski-program-bor-plastika.pdf

Čini mi se da ovaj proizvođač koristi njihove kace
YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=Yv6Bk3ybYl8

1 euro je 7.29737 kuna

Pretpostavljam da su cene u eurima slične.

u temerinu su cene upola manje

Onda je to jako povoljno, pogotovu za amatere, mada i za početnike koji ulaze u svet profesionalizma.

Spremnici iz Bor plastike meni kao i vama izgledaju odlicno. Moze se ugraditi bilo koja dodatna oprema i zapravo nema nikakve razlike od inoxa. Ovi spremnici nisu tako jeftini, ali su ipak barem upola jeftiniji od inoxa. E, sada je to stvar procjene, mislim da za nas amatere, ali koji oce to raditi ozbiljno je ovo jako dobra opcija..... Ja sam jos provjeravao po literaturi i zaista ovakva plastika nije stetna po vino i zadovoljava sve ateste o kvalieteti cuvanja vina.... Pozdrav :)

Drugari, tek sada sam stupio u kontakt sa odgovornima iz Borplastikaeko. Ljubazna dama mi je prenela da je videla moj mail koji je prosledila kolegi,a taj mi šalje informaciju u ponedeljak. Inače, takođe mi je rekla da su cene slične onima u HR, što znači da je kaca od 1000l sa postoljem oko 500evra. Javljam se povodom ovog pitanja čim nešto novo saznam

To je mnogo,ja sam placao letinin inox od 620l 350e.

620l, letina, 36400din, sada je ta cena

Pa pitaj za popust,platis kesom...

Plastični spremnik za vino od 1000l sa plivajućim poklopcem i postoljem-450evra sa PDVom
http://www.borplastikaeko.rs/

Dioda, čini mi se da možeš da nam obezbediš neki popust, zar ne? Makar za ovaj PDV...

Evo šta ima da kažu u Migrosu za PVC kace
http://www.migros.rs/Images/EnoloskePosude_upozorenje.htm

Ja sam ove sezone kupio crnu kacu, italijansku, odozdo je utisnuto Srefanplast(?) od 500l za 2550din. I posle ležanja komine do pečenja rakije i dalje se oseća neki strani miris koji mi se uopšte ne sviđa tako da sledeće godine neće biti više upotrebljavana za vino, najverovatnije je prodajem. Po mom ličnom mišljenju ne preporučujem nikome

Koliko košta od 500 l?Ako ne smeta ništa mnogo više se isplati od inoxa.

Pa evo i razlike:
DIMENZIJA  JE 115 sirina   90 visina
 
CENA
KACA 700 LIT        4.071,00
POKLOPAC          1.062,00
SLAVINA 1"             826,00

Za 500l neznam cenu. Slavina ima i mrežicu da se ne bi zapušila od grožđa. Mada, treba malo i da se pogađa za cenu, makar 10% niže, da se podeli taj PDV...
To je što se tiče Migrosa

Cvele u čemu su ti izražene cene? Dinari  ili ?

Jel moguće da je kaca od 700 lit sa poklopcem i slavinom košta  5959.00 dinara, nešto mi jeftino. Mogu li one da posluže za vino. I koja li je cena  Borplastike od 500 lit?

To su razlicite kace od borplastike.Ove su sa plivajucim poklopcima a Migrosove obicne kao sto radi Pestan.

Sale je u pravu, nisam bio dorečen do kraja. O ovim kacama se radi
http://www.migros.rs/Images/EnoloskePosude.htm

To su kace u kojima se drži kljluk?

Da mogu se koristiti za vrenje.

Sam naziv enološke posude objašnjava da su izrađene od plastike koja je namenjena vinarstvu, e sad, ako je to samo komercijalni naziv distributera ili proizvođača, onda treba pogledati ko i od čega ih proizvodi, i dali su pogodne za enologiju-vinarstvo.

pogledajte ovde  bure od 200l  je bilo 65e  +  400 ili  450  din slavina (manja i veća) 

http://www.nsplastic.net/vino.htm

Koliko sam ja pročitao o ovim kacama iz Migrosa da su napravljeneod materijala za skladištenje hrane, znači mogu. Interesuje me samo da li kod njih može da se naruči plivajući poklopac?

Ne moze plivajuci poklopac na konusnu kacu!

Hvala puno, nisam uopšte razmišljao.Čudi me da nisu napravili neku ravnu, bilo bi dosta povoljno, mislim ide ista količina materijala kao u konusnu.Baš mi krivo.

neka se niko ne nadje uvredjen sledecim redovima

kad sam uzimao kace letos, plastika mi je trebala samo za otakanje i to sam kupio najskuplje sto sam nasao, hiljadarke od skoro 100e po komadu. U pitanju je bela plastika bez ikakvog mirisa, sve ostalo je smrt za vino...

kad sam kupovao prohromske kace, za lezanje vina, kasnila je isporuka i moja kaca nije nikako stizala. Direktor firme se ponudi da mi nadje u njeovom selu drvenu bacvu odgovarajuce dimenzije da slucajno ne bi vino stavio u plastiku

to govori o par stvari, da je covek dobar direktor i da plastika ne valja za vino. bolje je ne praviti ga nego praviti u plastici a ne dobiti kvalitetno vino :scr:

Verovatno da nisu dobre za odlezavanje vina,ali mogu se koristiti za vrenje i za kratko drzanje vina 10-15dana.

Otkud sad to? :)
Ne mogu obezbediti nikakav popust niti sam ga pominjao...
Peca je svojevremeno imao neku ponudu iz Migrosa, pojma nemam da li je to jos aktuelno i da li vaze popusti koji su tada pominjani.

za sazrevanje vina, ( vrhunskog) koriste se samo i samo hrastova burad,, sve ostalo je.....improvizacija.
hrastovo  bure,, u zavisnosti od  vrste grozda,, od 3do 10 godina,  ... zato    je  dobra kapljica skupa , treba je cuvat 10 godina

Dioda, rekli su mi da su u stalnom kontaktu sa tobom, zato sam to napisao. Jutros su me zvali iz Borplastike, raspoložni su za davanje popusta, što nas više kupi sudove, manje će da nas boli po dzepu...


Malopre sam dobio ovaj mail.

Postovani,
drago nam je da ste nas kontaktirali, imamo burad od 1000 litara u proizvodnom programu, kosta 239 eura u dinarima, slavina je jos 650.00 dinara, parafinsko ulje je 400.00 dinara litra a ako treba i vrenjaca za fermentaciju ona kosta jos 900.00 dinara sa ugradnjom.
Materijal je PP-polipropilen sa sertifikatom za prehranu ( za HCCP standard), tehnologija je nemacka a mismo zastupnici nemacke firme ROECHLING za Srbiju, Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju.
Radimo burad u sivoj i beloj boji a mozemo napraviti bilo koju dimenziju ili zapreminu.
S postovanjem
Djordje Vukajlovic, dipl. ing.
NS Plastic
Novi Sad
021 548-571

To je tacno, moj kolega sa fakulteta radi u Borplastici ali nisam nikada sa njim pricao o popustima...
Ako su se vec sami ponudili onda iskoristi to :)

Meni bi trebalo jedno od  jedno od 500 lit. to mi je za moje trenutne planove dosta, možda se posle pojačam malo

Vlajko, nisu bitni gabariti, samo da nas ima što više i da oni to isporuče u jednom cugu kada krenu iz NSa

Ja sam u NS cesto tako da mogu i ja da pokupim tamo, nije mi bitna isporuka

Ja sam uzeo u banatskom Novom Selu cisterne i kace od vrhunske italijanske platike vrlo povoljno. Ako nekome treba telefon poslacu mu pp

Evo ga link za tu firmu http://www.hemija.co.yu/metalac2/

Mirkoni, teško da je ova plastika preporučena za držanje prehrambenih proizvoda. Po mom vidjenju, ona je možda vrhunska, ali za otpadnu vodu. U ovim sudovima ne bih ni plovdini dozvolio da fermentiše

Cvele,ta burad koju nude ljudi iz NS plastica su sasvim korektna.Sve moje komšije ih koriste i svi su zadovoljni.Ja ih koristim par godina a vino koje je odležavalo u njima su svi nazvali fenomenalnim.Ova plastika apsolutno ne daje nikakav miris po tom pitanju je potpuno neutralna.Jedino što im ja zamjeram je njihova slaba krutost naročito kod tih velikih buradi što je malo nezgodno prilikom manipulisanja (pranja).Ja sam ih već negdje spominjao ranije a na tom postu sam i objasnio gdje se ova firma tačno nalazi u NS.

Kolege :whistle: , a jel zna neko gde su najjeftinije plasticne kace od 500 l ? Trebaju mi dve i nije mi bitno da budu od "prehrambene" plastike, posto cu da ih koristim za potapanje flasa, pre pranja...

Imas u Pestanu,cena je oko 2500 din i u Osecini vise firmi proizvodi od neke crne plastike,video sam sliku i u oglasima a sigurno ih ima i na netu.

Hvala Sale na brzom odgovoru...
Mnogo mi je daleko to...

Pestan bi trebao da ima stovariste i u nisu.

Ima nasao sam tel. Zvacu sutra.... :thumb:

Sicko, apoteka "SEMENARNA" na zelenoj pijaci

kaca 500l-2550din

Hvala Cvele. :thumb:
Zvao sam predstavnika Pestana u Nisu kaca je preko 3000 oko 3300 valjda bese...

Duje,
jako zanimljivo iiskustvo sa polipropilenskom prehrambenom plastikom. Jos nisam cuo ljude koje su radili sa tom buradi. Ja cu kupiti za slijedecu berbu jedan spremnik od 1000 litara za fermentaciju i cuvanje crnog vina. Prvu cu godinu cuvati vino u tome, a kasnije cu prema mogucnosti jedan dio vina spremati u hrastovu bacvu kao reprezentativan uzorak. Drvene bacve disu s vinom i aeriraju ga prirodno. Mana inoxa i PP plastike za cuvanje vina je onemogucavanje dolaska malih ali bitnih kolicina O_2 u spremnik.
Ja sam sada cijeli u kupovanju opreme za 500-600 l crnog vina .... Evo, volio bi podijeliti svoje vidjenje s vama, dajem okvirne cijene u Eurima (stanje u HR).....
Postoji najeftiniji pristup, znaci obicne 2 plasticne kace (ne PP plastika) za vrenje od 1000 l i stakleni baloni od 54 i 34 l za cuvanje vina. Oko 350 Eura....
Drugo, spremnik s plivajucim poklopcem - 1000 l od PP plastike za fermentaciju i cuvanje, plasticna kaca od 750 l za pretakanje (ovo je 450 E) + dodatna oprema, vrenjaca, poljevaca, kruzno pretakanje sire sa crpkom i  sistem grijanje-hladjenje (moja ideja; vanjski spremnik je PP plastika 72 l, unutrasnji spremnik je stakleni balon 54 l, spojeni su cijevima preko crpke i voda kruzno tece i hladi ili grije siru, u vanjskom spremniku nastimavamo temperaturu dolivanjem toplije ili hladnije vode); ovo oprema je jos sa crpkom oko 400 Eura, sve skupa oko 850 Eura.... Fermentacija se vrsi u zatvorenom sistemu jer imam poseban poklopac sa vrenjacom i polivacom!
Trece, isto kao drugo, samo sve u inoxu, otprilike duplo skuplje, 1700 eura.
Cetvrto, VIK vinifikator od inox-Letine, sve su funkcije iste kao u dva i tri, samo na profesionalnijoj razini i spremnik je naravno zatvoren + dozator dusika za cuvanje vina, oko 4000 Eura
Peto, integrirana OXOline vinifikacija u hrastovim bacvama  http://www.vinovak.com/ ; sve se odvija u bacvama, od vrenja do flasiranja u boce, koje se mogu rotirati i nude posebnu mogucnost fermentacije; prva bacva sa svom opremom je 1200 Eura, a svaka slijedeca je oko 800 Eura; moraju se kupiti barem dvije sto znaci za 500 l vina treba potrositi oko 2000 Eura....
Ja namjeravam krenuti s drugom opcijom jer je dosta prihvatljiva, a onda postepeno uzeti ili inox ili hrastovu bacvu za duze cuvanje vina. Kada bih imao para, najradje bi uzeo OXOline bacve jer je to postupak za dobivanja stvarno vrhunksih vina. Inace, zelim raditi s autohtonom dalmatinskom sortom Plavac mali (65%) i kombinirati s 30% Merlota i 5% Vranca.
Sto mislite o ovoj strategiji????
Pozdrav

a kakvo je iskustvo clanova koji su probali ako je neko i koristio uptrebljavana barik burad koja mogu da se nadju relativno jeftino.jer sam u proizvodnji rakije spoznao da je bure ipak bure i da daje najbolji kvalitet sto ne mora da znaci za vino .zato i pitam jer namam iskustvo tek krecem u avanturu pa bi mi dobro dosao savet kolega koji to znaju i imaju.hvala

Korisceni barik burici mogu da se nadju na trzistu,ali to moze da bude i opasna stvar.Neki garantuju da su burici rasturani,da je sastrugan jedan sloj sa njih i ponovo nagorevani.Pitanje je koliki ce uticaj imati na vino jer su vec korisceni.Druga stvar je sto se  izmedju duga vremenom stvara jedna vrsta kvasaca koja moze da izazove kvarenje vina.Tako da sve je to lutrija.

Jedan carapan iz okoline Krusevca imedju ostalog prodaje i koriscen barik uvezen iz Francuske(Bordo). Koriscena su tri godine, sumporisana, stavljen silikonski cep i imaju rok za koji moraju da pocnu da se upotrebljavaju. Mene su interesovala za crno vino, imao je, 100evra, neznam dal je pino ili kaberne bio u njima. Garantuje mi da ima sve uvozne papire.

Cini mi se da je neko negde pisao da je i narucio par komada od njega

Mene zanima odlezavanje vina u prohromskim sudovima,koja zaprimina je najbolja ako je uopste bitna!I drugo da li barik iz prohroma sa cipsom ima identican ili slican kvalitet kao iz drvenog bureta!

Zapremina nije toliko bitna koliko je bitna temperatura.Vino ce u prohromskom sudu poprimiti arome iz cipsa,ali bice slabijeg kvaliteta od onog u drvenom buretu.Kroz duge dolazi do mikrooksidacije dok u prohromu to nije moguce.Vino iz prohroma ce naravno biti dobro ali vino iz drvenog bureta ce biti malo bolje.

Na kojo temperaturi da odlezava,u porumskoj 10-15(kod mene) ili nize!naravno mora proci stabilizaciu!

To je odgovarajuca temperatura.

Ja planiram da pravim sud od prohroma oko1000l i zanima me recemo koliko dno  treba biti ulubljeno,znaci mislim na visinu dna? ???
I ako bi neko mogao da mi da neku dobru semu ili skicu za to bio bih jako zahvalan!pozz

projekat nemam, ali kao drugaru, mogu da ti preporučim Nenada Tošovića iz Bačkog Petrovca koji pravi ludilo tankove sa plivajućim poklopcem, sve je odličnog kvaliteta-ja imam 4 njegova tanka od 1100 i 1600L. 063.535.301
za rakije ćeš i sam napraviti ali da dobiješ idealan cilindar istog prečnika od gore do dole....to je muka živa.
pa samo da nađeš adekvatan prohromski lim, u prehrambenom kvalitetu min 304 ili 308. već ćeš poludeti i onda će te neko odrati.
dno je nauka za sebe, znaš da mora biti konusno i da ima, donji ispust, i još dva po visini, nivokaz.....budi oprezan.
za 1000litara treba da bude 1.25mm lim, minimalno

pozdrav

Od iste vrste grožđa, dobiće se dva vina različitih ukusa ako se jedno stavi u prohrom, a drugo u drvo. Uz odgovarajuću negu, oba vina će biti istog kvaliteta, ali različitih aroma. To je razlika u pogledu ukusa vina između drvate i prohroma. Naravno, ima tu još finesa, kao što je vrsta vina i njegove karakteristike, koje imaju veliki uticaj na određivanje posude u kojoj će odležavati vino.

Za pravljenje mi nije problem drug  mi je masinski inzenjer i radi u firmi koja pravi takve stvari, ja samo hocu da znam gde i sta postaviti znam da treba da bude konusno zato i pitam koliki konus staviti!Ja sam cak i planirao lim od 2mm.Znam da dno ima ispus i jos gore dva ali mi nije naj jasnije cenu sluzi najvisi?Ja bih zatvoreni sud za odlezavanje za vrenje za pocetak imam cetri ogromne bacve preko 1000l koje su dosta u upotrebi ali ocuvane poprilico i parafinisane,pa nisu za odlezavanje!

Znam da ce isto vino  biti drugacije u drvetu i u prohromu to cak moze da se desi ikada su sudovi od istog materijala!

Jeste da će se vino razlikovati od posude do posude (kada su ista vrsta), ali inox i drvo su dve suštinski različite stvari, i ta vina nisu slična, razvijaju se u različitim smerovima.
Nije mi baš najjasnije šta želiš da znaš, ali evo ovako:
- dno je konusno da bi moglo svo vino iz bačve da se istoči i za nakupljanje taloga,
- može da ima slavinu na pola bačve, a ne mora (bitno je da ima na dnu)
- moraš da imaš plivajući poklopac, osim ako nađeš tehničko rešenje da hermetički zatvoriš poklopac i ubaciš inertni gas posle toga
- bilo bi dobro da je inox poliran, zbog održavanja.

Nije mi jasno zašto kažeš da bačve koje su parafinisane nisu za odležavanje vina, ako je parafin za prehrambenu upotrebu? :scr:

Znam ja zasto je dno konusno ali ja vas pitam kolika je visina taloga u inoxu od 1000l to pitam,  da bi mi konus bio odprilike te visine!!
Jeste moze da odlezava ali nije za taj kvalitet koji ja zelim! ;)

Sta mislite  o opciji sada mi je pala na pamet!Obicni drveni burici(nisu barikna) i u njih dodati cips sta bi se desilo da li bi to bio barik?

Pa mozda nije lose,ali bitna je i velicina bureta.Idealan odnos kolicine vina koji je u dodiru sa drvetom je u buretu od 225l

Pa recimo da je 225l?

Ne znam sta ce ispasti jer u pravom bariku cela povrsina bureta koja je u dodiru sa vinom daje arome.Sad treba odrediti koja ce kolicina cipsa biti potrebna da zameni tu povrsinu drveta.Ako stavis previse vino ce dobiti previse aroma na dim i nece liciti ninasta.

Pa stavimo m+ kao za inox!

drugari, u bor-plastici su skinuli cene na svoje sudove sa plivajucim poklopcem.
pre par dana me zvao pavle iz te firme i rekao mi je da je sada cena suda od 500l 150evra. sudovi imaju nogarice, slavinu za vino i totalni ispust a cini mi se i nivokaz.
ovo sam vec jos ranije postavio al' nek se nadje da se ne luta mnogo http://www.bor-plastika.hr/wp-content/uploads/2009/09/vinski-program-bor-plastika.pdf

Imate u Vrscu PP sudovi za manje para nego u Hrvatskoj..500l 125 e.sa ABS slavinom

Ima varijanta sudova za vino sa plivajucim poklopcem ili sa plivajuci poklopac sa zaptivnom gumom.

Ja imam jedno pitanje za sve koji znaju više o sudovima, to jest materijalima za sudove za vino, više od mene. A to nije teško (mislim, znati više od mene jer ja malo znam!).
Mene prvenstveno interesuju drveni sudovi za zrenje destilata. Nekad sam verovao da se rakija, naročito šljivovica, treba čuvati u dudovim buradima. Neko je pominjao i bagremova. Pa su me ljudi od struke s teškom mukom ubedili da jedino hrastovo drvo dolazi u obzir a da je sve ostalo farsa, to jest da rakija u dudovom (bagremovom) buretu dobije jedino, za nekog, lepšu žutu boju i ništa više. Sve ostalo je na strani hrasta.
Sad vidim u ponudi masu buradi od kestena. Nude ih za čuvanje vina a ja se pitam šta se dobije od kestenovog drveta, u vinu, a šta u rakiji.
Napominjem da ova burad nisu skupa i ponuda je zaista velika.
Može biti da ja nešto nisam dobro shvatio i da fabrike buradi prave ove posude, ne za vino, nego za prihvat kišnice, ali opet neki ih koriste za čuvanje vina.
Zna li ko šta više o ovome?

Ja sam u bor-plastici kupio jedan sud za vrenje komine od 2000 litara. Zadovoljan sam kvalitetom a takođe i predusretljivošću . Naime, imao sam neke zahteve u pogledu izvedbe i bili su raspoloženi da zajedno sa mnom razmišljau o najboljoj varijanti (ticalo se perforiranog plivajućeg poklopca koji bi trebao čvrste delove da drži pod tečnošću da ne mora svaki dan da se meša a da je dovoljno otvoren da ne stvara sirćetne bakterije ispod).
Cena, međutim, nije baš bila takva da se može reći da je niska.
Znate, dva glavna faktora koja utiču na cenu proizvoda, a to su materijal za proizvodnju i plate radnika su u bor plastici dosta visoki jer materijal se kupuje u Nemačkoj (dakle evropske cene) a rad, to jes plate u Hrvatskoj su, u nominalnom iznosu, duplo veće nego u Srbiji.

A zaboravio si da kazes da na cenu utice i izvoljevanje kupca.

Jeste u pravu si,koliko para toliko muzike

Molim Vas za jedan brz odgovor.  Prijatelja mi zanima da li mozemo da nadjemo posudu za tocenje vina u restoranu, a da ostaje stabilno bar 30-ak dana? On je to video u Italiji. Ja predpostavljam da je to u pitanju posuda u kome je ubrizgan ozon. U napred zahvalan Vali!

Taj problem moze da resi jednim sudom sa plivajucim poklopcem ili zatvorenim sudom koji ce biti povezan sa bocom sa azotom.Kako se bude istakalo vino tako ce azot zauzimati prazan prostor i stititi ga od kvarenja.

Jos jednostavnije resenje sa plivajucim poklopce,gde se na poklopac pomesa vinobran i limunska kiselia.Pomesanjem ove dve komponente,oslobada se supor i to sigurna zastita za mesec i vise dana

Nema potrebe za stavljanjem vinobrana na poklopac.Plivajuci poklopac sluzi da bi zastitio vino.Posto je to verovatno manji sud vino bi se relativno brzo trosilo.

Sale,nisi razumeo,sta sam obijasnjavao.Na samom poklopcu ili na jednu tacnu se pomesa vinobran i limunska kiselina,i sama reakcija te dve komponente oslobada sumpor koji bude iznad poklopca.Ne stavlja se vinobran u vino.Javi se na mobitel pa cu ti lakse obijasniti..

hvala. ali koji odnos vinobrana i limunske kiseline

Pa ja nisam ni rekao da se stavlja vinobran u vino,ali ne vidim zasto stititi prazan prostor u sudu sa plivajucim poklopcem?Vino je vec zasticeno plivajucim poklolpcem i parafinskim uljem.Cemu nam sluzi plivajuci poklopac ako treba da stitimo otpraznjeni prostor.Njegova uloga i jeste u tome da pliva na povrsini vina,bez obzira na njegov nivo u sudu i tako ga stiti od oksidacije.To se radi u sudovima koji nemaju plivajuci poklopac,npr.kad drveno bure otpraznis i ostane prazan prostor.

10gr.vinobrana i 20gr.limunske kiseline ,posati i imaces dezificiran vazduh iznad vina

hvala.

e-pa prijatelji ja danas kupio plasticno bure sa plivajucim poklopcem od 500l,videcemo kako ce da se pokaze

da li si kupio u Vrscu

U Temerinu prodaju plastičnu burad za vino od "medicinske" plastike i do sada se nisu loše pokazali ( bar tako pričaju).

kod mene su se pokazali extra

poslali su mi postom iz temerina,bure je 500l kosta 115e a za postarinu 1000din. To je taj tip o kome je Sale pricao u svom postu na petoj stranici.

To ista burad ima i u Vrscu,vrlo su kvalitetna ,ima i varijanta sa postoljem,pravi i punjace za sva mirna pica,vino,rakiju od 0.25l do 2l.To je materijal polipropilen koji podleze HCCP standardu,po klvalitetu su slicna prokromu stim sto je tri put jeftinije.

srećno, mada ja još nisam probao korektno vino iz plastike, kakva medicinska plastika, matori laže i folira, nama je čak i voda promenila ukus u tome, postala nekako ljutkasta-bazna, mada postoje neke vrste plastičnih masa koje se koriste i za fermentore, i ja sam to video u svetu ali ovo iz Temerina nije to,
no, stavi bure u hladnu prostoriju i SREĆNO

Ako bih birao plastiku, uzeo bih ovu iz Borplastike.
Mada vrhunski kvalitet ide samo u inox

sto se mene tice naj bolji kvalitet je iz hrastovine,plastika je samo privremeno resenje

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=kHQhVp64GuQ
A evo i nase domace...
http://www.serbianbrandy.com/drvena-burad.html

U bre Cvele pa tio ode predaleko!
Osim ako ti Vlada NIkolić nije dobar drugar pa da mu učiniš? nemam ništa protiv ali ovde se igramo pravljenja vina i pomalo rakija, ovo je amaterski forum tako da sud od 1500EUR za članove ovog foruma predstavlja vrh želja, a profesionalci nemaju vremenda da sede po forumima, no bilo kako bilo, sebe smatram poznavaocem prilika i mogu da ti kažem da Letina nije best buy, barem ne u svim segmentima. za većinu naših članova, malih, hobi vinara, i Srbija ima sasvim reprezentativne proizvođače inox sudova,
ja bih za 520 EUR kupio INOX tank od 1000 litara sa "otvorenim nebom" i za 40-50 EUR zamolio pomenute plastičare da mi naprave plivajući poklopac, i eto ti za neznatno više para, neuporedivo bolji sud.
I još nešto, bežite od jeftinih sudova iz Merkur-a, tek su oni očajni-provereno

Ma kakav Vlada, nemam pojma ko je on, a cisto sam postavio da se zverimo malo.
Uvek sam za jeftiniju varijantu-naravno, a skoro svi posetismo salon automobila, al' niko ne kupi ferari...
Inace, ja nemam kintu ni za 506icu, tako da obradu 25ara vinograda ( koji nije moj) obradjujem sa motiku, i to dobro naostrenu

čuj, ako dobro odradiš poso, tih 25ara može da ti kupi i novu 506-icu.
a ti kupi polovnu i još toliko zemlje....tup tup tup i za deset godina imaš Goldinija i 12 hektara pod grožđem. i onda lepo sedneš i ništa neradiš, Bog da te vidi.
...sad da vic bude završen...i onako ništa ne radim.

Bato moj, ja sam tako počeo i gle sad, muke moje niko nezna....doaj vode gusto je, dodaj brašna bistro je....ali

Boj ne bije svetlo oružije već boj bije srce u junaka!  ::)

TAČNO
TAČNO
ali nekako kod vina ima i ona druga poslovica:ja sam je izmislio i vidim svi se slažu.

-kako počinje recept za dobro vino?
   - uzmeš 200.000 EUR-a

ali kako ulazim u problematiku, izgleda treba da ga modifikujem..uzmeš pola miliona eura ili nekog političara za ortaka..

ma boli me...živeli

Živeli !
  :lol:

Na faxu (strojarstvo u Zagrebu) na koloegiju Proizvodnja i prerada polimera ucio sam da su polimeri (plastika) organski spojevi, dakle "zivi" spojevi. Taman u to vrijeme su se pojavile Q-packovi, dakle veca pakiranja pive u plasticnim bocama. Naravno da piva iz takve boce nije bila ista onoj iz staklene.
Stoga sam izrazito skeptican prema bilo kojem obliku plastike u vinarstvu, pogotovo za cuvanje vina. Zasigurno takav spremnik na odredjeni nacin djeluje na promjenu organoleptickih svojstava samog vina...

još jedan dobar komentar...
pazite, jedno neutralno piće kao CocaCola probajte je iz male staklene flašice i iz plastike...???
isto se dešava i sa rakijama, a gde neće sa vinom koje je jako agresivno...pa i prohromu je "frka" kada u njega sipaju vino. ali nije štos samo u polimerskim vezama, niti se može govoriti o "rastvaranju plastike" ono što je glavni problem jesu elektrolitičke veze na jonskom nivou koje utiču na život plesni i kvasaca a na molekularnom nivou...

Jonske (elektro) veze su stabilne u drvetu i naravno u metalu jer je polaritet i el. kapacitivnost metala jača od polariteta vina....e tu je plastika loša pošto je slabija...PIŠEM LAJIČKI ako nekoga zanima otvorićemo posebnu diskusiju....da nedavim

Nema dobre plastike - sve je to za široke narodne mase propast.
Uvek se pitam zašto ovi bogataši u svetu piju vodu iz staklenih flaša?

Pisi ;)

znaci bure koje sam kupio mogu slobodno da bacim

Ma pusti ti te strucnjake,samo ti iz jabuke pravi vino,i videces kako to bude dobro i dodi u Vrsac kod vinara da vidis 10 vagona vina u cisterne od polipropilena  Oni samo pricaju a vino nisu ni pravili a ni pili....ha ha

 :thumb:

dariod, ja sam Milan Jovanović
moj mobilni je 063 8216401
moj ovogodišnji prihod od ocenjivanja vina, rad na tehnologiji i slično a vezano za vino se meri prihodom jedne solidne firme, verovatno svega par ljudi ima veći "promet" od mene.
da nedužim, TO MI JE POSAO a ti, kada mi budeš našao OZBILJNOG vinara i brend, etiketu koja ide u buteljnu bocu a da je iz plastike-JAVI
nemojte mi mešati rinfuz vina, male, hobi proizvodnje i VINO to jedno sa drugim nema veze.
oprosti, ali nema priče o vinu bez buteljke.
ja nepričam o high tech vinima, hladnim stabilizacijama, podrumima Aleksandrović, Vinum i sl. ja pričam o prizmenom nivou ali IPAK NIVOU

P.S: nemoj baciti bure, ali gledaj da ga što pre prevaziđeš.

IZVINJAVAM SE sada vidim da je vino od jabuke, to nema veze-to možeš i u kacu...

E nasao si se ti pametan pricati o proizvodnji vina.  :doh: ::)

Ajde jedan eksperiment:
Staviti vodu u plasticno  bure pa posle  60 dana izvrsiti analizu.

nemoraš, ja to ljudima pojasnim u tri vruće..

...sipaj neku blago mineralnu vodu ili hemijski nezasićenu poput prolom vode u plastičnu čašu i u metalno lonče. i popi.....pfffppppp

..ma setite se samo osećaja kada na izvoru zahvatite vodu u metalnu kantu pa naliješ (navrneš)

e to je stvar elektriciteta, polaritata i jonske strukture...mrzi me sada da tražim po netu ali pogledajte "magnetizam vode" i setite se da je vaše VINO 87% voda

nećemo se raspravljati oko toga, plastika je OK; jeftina je i ko pravi vino iz hobija..što da ne, pa i mom tati je dobar auto od 22 godine..."štaće mi bolji"....isto važi i za ovo, mi koji od toga živimo, stresemo se za svaki procenat, evo upravo danas smo krenuli branje šardonea samo da sačunavamo kiseline na uštrb relativno niskog šećera.....i onda da ga stavim u plastiku MA VAŽI. vrhusnki uzgojen Šardone 1.1 EUR/kg pa da ga zgovnam u plastiku i da me gazda odrobija.

idem da odmaram, rano ujutru mora da krene muljanje

-ako nije tajna koliko ste % šećera i kiselina imalu u Šardoneu danas? Ako ste merili ?

 
Ne napisa, i ostadosmo kratki za Nobela.

meni se najviše svidelo ovo iz gornjeg citata:
neutralno piće?

šta sadrži hemijski zasićena voda?

prijatelju, ti toliko želiš da si u pravu da je tvoj trud teško ne respektovati ali voziš 200 na sat i teško te je pratiti.od svega što si nabacao jedino se razumemo i slažemo u poenti:

 :thumb:

niko od nas ne zeli da "'zgovnjava'' vino u plastiku nego je mozda prinudjen jer nema dovoljno para za kvalitetnije sudove

OK; momci to i ja kažem, niko ne želi ali ako neko stvarno ima grožđe koje je dobro, zar je problem prodati nekih par stotina kila i nabaviti prohrom, makar polovan kojeg ima na veliko, pa ni plastika nije džabe.
ali, nemojte mi zameriti..

ko je pitao za šardone 22% šećer kiseline oko 8, možda nešto niže ali je namerno odlučeno da se u berbu krene ranije da se očuva svežina i da sprečimo da nam vino bude preko 12,5% alk. prosto smo više puta platili danak.

-Kada kažem da je Coca Cola neurtalna, - u odnosu na vino kojem pH opasno šeta a kiseline "ubijaju" sve je neutralno....no možda sam malo grub i glup izraz upotrebio ali znate šta sam mislio...staklo/plastika.
hemijski nezasićena i zasićena voda u uobičajeni termini kopji opisuju mineralne vode-ja to učio a verujem da se na internetu može naći mnogo podataka o tome. radi se o koncentraciji minerala, metala i sl. a u odnosu na njihove okside i završena hemijska jedinjenja koja se više neće ili nemogu menjati pod uticajem okruženja..

Našta misliš kada kažeš - platili danak?

prošle godine smo brali kada i svi, a nismo obratili pažnju na specifiku lokaliteta, vinograd je malo podignut i jako provetren pa su bobice počele da usahnjuju, da gude vodu a šećer je bio skoro 24%!!, kiseline pale, nešto ispod 5,1 gr/l (ukupne) i dobili smo vino, tamno slameno žute boje sa jakim ukusom karamela (što je ---) i veoma, veoma visokog procenta alkohola 13.2.
jednom rečju, napravili smo "go..." koje smo posle muke imali da dovedemo u neku normalnu-da bude pristojno
pa da se to ne ponovi sada smo poranili da uhvatimo optimalni odmos. valjda će mo, još danas se bere i gotovo.

a sta vtu ima lose u vinu sa 13.2 alk.ja u principu i ne pijem vino ispod 13 .paja iz negotina je napravio game od 14 i perfektno vino.ja sam u italiji obilazio vinograde i sva vrhunska vina su preko 13. ne vidim gde je tu greska.pa necu valjda da pijem 10-sirce.pozzzzz

Ti pričaš o Gameu a Milan73 o Šardoneu. Ustavri tema su sudovi!  :scr:

Bas. Ko da je s kruske pao  :lol:

Pozdrav ja sam iz Slovenije (Vipava) i bavim se sa inox-sudovima i zanima me dali ima ikakvo zanimanje za inox sudove? Jel nismo dosad sarađivali sa Srbijo bi volijo ako ima ko kakva pitanja nek pita.
hvala unaprjed i puno pozdrava.

da li prodas posebno plivajuce poklopce sa gumom, pumpom i vrenjacom,R110cm i koja je cena...pozdrav

 Pravimo sve izvozimo u (austriju, njemačku, italiju, francusku, španiju, ameriku) oko cjene nemogu govoriti, a koliko bi jih trebali. EVO LINK SA SLIKAMA CISTERNI:http://www.informacija.net/inox-oprema-jaklic

Molim drage kolege da komercijalu presele na deo posvećen oglasima, besplatna je
i molim INOX-SLO da se priključi forumu kao punopravan član što obavezuje i na NE SKRIVANJE identiteta jer tako, sa skrivenim podacima, sve deluje ne dovoljno ozbiljno. Forum je javan i besplatan pa nećemo da dozvolimo laganje i "prodaju magle" 
takođe, imate oglasnik, postavite svoj web site-sve je moguće

Veliki pozdrav Vipavi i pazite nam na Cabernet, Vi ga imate jako dobrog.

Izvinjavam se što smo ovde o komerciali. A ja nesakrivam identitet dao sam Link na kojome su svi podadci.
Veliki pozdrav i vama i čuvačemo cabernet!!!!!!

nisam mogao da pristupim forumu par dana(što i nije neka šteta) ali vidim da smo ponegde izbrisani.
da li smo sada bezbedni?ili da kupimo kondome? :scr:

Da li u Kragujevcu ima da se kupe inox sudovi. Hvala na odgovoru.

Pa Migros-kg ti je ispred nosa, zar ne? A svi majstori koji se bave time salju sudove na kucnu adresu

ima ih ali mislim da je najjeftiniji Enovitis iz Topole, od skoro ima predstavnistvo u Bg-u

Migros ima u ponudi Slovenacke i Italijanske prohromske sudove i cene su malo jace od Hrvatske Letine, ali pozovi i proveri

Letina je skupa ali ima ENOVITIS i nižu klasu po prihvatljivim cenama.
ITALIJA NEEEEE
ja još u Srbiji nisam video kvalitetan inox iz Italije, naravno da su oni kraljevi Inox sudova, ali to što nama uvaljuju, to je đubre2. svi ali svi varovi oksidišu, ružno a lim tanak kao flispapir.

do duše, zavisi i šta se kupuje?

Nisam siguran da li se negde u okviru ove teme može naći nešto o plastičnim buradima od polipropilena za čuvanje vina.
Interesuje me da li je neko imao iskustva sa ovom vrstom sudova?
Naravno, ovde mislim na sudove sa plivajućim poklopcem, slavinom,...

Sudovi su odlicni ,i sto je najbitnije jeftiniji od inoxa skoro tri put,a istu funkciju obavljaju.Polipropilen je predviden u HCCP standardu za prehranu,jer ne upija ni jedan miris

Kao sto rekoh ranije. BULLSHIT!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Ljudi ne razlikuju osnovne okvire primjene polimera za prehranu, i ono sto polimer daje, tj. oduzima. Plasticni tankovi za vino, SAMO ako ste JAKO "bogati"

18X jedno te isto
kakvo je vino iz plastike?
20 puta o tome.
plastika je za igračke i čaše za jogurt koji se jede uz burek. a znate kakvo će vam biti to vino. Burek, što bi moja ćerka rekla.
vratite se malo u nazad po forumu i sve je napisano.
ali ako morate, OK, mada stalno kažem grožđe je preskupo da bi bilo u plastici, ma kakva ona bila.

Plastika je smece... ;)

Vidi sa ovi carapanom, dobar je lik za saradnju
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,701.30.html

Kao novi clan, pomazuci prijatelju video sam da sve radi u staklenim balonima 25, 45 i 54 litre.
Higijena je na nivou nema slavinica ali crevo i sve je ok.

Od 1300 kg grozdja vranca bi mogao imati najmanje 700 lit vina , a sudova nedovoljno pa sam istrazivao..


Plastika koju mogu da nabavim ovdje u CG je nezadovoljavajuca, postoji mnostvo bijelih buradi sa cesmom, mozes gledati kroz njih koliko su tanki, postoji i nekakva burad koja lice na bacve, slovenacke proizvodnje, od 150 lit iznutra premazana parafinom, ali mi nesto ..ne znam.. ne mirisu. Postoji ih jos ali da ne nabrajam.Nisam mogao pronaci ova koja pominjete iz Temerina i ove druge.

Inoks mi je skup a pogotovo sto ovdje imaju losa iskustva vec, rdjaju varovi, cesme i sl.

Komsija mi posudio bacvu hrastovu jednu od 500 i jednu  od 110 lit. koje nisu koristene 20 ak godina. Skinuo sam im dno da ih pregledam iznutra i izgrebao ih celicnom cetkom na brusilici doduse :) i sastavio. Punio vodom, prazznio, prao sodom dva puta i opet mi voda smrdi na neku starinu, trulez.. a + sto velika nece da zabrekne i + sto ih je zizak prilicno nabusio, mada nisam unutra nasao tragova od zizka. Odustao.

Suma sumarum, odlucim se ipak za staklene sudove od 54 litra za cijelu kolicinu, lako se ciste, odrzavaju, imam prostora dovoljno, ne primaju mirise niti ih daju...i tako.. Planiram takodje da kupim jedan koji ima cesmu, (dosta skuplji je) koji bi koristio na nacin sto bi cijelu kolicinu balona koji nema cesmu pretocio u ovaj sa cesmom i iz njega koristio da nepotrebno ne tumbam vino.

Pitao bih upucene,
1.Sto moze da se javi kao problem pri koristenju ovakvih sudova za vino?
2.Dal je istina da mogu sami od sebe da se raspuknu?
3.Dal ce mi praviti problem vazduh koji mora da ulazi u ovu sa  cesmom da bi mogao uopste da sipam u smislu kvarenja vina i kako da ga zastitim, eliminisem ili sto vec? Pretpostavljam da vino nece da ide dok se ne pusti vazduh, pa je mislim bolje ga pustiti odozgo nego da ulazi na cesmu i pravi one vazdusne balone i tumba vino.
4. U svom ovom citanju foruma ovih dana, negdje sam procitao i o pranju ovih balona, ali ne mogu da nadjem, pa ako bi me neko uputio...

boris

Evo da napisem mali osvrt na usporedbu vina iz inoxa i drveta.
Ove godine 1000l grasevine mi je u 2 drvena (hrastova) suda od po 500l, a druga 1000 u inoxu. Grozdje je isto, iz mog vinograda, vinificirano potpuno na isti nacin. SIHA 7+Optiwhite+siha proferm h+2. Ono u inoxu je lagano i pitko, ugodno za nepce, miris je nekak jednostavan no dosta izrazajan za grasevinu. No u usporedbi sa grasevinom iz drveta to su 2 razlicita vina. Ova iz drveta je na prvu intenzivinija i kompleksnija na nosu, a da ne kazem koliko je punija i izrazajnija na okus. I puno je cisca od one iz inoxa. Isto tako susjed ima grasevinu u inoxu istog volumena koja je brana 2-3 nakon moje, ali je vinificirana sa siha cryarome+siha proferm h+2 i iako se radi o dobrom vinu jednostavno na nosu djeluje tuplje od ove moje iz inoxa i nekako se manje osjeti vocnost. Takodjer je slabijeg tijela bez obzira sto se radi o korektnom vinu. Tako da sto se mene tice SIHA 7 je odlican izbor za grasevinu pogotovo u kombinaciji sa vecim drvenim bacvama.
Od tog istog susjeda smo danas probavali sauvignon, vinificiran isto sa siha cryarome i proferm h+2 hranom. Vecina mu je kipila u inoxu dok je 300l kipilo u drvenom sudu. Ovo iz inoxa je korektno vino i poprilicno ugodno za piti ako se zanemari odredjena gorcina (koja mu se na tom sauvignonu pojavljuje svake godine), ali mirisa gotovo da nema. I da ne spominjem da to nesot mao mirisa nema veze sa sauvignonom. Ali zato ono iz drveta ima pravi pravcati sauvignon miris dosta izrazene herbalnosti i reske ali ugodne kiselosti. Osjeti se blagi utjecaj drveta koji po meni odlicno zaokruzuje to vino. Napominjem NE radi se o barrique bacvi vec o starijem drvenom sudu u kojem je vino cuvano barem 10ak godina. Nakon 10 god koliko je star nasad tog sauvignona prvi put da je uspio naci dobitnu formulu za dobar sauvignon. 2-2,5 mjeseca u drvetu ucinila su svoje. Za kraj mogu povuci neku paralelu izmedju skrleta koji je zakipio na talogu i nakon 3 dana je dobio QA23 te je prebacen u drveni sud i istog tog skrleta koji je zakipio na talogu, ali mu je isti dan ubacen 228 i prebacen je u stakleni demizon od 54l. Ovaj skrlet iz drveta je cijelo vrijeme djelovao kao problematican dok god ga se nije maknulo sa grubog taloga. 7-10 dana nakon pretoka jednostavno se poceo otvarati i zaista ima fenomenalne arome, poprilicno kompleksne za jedan skrlet i poprilicno dobro tijelo za ovu godinu. Ovaj iz demizona koji je odradio sa 228 je vocan i dosta intenzivana na nosu, ali poprilicno jednostavno i puno puno tanjeg tijela. U principu mi 228 uopce ne djeluje kao dobar kvasac za skrlet jer bez obzira sto donekle ima intenzivnu aromu previse "oslabi" ionako slabo tijelo jednog skrleta.
Preporucam svakome ko moze neka eksperimentira sa usporedbom drvo inox jer ce naici na jako zanimljive rezultate. Mi smo do prije 4 godine znali dio rizlinga vinificirati u drvenom (akacijinom) sudu, a drugi dio u inoxu i taj rizling iz inoxa je uvijek bio dosta bolji od ovog iz suda. To samo pokazuje da nije svako vino za drvo.
 ;)

Odlican clanak Koshpa :thumb:
Dao mi je neke ideje, mozda cu experimentisati sa drvetom ali ne ove godine.
Nekada samo imali gomilu drvenih sudova li su propali zbog godina nekoriscenja, ostalo je samo jedno bure od 100 litara, taman za probe :whistle:

nov sam u forumu ali imam iskustva u pranju drvenih buradi najcesce traka ne izgori zbog prisustva isparljive kiselina ,a samim tim i manjkom kiseonika

Prerađivao sam neke prohromske posude koje sam imao , jednu od 80 l i jedna od 140l a nikad nisam video kako izgleda plivajući poklopac sem ovde na slikama proizvođača, da li neko može da mi pošalje sliku da mogu detaljnije da vidim da bih mogao da uradim kako treba. Da li između plivajućeg poklopca i zida kace( bureta) ima neki dihtung ili ulogu dihtunga peuzima parafinsko ulje. Koliki je razmak između zida i plivajućeg poklopca.Molim vas za brz odgovor jer sam već izmuljao grožđe i ovo moram da uradim dok ga ne otočim, a kod mene u Šapcu nemam gde da to vidim. Hvala unapred!!!

Izmedju plivajuceg poklopca i zida suda je razmak oko 5mm.Ne ide dihtung,tu se sipa ulje.

Plivajući poklopac izgleda kao obična tepsija, evo slika pa pogledaj

(http://www.minoxsrl.it/images/stories/varie/galleggiante-olio-max.jpg)

Sale ti je već odgovorio koje su dimenzije...

Znači vino i ulje su u kontaktu

Da ulje sprecava dodir kiseonika sa vinom.

Hvala puno!!!! Mnogo mi je pomoglo, poklopac moram da napravim od PVC-a jer ne moogu da iskombinujem od prohorma, nadam se da će biti dobro.

Gledaj da bude od polipropilena.Imas na netu firme koje prave burice od polipropilena za vino.Pogledaj kod njih mozda mozes da kupis samo plivajuci poklopac.

http://www.revistatrecegrados.com.ar/la-mejor-alternativa-al-uso-de-barricas-inserstave/

Dopada mi se inventivnost, ali barik je ipak bolji jer omogućuje mikrooksigenaciju vina u toku vrenja i tokom čuvanja vina. Sada postoje sitemi za mikrooksigenaciju koji se mogu kombinovati sa čipsom, kockama ili daskama kao iz linka. Na žalost ti noviji sistemi nisu široko dostupni kod nas.

pitaj za plivajuci poklopac od polipropilena
na www.termoplasika.rs

www.termoplastika.rs

Ove godine sam pravio vino od Muskant Hamburg grozdja. Vodi se kao stona sorta, mada se dobije jako lepo roze vino.
Posel treceg pretakanja, vino sam cuvao u inox buretu.

Moje pitanje je da li ima svrhe stavljati roze vina u drvena burad?
Takodje me zanima koji je minimalni period drzanja vina u buretu? Pitam ovo zato sto ukoliko pocnem da trosim vino iz drvenog bureta rizikujem oksidaciju.
Zanima me posle kod vremenskog perioda je uredu da ga prebacim u inox sa plutajucim poklopcem?

Ja bih tu preskocio drvenu burad, odmah u inox i miran si

U cemu je prednost drvenih buradi? Da li imaju uticaj na aromu, boju?
Ovde ne mislim samo na roze vina.

Roze od muskat hamubrga nije za hrastovo bure, treba da bude svež sa dobrim odnosom alkohola i kiselina, a to se menja u buretu.

Po meni glavna prednost drvenih buradi je mikrooksidacija, odnosno spora oksidacija zbog poroznosti hrasta. Kontrolisanom sporom oksidacijom vino može da se oblikuje u poželjnom smislu. Tanini postaju mekši, a dobija se na strukturi i kompleksnosti. Vino poprima miris i ukus tipično za vino koje je odležalo u hrastovim buradima, vanila, hrast i "smoke" ako je i koliko bure nagorelo. Boja se menja iz crvene ka bordo crvenoj. Vino se drži u hrastovim buradima uglavnom od 3 do 18 meseci, a u zavisnosti od želje vinara i prethodne eksploatacije bureta. Potpuno novi burići više ekstrahuju tanina nego ranije upotrebljeni, pa najčešće vinari kratko drže vino u novim buradima pa ih prebacuju u stara da ne bi "preterali" sa hrastom.

Smernice za barikiranje crvenih vina se odnose na dobar redox potencijal, nižu/kiseliju Ph vrednost, dovoljan nivo ukupnih kiselina i povoljan sadržaj fenolnih materija kao i dovoljno alkohola. Smernice za bela se odnose na dovoljno alkohola i ukupnih kiselina.

Danas se koriste zamene za bure u vidu hrastovih dasaka unutar inox posuda, hrastovih kocki ili čipsa. Kod dodavanja hrasta unutar inoxa izuzima se proces mikrooksidacije samim tim i njegovi pozitivni efekti.

Tri najviše korišćena hrasta za buriće su francuski, američki i balkanski hrast imaju različito dejstvo na vino i mogu se kombinovati.

Jedno pitanje za forumase sa iskustvom u pravljenju vina.

Recimo da na jesen zelim da kupim 400 kg crnog grozdja.
Nemam nista od buradi.
Odlucio sam da za sve faze koristim inox.

Ovako ide moja racunica a vi recite gde gresim i sta moze bolje.

Za 400 kg grozdja, treba mi posuda za vrenje i maceraciju koju ce ova masa da napuni do 4/5, znaci 500 kg.
Kada odlucim da zavrsim sa maceracijom, recimo kada se zavrsi burno vrenje, otocim samotok i mozda jedan deo presevine spojim.
To je sve zajedno neki 60-70% od ovih 400 kg. dakle nekih 250 - 280 litara.

Tu nastaje problem. Za tiho vrenje, a i kasnije za talozenje, sud treba napuniti skoro do vrha. Sad mi vise ovo bure od 500kg ne odgovara. Trebaju mi recimo dva inox-a od 150 l. U njima cu nastaviti proces.

Dakle za preradu 400Kg grozdja, trebaju mi tri posude, njih cu kombinovati i kod pretakanja, dok perem drugo bure.
1x500l
2x150l

Da li ovo ima smisla? I sta ako se desi da neko od ovih buradin (150l) ne mogu da napunim recimo vise od 80%, koje si posledice prisustva toiko kiseonika u tihom vrenju i pored vrenjace?

dovoljan ti je ovaj veći inox jer kod njega nema veze dokle je bure puno. Barem je takvo moje iskustvo i kolega s kojima radim  8:)

Nema vece dokle je bure puno kada se zavrsi vrenje i stavi PP, ali dok traje tiho vrenje, posle otakanje sire sa kljuka, bice otraznjenog dela.

Bice otpraznjenog dela,ali je vino posle burne fermentacije bogato sa CO2,a i tokom tihog vrenja se stvara CO2 pa to ne bi trebao biti problem.A i otpraznjeni prostor moze da se brani nekim inertnim gasom ili kesicom sa vinobranom koja visi u praznom prostoru.

To sa kesicom sam vec procitao negde.
Ispravi me ako gresim, usme se krpa, natopi rastvorenim vinobranom(u kom procentu?) i okaci sa unutrasnej strane poklopca

Trebaju mi nova burad za čuvanje rakije i hteo sam pre svega da kupim burad od inoxa jer ih svi hvale kao dobre za čuvanje rakije na duže staze. Sada kada sam malo pročešljao temu zapala su mi za oko ova polipropilenska burad, pre svega zbog cene jer jedno bure od 500 L od inoxa je jako skupo.

Koje su razlike između bureta od inoxa i bureta od polipropilena. Je l' je inox bolji za čuvanje rakije ili ne i zašto? Nameravam samo rakiju da čuvam.

Vidim da se vodila polemika o tome da li je polipropilen zaista bezbedan za čuvanje rakije i vina na duži vremenski period ali ništa konkretno nije rečeno sem par argumenata sa obe strane i par postova punih pseudonauke.

Ne bih da dajem više stotina evra za inox bure ako to isto može da mi završi pp bure za svega 100.

Pozdrav svima, imam jedno pitanje u vezi cuvanja (odlezavanja) vina u novo hrastovo bure zapr.100l, ovinjeno prema uputsvom.
Koliko dugo cuvati, da kazem prvu turu vina a da ne poprimi vino gorak ukus hrasta (mesec,dva...) Jel ima neko opsto pravilo oko toga
Hvala unapred

Ja sam ga drzao prvi put cirka 3 meseca.Sve je to relativno i zavisi od stepena napaljenosti bureta i onoga sta zelite. Posle drugog meseca izvadis litru , ostavis jedan dan da se smiri na sobnoj temperaturi, pa probas.Ukoliko nisi zadovoljan isto ponovis malo kasnije.Sve dok ne dobijes zeljeni intezitet arome.

I jos jednan fator je znacajan za brzinu ekstrakcije aroma iz bureta, a to je temperatura podruma u kome se nalazi bure.Sto je podrum hladniji to je izdvajanje aroma sporije.

Prečešljao sam forum na brzinu ali nisam našao nešto više o kratkoj hladnoj maceraciji belih muskatnih sorti. Ne mislim na ubacivanje boca sa ledom ili suvog leda već hlađenih sudova u kojima bi se nekoliko časova izvodila maceracija na T od 8-10 oC uz povremeno mešanje kljuka...Da li neko ima iskustva sa ovakvom opremom?