Sve o Vinu Forum

Koje doba godine je najbolje za sađenje vinograda?

@Pedja, dioda - najbolji pokrov za vinograd je trava i zatravljivanje! gola zemlja je najlosija opcija i najnekoloskiji nacin gospodarenja tlom. ti se cudis da cak preporucuju zatravljivanje vinograda..?? ??? najbolji i najkvalitetniji vinogradi na svijetu su zatravljeni, malcirani i zaoravana je biljna masa u zemlju sto utjece na pozitivan nacin u tlu u mnogim stvarima da sad ne objasnjavam jer mi se bas i neda..

@DarkoK - jesen ili proljece je najbolje za sadnju, 10. mjesec ili 3.-5. mjesec.

Vinograd se može saditi, kako reče Ivan ujesen ili u proleće. U čemu je razlika, odnosno prednosti i mane. Zasađeni vinograd ujesen obezbeđuje optimalnu prilagođenost novoj sredini zasađenih kalemova, adaptaciju, a samim tim i bolji prijem i rast nove loze. Koji je tu problem koji se najčešće javlja? Nemogućnost oprimalne pripreme zemljišta za sadnju, zbog samog doba godine. Ili jasnije ako ste izrigolovali(duboko oranje od60 do 80 santimetara dubine), i to zemljište tako pripremljeno preteralo proleće, leto i deo jeseni, treba dosta muke da se dovede u red i da se idealno zasadi. Izbor načina sadnje je vrlo bitan takođe, a u smislu, dali kopati jame ili ići na sadnju sa vodenim burgijama. Treći deo je optimalna zrelost kalema za sadnju, ili dilema dali koristiti jednogodac ili dvogodac, i mogućnost obezbeđenja tih istih kalemova ujesen. Znamo da je najbolji jednogodac, lepo ožiljen i sa pravilno sazrelim prstenom kalusa. Kalemari u zemlji, a i uvoznici obično tempiraju takav kalem da stigne za prolećnu sadnju.
Međutim da nebi bilo dileme, praksa je pokazala da dobro pripremljeno zemljište tokom jeseni i zime, omogućava, a pod uslovom da su prvoklasni kalemovi, prolećnom sadnjom skoro stoprocentni prijem. Prateći zadnjih godina, a i ranije, prijem kalemova na novo podignutim, zasađenim vinogradima u Krnjevu i okolini, a gde su za sadnju korišćeni kalemovi prve klase, prijem nigde nije bio ispod 98%.
U kratkim crtama kako treba raditi pri podizanju novog zasada vinograda, bez akcenta na sortiment, o kome se može dalje pisati:
- odabir parcele u smislu položaja(osunčanost), nadmorska visina,  hemijski satav zemljišta.
- korekcija i dezinfekcija zemljišta, ako je potrebno, posle analize.
- đubrenje pre rigolovanja stajskim i veštačkim đubrivima.
- rigolovanje ujesen, jednobrazdnim ili višebrazdnim plugovima najmanje dubine 60santimetra.
- prolećna priprema, ravnanje zemljišta, izbor pružanja pravca redova i obeležavanje.
- priprema kalemova za sadnju.
- sadnja, najbolje sa vodenim burgijama, uz dodatak đubriva, rastopljenog u vodi koja se koristi za vodene burgije.

Normalno za sve ove kratke crtice, nezaobilazne, može se ići  u detaljnu razradu, ali su ovo ipak polazne osnove.
Ipak sam pre, i preporučio bih prolećnu sadnju.
-

Peca je zaboravio da doda jednu stvarčicu.
Kalemovi koji se posade u jesen, krenu sa otvaranjem lisnih pupoljaka u proleće sledeće godine. Na taj način odmah vidite koji se kalem nije primio i imate vremena da ga zamenite novim. Tako su svi kalemovi u vinogradu ujednačena starosti. Dok, kod prolećne sadnje morate da sačekate do jeseni, ili proleća sledeće godine. I to se može rešiti popunjavanjem sa dvogodišnjim kalemovima.
Ako je prijem kalemova preko 95%, onda je prolećna sadnja ipak praktičnija zbog dobre pripreme zemljišta.

šta podrazumeva priprema zemljišta za sadnju vinove loze?

mnogo toga, ovisi o tipu zemljista ali obavezne su ove radnje, rigolanje na 60-80 cm, meliorativna gnojidba stajskim gnojem i ako treba umjetnim, dodavanje vapnenca ako treba podici pH tla, za vinograd su najbolja tla sa 6-7,5 pH, ja bih rekao da je 6,5 idealno, dakle blago kiselo. naravno, ovo sve se radi poslije prethodne analize tla da se tocno vidi kako i sto bi trebalo popraviti i cime najbolje. zatim oranje, tanjuranje prije sadnje, niveliranje terena ako je potrebno, izvodenje drenaze.. to su neke od opcija ako je potrebno ali bitno je kvalitetno rigolanje i gnojidba kvalitetnim zrelim stajskim gnojem kojeg je dobro spustiti i u dublje slojeve tla, od 30-60 cm i drugi dio povrsinski zaorati.

Koliko novaca treba za zasad 1 ha vinograda pocev od pocetka i sa celokupnom procedurom? Koja firma to radi po sistemu kljuc u ruke? Koliko kosta odrzavanje 1ha vinograda godisnje? Koji su to troskovi? Koliko se moze dobiti grozdja druge, trece godine...? Moze li neko da napravi tu ekonomsku analizu? 

Ja baš nisam merodavan da dam ekonomsku analizu, ali bezbroj je faktora koji utiču i mogu uticati na prinose, tako da je teško reći kakvi prinosi mogu biti druge, treće,... godine. Sve zavisi, pretpostavljam od lokacije na kojoj se nalazi vinograd, od  kvaliteta zemljišta, od navodnjavanja, od vremenski uslova,...
Ono što bih ja možda i prepustio da neko drugi  radi u mom vinogradu, koji uzgred budi rečeno nemam :'(, bilo bi to da pripremi zemljište za sadnju vinove loze, i to naravno uz nadgledanje i savete stručnog lica i moje nadgedanje (bez stručne pomoći).
Ono što nikako ne bih dozvolo da drugi radi je sadnja vinove loze. To je sam pošetak stvaranja nečeg što je i umetnost, tako da bih to sam radio, uz naravno pomoć prijatelja i stručnog lica
Možda i nisam u pravu, ali to je moj stav. :)

Odgovor za Darko K: To je zanimljivo. Mislim da nisam do sada uspeo da u svojoj glavi shvatim svakog korisnika ovog sajta i da ga memorisem kao posebnu individuuu, ali moze biti da ces posle diode administratora sa kojim sam se malo dopisivao, ti biti prvi koga cu memorisati kao korisnika kome je bitno ovo sto sam stavio u zagradu. (Ono što nikako ne bih dozvolio da drugi radi je sadnja vinove loze. To je sam pošetak stvaranja nečeg što je i umetnost, tako da bih to sam radio, uz naravno pomoć prijatelja i stručnog lica). Koji vinograd ti odrzavas ako nije tvoj? Koliko vremena i radnih sati provedes u njemu? Na kojim poslovima? I kada to stignes? Cime se bavis? Da li vinograd odrzavas u slobodno vreme ili ti je to posao? Da li od toga zivis?
Moje pitanje je: kako sam i uz pomoc prijatelja zasaditi 12ha vinograda sa grozdjem za vino? Ja toliko prijatelja nemam. I sta sa tim kada dodje na pun rod? I ima li to smisla? Koliki je vinski podrum potreban za to? I koja tehnologija? Korisnik CIP (tj moja malenkost) ce se pojaviti sa novim idejama i sa novim licnim sajtom koji ce malo reklamirati moje vino, sa kojim ce se potruditi da pokusa da kaze nesto vise o ...  i nesto o ... raznim zivotnim temama...i koji ce reklamirati uopsteno vino kroz istoriju.. ista mi jops padne na pamet. Na mom sajtu ce postojati i link ka www.sveovinu.com  ako mi administrator to ne zabrani. Moj sajt nece biti tipa forum i zato nece imati toliko posetilaca i korisnika ali se nadam da ce imati vinski promotivni karakter. 
To nece biti sajt dimenziono ni priblizno kao www.sveovinu.com  vec sasvim mali, licni , po mojoj zelji i zelji mojih prijatelja. Naravno bicu zahvalan svakom ko pokusa da doprinese boljitku tog sajta i ko bude dao neki doprinos tome. Ponavljam da to nece biti sajt tipa foruma kao nas sajt www.sveovinu.com.

Cip ako sam te dobro razumeo ti planiras da sadis 12 ha vinograda?
Uh, kada pomislim koliko je to blago mi se zavrti u glavi  :scr:
Na tvoja pitanja ce najbolje odgovore dati Pedja ali je trenutno zauzet sa preradom grozdja ili Ivan koji se takodje profesionalno bavi vinarstvom. Tu je i Peca koji zna sve zivo tako da ce i on sigurno dati svoju racunicu  ;)
Strpi se malo dok se neko od njih pojavi na forumu pa ces dobiti neke odgovore...

Sto se tvog sajta tice naravno da nemam nista protiv da stavis link ka ovom forumu, reklama ne moze da skodi  ;D
Ubacicu i ja tvoj banner, javi se kada to sve odradis pa cemo iskombinovati nesto..

za jedan hektar vinograda treba uloziti oko 17000 evra za prve tri godine, drzava regresira u toj proizvodnji kalemove u potpunosti, stubove i zicu za spalir u iznosu od 50% a sve ostale radove moras sam isfinansirati

ne znam kakva je situacija i cijene kod vas u Srbiji posto sam ja iz RH, iz okolice Zagreba tocnije u Popovaci, mjestu na obroncima Moslavacke gore u sredisnjoj RH. ja sam 2003. kupio 3,86 ha zemlje na vrhu brda sa blagim padom na oko 200 m n.m. i na kojoj je oko 1 ha bio pod sumom i iskrcili smo ga i doveli do tla pogodnog za vinograd, danas se taj dio pokazao kao najbolji dio vinograda i tamo mi je bas zasaden chardonnay. nijedna firma ti to ne radi po sistemu kljuc u ruke, to postoji jedino vani u razvijenijim zemljama, znam da postoji u Italiji, Francuskoj, SADu.. zemlju sam platio 20 000 eura, troskovi krcenja 1 ha sume, vadenja panjeva i korijena, rigolanje, meliorativna gnojidba, oranje, tanjuranje, nivelaciija terena itd. me kostalo jos oko 20 000 eura. 2005. sam posadio oko 19 000 trsova sto je oko 1,5 eura/trs, dakle oko 30 000 eura. armatura (stupovi, zica koje imam preko 100 km, drveni kolcici za trsove, spaneri, distanceri itd. me kostalo oko 25 000 eura), kupio sam 2006. novi vinogradarski traktor Carraro Agriplus 85 F, atomizer 300 l i traktorsku frezu sa hidraulicnim pomakom u stranu sto me doslo oko 30 000 eura. 2007. sam kupio nove roto drljace sto me kostalo oko 3 000 eura. svi radovi u vinogradu od kada ga imam, dakle zadnje 4 godine su me sigurno kostali jos oko 20 000 eura jer dosta radimo rucno i opcenito puno radim u vinogradu, sto manje strojevima osim vecih zahvata kao obrada tla i prskanje sto nisam niti racunao, dakle tome jos treba zbrojiti naftu, sredstva za prskanje, vodu sto je godisnje zasigurno jos oko 5-8 000 eura.. sada radim podrum velicine oko 120 m2 dubine 4 m, cijeli pod zemljom sa gospodarskom zgradom iznad velicine 70 m2 i koji je skoro pri kraju sto me kosta jos oko 60 000 eura. kupio sam ove godine nove inox bacve, 3x3200 l, 4x4000 l, vinifikator za crno grozde od 3000 l, muljacu/ruljacu, pneumatsku presu Skrlj 2 tone, pumpe, sto me ukupno dode jos oko 50 000 eura. ovih dana kupujem i cijeli sustav za hladenje i inertni plin sto me dode jos oko 15 000 eura. planiram do slijedece sezone kupiti traktorske roto drljace na ticalo izmedu redova od Rinieria (7 000 eura), napraviti prikolicu za grozde (oko 2 000 eura), kupiti plug za odoravanje i naoravanje (oko 3 000 eura). ja godisnje racunam da potrosim na sve radnje oko vinograda i place za ljude oko 10 000 eura. meni se doduse smanjuje iznos za naftu za traktor i zastitina sredstva posto prskam samo 2-4 x godisnje ali zato mnogo radimo rucno, prakticki od rezidbe u 2. mjesecu do berbe u 10. mjesecu, upravo ovaj vikend zavrsavam sa branjem, ostalo mi jos oko 1,5 ha. i da, jos kupujem nove drvene barrique bacve od 500 l, nekih 10-15 komada sto me kosta jos oko 8 000 eura. a nemam jos niti punilicu, cepilicu, etiketirku a sve to planiram kupiti u sljedecih 1-2 godine, a da ne racunam jos potrosni i sastavni materijal kao npr. boce, dizajniranje i stampanje etikete, cepove.. sve to moras imati ako zelis kvalitetnu i profesionalnu proizvodnju! najteze je poceti od nule kao sto sam ja, cak i sa znanjem koje imam bilo je mnogo muke i problema, pogotovo onih neocekivanih koje moras doslovce trenutno rjesavati i izdvojiti za njih odredene novce, nema tu stednje. tako da bez znanja, bez zemljista i bez najmanje 1-2 milijuna eura mislim da sa 12 ha nemas sta traziti.. vjerojatno su cijene kod vas u Srbiji malo nize nego kod nas u RH i vjerojatno nije tako ni velika ponuda sve te silne opreme tako da bi se morao uglavnom orjentirati na uvoz sto je naravno jos dodatni trosak.. ako nikako nisi siguran da to mozes isfinancirati nikako ti ne bih preporucio sadnju tako velike povrsine, pogotovo ne odjednom! eto ovo je moja ekonomska situacija i realno stanje stvari pa ti sad racunaj koliko to sve kosta, ako sam nesto zaboravio nabrojati, tu sam pa pitaj, pozdrav.

ps. recimo da u punom rodu dobijes oko 10 tona grozda/ha, racunaj da u 1. godini dobijes tek gdje koji grozdic koji ja osobno skidam da se sto bolje razvije trs, u 2. ocekuj 1-3 grozda po trsu ali to nije pravo mjerilo i nije na svakom trsu nego tek od 3. god. mozes racunati na prvu relativno vecu berbu, ja sam osobno prvu berbu imao prosle godine i dobio sam oko 1,8 t/ha, ukupno oko 5 t/3 ha, ove godine je to duplo vise, oko 10 t a sljedece bi trebala biti prva prava berba sa oko 8 t/ha.

Cip, u prethodnom postu napisao si 1 ha, a ne 12. To je već ozbiljan posao, tako da ti želim mnogo uspeha :thumb:

Kao što sam napisao, nemam vinograd. Kupujem grožđe, ali planiram da ga zasadim. Imam 2 ha i planiram da na proleće zasadim vinograd.
Što se tiče onog pitanja, gde i šta radim, mislim da ovo nije mesto da pišem o tome da ne ispadne reklama za firmu u kojoj radim, s obzirom da je firma poznata u zrmlji a i u svetu.

Zahvaljujem Darku K Na odgovoru. Shvatio sam da ce se tek od sledece godine amaterski baviti vinogradom jer ima stalan posao. Zahvaljujem i Ivanu koji mi je dao veoma iscrpan finansijski izvestaj. Ja cu pokusati da te iznose prevedem na cene u Srbiji, jer su neke sigurno nize a neke su i iste (npr.masine). Molio bih Ivana da napise i sta finansijki ocekuje od 8t/ha grozdja i koliko ce to biti flasa vina?  Da li moze i po kojoj ceni da svo to vino proda?

Zahvaljujem i Darku na odgovoru. Dobro je imati toliko para za ulaganje u vinograd. Moram izraziti divljenje Ivanu koji je toliko hrabar i toliko investira u 3.9ha vinograda. Voleo bih da mi kaze da li je uzimao neki kredit za tu investiciju? Najlepsi odgovor bi bio da je to zarada od prethodnog vinograda. Ili je to investicija od ustedjevine? Mozda je pitanje indiskretno tako da se necu ljutiti i ako ne dobijem odgovor. Hvala na razumevanju. Ja za sada nemam vinograd ali razmisljam o njemu. Vino pravim od grozdja koje kupim od jednog svog prijatelja.

@cip - ako zelis kvalitetu onda ona i kosta i treba je adekvatno platiti jer ja uglavnom kupujem samo vrlo kvalitetnu robu i opremu jer ce mi to sigurno duze trajati a i neke jeftinije stvari bas i nisu tako jeftine a razlika u kvaliteti je velika. pardon, krivo sam napisao, ocekujem oko 10 t/ha jer imam oko 19 000 loza i planiram prinose oko 1,5 kg/trsu sto iznosi ukupno oko 30 tona grozda godisnje i preradom se moze dobiti oko 22-23 000 l zbilja vrhunskog vina. za pocetak racunam da bocu od 0,75 l prodam po 4 eura (sto sam ove godine vec i prodavao) pa ti to za oko 30 000 boca iznosi oko 120 000 eura, da mi ostane samo 1/3 to je oko 40 000 eura godisnje u pocetku a sa time bih mogao baratiti i dalje se razvijati bez problema. kod nas u RH postoji HBOR - hrvatska banka za obnovu i razvoj preko koje se mogu dobiti izvrsni krediti na 12 godine sa 2 godine poceka sa kamatom od 4% godisnje sto je zbilja jako malo. kod njih imam 2 kredita ukupne vrijednosti oko 300 000 eura. takoder sam dobio poticaje koji kod nas postoji na drzavnoj, zupanijskoj i opcinskoj razini a ukupno je to bilo oko 35 000 eura, dobivam godisnji poticaj od ministarstva poljoprivrede u iznosu oko 1 500 eura. takoder postoji model kapitalnih ulaganja gdje mozes traziti povrat sredstava od 30-40% ukupne investicije! tako da se to kod nas isplati samo ipak trebas imati dovoljno novaca za pocetak jer svi ovi krediti i poticaji se isplacuju naknadno a ne unaprijed, tako da moras prvo imati svoje novce za uloziti i platiti to sve a zatim nakon 1-3 godine dobijes odredeni povrat od drzave. imamo dosta drzavnih poticaja za razno razne uzgoje, odrzavanje i investicije i trenutno sam predao papire na natjecaj za jos 2 poticaja ukupne vrijednosti oko 20 000 eura, pa cemo vidjeti da li ce proci..

S obzirom da se Ivan profesionalno bavi proizvodnjom vina, želim pitati na koji način štiti vinograd od grada?

DarkoK, ne razumijem sto znaci "grad" u ovom kontekstu..?? :scr:

Vremenska nepogoda, led,...

aha, led, tuca, sad mi je jasnije. :doh: ne stitim nikako makar je ova godina kod nas bila posebno luda i bilo je tuce svugdje okolo po hrvatskoj samo kod mene nije bilo! 8) ali ove godine sam osigurao cijeli vinograd, kostalo me oko 3 000 eura s time da mi 50% subvencionira drzava i zupanija a 50% ja sam. moj vinograd je na vrhu brda, na oko 200 m n.m. i okruzen je sumama tako da tuce bas i nema a i kise je manje nego drugdje.

Pitao sam ovo jer dok sam putovao kroz Francusku video sam vinograde preko kojih je prebačena mreža koja šriti vinograd od leda a propušta kišu i Sunčevu svetlost.

mreze su dobre ali i relativno skupe, za 1 ha kosta oko 10 000 eura! sve ti je to rizik.. :whistle:

Da li je moguće da treba toliko novca za samo 1ha!? Nisam se raspitivao koliko koštaju stubovi, žica,... ali zar je moguće da je toliko skupo?

Da se nebi mnogo mučio evo ti smernice pa izračunaj sam koliko ti je novca potrebno za 1ha vinograda.
- ravnanje, čišćenje, krčenje (ako ima potrebe)
-stajsko đubrivo oko 50000 kg po 1ha (17 prikolice jednoosovinske)
-predsetveno đubrivo 15:15:15, 2kg po ari
-jesenje rigolovanje ne ispod  60cm dubine
-prolećno ravnanje i usitnjavanje zemljišta za sadnju
-sadnja (najbolje vodenim sadiljkama), ovo možeš sa svojom radnom snagom, 1ha se može posaditi za 2,5 dana
-podporni kočići za svaku lozu do pristizanja na špalir
-betonski, ili stubovi od  drugog materijala. Tu sam preračunaj potreban broj, po sistemu broj redova pa razmak 5metra stub od stuba.
-žica pocinkovana debljine od 2,8 do 3,2 prečnik, pa pet redova po visini, puta koliko ide metara u jedan kilogram pa dobijene kilograme puta cena.
- nemoj da zaboraviš da obračunaš broj potrebnih radnika za postvljanje stubova i razvlačenje žice.
- kalemove nisam namerno pomenuo jer agencija koja vrši plasman kalemova te finansira sto posto do uplate države, tako da neulažeš tvoj novac pa da ti oni vraćaju.
Po sadnji prijemu kalemova komisija izađe na licu mesta, sagleda realno stanje i da anlog za uplatu utrošenih kalemova kod tebe.
-ostaje da umanjiš 50 posto od uloženih sredstava za stubove i žicu, ali to je tek u drugoj godini po sadnji.
- nisam naveo mere i sredstva zaštite vinograd koga podižeš u periodu dok ne počne da rađa, kao i eventualno zalivanje, ali je sve to parcijalno i neodnosi neka velika sredstva.
Jedno pravilo se pokazalo tačno a to je: da vinograd od roda u trećoj godini, ako ide sve kako treba, plati svojim rodom sva sredstva prihrane i zaštite kao i radnu snagu, odnosno utrošena sredstva za rad.

Jednu i to vrlo važnu stvar treba rešiti pre podizanja vinograda a to je:
-Zašto se podiže vinograd?
-Mogućnost plasmana grožđa ili vina?
-Sortiment saobražen sa mikro, makro klimatskim uslovima,
-Predviđene sorte kao rezultat gornje procene!
- I dali predviđenih  sorata ima za tu godinu i dali ih država finansira?

peca ja sam dao svoj cijenik i financijski plan za vinograd i sve sto je potrebno oko toga. sve je to ok ali vidim da ovdje nisi uracunao mehanizaciju (traktor, prikljucke, prikolice..) a i kasnije dio koji se tice vinarstva, dakle podrum, bacve, cijelokupna podrumska oprema (prese, muljace, pumpe..), to je jos najmanje toliko koliko kosta podizanje 2 ha vinograda.. naravno, govorim o novoj i visoko kvalitetnoj opremi koja logicno i kosta nesto vise.

Ja sam zato u startu i napiso zašto se podiže vinograd, i naveo operacije i materijal za podizanje vinograda. Cene su različite za radove a u zavisnosti od regiona pa i zemlje. Zato je najbolje da svako u svojim uslovima uradi kalkulacije podizanja i nege vinograda do punog roda i dobiće jasnu sliku. Mehanizacija, vinarsko-podrumarska oprema to je druga tema, šta ako neko ima obezbeđen plasman tog grožđa pa ga neinteresuje proizvodnja vina.

Peca50 ili Dioda: Putanje je kako prepoznati vino koje je prirodno tj. dobijeno od grozdja?  :scr:Jedan moj prijatelj zastupa sledecu tezu: ;) Ako ostavim flasirano vino A u lose zatvorenoj flasi  ono se posle 6 meseci pretvori u sirce. To je siguran znak da je to prirodno vino. :doh:
Moje pitanje je : da li je to tacno? ???
Ako sam dobro sumporisao vino da li ce se i sa njim desiti isto u istim uslovima? :scr:
Moje drugo pitanje: Kako da napravim vinsko sirce? :scr:

 

Vino dobijeno od velikog dodatka šećera je prazno na ukusu, prazno na mirisu, aromi i bukeu.
Kišeljenje vina nema veze sa prirodnošću proizvodnje već isključivo od pravilne proizvodnje, nege i čuvanja.
U razgovorima sa prijateljima često idem na upoređenje vino-mleko; Ako tvoj prijatelj se aljkavo odnosi prema vinu njemu će se sve ukvariti, pa i on. Osetljivost vina je ista kao i mleka, dovoljan je jedan naoko nevažan propust pa će se pokvariti. Nepostoji čarobna formula ili čarobni prašak koji će eliminisati rizike kvarenja i promena na vinu, već postoji samo i samo pravilan postupak proizvodnje, nege i čuvanja, iii tu nema improvizacije i odstupanja.

I odgovor za tvoje vino: Ako si proizveo vino od zdravog i kvaliteno sazrelog grožđa, ako si se pridržavao upustva o načinu prerade i čistoći sudova, pritom primenjujući i nužne mere hemiske zaštite (npr. sumporisanje), tvoje vino u dobro zatvorenim sudovima i punim neće se pokvariti.
Kad se flašira vino mora biti sazrelo, stabilizovano, i ajd da kažem dovoljno odležalo, flaše moraju biti čiste i suve i propisno zatvorene da nemože ući vazduh kroz zapušač. E takvo vino se neće ukiseliti.

Evo ti link, pisalo se o tome...

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=109.0

ima vec napravljenih analiza.ako mislite ozbiljno da radite 20-25000 evra je neki optimum.do trece godine prinosi su zanemarljivi.od 4 godine moze se govoriti o prinosu

evropska unija ima vina to jest grozdja u izobilju tako da idu cak dotle da  subvencionisu unistavanje vinograda, u pojedinim regionima postoji zabrana za podizanje novih zasada vinograda osim ako mozes da im objasnis da ces uspeti to svoje vino da plasiras na lokalnom nivou u obliznjim hotelima, rest. i sl.(Registrovani proizvodjaci koji moraju da prijave promenu kulture). Srbija ,hrvatska itd imaju nameru da udju u eu   to jest trude se svim silama , kao objasniti stav nasih vlada koje pokusavaju da subvencionisu vinogradarstvo i to posebno u zadnjih dve -tri godine iako znaju da je trenutno vino nerentabilno. i gde sebe vide ljudi poput ivana kada ulazu stotine hiljada evra u vinograd. da me ne shvati neko pogresno i ja imam nameru da svoje vocnjake obogatim jednim vinogradom i mogu vam reci da se divim ivanu na hrabrosti jer podici 300 hiljada evra kredita da bi usao u posao sa proizvodnjom vina nije mala stvar . meni budzet nije ni blizu toga tago tako da mi se vise svidja pecin proracun :thumb: ivane nisi nista uradio lose i ja bih tako i sve je OK i to veliko  (kad bih imao tolko na gomili)
sta ce biti kada dodje eu  dali cemo i mi dobiti subvencije da te iste unistavamo?  dobro mi to radimo tako od uvek  :scr:

Svaka zemlja, pre ulaska, u EU pravi "popis" svoje imovine, pa tako i Srbija. Prema vinogradarskom katastru (iz pitaj Boga koje godine), Srbija ima oko 70 000 hektara pod zasadom vinove loze. U praksi, to je oko 45 000. (pitanje je šta je i sa tim, koliko ima odgovarajućeg sortimenta, i kako se obrađuje).
Zbog toga Ministarstvo Polj. subvencioniše podizanje vinograda, a na proleće 2009. se pristupa izradi novog vinogradarskog katastra.
Sve u cilju ispunjenja kvote od 70 000 hektara.

to verovatno nece ispuniti i recimo ima 50 000 sta ce biti posle?  znaci li to da ce biti ogranicenja recimo zbog pritiska od EU. da ce nas kontigent uvek iznositi tih 50 000 na primer. i oni koji budu zeleli da sade vinograd imace ogranicenja , kao u nekim zemljama EU sada.

Cilj je da se, do ulaska u EU, što više približimo toj kvoti. Posle zvaničnog ulaska, primenjivaće se Zakoni EU, a to znači, da ćemo rađati mečku, svaki put kad budemo želeli da nešto posadimo.
To je realnost.

Hristos se rodi!
Pre svega zelim da pohvalim Vas forum koji je odlican.
Na prolece zelim da posadim u vocnjaku neko stono grozdje, tacnije interspecijes stone sorte (Moldova, Ljana), zanima koliki razmak moram ostaviti od reda voca (u pitanju su jabuke na srednje bujnoj podlozi), kao i koliki razmak izmedju redova. Posto mi nije ostalo puno prostora u vocnjaku zelim da ga sto bolje iskoristim pa me zanima koje je minimalno rastojanje izmedju redova, kao i taj razmak od reda jabuka. Sto se tice mehanizacije za grozdje ne bih koristo traktor, mozda samo motornu kopacicu i naravno motiku  :). Nebi bilo lose ako neko ima ove sorte (Moldova, Ljana) da napise nesto o njima, ili da preporuci jos neke  ;D. Iako sam vec dosadio sa pitanjima postavilju jos jedno, koliko orijentaciono moze da se dobije grozdja od tih 280-300 cokota i kakva je cena tog grozdja. Hvala.

 
Zaista se rodi!
Pored dosta poznatih i već afirmisanih, kao i tradicionalnih stonih sorata, u zadnje vreme se preporučuje za okućnice sadnja novih sorata stonog grožđa nazvanih interspecijes, a koje zahtevaju minimalnu, ili nikakvu zaštitu, jer se išlo na selekcionisanu otpornost tako da su proizvedene i za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivičnim bolestima. U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti različitih epoha sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte Lasta, Ljana, Moldova, Strašenski, Muscat de st. Vallier

LASTA - prva jugoslovenska stona sorta otporna na plamenjaču. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i Muskat Hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grožđa, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujednačene po veličini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grožđe može da se čuva na čokotu do prvih mrazeva pri čemu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili čardakliji.

LJANA - novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (početak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, oidium i sivu trulež grožđa. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Takođe može dugo da se čuva na čokotu bez promene kvaliteta grožđa.

MOLDOVA vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.

STRAŠENSKI - moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za čardaklije i pergole. Sazreva rano (početak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

MUSCAT DE ST. VALLIER - jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veličine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na peronosporu, a srednje otporna na oidium i sivu plesan.

Pored opisanih postoje i druge, vrlo interesantne novostvorene stone sorte, kao što su: Terez, Peleškei muskat, Veirul 59.

Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.

 izvor: deo preuzet od poljoprivreda info autorke prof. dr. Nade Korać, polj. fakultet Novi Sad


- nije mi jasno dali misliš da lozu sadiš između redova jabuka, ili pored postojećeg jabukara?

Ne izmedju redova jabuka vec u preostalom delu vocnjaka tj. pored jabuka.

     Imao sam a i dalje imam u planu da zasadim 1ha pod vinogradom naredne godine na prolece, ali me ova kriza malo pokolebala, vec je smanjena plata i meni i zeni a i plasim se da necu moci pored trenutnog posla (koji za sada ne bih nikako zapostavljao) da obradjujem 1ha vinograda? Jedno od mojih pitanja bi bilo ako na primer sadnja jednog hektara kosta oko 17 hiljada evra, koliko bih dobio od drzave i da li su to bespovratna sredstva ili ti drzava da pare pa si ti u obavezi da to vratis kroz par godina?
     Parcela na kojoj planiram da zasadim vinograd nalazi se na oko 380m nadmorske visine, koje bi tu vinske sorte najbolje uspevale, u pitanju je okolina Nisa. Mozda je to malo veca nadmorska visina, pa o crnim sortama mozda ne bih mogao ni da razmisljam? ???

   
     E sad, imam pitanje i za jednu manju parcelu, koju cu 99% da zasadim. Ta parcela je okruzena vinogradima, ali onim malim od 2-5 ara, neki se obradjuju neki ne, to je deo u kome svi u selu imaju po neki mali vinograd, ja bih tu mogao od familije da ukrupnim malo posed pa da dobijem nekih 13-16 ari za neke svoje potrebe i za svoju "dusu". Prvo bih trebao da iskrcim postojece cokote. Da li moram posle da cekam 2-3 godine da se zemlja "odmori" pa da tek onda sadim kvalitetan zasad? Kolika je tu opasnost od bolesti, tj. da iz nekog susednog manjeg vinograda koji se ne obradjuje predje bolest i zarazi moj vinograd? S obzirom da bi se kasnije taj vinograd vise obradjivao rucno, odnosno motokultivatorom koje bi rastojanje moglo da bude izmedju cokota i redova a da ne izgubim na kvalitetu grozdja? I ponovo pitanje na koje vinske sorte mogu da se oslonim, nadmorska visina je i ovde oko 370-380m. Licno bih voleo vise da proizvodim crno vino ali ne po svaku cenu, pre svega bih hteo da imam prvu klasu grozdja, da moze lepo da sazri... Covek iz ministarstva (za vnogradarstvo) u Nisu mi je preporucio crni burgundac i poneki cokot game (kao bojadiser), pricali smo vise informativno, a bele vinske sorte nismo pominjali.

    Sta ciniti?  :scr: ??? :scr:

Što se tiče sadnje, može "besplatno" preko Bojoni-ja (ako si poljoprivredni osiguranik) koji daje sertifikovane kalemove a ministarstvo ove godine plaća čini mi se 200 din. po sadnici. Znači ti napraviš ugovor sa Bojoni-jem, oni ti posade vinograd, s tim što je tvoja obaveza da adekvatno pripremiš zemljište. Kad dobiješ pare od ministarstva isplatiš Bojoni-ju njegov deo i još ti ostane nešto za stubove, žicu...

Ivane, pošto je sve to, o čemu pričaš, u okolini Niša, najbolje će biti da te posavetuju lokalni stručnjaci.
Obrati se Centru za vinogradarstvo u Nišu. Mladi su, dobri stručnjaci i hoće da pomognu.

Tel:   018 / 541 - 128
Mail:  centarvv@bankerinter.net

Pedja, razgovarao sam sa covekom iz Centra za vinogradarstvo i vinarstvo pre mesec dana, i on mi je reko da nije strasno to sto je nadmorska visina 380 metara, ali bih mozda bilo dobro da izbegnem sorte poput vranca, cabernea jer one kasnije stizu pa moze se desiti da ne dostignu punu zrelost ako jesen bude hladnija.
On mi je i preporucio crni burgundac, jer sam ja pre svega bio zainteresovan za obojene sorte. Mene plasi da "zagazim" sa hektarom, ne zbog posla i obaveza koje trazi vinograd, vec iz straha ako se promasi "teroir" ako se promasi sortiment... U tom kraju ja bih bio prvi koji je zasadio toliki vinograd.
A jel postoji neka mogucnost da se dovede neki bolji enolog, da osmotri teren, "omirise" zemlju, okolinu, naravno ja pre toga bih uradio analizu zemljista, pa da iznese svoj sud vredi li tu nesto saditi i sta?

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_vinograd.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_vinograd.jpg)

Ivane, Vesna-direktorka Centra i (mislim da se zove) Dejan, su zaista dobri stručnjaci. Diplomirali su vinogradarstvo na Polj. fakultetu u Zemunu, u stalnom su kontaktu sa svojom katedrom i rade dosta vinogradarskih projekata za Ministarstvo poljoprivrede. Na proleće će voditi projekat vinogradarskog katastra na nivou Srbije.
Zaista mislim da su vrlo kompetentni, naročito za niški region.
Pokušaj da ih ponovo kontaktiraš, da odeš lično i da im sve detaljno objasniš. Pozovi se na mene. Peđa iz Vršca, menadžer projekta "Gudurički vinogradi".  Ili, ako želiš, mogu ja da ih nazovem, i da te najavim na razgovor.

Pedja, puno hvala, imena koja si naveo nisam kontaktirao, ja sam razgovarao sa Milosom Risticem, ali kontaktiracu i ove ljude, u svakom slucaju jos jednom puno hvala!!!

Nema ne čemu Ivane, ovde smo da jedni drugima pomognemo koliko možemo. 
I Miloš je sasvim ok, slobodno ga kontaktiraj opet.

Pedja, bio sam do Vesne i Milosa, bas smo se fino ispricali i dosta toga dgovorili. U martu, aprilu izaci ce na parcelu da je "osmotre" a po mojim opisima predlozili su mi ipak caberne, ali to cemo detaljno videti kad izadju na licu mesta i kad dobijem rezultate analize zemljista. Oni misle da tih 370-380m nadmorske visine nece biti neki problem za caberne...

Rekli su mi i to da mogu da se oslonim na njih oko saveta pa nece biti ni neki veliki problem to sto nemam iskustva, bitna je dobra volja. Imam u planu kasnije i proizvodnju vrhunskog vina za sta opet stoje na raspolaganju, pre svega Vesna jer je ona enolog. Imao bih imao oko 4-5000 boca sa 1 hektara (oko 8 tona grozdja, 50-60% kad se pretvori u vino to bi bilo to), a da li moze od toga da se skromno zivi, videcemo?

Posto sad razmisljam dosta unapred, a i moram jer kad krenem onda nema nazad, malo me brinu prostorije i finansijska sredstva oko ulaganja u proizvodnju vina. Moj neki plan je da ne sirim proizvodnju vec iz godine u godinu da radim na kvalitetu. Imam odlican poluukopan podrum (22 kvadratnih metara) gde planiram fermentaciju i cuvanje vina i odmah pored jedan manji isto poluukopan od 6 kvadratnih metra koji bi mi sluzio za neko odlezavanje, a koji bih i klimatizovao nekim podrumskim klimatizerom. Prostorije za cuvanje opreme nisu mi problem. Da li bi to bilo dovoljno za preradu 8 tona grozdja ili da vec sada razmisljam i o kopanju novog podruma ili prepravku nekih drugih prostorija, mada bih voleo da izbegnem te troskove? Ovo pitam cisto informativno, jer sam malo sad nestrpljiv, ali Boze zdravlje da zasadim vinograd pa cu onda sa enologom da razradim detaljno plan, bilo mo je glupo juce da "davim" vesnu sa ovim stvarima kad jos uvek nemam ni zasadjen vinograd.  :whistle: :scr:

Ovo sam danas slikao, pošto nemam još ni jednu fotografiju u vinogradu zimi.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/20/20_1457.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=20_1457.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/20/20_2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=20_2.jpg)

Mozda je glupo pitanje ali ipak cu pitati.  :) Da li od ovih interspecijes sorti moze da se pravi vino? Npr. od Moldove?

Ja ne znam odgovor na pitanje Mtake.  ??? Ali mi se cini da i ako moze da se pravi vino   :doh:  ono nece biti dobrog kvalitetea.  :-\ Ukoliko nisam u pravu svi ce proizvodjaci preci na gajenje ovih sorti koje su lakse za odrzavanje.  :whistle:

Kao što u samom textu piše, to su stone sorte od kojih možeš dobiti samo vino kvaliteta "stono". To je najniža klasa u kvalitetima vina (stono, kvalitetno, vrhunsko). Čast izuzetcima, po meni je Muskat Hamburg (pošto se svrstava u stone sorte), dobar kako na stolu tako i u flaši.

Pozdrav svim vinogradarima,amaterima i profesionalcima na forumu.
Sajt je prva liga,sve pohvale.Vec duze vreme pratim desavanja na sajtu i uocio sam da vlada razumevanje i strpljivost u resavanju amaterskih problema nas pocetnika.Naravno u pocetnike-amatere smatram i sebe.Iz tog razloga sam i resio da se registrujem na ovaj izvanredni sajt o vinogradarstvu.
A sada u kratkim crtama nesto o meni i mom vinogradu.Iz Zajecara sam a imam vinograd od nekih 26 ari u selu Tabakovac tridesetak kilometara od Zajecara.Zasadjen je aprila 2004.godine i od sorti imam italijanski rizling 60%,sardonea 20% i smederevke 20%.Od crnih sorti imam frankovku,vranac i game bojadiser.Pored ovoga imam jos i nesto malo hamburga,demir kapije,beogradsku ranu i dr.Sve u svemu oko 720 cokota vinove loze.
Prskanje,freziranje,djubrenje sve sam radim,dok za rezidbu placam coveka koji se iole razume dobro u te stvari.Ali i to cu jednog dana raditi sam ipak treba vremena da se nauci.
Eto toliko za prvi put.
A evo i slike mog vinograda iz aprila 2006.godine,posto nemam nijednu slicicu novijeg datuma.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/21/21_picture030.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=21_picture030.jpg)

Dobrodošao Žure, i svi koji su se u međuvremenu registrovali na ovom sajtu. Hvala za pohvale i pozitivno mišljenje o ovom našem, a sada i tvom sajtu-forumu. Ovo je neprofitabilni forum koji se zaniva na iskrenoj želji da se pomogne, razjasni i reši određeni problem ili nedoumica u vezi proizvodnje. Pored administratora i urednika, veliki doprinos imaju baš članovi foruma koji nesebično pomažu da idemo dalje u želji da se nađe od svačeg ponešto i za svakog pomalo, pa nadalje.Pišemo jednostavnim starntim objašnjavanjem da svakom bude lako razumljivo, a neizbegavamo ni teme gde se već ide prema vrhunskim tehnologijama, ali opet pojednostavljeno, koliko to može obzirom na zadati cilj.
Kompliment za želju i ljubav prema vinogradarstvu i vinarstvu, i za lep vinograd.

Peco hvala na dobrodoslici.

Pozdrav svim ljubiteljima bozanskog nektara.Ja sam buduci vinogradar iz Leskovca.Na teritoriji opstine Bojnik pripremam za sadnju svoj prvi mali vinograd.Planiram da sadim vranac,posto sam ljubitelj crnog vina pa me zanima sledece-da li je dobro saditi samo vranac ili je bolje kad je u kombinaciji sa jos nekim sortama.Inace ne volim kad su vina preslatka,pa bih molio za savet.

Pozdrav voxe

To da li je vino slatko ili ne nema veze sa sortom od koje je proizvedeno vec sa fermentacijom... Ako fermentacija pravilno tece (do kraja) dobija se suvo vino tj. vino sa maksimalno 4 g/l neprevrelog secera a takva vina nisu slatka kada se piju :whistle:

hvala na savetu,ali da li je vranac dobro mesati sa drugim sortama ili ne i kojim ako se razumes

Ne znam sta da ti kazem, mozda ce neko drugi moci da ti kaze nesto vise o tome...
Ako ti se svidja cist Vranac sadi samo njega, ako vise volis neku kupazu onda eksperimentisi, probaj ih sto vise pa sta ti se dopadne to posadi..

hvala,videcemo sta ce biti

Vranac i kratošija, vranac i kaberne sovinjon, vranac i prokupac (mada ovo zadnje treba imati osećaj za odnos)!

To su kombinacije koje su moguće, a u suštini su moguće i druge, samo samom sebi odredi kakv kvalitet želiš, a u smislu odnosa: kiseline, boje, šećera, arome, bukea!
Normalno treba paziti na vreme sazrevanja, da nebi došlo neslaganja vremena zrenja, pa da imaš veliki razmak u berbi jedne i druge sorte. Normalno podneblje i kvalitet zemljišta daje takođe usmerenje, kao i nadmorska visina!

Peco,hvala na savetu.Ali znas li mozda gde u nabavci ima da se nadje loza vranca,posto ja nisam mogao da pronadjem.Nema  u ponudi ni kod Bojonija.

Zdravo svima!
Iz uzickog kraja sam,kome vinogradarstvo nije blisko u smislu prakticnog znanja,ali pregledajuci vas forum zelim da vas podrzim u komunikaciji koja je bas ok!
Koliko sam nepoznavalac vinograda i vina,zato odlicno poznajem tehnologiju pecenja rakije od slive jer je i sam dugo godina radim.Zato ako sa te strane ima pitanja i rasprave tu sam.
U svakom slucaju ja cu imati neko elementarno pitanje vezano za vinograd ali kasije

Svima veliki pozdrav!

Informacija za voxpfc77
Odlicne sadnice Vranca mozes naci u poljoprivrednoj apoteci "PLANTAZA" po cijeni od 1euro.
Tel.382 20 642 148

Veseline,hvala ti za informaciju ali koliko vidim broj nije iz Srbije,pojasni mi malo bolje.

+382 je pozivni broj za Crnu Goru a 020 je novi pozivni broj za Podgoricu, nekada je bio 081

1 evro...  :scr: pa kod nas je trideset dinaraa ima ga u izobilju

samo sam glasno razmisljao ...nov sam na ovom sajtu ali teme o vinogradu su mi itekako poznate , elem  vox moras da znas da ti je vranac poprilicno mek na izmrzavanje , ako hoces za sebe da pravis crveno vino preporucio bih ti pre crni burgundac ili merllo....

Dioda ti je dobro objasnio gdje je to.To su kalemi Vinograda "PLANTAZA"koje oni rade za sebe a dio odvajaju za slobodnu trgovinu.
Vinogradari odavde preko udruzenja poljoprivrednika nabavljaju sadnice iz Srbije po cijeni od 0,30e ali sam vidio da u jednom redu
od tih sadnica ima po 6 razlicitih vrsta.
Cijena jeste zestoka ali sobzirom da meni ne treba mnogo (oko100tinak) ja sam se ipak odlucio za njih.
Sadnice su vrhunskog kvaliteta.Ja sam ti samo rekao dje ima ako ne mozes da nadjes na drugo mjesto.

Dve stvari se ovde pojavljuju, a u vezi ponuda loznih kalemova, jedna je opcija kalemovi bez certifikata i bez prava za stimulaciju od strane ministarstva poljoprivrede, kao i bez garancije sorte, podloge i kvaliteta. Načelno postoji garancija za takve kalemove, ali je i rizik veliki, kada posle dve godine ustanosvite da niste dobili sortu koju ste platili. Druga ponuda je sa garancijom kvaliteta, garancijom sorte, i normalno plaćanje tih kalemova, jer kada dobijete novac za tako nabavljene kalemove oni su faktički besplatni.(mislim od ministarstva)

e za te kalemove treba imati i malo srece   :scr: ako kupis kod bojonija ili kod planjanina mozda si mogao i da naplatis
 posto ja nisam uzeo kod njih jos me nisu zni zvali na potpis ugovora a lova ko zna dal ce i kada biti
  :(....to sa ministartvom je  >:D rabota ...ne verujem im ja ama bas nista ...jer taj sertifikovan kalem isti je kao i onaj standardan samo sto ima papire
najbolje je nadjes vioke i das nekom rasadniku, proverenom , da ti proizvede kalem , a tih subvencija ja mislim vise nece ni biti  :doh:
 

Ima jos nesto,nije dovoljno samo kupiti kalemove da bi bili subvencionisani.Zemljiste mora biti pravilno rigolovano,procenat prijema kalemova mora biti visok(neznam tacnu brojku) uz primenu svih agrotehnickih mera koje su propisali(moze se procitati na sajtu bojonija),Onda izlazi njihova komisija koja sve to kontrolise i ona daje ocenu da li se subvencionise ili ne.Mislim da je previse dug proces.Sta se desava ako ljudi uzmu sadnice pa drzava odluci  da nesto nije kako treba i ne subvencionise ih?Stvar uopste nije sigurna,kako rece bozure >:D posla

pozdrav voxe

ja sam pre dve godine mesao vranac i prokupac u odnosu 60-40. dobra je kombinacija, berem po ukusu svih prijatelja i rodjaka koji su pili i probali. da se ja pitam, pre bih odnos od 60% prebacio na stranu prokupca, sto cu i uraditi ove godine, samo da se rodi...

Kad sam prošle godine bio u Hercegovini posjetio sam jednog domaćina u Dživaru kod Trebinja.Obišli smo njegov vinograd i kroz priču mi reče da pravi kupažu vranca i smederevke.Sama činjenica da se radi o klasičnim predstavnicima crnih i bjelih vina me poprilično začudila.Ali možda nedostatak kiseline u južnjačkim vinima nadoknađuju kiselinom smederevke jer je ona i poznata po većem sadržaju kiselina.Uglavnom ljudi sigurno znaju šta rade jer se time bave generacijama.Prema tome vranac bi mogao imati dosta interesantnih konbinacija.

Nije vinska ili tehnološka preporuka, gledano knjiški, ali iskustveno iz kraja odakle potičem (Levač), Prokupac i Plovdina u odnosu 80%:20%(prokupac-plovdina), su pokazali najbolju harmoniju u finalnom proizvodu. Plovdina je isključivo stona sorta sa vrlo malo vinske kiseline, ali izuzetno neutralana što se tiče mirisa i ukusa, a ujedno podiže radman mešavine. Plovdina ima radman i do 70% šire.

Što se tiče komentara o subvencijama za podizanje novih vinograda, nemogu se složiti sa komentarima o neizvesnim nadokanadama, kao i sumnjivom kvalitetu kalemova. To sigurno nije tačno, ako znate šta želite da zasadite, obratite se firmi koja je autorizovana za nabavku kalemova, dobićete sve kako se dogovorite, i nećete platiti ništa dok vam ministarstvo neuplati sredstva na lični račun. Uslov je da ste kvalitetno pripremili zemljište, pravilno zasadili i iznegovali kalemove. Normalno da ste i registrovali svoje domaćinstvo. Kontrola tog zasada je normalna od strane ovašćenih i stručnih ljudi da bi se izbegle razne malverzacije i mućke.
Na malim zasadima, okućnicama i za svoju dušu, improvizacija i eksperimenti se mogu tolerisati, ali ako neko ima ozbiljne namere u smislu podizanja vinograda svaki eksperiment je rizik na svoju odgovornost.

Zdravo zivo!
Svidja mi se ovo sto radite i rado bih Vam se pridruzio u druzenju.
Imam 29 godina, zivim u Novom Sadu i nameravam sledece godine da zasadim desetak ari vinograda. Jos sada sam poceo da se ozbiljnije interesujem za sadnju jer hocu da je odradim maksimalno korektno. Inace nisam iz Novog Sada, pa nisam ni siguran koji bi asortiment grozdja bio zastupljen u mom buducem vinogradu. Koje sorte crnog grozdja bi davale maksimum u ovoj ravnici?
Unapred hvala!

Pozdrav Čedo, i dobrodošao na druženje i sve ostalo što pruža ovo naše pisanje. Javi mi samo lokaciju gde bi podigao vinograd, da bi mogli da i o tome pričamo, a u vezi sortimenta.

Peco,danas me zvao jedan rođak iz okoline Bileće u Hercegovini.Namjerava da pored kuće zasadi 200 čokota loze pa me pita šta bi mu preporučio od sorti.Problem je što se njegovo selo nalazi na nadmorskoj visini od 800m ali je prednost što je udaljeno od mora 50km i pod velikim je uticajem toplih morskih vazdušnih struja.Zime nisu pretjerano hladne čak mnogo toplije nego ove Vojvođanske a ljeta su izrazito topla i suva.Ispred nekih starih kuća i danas postoje stoljetne čardaklije od kojih neke uspiju da sazriju i da daju izuzetno lepo i slatko grožđe a opet na ovim drugim grožđe ostaje kiselo i nedozrelo duboko u jesen.Na osnovu ovog napisanog šta bi ti predložio.Zaboravio sam navesti da polovinom septembra noći postaju hladne pa je možda bolje preporučiti nešto od ranih sorti ali koje u proljeće ne startuju dosta rano.

Lokacija za vinograd bi bila na oko 10km severno od Novog Sada, tačnije selo Čenej.  Nisam primetio da u okolini uopšte postoje vinogradi, pa bi ja verovatno bio jedan od retkih...

Što baš Čenej,ako nisi već kupio nešto na Čeneju a planiraš da se baviš vinogradarstvom drži se Sremske strane.Na Čeneju je idealna zemlja za ratarstvo ali za vinograd nije.Na potezu severno u okolini Novog Sada mislim da sam jedino vidio par malih vinograda pored Kisača i nigde više.Da bi i ostali mogli da daju komentar samo da pojasnim da se radi o najplodnijem delu zemlje sa najvećom debljinom humusa.

 :) ...pa ovako. Na Čeneju već imam gde da zasadim. Možda je ta zemlja bolja za ratarstvo, ali me ono ne zanima, a i ljubav prema vinogradarstvu je veća... Znam da ima i boljih područja za vinograd, ali nemam nameru da kupujem zemlju (barem ne za desetak ari vinograda). Bas zato mi je jako bitno da izaberem prave sorte za datu lokaciju. Nije valjda da je na Čeneju bas toliko loša zemlja za vinograde? A to sto tu nema vinograda mozda nije zato sto je loša zemlja već što ti ljudi nemaju ukusa...  ;D

Када је оптимални рок за садњу винове лозе?

 ??? ja i dalje čekam odgovor na pitanje o sortama grožđa pogodnim za gajenje na Čeneju...

evo linka
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=52.0
Priprema zemljišta za podizanje zasada vinove loze

Мислим да би могла франковка јер се она доста гаји у Војводини.

Čedo daj mi reci želje, koju, odnosno za šta bi sadio grožđe, dali za vino (belo ili crveno), ili stone sorte za prodaju u svežem stanju?

Ljubitelj sam crnih suvih vina npr. kratošije, kabernea, prokupca (odnosno veci sam ljubitelj samih vinograda). Pravio bih vino za svoje potrebe. Zasadio bih na desetak ari recimo tri sorte crnog grožđa, pa bih se možda malo igrao i kupažama. Na pamet mi padaju kaberne, merlo, frankovka, kaberne fran, crni burgundac, game, plovdina... jedino bih izbegavao sorte osetljive na nisku temperaturu.

A šta misliš o kombinaciji: Kratošija, Frankovka i Crna tamnjanika, i onda zbog radmana malo Plovdine?
Ja bih se tako vrlo rado igrao, kako ti reče!

Ja Kratošiju obožavam, ali sam u jednoj knjizi pročitao da je osetljiva na niske temperature. Moj otac u Leskovcu ima zasad vranca i znam kako je kada se nekoliko dana temperatura spusti ispod -8'C, par godina oporavka...
Frankovku isto imam i zahvalna je sorta.
O Crnoj tamnjaniki ne znam ništa, ali ako se ne varam preporučuje se za uzgoj na kolcu (što bi moji južnjaci rekli - čučavac), a ja bih zasad digao na špalir.
Plovdina je dobra proverena sorta za kupažu, roze, pa i za jelo.
U svakom slučaju bih i kaberne posadio, kao proverenu sortu.
Da sam na jugu znao bih...  :)

Ja sam početnik u vinogradarstvu i sve radim , dok ne steknem malo iskustva , na savet iskusnijih ljudi . Ja sam danas bacio u moj vinograd veštačko đubrivo 8 16 24 NPK , po pola jogzrtske čaše na čokot ( ili gidžu , kako mi ovde kažemo). Da li sam dobro poslušao savet? Unapred hvala na odgovoru.

Nece mu skoditi :)
Cini mi se da se nakon bacanja NPK kroz vinograd prodje frezom da djubrivo udje u zemlju ali nisam siguran... To ce ti pojasniti neko ko bolje zna...

Ja sam zaceprkao u zemlju , napravio pored sveke loze ( na 10-ak cm) udubljenje u koje sam ubacio đubrivo pa sam tu rupu zatrpao . Evo , kod mene u Jagodini je počela kiša pa će ta vlaga otopiti NPK.

Onda nemoj da se sekiras, odradio si kako treba...

Black,bilo bi bolje da si taj NPK bacio jesenas jer se on jako sporo razlaže u zemlji ali bolje ikad nego nikad.To što si pravio rupice od 10 cm i u njih sipao đubrivo smatram da je uredu jer na taj način smanjuješ đubrenje trave po površini.Čak neki vinogradari koji imaju male površine te rupe prave ćuskijom jer pomoću nje u jednom zamahaju si već na optimalnoj dubini iznad žila.Nadam se da znaš šta je ćuskija.

Sustina je pribliziti NPK korenovom sistemu.

Peco, hoćemo li nastaviti našu korespodenciju?  :scr:

Čedo,ja da sam na tvom mjestu kratošiju bih odmah zaboravio jer nisam čuo da je neko ima na ovom našem prostoru a i za to najvjerovatnije ima razlog.Prema tome udri brate po sortama koje su ovde najzastupljenije i nemožeš promašiti.A to su od crnih:merlo, kaberne sovinjon,crni burgundac,frankovka,crna tamjanika pomalo ima prokupca i vranca ali je i ovaj zadnji pomalo osjetljiv na mraz.Često se za kupaže koristi game bojadiser.Ako se odlučiš da pomalo zasadiš i belih sorti tu su:sovinjon blan,burgundac beli,rizling(italijanski i rajnski),muskat otonel,neoplanta,smederevka...Ja sam se ove godine odlučio za crni burgundac i sovinjon beli,sorte su super a i nešto ranije sazrevaju pa pod jesen kad kreće mnoštvo slava vino je već solidno.Čedo neka je sa srećom pa kroz tri godine da probamo prve rezultate.

molio bih za komentar.Odlucio sam da zasadim sledece sorte crnog grozdja,30 cokota Caberne sovinjona,40 cokota hamburga i 50 cokota prokupca ili frankovke.Da li ove sorte sazrevaju u isto vreme i da li ce vino biti solidno

cabernr sovinjon,hamburg i frankovka sazrevaju u trecoj epohi prokupac nesto kasnije u cetvrtoj epohi prema tome pre frankovka nego prokupac.
                                                     pozdrav

Hvala Duje! Ipak cu morati odluciti sam nasumicno. Mislio sam neko strucno da mi obrazlozi na tom terenu sta je najpametnije posaditi, ali... bice to dobro! A i ne pijem mnogo, tako da ce biti PROBE, samo boze zdravlja!

Kao prvo,ne znam kako da vam se svima zahvalim na nesebicnim informacijama koje dajete na ovom sajtu.
Ja planiram da podignem vinograd(1ha),trenutno sam u potrazi za odgovarajucim zemljistem(okolina Sombora-Telecka visoravan i Ridjica).Moj problem je sto sam totalni pocetnik,ali zahvaljujuci ovom sajtu,barem onu osnovnu teoriju sam savladao.Sad,interesuje me,posto nisam pri nekim parama,pokusao bih da ostvarim subvenciju od strane fonda za razvoj poljoprivrede.Ima li neko slicnih iskustava? Da li sam zakasnio sto se tice sadnje za ovu godinu,posto eto,jos uvek tragam za zemljistem? U slucaju da uskoro pronadjem zemlju,mogu li se registrovati kao poljoprivrednik,odnosno registrovati zemljiste,posto moram imati registrovano gazdinstvo ukoliko zelim da dobijem kredit? Molio bih vas za savete.Hvala jos jednom.

Pa mislim da si zakasnio za ovu godinu,posto nisi jos kupio zemlju.Treba uraditi analizu zemljista,ograditi, rigolovati,frezirati pred sadnju i sl.Nemoj da zuris bolje je polako uraditi i pripremiti za sledecu godinu.Ne znam da li znas da ti za 1 ha vinograda treba oko 25000e?

gogo pogledaj ovu temu:

http://www.sveovinu.com/index.php?topic=315.msg3827#msg3827

mozda ces naci nesto zanimljivo...

Gogo kako je Sale napisao od ove godine ništa što se tiče sadnje jer nisi pripremio zemlju.Vidio si cifru koju je Sale napisao pogolema pa ja hoću da dopunim deo tvog pitanja vezan za subvencije.Nije dovoljno registrovati gazdinstvo da bi konkurisao za subvencije.Ove godine subvencije mogu dobiti samo poljuprivrednici  koji uplaćuju  doprinose putem poljuprivrede odnosno oni kojima je poljuprivreda osnovna djelatnost.Nemoj da te sve ovo obeshrabri,širi se polako kolko možeš i ako imaš radne navike i potrebnu ljubav prema vinovoj lozi samo napred.Srećno!!!

Sto se tice kredita  Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede
konkurs za dodelu kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća u 2009. godini istice 15.03

http://www.fondpolj.vojvodina.sr.gov.yu/

Na danasnjoj sednici Vlade iz resora poljoprivrede doneta je Uredba o utvrdivanju programa mera za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje . Kada Uredba bude objavljena na site izdvojicu bitno za ovu oblast pa postaviti na temi  Subvencije i podsticaji države

dajte ljudi pomozite.Ne mogu da dodjem do loznih kalemova.Zvao sam vec nekoliko firmi u okolini Trstenika i svi su ih vec rasprodali.Inace mi treba 60 komada Caberne soviniona,70 kom hamburga crnog,70 kom frankovka i 20 kom kardinal beli

Jesi li pokusao u enovitisu u Topoli?

tamo nisam,imas li kontakt sa njima

http://enovitis.net/readarticle.php?article_id=1

uzimao li je neko lozu kod njih,dali oni daju uopste na malu kolicinu

Ja licno nisam ali ljudi koji su uzimali kazu da su zadovoljni kalemovima.

hvala ljudi

Kalem je italijanski i odlican je.
Malo je i skuplji.
Ne znam da li daju tako male kolicine ???

25000 eur za 1ha!!!  :whistle:  Ja imam trecinu tih sredstava,a jos ni zemljiste nisam nasao :'( Ne znam ni sam,verovatno ste u pravu,mozda da krenem sa nekom manjom povrsinom,pa da se polako s vremenom prosirujem.I to sa kreditima je sve nesigurno.Imam zelju, jednog dana da imam svoj vinograd i da zivim od vinogradarstva.Naravno kao pocetniku ce mi trebati dosta vremena da to postignem,ali necu odustati.Hvala svima vama na odgovorima,sjajni ste!!!

Polako nemoj da gubis nadu.Nista se ne postize preko noci.Pocni sa manjom povrsinom,na njoj ces nauciti sve ono sto ti je neophodno a za to vreme ces taman skupiti novac za nesto vece.Za 3-4 god ce ti i ta mala povrsina donositi neke prinose pa ce biti lakse.Zamisli da na 1ha promasis sortiment ili nesto slicno?Na 1ha bi imao prinos desetak tona,to je velika kolicina grozdja koja treba da se izmulja,preradi, uskladisti ili sta vec pa racunaj i tu na troskove posuda,podruma...Bolje polako ako imas zelje i volje uspeces.

Gogo razlika izmedju tebe i mene je samo u tome sto ja imam vec taj hektar zemlje, imam veliku zelju da zasadim taj hektar pod vinogradom, a nemam nikakvog iskustva ni znanja i zelim da kasnije zivim od tog posla, skromno, da imam mesecno dve prosecne plate u Srbiji, bicu prezadovoljan...  ;) E sad, udari ova kriza, meni i zeni se smanjila plata, a i malo me zbunise ovih 25000 evra, ja sve nesto racunam al dodjem tu do racunice oko 17000-18000 evra, drzava da oko 10000-12000 to je vec podnosljivo. Pa mozda i ja krenem sa manjom povrsinom, u pravu je mozda sale, sta ako promasim sortiment, imao sam u planu caberne... Ne znam, sto vise razmisljam manje znam, do avgusta cu morati da donesem konacnu odluku kako bih pripremio sve do proleca za sadnju. Slab sam i sa mehanizacijom :doh:

Ljudi,opet ja sa mojom molbom.Dajte jos neku adresu za lozne kalemove.Svi su uglavnom vec rasprodali.Pomoc.

Probaj ovde:
LOZNO VOĆNI RASADNIK
"RASADNIK GILIĆ" D.O.O.

Zvonko Gilić
37254 Konjuh
Kruševac

Tel./fax 037/875-032; mob.tel. 063/634-543

Sale,hvala puno,probacu tu da pozovem.Nadam se da rade danas

Sale,upravo sam se cuo sa njima.Uglavnom imaju sve sto mi treba,cena je 50 dinara po kalemu.Hvala puno.

E bas lepo.Ljudi koji su uzimali kod njih kazu da su sadnice sasvim ok.

Ivane,znaci u slicnoj smo situaciji.I ja bih bio prezadovoljan sa nekim solidnim mesecnim primanjem,naravno,kroz nekih par godina,jer se preko noci nista ne postize.Imamo vremena kao sto kazes do avgusta,a tada bi se odluka trebala doneti.Pre toga,treba sve detaljno isplanirati,mada bez rizika nema ni dobitka.Zelim ti puno srece.Ko zna, mozda se kroz par godina sretnemo na nekom festivalu najboljih vina Srbije ;D

Ne znam da li je neko ovo već napisao i preporučio, ali se možeš i ovde rapitati www.bojoni.co.yu/ (http://www.bojoni.co.yu/)

jao ljudi moji , koja vasa subvencija ....ako ne uzmete kalem u plan produktu ili eventualno kod bojonija tesko do subvencija ....kako se kaze ko ima koga ima i boga ....

Koliko bi se isplatilo da se kupi vec postojeci vinograd?! U ovom slucaju radi se o povrsini od 2 ha=6000 eur.Posadjen je uglavnom rizling,mada ima i nekih drugih sorti.Na sta treba da se obrati paznja kod kupovine vec postojeceg vinograda?Molio bih vas za savete.Mislim,ako treba da se ulozi 25000 eur za 1ha,ovo mi izgleda i vise nego povoljno.Samo da napomenem da je u pitanju Telecka visoravan,podrucje izmedju Subotice i Sombora.

ma slusaj prijatelju  samo zemlja je skoro dzabaka .... a sto se tice podizanja vinograda cene su prenaduvane ako nista ti ne radis , da platis sve  za oko 8000 evra mozes da cpodignes 1 ha a ako malo radis kostalo bi te za 30% manje u svakom slucaju to je povoljno extra

Gogo kod mene u Sremskim Karlovcima komšija za pola jutra vinograda traži 8000e prema tome kupuj to kakvo god da je.

bozure, kad kazes 8000 evra za 1ha vinograda tu sigurno mislis da se zasadi nesertifikovanim kalemom. Sta se tu gubi a sta dobija? Evo citam komentare na temi o subvencijama, ja imam u planu zasad od 1ha na prolece 2010.god. planirao sam sertifikovani materijal uz subvencije, ali sad me malo plasi to sto pojedinci pricaju da nije bas lako doci do tih subvencija? Pa onda prica da sutradan mali vinari nece biti u mogucnosti da ispune sve zahteve..., a blizi se jesen i priprema zemljista? :scr: :(

Pa situacija jeste malo skakljiva.Novim zakonom o vinu proizvodjac moze biti samo pravno lice.Ne znam tacno koje uslove mora da ispuni u pogledu prostorija,sudova i sl.Znam da mora imati strucno lice(tehnolog,enolog)u stalnom radnom odnosu.Vidim da se u listu za prijavu pominje i laboratorija i laboratorijska oprema,Moze se pogledati na sajtu ministarsva.Koliku platu bi trebalo da ima to strucno lice i koliko se to odrazava na neku manju proizvodnju.Ako uzmemo na primer da je to 30000din+doprinosi i ostali troskovi,dolazimo do cifre od oko 500.000din. godisnje.Ako proizvodimo npr.3000-5000l vina vidimo da jedan litar vina opterecujemo sa 100din.samo sa tom jednom platom.Gde su jos troskovi analiza,poreza,plata pomocnih radnika i kojejakvih nameta?Tu opet dolazimo do one price o velikim proizvodjacima.Mali proizvodjaci tu gube trku jer finansijski ne mogu da isprate sve zahteve.

Auuu, racunao sam ja enologa, al ne u stalnom radnom odnosu i sa tom platom... >:( Ma i to bih mozda nekako podneo, ali ako krenu novi zahtevi, posebna prostorija za ovo, pa za ono, pa posebna za analizu, pa posebna prostorija za flasiranje, a te uslove moras da ispunis i za 5.000 boca i za 20.000, isto da platis enologa za 5.000 boca ili za 20.000 boca onda nema sta da trazim ja kao mini vinarija >:D

Posto imam veliku zelju za vinogradarstvom onda bih mozda mogao da razmisljam o stonim sortama :scr:

Izvod iz nacrta zakona o vinu

Произвођачи шире, вина и других производa


Члан 17.

Производњом шире, вина и других производа може да се бави
правно лице и предузетник (у даљем тексту: произвођач), које је регистровано у
Регистар привредних субјеката и које је уписано у Винарски регистар који води
Министарство.
Произвођач из става 1. овог члана уписује се у Регистар привредних
субјеката у складу са законом којим се уређује регистрација привредних
субјеката.
Произвођач се уписује у Винарски регистар ако испуњава услове у
погледу објеката, просторија, техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и у
погледу стручног кадра.
Произвођач мора да има одвојене просторије за производњу вина
које нису међусобно повезане са просторијама за производњу дестилата, као и
просторије за складиштење енолошких средстава и репроматеријала.
Произвођач мора да има одовојене судове за складиштење (чување)
стоног вина које није пореклом од грожђа из Републике Србије од судова за
складиштење (чување) вина произведеног од грожђа из Републике Србије.
Произвођач испуњава услов у погледу стручног кадра, ако има у
сталном радном односу лице одговарајуће стручне спреме и радног искуства на
пословима производње вина.
Произвођач - предузетник може да обезбеди стручно руковођење
процесом производње преко другог правног лица које је регистровано за пружање
услуга у пољопривреди и има запослено лице у сталном радном односу које
испуњава услове у погледу стручне спреме.
Министар ближе прописује услове у погледу објеката, просторија,
техничких услова, опреме, судова и уређаја, као и стручног кадра које мора да
испуњава произвођач.
Испуњеност услова из става 3. утврђује министар решењем.
Решење министра из става 9. овог члана је коначно и против њега се
може покренути управни спор.

http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/Nacrt%20zakona%20o%20vinu.pdf

Citat: Ako uzmemo na primer da je to 30000din+doprinosi i ostali troskovi,dolazimo do cifre od oko 500.000din. godisnje. Ako proizvodimo npr.3000-5000l vina vidimo da jedan litar vina opterecujemo sa 100din.samo sa tom jednom platom.Gde je?????
Prvi komentar: Ne znam gde mozete naci inzenjera sa strucnim ispitom za 30000dinara
Odgovor: Ne zaboravite da pored toga kao preduzece morate zadovoljiti i Zakon o protivpozarnoj zastiti... Zakon o zastiti na radu... Zakon o ekologiji (u pripremi) tako da pored tehnologa sa visokom strucnom spremom  morate razmisljati i o sledecim obavezama:
1: Referent zastite na radu (a u skladu sa Zakonom o zastiti na radu i zastite radnih uslova sl.glasnik.RS broj...., ( a to moze biti iskljucivo lice  sa polozenim strucnim ispitom za zastitu na radu i zastitu uslova rada, ili preduzece koje ima licencu za obavljanje tih poslova ...) (mozda nije obavezna visoka strucna sprema), (Napomena: Spremam se za polaganje ovog ispita kao mali preduzetnik koji se bavi nekim drugim proizvodnjama koje su mnogo prostiji od proizvodnje vina ili rakije...)
2.Referent za zastitu od pozara a u skladu sa Zakonom o zastiti od pozara.... (Po secanju mogu reci sledece ali me ne drzite za rec: Ovde sigurno ne mora biti visoka strucna sprema tako da svako od zainteresovanih moze taj ispit da polozi: radi se o 9 ispita, sa oko 350 casova predavanja i obuke koja se naravno placa ovlascenoj instituciji Republike Srbije).  Da neko ne pomisli da ima nesto protiv svoje drzave moram reci da isti zakoni vaze i u ostalim zemljama iz okruzenja ili u Evropskoj uniji.  Po zakonu ste obavezni da jednom godisnje vrsite (uz prethodnu najavu Protiv pozarnoj policiji izvrsite proveru znanja svoji radnika u oblasti zastite od pozara u sve u skladu sa Zakonom o zastiti od pozara... kao i druge obaveze koje iz ovoga proisticu)  Napomena: Ovaj sam ispit vec polozio i sam obavljam ove poslove ili angazujem strucnu firmu kada za to nemam vremena.
3. Za sada imam u najavi jos samo jednog strucnog referenat a to je referent zastite prirode (ekologije) i zivotnih uslova rada i proizvodnje a koji je vec spremljen u Zakonu o ekologiji... koje ce biti ovih dana usvojen. 
4. Ne zaboravite ni taksu za ekologiju koja ce se uskoro uvesti za sve proizvodjace koji neku robu proizvode i stavljaju u promet (upravo sam danas to gledao na TV).
5. Knjigovodja. Ja za sada placam profesionalnog knjigovodju. (sa licencom) Napomena: Te ispite nisma polozio i to placam. 
Zakljucak: Moja mala firma ima pored mene jos 8 stalno zaposlenih radnika (sto u proizvodnji sto u trgovini) i za sada moram da imam 2 referenta (za pozar i za zastitu na radu), a vrlo brzo i referenta za ekologiju. Pored toga moram da placam i profesionalnog knjigovodju. Cesto sam prinudjen i da se usaglasavam za zakonskim promenama i za te poslove angazujem i placam profesionalnog advokata koji te poslove obavlja za mena .  Ja licno za sada cu biti sva tri referenta jer moja mala proizvodnja ne moze da finansira posebna radna mesta za te referente.
Optimista sam i zdravlje me relativno dobro sluzi tako da se spremam psihicki za polaganje tih novih ispita.

eto ivane ukapirao si  :thumb:ne racunaj previse na subvencije narocito ne za iducu godinu a sto se tice stonog grozdja opet dobro kapiras...ja imam 3 ha vinograda i sve stono ...poceo sam pre desetak godina da podizem godisnje u proseku po 0,5 ha i eto dosao do cifre od skoro tri ha i kompletne mehanizacije .... i bez dinara subveencija i bez icije finansijske pomoci ....moras znati da jedno  vinogradarstvo je trka na duge staze , ako nemas tu strast i noci da provodis u vinogradu a da ti to cini zadovoljstvo ne hvataj se u to kolo
 ....samo slusam tj citam sta pricaju ljudi ...lepo je to, ali doci do ha  vinograda i to dobrog ,tezak i trnovit je to put ali ne bih da te plasim  nije to tako strasno  ako dodjes na ovo druzenje koje cu da organizujem u aprilu pricacemo i videces ... samo napred  i ne uzdaj se ni u koga ...

Platu od 30000 din sam naveo samo kao primer.I sa tom minimalnom cifrom puno opterecujemo proizvodnju a kamoli sa vecom.O propisima o kojima je pisao cip treba se raspitati.Proizvodjac bi se registrovao kao preduzetnik a ne kao preduzece,jer nisu isti propisi za malo,srednje i veliko preduzece.Zavisi i od broja zaposlenih.Dobio sam brojeve telefona inspektora koji su zaduzeni za vinarstvo pa cu ih zvati u ponedeljak i znacu tacno o cemu se radi pa cu napisati.

ovo sa tehnologom u svakom podrumu je samo pocetak bice i inzinjer zastite bilja u vinogradu svaki atomizet ce ici na bazdarenje jednom godisnje nece moci rekao mi komsija da prskam sa tim i tim i jedna mi dizna baca vise a druga manje, necemo jos dugo cekati na to videcete

I sad kako stoje stvari ovaj forum nebi trebalo ni da postoji.Štavam je ljudi
" Ljudi su nalik na kokosi slabo vide i rano lježu" to oni hoce.Mi ( ja  nisam spremn ) nebi trebali  da im to dozvolimo
Ko hoce da radi i da stvara ne sme da dozvoli da ga  bla... bla...... odgovori  od rada 
Dobro terba citati sta pise u zakonu i u uredbama ne treba pausalno donositi ocene, ako nesto ne valja treba pokusati ispravit.Ovde je vojska ljudi koja pokusava nesto dobro da uradi i treba da budemo spremni da prvo progutamo veliku žabu a ne "kaku" koju nam oni serviraju.
Poslao sam mail ministru poljoprivrede u kojem sam između ostalog postavijo pitanje
Dali  je ovoj državi cilj da mi svi budemo ovce a da oni na osnovu toga ostvare pravo na subvencije.
Ako treba svi mi cemo osnovati jednu  firmu i samio sebe kotnrolisati ,  poklanjati (ugovor o poklonu bez poreza) ženama zemlju i njih prijavljivati, itd..... kad oni nas đonom  mi njih hlebom.
To sto oni misle da su pametni i bogom dani mi treba da koristimo. 

Kapiraj i kopiraj

čitam nedjeljni komentar koji jasno kaže
tko ne misli ovako taj kleveće i laže
ljudi bez kalibra i ideje
ufuravaju nam istine crno bijele
investicije su probile plafon troše se krediti
svuda mnogo paranoje svi su do grla u krizi
a mi bismo htjeli da budemo centar svijeta
kineski sindrom za mnoga ljeta
a ja
ja nemam dara
zabranjeno da se odgovara
šljakeri danas zive kao bubreg u loju
nitko ih ne dira dok stoički drmaju lozu
penzioneri sjede mirno kao ptice na grani
raj za moju staru vrte se tobogani
svako malo neko se pospe pepelom po glavi
opreznost iznad svega budi pametan stari
a kaj ti tu možeš ne budi lud
oni budu tebe rista ravno na sud
a ja
ja nemam dara
zabranjeno da se odgovara
moja mala nije nikad bila u jumbo jetu
ne pada joj na pamet ona drži dijetu
klinci zure u tv i to po cijeli dan
oči su im četvrtaste kao ekran
ja se vraćam kući rano u pola šest
na prvom uglu konfisciram jogurte
udarac u glavu me brutalno dovlači svijesti
ako ne slušas kurvin sine nećes ni jesti
a ja
ja nemam dara
zabranjeno da se odgovara
B:Štulic
 

Mozemo mi registrovati na zene,babe i ostale ali nije samo to problem.Problem postaje previse uslova koje treba ispuniti a za to treba para(mnooogo para).Zakon je napravljen za velike igrace i kako rekoh neki od ministara su posadili velike povrsine,nesto se desava i sa Godominom i njihovom zemljom.Subvencije  sluze da bi oni te vinograde dobili dzabe.Mi mozemo da se bunimo i protestvujemo ali mislim da nemozemo nista da promenimo(pogledajte proizvodjace mleka).Dokle god se interesi pojedinaca(citaj mocnika)budu stavljali iznad interesa naroda bice veliki problem izaci na kraj sa tim zakonima.

Najpre pozdrav svima na ovom odlicnom forumu.

Posedujem parcelu od nekih 1.1ha n aizrazito peskovitom zemljistu. Tu parcelu poseduje moja porodica vec preko 50godina, ali je vinograd iskrcen pre preko 40 godina i iskljucivo su tu sejali ratarske kulture. kako se klima intenzivno menja tu je nemoguce sejati bilo sta od prolecnih ratarskih kultura (zbog suse )pa sam odlucio pre 3 godine da probam da na delu parcele podignem vinograd. za pocetak samo experimentalno kako ne bih "pukao" ako se malo loze primi. Na zalost bio sam u pravu. Prve godine loza se samo mucila, jedva se primila (mozda svega 50-tak procenata), da bi naredne godine, stradalo jos 25%.
Dobio sam savet da u sadnji koristim iskljucivo kvalitetan sadni materijal iz renomiranih rasadnika. Vec je to problem po sebi jer ja takve ne poznajem. Potom da moram da odaberem pravi sortiment. Ni tu nisam vest. Konacno dobio sam savet da obzirom na mali udeo humusa koji zadrzava vlagu u zemljistu OBAVEZNO dodam hidrogel pri sadnji.
Potrebni su mi savetu, iskustva drugih , gde su i sta nabavljali, kao i koji su to mali savetu koje su voljni da podele samnom kod podizanja vinograda na ovakvim terenima.

Znam da firma bojoni prodaje sertifikovane sadnice, evo link www.bojoni.co.rs (http://www.bojoni.co.rs), za ostalo verovatno će neko drugi dati savet.

E sad sam proverio rade i analize zemljišta, pripremu zemljišta, sadnju,...

Pozovi pa proveri

Hvala Darko.
Postoji li jos neko ozbiljan ko proizvodi/prodaje sadnice. Mozda sam u pravu ako smatram da zbog specificnosti terena gde hocu da posadim lozu (pesak) , da bi bilo dobro da se potrudim d anadjem ljude iz okoline Subotice gde je zemljiste slicno.
Nisam strucnjak na tu temu, ali smatram da je sok i za samu sadnicu kada iz teskog zemljista gde je odgajana da se rasadi u lako, aridno  i peskovito zemljiste ???

Možda je najbolje da se snabdeš sadnim materijalom u Sremskim Karlovcima na oglednom dobru Instituta za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Hidrogel je korisna stvar ali ne zaboravi da on ima samo svojstvo da vezuje vodu i ništa drugo.Mnogo bolja varijanta u tvom slučaju bi bio stajnjak naročito zato što ti je zemljište peskovito.Stajnjak zadržava vodu, vezuje zemljište, a i obogaćuje ga hranljivim materijama koje sukcesivno otpušta.Osim toga unosi mikrofloru u peskovita zemljišta koja su prilično sterilna.Razbacaj ga makar u "pantljikama" tamo gde će da ti se pružaju redovi.Posle toga zaori.
Lozni kalem ne trpi nikakav "šok" sadnjom u zemljište lošijeg kvaliteta nego što je bilo ono u rastilu.Određeni šok može da doživi lozni kalem jedino sadnjom u kasno proleće ako su se okca već otvorila i lastari krenuli ali takva sadnja je zakasnela i nepravilna.Osim ako nije kartonažna tehnika u pitanju.
Kad smo kod korena, u tvom slučaju po pravilu dolaze u obzir bujnije podloge, recimo Kober 5 BB.Mislim da ni SO4 nije loš izbor. Sa druge strane na bujnijm podlogama grožđe kasnije zri pa je pametno odabrati sorte grožđa II i III epohe zrenja(Muskat otonel,Šardone,Semijon,Sovinjon,Italijanski rizling,Rajnski rizling).Dolaze u obzir i crne sorte ali tu bih bio oprezniji.Ipak je Subotica poprilično na severu.
S tim u vezi je i ono što si sam spomenuo «da bi bilo dobro da nadješ ljude iz okoline Subotice gde je zemljište slično».To je možda najvažnija stvar.Preporučujem ti da prvo stupiš u kontakt sa nekim stručnjakom iz «Palićkih vinograda».Iskustva proizvođača i stručnjaka sa tvog terena su neprocenjiva pogotovu u vezi sa odabirom sortimenta.Od njih ćeš najpre saznati kako se ponašaju pojedine sorte i na kojim podlogama ih je najbolje gajiti kad je tvoj lokalitet u pitanju.
Nije loše da razmisliš i o nekim autohtonim sortama.Sam si rekao da u tvojoj porodici postoji tradicija vinogradarstva od ranije.Raspitaj se šta ste to gajili pre 40 godina pre nego što ste zatrli lozu.Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede davao je sredstva za podizanje zasada autohtonih i odomaćenih sorti vinove loze na teritoriji Vojvodine(Frankovka,Portugizac,Slankamenka,Ružica,Župljanka,Italijanski rizling,Kaberne sovinjon).Pa eto ti sortimenta za razmišljanje.

Hvala Lozar.

U svako m slucaju da moram da primenim veliku kolicinu stajnjaka, jer on ne samo da poseduje neorganske materije, vec i sam po sebi menja mehanicka svojstva zemljsita. To je ono sto i kao lak znam, ali pokazalo se da ni stajnjak nije dovoljan. Zemljiste je toliko porozno da je veliki problem da zadrzi vodu, a kap po kap princip ne dolazi u obzir i zbog cene, ali i zbog samog zalivanja, jer kopanjem bunara za salivanje vodu(i to mali rezervoar vode) smo zatekli tek na 19 metara.
   Nisam strucnjak u vinogradarstvu, ali ne bih bio zainteresovan za autohtone sorte. Verujem da postoje i strane sorte koje su takodje vrlo adaptibilne na izrazito suva zemljista, ali da imaju vece rpinose i kvalitetniji rod od starih autohtonih sorata. Kazem, nisam strucan n atom polju, verujem da je tako, ali sam voljan i da saslusam svaki savet, pa i da ga primenim, naravno.

Pozdrav svima,
završio sam polj. fakultet u novom sadu smjer voćarstvo i vinogradarstvo ali s obzirom da sam iz podgorice teško da mogu pomoć kad je u pitanju sortiment subotičkog vinogorja ali preporučujem ti isto što i kolega koji ti je odgovorio prije mene a to je da se konsultuješ sa polj. fakultetom u novom sadu a tamo imaš dosta stručnjaka koji ti mogu pomoć. Evo ti neka imena profesora i asistenata koji ti mogu dati savjet šta da sadiš ali prije toga uradi kompletnu analizu zemljišta jer ako se misliš ozbiljno baviti vinogradarstvom to je polazna tačka. Evo imena: profesori ivan kuljančić i nada korać i asistenti dragoslav ivanišević i predrag božović. Takođe se raspitaj kod ljudi koji u tvojoj blizini imaju vinograd kakva su njihova iskustva sa zemljištom pa ako ti ne daju odgovarajuće informacije obavezno uradi analizu zemljišta. Pozdrav i sretno!

Jos jednom hvala.
Najveci problem je upravo u tome sto je taj potes tradiocionalno bio bio pod vinogradima, ali zbog svega sto se desavalo u nasoj poljoprivredi SVI vinogradi ( a bili su povrsina 0.2-0.5ha) su iskrceni u poslednjih 20-tak godina, tako da na zalost nemam koga da pitam za savet. Pogotovo sto i tada kada ih je bilo, sve je radjeno tradicionalno i netrzisno, a to mi bas i nije cilj.

Otpornost na sušu zavisi od podloge a.što se tiče izbora podloge bićeš nažalost ograničen siromašnom ponudom u našim rasadnicima.Uglavnom se sve svodi na par osnovnih podloga, najraširenije sam ti već pomenuo.
Što se tiče odabira sorte ili sorti najjednostavnije je da obiđeš plantaže već afirmisanih vinarija u okolini Subotice i vidiš šta se i kako gaji.
Neki specifičan sortiment, koji ti tražiš, moraćeš da uvezeš i da budeš spreman na eksperiment što sa sobom povlači i određeni rizik.
Što se tiče prinosa, čak i da zanemarimo meliorativno đubrenje, računaj da će biti niži od proseka ako ne budeš imao zalivni sistem na zemljištu kao što je tvoje.
Šta god da odlučiš dobro izvagaj sve opcije.Vidim da imaš dosta entuzijazma pa ti želim da i dalje nastaviš u tom duhu.

lokacija za novi vinograd..  neka cenjena gospoda iznese svoje misljenje,     koja je najbolja od navedenih lokacija , za  zasadjivanje neke od vinskih sorti grozda, kao  naprimer:  brugundac  kaberne,  merlo, vranac, prokupac itd,
a lokacije su    juzna strana avale . grocka  i okolina,  i fruska gora vrdnik. gde bi po vasem misljenju  bilo najbolje    zasaaditi    mladi vinograd ?

Mislim da su i jedna i druga lokacija dobre.Trebalo bi obratiti paznju da zamljiste bude u blagom nagibu i da je osuncano celoga dana.Da bude malo na uzvisenju,ne u kotlini zbog mrazeva.Nije lose uraditi analizu zemljista na potencijalnoj lokaciji.

sale    ,   znasli cene njiva na avali ili u podnozju,juzna strana.    da ti budem konkurencija )))  ja samo na malo do 2000 litara  . ili  da idem kod dux_a u grocku da     raspravljamo koje bolji   vinogradar )
imam rezervisanu parcelu u vrdniku     55  ari  . treba da se oducim do   nove godine..    bio sam letos svidja mise savrseno klima       i kraj  . ali  ja nebih    preko dunava !!!
po svoj prilici  zadnja lokacija ce biti AVALA....

Ja imam u Babama,kod kafane Zika i Nada.Cene oko 500e/a.Zavisi i od infrastrukture.Neces biti konkurencija jer vinograd nece biti na Avali. ;DSamo napred

video sam na google  earth    .  gde su BABE...     BICE  vinograd na avali  ne bas na vrhu ali jedan od najvisljih           garant.. 

Nismo se razumeli,moj vinograd nece biti na Avali.

ja sam    navikao na malo nesto drugacije.. rodjen sam na kopaoniku..  a ovde isto zivim  u brdima... to bi mi trebalo i da sam u blizini bgd.mozda to i nije najbolja lokacija ali  covek   zeli da udovolji dusi..

Mozda je bolja Grocka,zaklopaca,ritopek...tamo je sve puno vinograda i vocnjaka.

GROCKA.  strana prema dunavu  ili ritopek , jel to   zapadna strana  ili jugozapadna  ,, mozda  dux  zna ?  ili neko drugi ?

Ne znam koja je ali znam da ima puno vinograda i vocnjaka.

Grocka, Ritopek, strana prema Dunavu-sever,severozapad,severoistok.Bolje ti je posadiš trešnje ili breskve.Tamo malo ko ima vinograd.Ima ih nešto malo na Zlatnom brdu kod Smedereva.

hvala lozar, nisam znao koja je strana,  ja hocu strogo juznu padinu.

imam u planu da za svoje potrebe  napravim vinograd 50x50 metara.( za pocetak)  od sorti grozdja,  za visoko kvalitetna vina, koje je bih ja  zeleo  ili po preporuci strucnjaka za to zemljiste i klimatske uslove. moje pitanje  je seldece;  voleo bih da imam i stonih sorti grozdja, razlicitih     sto vise , od ranih koje   stizu prve  pa do poznih, moja ideja  je bila da zasadim  te stone sorte( za jelo)  svuda okolo  vinograda .  koje   bi bile mane  , dali bi smeo to da uradim?  i ako nebi smeo zasto ? hvala.

Mozda to i ne bi bilo dobro.Zato sto te sorte ne stizu u isto vreme pa se moze javiti problem pri prskanju,imate grozdje koje treba da stitite,a pored vam stize ono za jelo.

IMAM ZELJU DA ZASADIM 1 HEKTAR VINOVE LOZE,NALAZIM SE NA OGRANCIME PLANINA MOTAJICE,LJUBICA I VUCIJAK NA NADMORSKOJ VISINI OD 230 METARA,TACNIJE OPSTINA DERVENTA REPUBLIKA SRPSKA.AKO MOZETE DA MI DATE SAVJET DA LI SE TO ISPLATI,AKO SE ISPLATI,KOJA SORTA VINOVE LOZE,GDJE DA NADJEM COKOTE I PO KOJOJ CIJENE,KOLIKO MI JE COKOTA POTREBNO ZA 1 HEKTAR JA NEMAM ISKUSTVA U OVOJ BRANSI,DIPLOMIRANI SAM EKONOMISTA,IMAM IZRAZITU ZELJU DA SE OVIM BAVIM.KOLIKO MI JE POTREBNO NOVACA DA BI POSADIO 1 HEKTAR.HVALA

Prvo treda da odlučite da li želite da proizvodite vino ili da prodajete grožđe  ;)

Pozdrav svim ljubiteljima vinove loze !
 
Da li mi neko može reći na koji se razmak u redu sadi -Kardinal i Michele Palieri i u kojem mesecu sazrevaju?Interesuje me i kako se pokazala Michele Palieri u praksi?  :scr:

Vine of Italian origin, it comes, indeed, fromVelletri (Rome). Its name stems from Michele Palieri who manufactures it by interbreeding the varieties Alphonse Lavallée and Red Malaga.
Good-looking, big, cylinder-pyramid-shaped bunch, winged loose, 600-800 gr average weight. Big, oval grape; compact, pruinose, black-violet, medium-thick peel; crunchy, compact and juicy pulp; quite sweet taste.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/33/33_uvapalieri.jpg)

Ovo su osnovne karakteristike sorte Palieri, nadam se da ćete razumeti, varijetet sorte dobijen od Alphonse lavallee i Crvena malaga.
Sazreva u našim uslovima, a u zavisnosti od geo položaja od sredine avgusta pa do sredine septembra.

Kardinal i Palieri sadi se u medjurednom rastojanju u zavisnosti od uzgojnog oblika čokota. Ako je kordunica razvedena na obadve strane onda razmak između čokota može biti i 1 metar, jer je karakteristika loze i jedne i druge sorte  da su izuzetno bujne.

Hvala na odgovoru,nego negde sam pročitao da je to hibridna sorta koja nije podložna bolestima.Neznam da li je to tačno i o kakvim se bolestima to radi(da li baš svim)?Interesuje me i ukus grožđa to jest da li je sličan Kardinalu? :)

„MICHELLE PALIERI
Crni je stolni kultivar koji je križanjem dobio M.Palieri, i to križanjem Alphonse lavallee x Red Malaga.
Opis kultivara
Pupove tjera u drugoj dekadi travnja, ima raširene vrške jako zelene boje.Vršni listići malo su zavijeni, zelene boje i prozirni.
List je velik, s pet režanja, okruglast.Grozd je velik, cilindrično piramidalan, pravilnog oblika, srednje težine 800 grama.Bobica je krupna, okruglasta, srednje otpornosti, s maškom na pokožici, meso joj je čvrsto, crno ljubičaste boje; slatkastog je neutralnog okusa, ima dvije sjemenke.Srednja je težina bobice 9-10 grama, sladkor 14-15%, ukupne kiseline 6 ‰ i pH 3,35.
Cvate u prvoj dekadi lipnja.
Dozrijeva u prvoj dekadi rujna, uz jače opterećenje, a može dozrijevati i u trećoj dekadi kolovoza.

Biološko-proizvodna svojstva
Kultivar je jakog habitusa, traži uzgojni oblik koji omogućava da njegova svojstva dođu do izražaja.Rodnost je 1,0 grozda po pupu pa traži da se duljinom reza regulira postizanje zadovoljavajućeg prinosa.Grozd je lijepog izgleda, s izrazito crno ljubičastom bojom, krupnom bobicom, pa je traženi kultivar na trržištu .Ima malo problema s afinitetom prema nekim podlogama.“

Izvor:“Proizvodnja stolnoga grožđa“; Zdravko Bušić i dr., HZPSS, Zagreb,2002.god.

Nažalost ništa nije napisano o otpornosti kultivara(sorte) na bolesti i štetočine ali nije u pitanju međuvrsni hibrid.

Pozdrav za pecu 50 i lozara.Interesuje me da li neko ima licnog iskustva sa ovom sortom,kako se pokazala u praksi,na koju sortu lici ukus ploda,na koji razmak je najbolje saditi u redu,...? :scr:

Bato, Batooo, nečitaš odgovore do kraja!
Kardinal i Palieri su stone sorte ranog sazrevanja, nemaju značajnu ili nikakvu primenu u vinarstvu, znači za jelo i prodaju u svežem stanju.
Razmak među čokotima najbolje 1 metar sa dvokrakom kordunicom, mešovita rezidba, luk-kondir. Kada kod tebe na tvojoj lokaciju sazreva kardinal, možda ili najčešće posle 10-tak dana  stiže za berbu i Palieri, mada nije iskuljučeno i da će se berba poklopiti, zavisi od podloge i odakle je kalem.

Nerazumem šta to nisam pročitao do kraja,možda što sam ponovo pitao za razmak sadnje u redu?Postavio sam direktno pitanje o stvarima koje nisam mogao nigde pronaći a dobio naširoko odgovore  koje sam i sam već  "izguglao".To  pitanje sam postavio za vinogradare koji već imaju neka iskustva sa tom sortom.U svakom slučaju hvala za pojašnjenje o najboljem načinu rezidbe za ovu stonu sortu.Poz.

Zdravo,
planiram u prolece da posadim 40 ari vinograda + 15 ari voćnjaka, njiva mi je dimenzije 16.8m x 339m.
Pitanje je,
1. gde mogu da nabavim sadni materijal ( ja sam inače iz Bača ( pored B.Palanke )) koji ima sertifikat da bih mogao da podnesem zahtev za kredit u fond za razvoj. ( koji rasadnik mi je najblizi?)
2. Ima li ko adresu gde mogu povoljno da uzmem i stubove betonske kao i pocinkovanu zicu. ( fond za razvoj daje kredit i za tu namenu ).
3. Na koji razmak od medje se stavlja ograda zicana.
4. moze li preporuka za razmak izmedju redova i sadnica za ovu meru moje njive.

link za fond je :

http://www.fondpolj.vojvodina.gov.rs/

Pozdrav svima, pocetnik sam na forumu pa mi ne zamerite
Na placu ispod vikendice koja se nalazi na Fruskoj gori, prema Rumi, duzine oko 25 metara i sirine oko 10 metara, i prostire se u pravcu sever - jug, nedavno smo izorali zemljiste i sad se dvoumim da li da zasadim vinograd i pravim svoje vino, iz ciste ljubavi...
Da li mi je to dovoljno za neki manji vinograd i ako je, koju sortu bi trebao da zasadim i koliko vina bih mogao da ocekujem...
Znam da su pitanja verovatno pocetnicka, ali eto, molim vas za pomoc
Najlepse hvala

mr.pinot
pa tu da stavis redove na 1,5 metara mozes da naguras 150 cokota da imas 3 kg to ti je da dobijes 200-250l vina.
Kopas rucno u redu, izmedju frezom (kupis neku jeftinu), Prskas ledjnom prskalicom (trujes se), Kopas, prskas... zelene operacije, stalno nesto radis. Ako imas prijatelja da ti pomognu (to ti je nekad, truba je da ti prskaju ili kopaju). Ne isplati ti se da placas jer je malo pa ces raditi sve sam. Pa onda svi sudovi dok kupis za grozdje, ako nemas da pozajmis (muljacu, presu). Imas malo da bi kupovao to sve. Jedino ako novac nije problem. Bas trebas da volis. Sadi sta volis da pijes, ne mozes da promasis sa Talijanskim ili Merloom ostale imas Sardone, Kaberne. Traminci, pinoi (ma sta volis).

ili jednu dobru lipu ili platan, pa dobar sto i klupa, pa uzivaj. Sretno

Pozdrav svima, vec neko vreme pratim ovaj forum i imam samo reci hvale za vas.
kao sto sam vec naveo u naslovu teme ja sam totalni pocetnik u ovoj prici, prosle godine sam uz vasu pomoc napravio vino od nekog grozdja koje raste vec desetak godina u dvoristu, a ove godine bih hteo da to uradim malo ozbiljnije.
planiram da zasadim neku kolicinu vinove loze (50 cokota) da bih pravio vino (crveno) iskljucivo za svoje potrebe pa mi je potreban savet u vezi sa odabirom sorti ( da li saditi jednu sortu ili vise ). kao sto sam vec rekao pocetnik sam u svemu ovome pa bi bilo dobro da to budu neke otpornije sorte dok se malo ne uhodam u sve ovo.

i mene muci isto pitanje kao i onog gospodina gore
Koje doba godine je najbolje za sađenje vinograda?
nekada je to moj deda radio, pa kad on nije vise mogao mi smo dali drugim ljudima da obradjuju zemlju
sada se tu sadi kukuruz,zito...
vinogradarstvo sam zavoleo i od jednog i od drugog dede, i voleo bih time da se bavim, imam oko 0,6 ha u slankamenackim vinogradima
bilo koji savet?
bio bih zahvalan

Agronomski bolje je saditi u jesen (biljka se bolje pripremi za start na prolece)
Ali vecina sadi na prolece (uvoze svi na prolece, lakse pripremis zemlju, krace cekas subvenciju ako?, manje se krade kalemova i sl.

Veliki pozdrav.   Imam jednu dilemu pa bih vas molio za savet. Ukazala mi se prilika da dobijem mlad vinograd (3 pune godine) od skoro 2ha. Sadjen je po svim pravilima jer je koriscen kredit od republike. Veliki je problem sto ja o tome nista ne znam. Molio bih vas da mi neko kaze koliko je finansija potrebno za odrzavanje takvog vinograda i da li se to uopste isplati u ovo vreme?  Unapred hvala.

Lale, pala ti sekira u med. Pošto su korišćena sredstva od republike sadni materijal je sertifikovan i dobrog sortimenta, koje god sorte da su posađene.
Koji su ti izdaci?
-potrebno ti je da orežeš vinograd, a za rezidbu su ti potrebne oko 24 nadnice rezača(računam na 2ha), u to ulazi savijanje i vezivanje loze.
-đubrenje u dva navrata po 2 kg veštačkog đubriva na 1 ar. (400kg 15:15:15 i 400kg ureja za 2 ha)
-jedno plitko oranje, za vraćanje jesenjih brazdi i dva friziranja, zbog zatvaranja vlage i uništavanja korova.
-4-5 prskanja raznim sredstvima protiv bolesti štetočina.
-10 nadnica za radnike za lačenje i zalamanje u toku vegetacije(2x5)
- i 20 nadnica za berače grožđa

a koji su ti prihodi?
Vinograd u četvrtoj godini sa površine 2ha rodiće i doneće rod oko 10000kg. grožđa
- 10.000x45,00dinara=450.000!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Saberi i oduzmi se, ali sve navreme i stručno se mora uraditi!

imaš li mehanizaciju koja je potrebna i drugo o kojim se sortama radi?
isplati se ako imaš kome da prodaš grožđe a to mnogo zavisi od sortimenta i kvaliteta a kvalitet često zavisi i od neba.
na velikim plantažama ulaganja se kreću od 150.000 do 200.000 dinara/ha godišnje
kad sam radiš veći broj operacija onda i manje

Od mehanizacije nemam nista. Imam samo mogucnost da to dobijem i dobru volju. Sorta loze je SOVINJON (ili kako se vec pise). Toliko znam.  Da li je bolje prodati grozdje nekoj vinariji ili da sam pravim vino? Mada za vino, predpostavljam, treba veliko iskustvo i veliko ulaganje u sudove jer rod bi trebao biti prilican.

Kao što sam predpostavio sortiment je vrhunski. Mada nisi naveo koji je sovinjon beli ili kabernet, no svejedno je, jer sam cenu lepo rekao. Ozbiljne vinarije sovinjon plaćaju oko 45,00 dinara po kilogramu sa kontrolisanim rodom u smislu količine, maksimum je 5000kg. po hektaru. Tvoje razmišljanje o sopstvenoj proizvodnji vina za sada po meni nema logične osnove, iz razloga što ti je za to potrebno znanje, oprema i plasman. Hajde da predpostavimo da ćeš proizvodnju uz nečiju pomoć naučiti, ali  finalizacija i plasman će te podosta koštati dok dođeš do pozicije da možeš nešto i da zaradiš.
Moja preporuka ti je da ugovoriš proizvodnju sa nekom vinarijom što će ti omogućiti sigurnu prodaju, a ostatak novca će ti omogućiti da korak po korak polako ulaziš u proizvodnju vina,finalizaciju i plasman, ali trebaće ti malo više od jedne godine.... ili mnogo više?

ako nemaš mehanizaciju imaš veliki problem jer si prinuđen da moliš drugoga da ti radi a njemu je danas slava, sutra mu je traktor u kvaru, prekosutra komšija uzeo prskalicu pa ne vraća a plamenjača radi li radi.
ako možeš radi sam ako ne beži od toga.ili daj nekome napola.
ako se vežeš uz neku vinariju tražiće ti kvalitet a to zahteva ozbiljan rad.ako si spreman na to samo napred ima rezona(finansijskog) ali u se i u svoje kljuse.
kao što vidiš ima mnogo "ako" prema tome gledaj da što manje zavisiš od drugih.
i planiraj vinariju.od proizvodnje se niko nije obogatio.u flaši je zarada a ne u grožđu

Potpuno si u pravu Lozar,ja sam osetio baš ovo što pominješ na vlastitoj koži.Dok nisam imao muljaču,čekao sam da prvo komšije smuljaju groždje pa tek onda ja dolazim na red uvek se moraš upravljati po tudjim potrbama,slično je bilo i sa ručnom prskalicom.Izmedju ostalog zato se i interesujem da naučim nešto više o rezidbi da nebih čekao na kurtu i murtu da se smiluje i dodje da mi oreže lozu jer obično kada se oni smiluju već bude kasno za bilo šta.

Sta mi je to od mehanizacije naj potrebnije da bih mogao sam da radim vinograd i koliko para treba za neku skromnu opremu?

Od mehanizacije koliko ja znam i ono sto koristim je sledece
-traktor
-vocarski plug/2 ili 4 brazde/
-kultivator/tako ga zovemo 9 ili 11 ralica ciji je oblik promenjiv/
-traktorska freza/licno retko ko koristi u mom kraju/
-tanjiraca
-bocna freza za obradu medju cokota/ja je koristim jer mi je razmak izmeddju cokota 1,20m tako da ne          okopavamo rucno i moze se koristiti na razmacima od 0,8m/
-atomizer za prskanje

Pod predpostavkom da nemas nista od navedenog najpotrebniji su ti  Traktor i Atomizer to su stvari koje retko ko hoce da ti pozajmi a i ako hoces da blagovremeno oprskas i taj ko ima ima zato sto mu treba kad i tebi a da zakasnis par dana sa oranjem i kultiviranjem mozes a ako ne oprskas na vreme ode zarada a mozda i ulaganje.
 Sve ostale masine koje sam naveo mozes manje vise pozajmljivati od nekog dok ih ne kupis
 IMT 539 cirka oko 3500€
 Atomizer Morawa stari koji vocari u Begaljici,Udovicama,Drugovcu,Suvodolu i Selevcu izbacuju zbog male litraze 440L sa Komet pumpom i razvodnikom bi ti savrseno odgovarao uglavnom su sa izmenjenim puzevima koji su dvostrani sa porcelanskim plocicama cena je oko 500€
Sve ostalo ti je peca 50 napisao samo da ti napomenem da vinograd trazi kako kazu slugu i tu se napretkom mehanizacije nista nije promenilo  :thumb:

Ljudi "hvala" na savetima. Moram jos malo da razmislim da se "saberem i oduzmem" pa da odlucim sta mi je ciniti. Ako se budem prihvatio posla, onda cu da vas maltretiram pitanjima skoro svaki dan. Jos jednom veliki pozdrav i HVALA !!!

Postovanje svima na forumu,
Ljubitelj sam vina (za sada samo uzivalac) i odlucio sam da zasadim svoj vinograd (za pocetak samo da se bavim samo uzgojem vinove loze). Posedujem zemlju od 1 ha na blagoj padini, u podnoziju Kosmaja (kod Ralje). Trenutno citam neke knjige i pratim forume, a mene zanima da mi neko, ko se time bavi, kaze slobodnu procenu koliko bi me kostalo da zasadim (za pocetak) manji vinograd od npr. 20 ari. Dakle, sve sa trsovima, stubicima, zicom, ankerima, a pod pretpostavkom da sam vec zavrsio analizu i pripremu zemljista. Dakle naj naj grublja procena. Mogao bih da dodjem peske do te procene, ali uvek je bolje da cujem misljenje od nekog iskusnijeg ko se sa tim susretao u praksi. Hvala unapred!

P.S. Moguce da je to vec negde na forumu navedeno, ali da nisam dovoljno detaljno pretrazio forum... :scr:

Ja sam sadio pre par godina 30ari negde sam procitao da podizanje 1ha vinograda kosta od 13.000-15.000€ bilo mi je smesno :lol:
Kada sam poceo sa sadnjom ???vise nije bilo smesno :doh:

Tesko je proceniti jer broj kalemova po hektaru za vinske sorte se optimalno krece od 3.300 do 8.000/gusta sadnja procitao sam negde i meni je tesko da poverujem/

Pokusacu ipak da ti priblizim ono sto ja znam za 20ak ari za ovu varijantu 3300 kalema/h

1.godina
  rigolovanje  150,00€
  obrada        100,00€
  kalem         500,00€   pristojan kalem kosta oko 0,75€
  djubrivo        50,00€
  sadnja        200,00€   dnevnice radices rucno mala kolicina 12-15 ljudi +hrana pice
  trsovi          200,00€   pritke u mom kraju su se kretale oko 25 din komad dobre bagrem
  zastita         100,00e   prskaces ledjnom prskalicom cifra je od oka
  obrada        100,00€    tanjiranje kultiviranje 5* ako to placas
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
                 1.400-1.500€ u prvog godini nebi trebalo da probijes ovu cifru tvoj rad nisam racunao plevljenje okopavanje izmedju kalemova ali to je valjda zadovoljstvo plus sto za radove u mladom vinogradu vazi pravilo da to nemoze da se plati/t.j nemozes naci nekoga ko ce to uraditi sa dovoljno paznje i ljubavi/

Ovo je stvarno bilo grubo znaci izostavio sam telefoniranje,benzin,tvoje vreme i jos tako neke sitne troskove
Ostali su ti stubovi zica i tekuce odrzavanje-obrada u drugoj godini jos oko 1.200€ okvirno i pobebio si u trecoj vec imas rod

E to ti je to mozda se negde provuces i jeftinije recimo bez rigolovanja samo oranje sto dublje Rakovica moze i do 45cm gde je lepa zemlja onda radnici tipa pomoc prijatelja ali NIKAKO jeftin i neproveren kalem tu ako zajebes neispravi nikad :whistle:

Pozdrav

Hvala ti puno na iscrpnom odgovoru!
Planiram da se ove polako pripremim, pa da na sledece prolece pocnem. Nadam se da nece iskrsnuti nesto neplanirano.  ???
Kako tebi napreduje vinograd?
Pozdrav!!

Kod mene dobro mada ja imam samo stone sorte u tom mladom vinogradu/mukat hamburg i muskat italija/
ove godine ocekujem ozbiljan rod  :whistle:

Dobro vece! Ljudi, ja resio da probam sa onim vinogradom pa kako mi bude. Dogovorio se sa jednom ekipom rezaca da ga srede za dan-dva. Napomenuli su mi da bi morao odmah posle rezidbe da ga isprskam. Kao neka zastita ali neznam kakva ni sa cime da ga prskam?!  ??? Molio bih neku pomoc  ;D

Koliko je meni poznato vinograd je verovatno u fazi vunastog pupoljka ili tek ulazi u nju u tom slucaju Funguran OH koncentracija je mislim 0,7% i to je otprilike to za sada dok lastari ne dostignu duzinu 10ak centimetara :thumb:

Neznam sta si planirao za djubrivo ali bilo bi dobro malo baciti /UREA i KAN pomesano bar oko 400fg/h

eeee, dok je bilo kreozana sve se žutelo u ovo doba
možeš malo i neko mineralno ulje čisto zbog štetočina kad ga već prskaš

Da li neko moze da mi pomogne u vezi sadnje, treba da dobijem kalemove iz italije za 7 do 10 dana, pa me zanima da mi mozda nije kasno za sadnju, ljudi iz enovitisa me ubedjuju da nije, u pitanju je sorta merlo a buduci zasad na fruskoj gori, hvala unapred

ma nije i meni je isto tako stiglo pre neku godinu oko prvog maja i primile se sve do jedne

Hvala puno, bas sam se zagrejao za vinograd, jedva cekam da mi stignu sadnice, prvi put u zivotu se time bavim ali nadam se da ce mi se primiti

Pažljivo pročitaj upustvo o podizanju novog vinograda a koje se odnosi na pripremu kalemova za sadnju i sam postupak sadnje, to ti je jedini i pravi preduslov za sto-postotni  prijem kalemova. Normalno uzimajući u obzir da su kalemovi sertifikovani i zaliveni voskom. Sva upustva ćeš naći na ovoj temi, ako se nesnađeš pitaj slobodno, nije nam teško da ponovimo. Potrebno je samo da znamo kako si pripremio zemljište i kojim načinom sadnje ćeš da posadiš kalemove(ručno ili mašinski).

Mr. Pinot,
ne znam tačno koju količinu sadiš, ali pošto nabavljaš preko ENOVITIS-a možda možeš sa njima da se dogovoriš i da ti posade. Ove godine sade na nekoliko lokacija na F.Gori pa možda možete da se uklopite, i da kada ti budu isporučivali kalemove, uradiš sa njima i sadnju...
što se vremena sadnje tiče, ne brini, imaš fore do kraja Maja. Obično se sadnja završava do kraja Aprila, medjutim ove godine nam vreme na F. Gori nije išlo na ruku, tako da niko još nije sadio, koliko ja znam i svi "kasnimo"...

na kom lokalitetu sadiš?

SREĆNO! :thumb:

Sadim 140 sadnica, znam nije puno, ali obzirom da sam pocetnik i tek ulazim u sferu vinogradarstva nije bas ni za potcenjivanje :)
od enovitisa cu da narucim rauscedove sadnice merlot r18, to su mi preporucili, to volim da pijem, dugo sam se dvoumio sa izborom sorte ali mislim da sam dobro izabrao, prvo sam hteo nesto nase, tipa probus... ali probao sam svasta i nikako mi se to ne svidja, zbog kvaliteta, potencijala...  sadicu sa drugarima, danas sam razmerio sve, razmak izmedju redova 1.60m sadnica 90cm, stane mi po 23 u red, lokalitet je iznad Vrdnika, prostire se sever-jug, skupio sam gomilu literature, ali najvise od volim da citam forume, tu se nekako najbolje informisem.
E sad, jedan drugar sto ima vinograd kaze da ima svrdlo za pravljenje rupa, koje on koristi kada sadi, jel mi to bolje ili da kopam rupe dubine 30 sirine 30cm, da li treba da kupim djubriva ili mi to i nije nuzno, znam za skracivanje kalemova i umakanje pre sadnje, al buni me djubrenje, i da li odmah da vezem kalem za malo kolcice ili da sacekam da se prime..
Neka zena mi kaze danas da se spremim da ih zalivam, kao trebace im dok se ne prime, toliko saveta dobijam kad pricam sa ljudima to je neverovatno, samo uopste se ne uzdam u njih, sem kada ih dobijem na forumu jer sam uveren da ovde ljudi znaju zaista dobro, dok na ulici se svi kao razumeju i moraju da prokomentarisu nesto i onda me to zbuni..
@Peca50   Zemljiste sam orao jesenas, podrljao i isfrezao pre mesec dana, uradio sam analizu i kaze da zbog manjka fosfora zasad treba da djubrim u naredne 4 godine sa fosfornim i azotnim djubrivima, s tim sto ja to nisam znao jesenas vec sam analizu uradio pre dve nedelje, tako da pretpostavljam da mi je sad kasno za neko djubrenje
Hvala vam

1. Jame kopaj ašovom, dve dubine: jednu dubinu ašova na jednu stranu, drugu dubinu ašova na drugu stranu, mislim na zemlju koju vadiš kada kopaš jame.
2. Nađi negde dobro prevreo stajnjak,(od krava, može i onaj koji se skoro pretvorio u zemlju)
3.Spremi vodu za zalivanje (oko 2litra po kalemu)
4.nađi svežu kravlju balegu

Dalji postupak:

-Uveče pre sadnje potopi kalemove u hladnu vodu da prenoće (korenov sistem i do polovine, donji deo kalema)
-na mestu sadnje, sutradan, pripremi svežu kravlju balegu, napravi žitku masu, u koju ćeš zamakti, potapati koren kalemova pre sadnje.
-pre potapanja u balegu, oreži, spremi kalem za sadnju: obuhvati punom rukom-šakom korenov sistem i sve žilice koje ti štrče preko toga odreži makazama za rezidbu loze zatim: oreži gornji deo kalema na jedno vidljivo okce.
-ako ima više grančica, odaberi najbolju, ostale pažljivo odstrani, koliko je to moguće i pritom pazi da neoštetiš kalem!
-u jamu gde ćeš da posadiš kalem ubaci malo prevrelog stajnjaka (dovoljna je 1/3 lopate za pesak)
-preko stajnjaka nabaci malo zemlje od prvog površinskog ašova.
-zamoči korenov sistem kalema u rastvor balege i vode.
-stavi kalem u jamu za sadnju, tako da ti spojno mesto bude oko 1cm iznad površine tla, ako je jama dublja pa je to nemoguće, dodaj još zemlje od površinskog, prvog ašova.
-kada si to uradio, jednom rukom drži kalem uspravno po sredini jame a drugom sa nekom manjom motikom nabaci svu preostalu zemlju od prvog ašova, površinski sloj koji si pri kopanju odvojio na jednu stranu.
-kada si svu zemlju od površinskog sloja, prvog ašova, nabacio preko kalema, i dalje držeći kalem jednom rukom uspravan da bude, nagazi nogom okolo kalema nabačenu zemlju koliko je to moguće, nemoj štedeti pritisak nogom, samo pazi da neoštetiš kalem pritom, pažljivo a nemilosrdno nagazi.
-zalij kalem sada sa ona dva do tri litra vode.
-popuni rupu sa zemljom drugog ašova, i nju nagazi, i poravnaj da bude u nivou tla, pazeći pritom da spojno mesto obavezno bude iznad nivoa tla oko 1 cm. Ako imaš malo viška zemlje rasplaniraj je među redova.
-pobodi obeleživač mesta gde je kalem, to je obično neki polu suvi prut, manji i tanji kolčić, ili nešto slično, a prema mogućnosti i dostupnosti, ali obavezno markiraj gde ti se nalazi vrh kalema, pobadajući marker ili kolčić pored same loze. Možda je najbolje da su to već pripremljeni kolčići visine između 50-70cm, mislim pritom na onaj deo što je nad zemljom, a ne na ono koliko je dužinski poboden u tlo. Ovakvi kolčići imaju pritom pored obeležavanja posađenog kalema i praktičnu primenu tako što će se u toku godine izbila zelena loza pažljivo privezati uz njega.

Sa ovime si sve uradio kako treba, Srećno!

Koliko je presudno da se prilikom sadnje dodaje stajsko djubrivo i balega u jamice?
Narocito ako je zemlja dobro pripremljena i ukoliko je stajsko djubrivo dodato u toku pripreme zemljišta.
Gledao sam sadnju hidroburom na jednoj velikoj parceli i nije bilo dodavanja stajnjaka direktno u jamice, a prijem je bio koliko sam kasnije čuo zadovoljavajući.

Ako je zemlja dobro pripremljena za sadnju, duboko zaorano djubrivo, nema potrebe da se dodaje stajsko djubrivo. Kravlja balega koju si spomenuo se koristi umesto dezinfekcionog sredstva, mesa se sa glinovitom zemljom i vodom gustine malo redje od testa za palacinke i pored dezinfekcije obezbedjuje prijanjanje zemlje za koren. Koren svake sadnice se umoci u ovako pripremljenu smesu i onda sadi u jamice. Dakle, ovakav postupak je narocito vazan ako iz nekog razloga nisi u mogucnosti da nakon prekrivanja zila sitnom zemljom naspes nekoliko litara vode koja isteruje vazduh iz zemlje i time obezbedjuje prijanjanje za zile sadnice.
I ja sam sadio 2500 sadnica pre 5 godina, samo sam umakao u smesu glina vida, i sve sadnice su se primile iako nisam zalio sa vodom. Ali ipak treba reci, bez obzira jesen prolece sutradan ce padati kisa ili nece uvek je bolje sipati vodu.

to je i moje mišljenje...pripremio sam zemlju jesenas odlično, sve po propisu, i pokušaću ove godine da sadim novim metodom koji nudi ENOVITIS uz nabavku VCR-ovih kalemova. Metod je sadnja tkzv "viljuškom" koja sadi "na suvo", ali je baš zbog prianjanja neophodno zaliti sa 3-4l H2O, videćemo kako će uspeti...ekipa garantuje prijem od preko 98%. javljam kako je prošlo...

za pinota: ja bih na pecin recept dodao samo malo veštačkog đubriva veličine jedne čaše jogurta po sadnici i to kad nabaciš prvu količinu zemlju na žile ili da rastvoriš đubrivo u vodu za zalivanje ako je vodotopivo.tu možeš da iskoristiš neko đubrivo sa povećanom količinom fosfora da malo popraviš stvar.
stajnjak je nezamenljiv i koliko god da ga staviš ne može da bude mnogo.ako dobro pripremiš zemljište što podrazumeva unošenje od 30-50 tona/ha šta znači još jedna prikolica prilikom sadnje.
a sadnja bez vode je rizična.ne pokušavajte to kod kuće :)

matej,
nadam se da sve te radnje snimas ili slikas, bice super da sve te slicice stavis na forum.
a ne bi bilo lose da i neke cifre dodas, tek da znamo koliko to kosta.
a skoro sam sasvim siguran da vodis neke finansije, zar ne?

samo napred majstore!!!!

Slikam sve Cvele i rado ću sve podeliti sa drugarima...a finansije su mi u krvi... ;) za sada nema puno toga novog za kačenje; rigolovanje, djubrenje, drljanje, tačkiranje...čim prodje sadnja kačim slike...

Što se tiče sadnje viljuškom kalkulacija je 1,3 EUR/kalem +pdv, što ispadne jeftinije od hidrobura. Viljuška je metalni alat koji ima zakrivljen trozubi kraj koji ulazi u zemlju i pravi rupu u koju se stavlja kalem. Na većim parcelama viljuška se koristi kao priključna mašina sa dva kraka (dve viljuške) nakačena na traktor i uz laserski navodjenje radi se sadnja. Kod mene bi trebalo da se sve to radi manuelnom viljuškom koja je u suštini vrlo prost alat koji kao i hidrobur ima gazište za lakše utiskivanje u zemlju.

što rek'o Lozar "sadnja bez vode je rizična.ne pokušavajte to kod kuće", ne brini Lozar, neću kod kuće, sadim na F. Gori.. :lol: Šalu na stranu, preduslov za ovaj tip sadnje je da zemlja bude dobro pripremljena i rastresita, da viljuška lako udje na  željenu dubinu, a voda svakako dodje neposredno posle sadnje da olakša prijem :thumb: kalem se mora zaliti sa 3-4l...

neki dan posadio 2000merlota i 1000caberneta  :thumb:

Bravo Miha!!! :thumb:
ja sam pre tri dana bio malko skromniji...1.150 sivi i 150 chardonnay... :lol:
niko srećniji...

a nagodinu cu jos 1200 zweigelta toliko mi jos stane na tu parcelu al one nevolim puno odjednom sadit dosta je to posla a ja volim da se to uradi kako treba  :thumb:

a onda imam jos dvije parcele za oko 5000 loza sad moram vidit kakva ce bit situacija sa odkupom grožđa jel za sad nam se loše piše

ja sam drugog maja posadio veoma malu kolicinu u odnosu na vas 25 merloa i 75 cabarnea prijem 100%

Zavidim vam,  a ja sam razocaran, kao sto sam i pisao, bio sam toliko uzbudjen zbog sadnje vinograda do te mere da sam sve radove zavrsio, nacitao se foruma i prirucnika, puno saznao i jedva cekao da mi stignu sadnice, cak sam i rupe iskopao, da bi me zavlacili i zavlacili, te sledece nedelje ce stici, izvinjavamo se, ali eto doslo je do problema, stici ce sledece i tako iz nedelje u nedelju ja jos ne posadih vinograd, iako je u pitanju renomirana firma...
Mislim da cu ipak sadnju da odlozim za jesen, ne vredi, bojim se da one nece stici do 28., 29. maja

Mr. Pinot, kod koga si naručio kalemove? Da li si imao neki ugovor sa dobavljačem, oko količine kalemova, rokova isporuke...sve su ovo bitni elementi, da se ne bi upravo dešavalo to što se tebi desilo...

Slažem se da ovaj forum ne treba da bude niti marketinškog niti antimarketinškog karaktera, ali ovakva informacija predupredila bi sve eventualne probleme svima onima koji planiraju da nabavljaju kalemove od ovog dobavljača ili da bar traže neke garancije...koje je na žalost kod nas, ipak teško dobiti ???

A tačno znam o kakvom uzbudjenju pričaš, ja nisam mogao da dočekam sadnju, a sada ne mogu da dočekam da krenu... :lol:

i ja sam na jesen narucio sadnice napravio u govor i itd kad sam dosao po sadnice dan prije neg sam trebao sadit kaze mi skladistar jeb ga dobio sam narađenje od nadređeni da moram razduzit vase sadnice jel je nama falilo i eto ti vraga a ujtru treba sadit nestta ja nazvo rasadnik zagreb i s njima dogovorio da mi posalju sadnice i dobro je proslo

a sta da ovi iz zga nisu imali sadnice propade mi jedna godina i nikom nista

naravoučenije: bitno je sa kim radiš... ;)

A bre drugari, pa sta je sad ovo?

Mr.pinot, daj kazi koji su to majstori, napljuj ih javno!
Ko moze da se zajebava sa takvim stvarima? Dal' ti majstori znaju sta je godinu dana?
Ma opravio bi gi ja po niški, po red, samo bi se ceskali po guzicu

Ne bih zaista da spominjem imena, mala kolicina je u pitanju, posto tek ulazim u svet vinogradarstva necu da malerisem...
Do jeseni cu jos bolje da se pripremim, mozda posadim i vise..

ok...javi kako je prošla jesenja sadnja...naročito u poredjenju sa prolećnom... :thumb:

dajte par pouzdanih proizvodjaca iz srbije(kupujmo domace) jer sam i ja jos jesenas pripremio zamlju ali sam se u medjuvremenu nesto zauzeo oko ove asocijacije poljoprivrednika srbije sto mi je oduzelo popdosta vemena ali sada vidim da moze da se sadi sve do kraja maja pa sam konacno prelomio da i ja to sada uradim pa sta bude jer mi je zemlja spremna kao za udzbenike, dajte pod hitno iz vaseg iskustva pouzdane i proverene jer mislim da se dioda nece protiviti tome pozzzz

0658221983 zovu ga Musa
ja sam od njega kupio cabarnet i merlo sve se primilo kacim slike ovih dana da vidite

kao sto sam vec napisao svih 100 cokota (za nekog je ovo smesna kolicina) je krenulo neki slabije neki jace, evo par slika pa prosudite sami, a ako uzmemo u obzir da mi je ovo prvi put da sadim lozu i da sve sto znam o tome je procitano na ovom i slicnim forumima ja sam prezadovoljan svojim uspehom ;D
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3571.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3577.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3581.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3586.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_img_3591.jpg)

nikola...pročitaj molim te uputstva o postavljanju slika na
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html)
možemo da ti pomognemo ali i da se divimo tvom uspehu jedino ako uspem da vidimo isto što i ti.bez uvrede.

Pozdrav,
moram da priznam da sam u aprilu posadio 500 trsova loze, i da je prijem bio 100%-tni. Samo je par loza izvukao srndać, i izvuče lozu iz korijena, malo oglaba oko kalema i baci. Nevjerovatno. Prilikom sadnje u rupe sam ubacivao gnojivo 7:20:30, pa na žile je išla rastresita zemlja, pa šaka-dvije nekog slovenačkog organskog gnojiva, i ostatak zemlje. Rezultat neće izostati. Živjeli.

hvala, nadam se da je sad bolje
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_img_3570.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_img_3570.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_img_3577.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_img_3577.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_img_3581.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_img_3581.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_img_3586.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_img_3586.jpg)   (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_img_3591.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_img_3591.jpg)

Ti si poceo kao crnogorac "ne prodajem nista no se falim" :lol: :lol: :lol:
Znaci svi krenuli fala Bogu i sad pazis na travu,pomalo oprskas ovaj nacin kalemljenja je dobar jer nije moguce stvaranje perifernog korenovog sistema/zile krenu iz mesta spajanja kalema/ i pobedio si :thumb:

Mozda je prerano ali me zanima kako ce ovi mladi vinogradi biti formirani za narednu godinu odnosno dali planirate u toku zime vracanje u glavu kako to kazu ili odmah ove jeseni prekracivanje na visinu prve zice ili kako vec?

jedno je sigurno, formiracu ih uz savete iskusnih vinogradara sa ovog foruma i nekih prijatelja koji znaju nesto o tome

Nisam ocekivao bas ovoliko diplomatski odgovor :lol:
Ajd da preformulisem pitanje:
Ustaljena praksa kod nas je da se prve godine loza vrati u glavu kako bi ojacao i bolje se razvio korenov sistem dali je ovo ispravna praksa i koliko :scr:

Ja tako radim a mislim da ako ne svi onda velika većina... Znači prva rezidba ide na 2-3 okca.

Vracanje u prvoj godini na 2,3 okca su radili svi do skora slazem se da vecina verovatno i sada tako radi ja sam probao jednu vrstu oko 65 kom bez vracanja prve godine i za sada je normalna bolje razvijena nego ostatak vinograda mada  neznam kako ce kada prodje neki duzi vremenski period  ::)

ja sam mislio u glavu, ali sad ćemo videti kako će se mišljenja razvijati...tim pre što sam sadio ovim novim sistemom (viljuškom), gde baš svaki koren nije bio usmeren na dole, ali ni prikraćivan na 10-tak cm...koliko sam mogao da primetim svi vinogradi koji su u poslednje 2-3 godine sadjeni u mom komšiluku na F.Gori su rezani na isti način prve godine...
inače, posle dve nedelje, bar po pitanju prijema, novi sistem je pokazao svoju učinkovitost, više od 99% kalemova je već krenulo da tera... :lol:

postavio dnas 260 stupova u mladi vinograd
 :whistle: :thumb:

@MALI MIHA
 :thumb: :thumb:
Betonski ili bagrem ili nesto trece?
Postavljate li inace dotezace za zicu?

betonske
a nagodinu stavljam krajnje ankere i upore tj zicu

tj radim da prve god uz sadnju postavim betonske stupove i kolcice a nagodinu tj drugu godinu ankere i upore tj i žicu

jos mi fali 60 ak stupova al to cu nagodinu ili tokom ove godine rjesit

danas pozabijali oko 2000kom kolčića :thumb:

Zdravo ja sam novi clan iz Makedonije hocu da podizem novi nasad pa bi sakal da prasam za golemina na zemja ? da li e dovoljno pola hektara zemlje za pocetak posto planiram sam da radim sve?
hvala

50 ari ima da radis pevajucu ako se posvetis njemu 100%.
Ako radis jos neki posao pored toga, bices u skripcu sa vremenom. Naravno, obavezno je da imas barem nesto od mehanizacije.

sta je to atomizer i za sta sluzi? :scr:
hvala

Atomizer je , prosto rečeno pumpa za prskanje voća i vinograda, a protiv bolesti i štetočina koje napadaju iste. U čemu je razlika između pumpe i atomizera? P a evo u čemu je: ili prvo šta je to? Priključna noseća prskalica koja raspršuje sredstvo za zaštitu na hiljade kapljica, a pod pritiskom , praveći oblak sitnih vodenih kapljica pomešanih sa sredstvom za zaštitu, i na taj način kompletno tretira-pokriva voćke i vinovu lozu, tako da maltene nijedan deo neostaje nepokriven. Nadam se da sam malo pojasnio!?

Aha to je ono sa ventilatorom odpozadi video sam da ok hvala!

Posto sam odustao od ozbljne sadnje vinorada, kriza, nedostatak sredstava... >:D kupio sam jedan manji vinograd od 7 ari, a najverovatnije cu odmah pored da kupim jos jedan takav sa kojim cu da zapocnem bavljeje vinogradarstvom a kasnije da potpuno renoviran i osavremenm postojeci podrum i da proizvodim vrhunsko vino za sebe i prijatelje, sta da se radi, toliko se moze  :( a merak nema cenu  :thumb:

Hteo bih da pitam ovde strucne ljude koji postupak da primenim i kojim redosledom da krenem posto na jesen planiram da istrsim postojece cokote, tu ima svakojakih sorti, sadilo se sto je bilo pri ruci, a ja hocu lep, uredan, kvalitetan vnograd. Citao sam da po trsenju starog vinograda treba da se ceka bar dve godine i da se tu sadi neka grahorica i sl. Ako se mora, mora, hocu da ispostujem sve kako bih dobio kvalitet! Dalji postupak mi je jasan, rigolovanje, djubrenje... samo me zanima ovo posle trseja starih cokota, sta ciniti? :scr:

A kad se sve to pripremi onda dolazi odabir sorti, mozda je sad to daleko ali ako neko ima vremena neka da predlog... Vinograd bi se uglavnom rucno obradjivao, eventualno mtokultivator... Koji razmak izmedju redova, ja sam razmisljao da idem sa vise cokota a da se prinos maksimalno smanji po principu jedan cokot jedna boca, ali koji razmak je tu optimalan? I kako postaviti redove, po duzini bi isli istkok-zapad tj. blago zarotirani jugoistok-severozapad(oko 75m), a ja se dvoumim da ih postavim sever-jug odnosno opet bi to bilo blago zarotirano severoistok-jugozapad, s obzirom da ce to rucno da se obradjuje, kolik je sad to bitan faktor ???

Imam i veliku dilemu oko odabira sorti, ne bih hteo da se previse rasplinem sa po 50 cokota 6-7 sorti... vinograd je okrenut blago severozapadu(blize zapadnoj strani), ali je osuncan preko celog dana, a i nagib je blag, zemlja nije bas propustljiva, nije ni nesto plodna, radicu analizu kad za to dodje vreme... Nadmorska visina oko 350m. Hteo bih da prozvodim i belo i crveno vino, ponekad se vodim mislju da se posvetim autohtonim sortama, da vidim sa prokupcem, da mu smanjim rod i da pokusam da iz njega izvucem neki maksimum, jer za sebe i prijatelje nisu mi potrebne neke velike kolicine. Naravno, onda bi tu dosla i tamjanika, sad opet pitanje bela ili zuta? :doh: Hteo bih da to bude neki autenticni podrumcic ::) A nekad se vodim mislju da ne eksperimentisem mnogo vec da uzmem caberne i merlo, onda i sardone ako bi on uopste mogao da prodje na ovoj mojoj crici i da vise ne  :doh:

Izvinte me sto malo smaram, ali ako mozete razumite, tesko je u zivotu kad covek nesto hoce a ne zna ni on sam sta bi hteo ??? :scr:

Pozdrav svima,
Nov sam ovde. Veliki sam ljubitelj vina i razmišljam da zasadim vinograd.
Imam parcelu pored Niša veličine 25 ari na kojoj je nekada  bio vinograd ali je kasnije iskrčen.
Ideja je da nakon 3-4 godine,kada uđem u ''štos'' proširim vinograd na 50-ak ari.
Interesuje me da li ovolika površina može biti dovoljna za ozbiljan posao od koga bi se živelo - odnosno koliko minimalno treba da
bude veliki vinograd da bi to bilo to?
Pozdrav

To je sigurno vise nego za sopstvene potrebe ali bolje stavi sve na papir, pise ovde sve.

Pozdravljam sve stare i nove vinogradare!
Trenutno imam neki zasad maline ali sam čvrsto odlučio da zasadim vinograd na oko 4-5 dunuma.
Pored toga što ama bas nista ne znam o vinu i sortama, problem je i parcela na 800m nadmorske.
Kazu da su ovde Foči bili nekada cuveni vinogradi a i parcela blizu mene se zove "Vinogradista", a nigdje groždja ni od čuda.

Svaka pomoć je dragocjena oko izbora sorte i gdje najblize i najbolje nabaviti sadnice....POZ.

Evo i jedne neprijatne vesti iz Smedereva.

Pre par dana iz vinograda vinarije "Janko" iz Smedereva ukradeno 2 tone merloa koji je inače ove godine bio u punom rodu.

Kako ovo sprečiti?

Ima li ko iskustva?

Nekada su "poljaci" cuvali njive, vocnjake i vinograde... Niko nije smeo da priviri tamo gde ne treba jer su nosili tandzare i po potrebi upotrebljavali

Posle 2 godine dvoumljenja i razmisljanja poceo sam pripreme za sadnju!!!  ;)  Danas isterano 30 tona stajnjaka, jedino sto mi nisu ravnomerno razbacali, radili onom drljacom pa cu morati to da popravim rucno. Bacio sam i 800kg NPK 8:16:24. U ponedeljak treba da rigolujem, jedino me brine kisa.

Jel smeta nesto ako posle rigolovanja odmah sutradan padne kisa?

pošto nisam uspeo da pročitam sve do sada što je pisano voleo bi neko da mi kaže koliko košta da se analiza zemljišta odradi.Ja inace nemam ništa od vinograda i nemam nikog ko mi je blizak da bi mogao da me posavetuje oko toga.Posedujem negde oko 2ha zemljišta u blizini valjeva na nadmorskoj visini negde ispod 400m i imam veliku zelju da pocnem da se bavim ovim.Ipak nije mi u prvom planu da(barem sa ove tacke gledišta) zaradjujem od vina posto zvarsavam arhitekturu ovo bi mi bio posao koji bi radio iz ljubavi i naravno zbog prijatelja koji kao i ja vole da gustiraju domace dobro vino.

Ako analizu zemljišta radiš u obližnjoj poljoprivrednoj stanici trebalo bi da je besplatna...bar je tako bilo u mom slučaju. Analizu sam radio u poljoprivrednoj stanici Ruma. Bitno je samo da pravilno odradiš uzorkovanje. Potrebno je uzeti nekoliko 5-10 uzoraka sa dubine od 30cm sa različitih pozicija parcele od 1Ha, a zatim to isto da ponoviš samo na dubini od 60cm. Od uzoraka uzetih sa iste dubine koje si dobro izmešao uzmeš jednu manju kesicu (za zamrzivač od litre) i to isto ponoviš sa uzorcima sa druge dubine.

@filip11

Samo da dodam ovo sto je Matej napisao, nije lose da se uzme uzorak i sa 90cm. U mom slucaju se bas na 90cm pojavila veca kolicina krecnjaka koga nije bilo na dubini od 30cm i 60cm.

2ha nije mala povrsina i to je ozbiljan posao i u vinogradu i u podrumu! To je 10.000 boca vina pa i vise, a to vec nije hobi, od toga ako se profesionalno radi po meni moze solidno da se zivi u Srbiji (ako uzmemo u obzir da je ovde prosecna plata 330evra)!

hvala vam na odgovorima nadam se da cu uskoro krenuti u "rovarenje" svog imanja u potrazi za dobrim mestom za uzgajanje vinograda.Ukoliko budem imao jos pitanja a sigurno cu imati, nadam se da cete mi odgovoriti kao na ovo.Pored svega da pohvalim forum posto se nisam nadao da ce neko imati strpljenja da odgovara pocetniku koji se bas i ne razumeu jos uvek u ovaj posao :)

...svi smo mi nekada bili početnici, a neki od nas su još uvek... ;)
znanja nikad dosta... :lol:

parcela na kojoj planiram da sadim lozu je sa dve strane okruzena njivom na kojoj se svake godine sadi druga kultura(kukuruz,psenica,jecam)pa me interesuje da li blizina tih kultura moze da skodi lozi posto je u pitanju mala parcela 30x70

Nema razloga, osim kad komsija prska po vetru herbicidima ili pali strnjiku.

TO jeste nego me brine provetravanje vinograda ukoliko je recimo svuda oko njega kukuruz

iz licnog iskustva imacete problema s komsijama,zbog zastite ratarskih kultura. narocito je opasan monosan a i total herbicidi kojima se cesto prskaju strnista.

obicno se oko vinograda ostavi prohod za  mehanizaciju i  tada necete imati problema sa provetravanjem

hvala :thumb:

problem je ako parcele nisu vaše jer nepažnjom vlasnika tih parcela može doći do nanošenja herbicida pri tretmanu korova na zeleno koje se, kod kukuruza recimo obavlja negde sredinom maja meseca kada je loza u fazi porasta lastara i kada po pravilu nastaju oštećenja od herbicida pogotovu od hormonskih preparata na bazi 2,4 d

moja je parcela,odnosno mog oca,a ja sam mu ,,uzurpirao'' deo imanja za vinograd,pa bi mogao da pojasnis oko prskanja,odnosno na cega treba da obrati paznju tokom prskanja ,,njegovog'' dela njive

treba obratiti pažnju na "zanošenje" preparata na druge useve.
o tome se vodi računa od normiranja prskalice do primene preparata kada je dan bez vetra.
prskajte sa diznama npr. veličine "3", pritisak ne veći od 2-3,5 Bara itd.
da ne pričamo o dobro poravnatim njivama na kojima traktor ne poskakuje i sl.
znači, treba sprečiti da herbicid padne na list loze i vaš je zadatak, jednostavno rečeno, da učinite sve da ne dođe do toga

Pozdrav svim Forumcima.
Moje pitanje : Koji su stubovi najbolji za vinograd . Sta mislite i koja su iskustva sa metalnim stubovima. Ako mogu da se koriste koje su dimenzije i ostale karakteristike.

interesuju me prednosti i mane obe vrste uzgoja

Evo danas sam konacno uspeo da posadim kaleme.Kisa se suzdrzala da ne padne.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsci0514.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsci0514.jpg)
Skracivanje zila
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsci0518.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsci0518.jpg)
Pripremljeni kalemi

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsci0515.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsci0515.jpg)
Razmeravanje

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsci0517.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsci0517.jpg)
Sadnja kalema

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsci0516227.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsci0516227.jpg)
Posadjeni kalemi

svaka cast i hvala na slikama,eto ja posto pripremam zemlju za vinograd i informisem se do tada,bio sam ubedjen na za kalem moram kopati rov,vidim ti samo ubodes u zemlju,da nije tebe verovatno bi se na jesen otelio od kopanja :D:

Sadnju je radila ekipa iz tehnovitisa.Sve su uradili za 3-4h.

koliko kalemova si sadio?

Posadjeno je 1050 komada.Za sada toliko pa,videcemo kasnije...

U ponedeljak 2. maja, zasadio sam 1ha merloa, ista ekipa radila kao kod saleta, samo mislim da ih je bilo vise, njih sedam. Mi smo u 12h bili na parceli u pola 5 smo sve zavrsili, bilo je njih 7 i nas cetvorica smo pripomagali, 4500 kalemova! :thumb:

Plase me malo ova hladna jutra, slana, al valjda nisu jos krenuli, sutra idem da obidjem>

Bilo bi ih i ovde vise nego je ostatak otisao u Bugarsku.Nesto su tamo sadili.Nije toliko hladno ujutru temperatura je 7-8c,nema problema za to.

Ujutru jeste 7-8, al oko 4h jutros u Nisu bilo oko 1 stepen! >:D

kod mene odjutros na sofersajbni uhvatio se led mada ispred kuce imam posadjen kivi i ne vidim nikakva ostecenja na njemu

Izgleda da je zima poranila :D:

Neka je sa srecom sadnja :thumb:
Stvarno su impozantne cifre za kratko vreme koliko se to naplacuje onako okvirno me zanima posto znam da je za vocke oko 25-30 RSD ovo je verovatno jeftinije mada mislim da je bolje tako lepo platis a ne da se mrcvaris danima :scr:

Cena je 0.12e.Oni su sve razmerili,obelezili i posadili.Ovako bih morao da angazujem ljude koji to nikada nisu radili i ko zna koliko bi se patili.Jer kad nesto radis prvi put uvek ide sporo.

Čisto radi poredjenja i uticaja na formiranje cena sadnje, ja sam prošle godine, plaćao sadnju 0,10 EUR/kalem i sa troje četvoro ljudi smo posadili 1,300 komada za 3h. Ekipa je uradila sve od premeravanja do sadnje.

Hm, meni rekli sa pdv-om valjda izadje 0.15 evra po kalemu, ovih dana ocekujem fakturu, ali ne zalim se 4500 kalemova 675 evra. Dosli su 2-3 nedelje ranije da razmere, sve kompjuterski premereno za 45 min razmerena cela parcela. Sadnja kao sto sam vam rekao, na parceli smo proveli nepunih 5 sati za 4500 kalemova!

U pondeljak sam sadio u utorak i sredu je padala kisa i to solidno. Jedan od radnika mi rekao da je parcela odlicno pripremljena, da ima vlage i da cak iako ne padne kisa ne moram da zalevam 10 dana, mada da nije pala vec bih zalio, sumnjivo to meni malo bez vode. ;) Danas sam bio na parceli, jos uvek nisu krenuli ali imam utisak da su spremni i da za koji dan krecu?

Nego nikako da izadje ova uredba o subvencijama :(

Ne bih ja mnogo ocekivao od tih subvencija. :D:Krenuce za koji dan,ja ocekujem kisu da ne bih morao da zalivam.

Kisa bi trebalo da padne vec sutra :thumb:

Evo nekih slika 5 dana nakon sadnje.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsc00725.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsc00725.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsc00728842.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsc00728842.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dsc00729936.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dsc00729936.jpg)

Evo i sadnje 02. 05. 2011.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_picture011_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_picture011_resize.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_picture012_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_picture012_resize.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_picture018_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_picture018_resize.jpg)

Једина предност узгоја на колац је та што шдедиш на стубовима и жици све остало је на страни шпалира. Наравно ово је моје мишљење, имам и једно и друго.

Da ne bude posle " ovi nislije nisu drustveni "...
Ovaj virtuoz na harmonici je Ivan.J, profesionalni skolovani muzicar i prosvetni radnik. Izgleda je resio da harmoniku i djacke klupe zameni motikom :'(...
Posto smo posao sadnje brzo zavrsili, posle je ostalo samo da jedemo i pijemo... A rumuni ko rumuni, eksuraju cika Ljubinu komovicu, posle i moj vranac, i zacas okrenuse oci...

p.s. Drugare, ne zameri mi na ovaj post 8:)

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=V1wu1XjO30M

Ja sadio 0,8 ha hidroburom, malo je sporije ali i jeftinije. Ubacivao sam u atomizer tečno đubrivo pa mislim da će ove godine prijem biti 100 %.
Imam pitanje za Vas koji ste sadili viljškom. Da li vi morate da obezbedite traktor i kako vam preporučuju zalivanje. Pretpostavljam da ne morate posle da zagrćete ?

Traktor pri sadnji viljuskom uopste nije potreban.Zalivanje zavisi od vremenskih uslova.Nema zagrtanja.

Ima li neko sliku viljuške pa da je okači ? Liči mi na hidrobur samo je tanja, koliko mi se čini ?

I mene interesuje kako izgleda ta viljuška pa da je napravimo. Moše neka slika ili link?

Jel mogu dogodine da racunam na armonikasa, mislim posle sadnje  :D: Tako se to radi  :thumb:

Pozdrav svima
Novi sam na forumu i za početak želio bih da pozdravim sve članove.
Ja se za sada bavim samo voćarstvom, međutim planiram da zasadim vinograd na otprilike 3000 m2. Interesuje me koju vinsku sortu bi mi preporučili, imajući u vidu da bi se vinograd nalazio na 450m nadmorske visine, gdje su zime relativno hladne, a ljeta sušna.
U okruženju već ima par starih vinograda, međutim smatram da ljudi  nisu upućeni dovoljno u karakteristike pojedinih sorti pa vidim da dolazi do izmrzavanja čokota ili do nekih drugih problema koji su posljedica lošeg sortimenta.

za sve one koji su se interesovali za "viljušku", istu mogu da pogledaju na novosadskom poljoprivrednom sajmu, čim se udje na štandu preko puta izloženih biciklova...cena je 500rsd po komadu.

Nasao sam neku sliku viljuske,Na vrhu jos ima poprecnu cev koja sluzi kao rucke.Sve to izgleda kao slovo T.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_sadilica_za_lozu.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_sadilica_za_lozu.jpg)

Momci, hvala za slike. Interesuje me kako to funkcioniše ?
Vidim da je viljuška tanja od hidrobura, ok izbušiš rupu ali kako uguraš kalem a da se ne ošteti ?

Iz pouzdanih izvora sam saznao da subvencije izlaze sutra (petak 20.05.) :scr: :scr: :scr:

Koren kalema ubacis u ovaj mali prorez i uguras ga direktno u zemlju bez busenja rupe.

Toliko o "držanju za reč" aktuelih vlastodržaca !!!

Pozdrav svima !
Mislim da sam na pravom mestu što se tiče uputstava i saveta.Prije sam imao samo pitanja što se tiče vina,međutim sada je dospijela i loza.Pa pitanje slijedi: Šta da radim sa lastrima koji su mi "prerasli" treću žicu na visini od 160 cm,da li da ih kidam-režem,ili da ih puštam da rastu?

Evo nekoliko slika iz mladog vinograda:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsci0539.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsci0539.jpg)
Poceo sam sa postavljanjem kocica.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsci0540.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsci0540.jpg)
Posle kise koja je padala,trava je bukvalno poludela.Resicu je ubrzo posle postavljanja kocica kako bi redovi bili jasno obelezeni.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsci0542.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsci0542.jpg)
Merlo je krenuo.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsci0543.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsci0543.jpg)


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsci0544.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsci0544.jpg)
Mislim da bi trebalo sacekati jos koji dan sa prvim prskanjem?

 :thumb:

Bravo sale!

Ja sam moj vinograd juce i danas okopao i isprskao. A evo kakva je situacija sto se tice prijema, sadio sam samo merlo na 1ha, tri klona. Sadjeno viljuskom, nije zalivano, dva klona prijem je bukvalno 100%, nema ni jednog jedinog kalema koji nije krenuo! E, treci klon mi je izbio nekih 85%, ali se situacija menja svakodnevno, prosle nedelje je bilo oko 60%. Zasto je tako ne znam, sumnjam da je taj klon vise parafinisan ili mu mozda treba bas sunca?!

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsc00768214.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsc00768214.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_dsc00770462.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_dsc00770462.jpg)

Pozdrav svima! Nisam dugo na forumu ali puno korisnih stvari sam ovde saznao... Evo nekih fotki tek posadjenog vinograda. Sadio sam ga oko Djurdjevdana...
 (http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_zimanaoranici.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_zimanaoranici.jpg)
Zima na oranici
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_predsadnju.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_predsadnju.jpg)
Pred sadnju
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_posadjenkalem.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_posadjenkalem.jpg)
Posadjen kalem
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_pogledizjaruge-zatraviloseodovihkisa.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_pogledizjaruge-zatraviloseodovihkisa.jpg)
Zatravilo se od ovih kisa - pogled iz jaruge
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_plato.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_plato.jpg)
Plato
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_ovo-ono....jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_ovo-ono....jpg)
Ovo-ono... :)

Veliki pozdrav
Posle godinu dana javljam se sa sličicama mog malog vinograda, sadjen je pre oko mesec i po dana, merlo oko 140 sadnica, sve uz pomoć dragih forumaša, sa detaljnim uputstvima...
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_img-20110618-00016811.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_img-20110618-00016811.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_img-20110618-00017165.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_img-20110618-00017165.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_img-20110618-00018166.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_img-20110618-00018166.jpg)
Prošle nedelje sam prskao sa cabrio topom, e sad me zanima šta dalje, tj.. kad idu stubovi sa žicom, da li da postavim kočiće na svaku sadnicu.. jel ima nešto što treba da radim sem da okopavam i kosim,
Zanima me i kad ide sledeće prskanje i jel opet isto, nadam se da ne smaram sa pitanjima, verujte mi da sam se preporodio od kako ga gledam kako raste,
Puno pozdrava svima

Stubove sw žicom možeš staviti kad imaš para, tj možeš i odma , ništa ne smeta, čak što više duže lastare možeš da privežeš za žicu. Inače kočiči uz svaki čokot bi bilo poželjno ( obavezno ) , zbog lakšeg prskanja lastara, vetar ih teže obara na zemlju itd. Što se prsksnja tiče Cabrio top je odličan izbor , naročito za mlad vinograd, iako ga treba koristiti kao blok prskanje ( najviše dvaput uzastopce, pa recimo Poliram i Topaz ( Strobi ) dvaput, pa ispočetka ). Preporučujem ti i dodavanje neke folijarne prihrane ( Wuksal ), triput godišnje. Prskanje ponavljati na oko dve nedelje, u zavisnosti od padavina tj. od meteo uslova.

Neznam koliko je stara fotografija vinograda, ali prema prikazanom, vreme je da odaberes dva jača lastara na svakom mladom čokotu, a ostale odstrani pažljivo. Gde nemaš dva dobra ostavi neka raste pa ćeš ih kasnije odabrati. Znači po mladom čokotu maksimalno dva i kao što reče Bodo obavezno kočić da ih usmerava i drži uspravno a što će omogućiti da još bolje rastu uvis i jačaju. I još nešto, kod odabira lastara pazi na raspored da budu razmaknuti jedan od drugoga, kao nebi smetali jedan drugom.

Pošto si naveo da si vinograd sadio pre mesec i po, ove godine ništa ne diraj na lastarima, a ovo što Peca kaže to ćeš iduće godine da radiš. Ove godine sem prskanja i okopavanja jedino što ćeš da odradiš je eventualno blago odgrtanje čokota i seča eventualnih brandusa, ako ih ima. Inače brandus ti je plitak koren koji nepovoljno utiče na vinovu lozu zbog tendencije da loza zanemari glavne korenove i počne da živi na ovim brandusima. Zbog toga što se brandusi zadršavaju u plitkim delovima zemljišta loza je osetljiva na sušu, te podložna odbacivanju roda i isušivanju. Pozz.

Hvala na savetima,
Evo javljam se posle skoro tri meseca, vinograd raste cini mi se normalno, sem sto ima jedan deo oko 5,6 sadnica koje idu vidno slabije u odnosu na ostale, takodje mislim da na tim mestima i trava-korov raste slabije, pa nisam siguran sta treba da radim.. da li da ih na neki nacin prihranim ili pustim pa vidim sta ce biti..
Isto tako dve, tri lozice su mi se osusile, tj listovi.. ne znam od cega, a krenule su lepo..
Od tretiranja imao sam dva prskanja cabrio topom i naravno koliko sam stizao plevljenje odnosno kosenje izmedju i cupanje korova oko cokota..
Jos jedno pitanje, obzirom da nisam stigao da stavim kočiće još uvek, da li da odaberem dva jaca lastara, a ostale uklonim pažljivo ili da to uradim kad ih okolčim, malo mi je to nejasno takođe..
Hvala unapred

@ mr. pinot

Ne brini nista za ove sto slabije napreduju, imam i ja oko 2-3% takvih, a i oko 1% onih koji su se osusili a krenuli oko 3-5 cm. Koren se nije dobro uzilio i nije imao dovoljno snage da hrani kalem...

Bilo bi dobro da stavis kolcice da slucajno vetar ne polomi lastare. Ja nisam ostavljao samo dva pruta, jednostavno nista nisam dirao. Na prolece ostavljam samo jedan prut sa dva okca i to je to.

pomoć

kada iskopam rupu za lozu 40 sa 40 dubine 50 cm
stajnjak na dno i npk sitna zemlja
Mogu li pored loze 15 cm udaljene da ukopam cijev fi 50 od vode
da mogu da zaljevam sto više korijen jer je teren malo kamenit
da bi mogla loza i do dva metra naraste
gijovu rezidbu bi primjenjivo
teren je okrenut JI blag nagib 5%

izvinite ako sam profulo mjesto gdje cu pisati

adio

Neznam zašto fi 50, ali po nekima podzemno zalivanje, iako najbolje, se ne preporučuje zbog toga što su velika ulaganja , a sam koren nakon nekoliko godina u potpunosti začepi difuzore na cevima ( ako je sistem kap po kap), a ako ćeš samo obične rupe bušiti u cevi gubitak vode je velik a zalivanje je neravnomerno po dužini sistema. Premalo si podataka dao da bi ti mogao podrobnije pomoći. Kako misliš napraviti ceo sistem za zalivanje?

e to nisam razmišljo, mislio sam flaše plastične od 5 litara staviti na njih, ali nepašu rupe sada
sam mjerio tako da sam ja pogriješio.
 moram nešto drugo skontati

hvala

Dolaca, pogledaj ovaj PDF, mozda ce ti dati inspiraciju...

www.apfmo.org/dokument/Ana/uzgoj%20VL%20na%20krsu.pdf

Pozdrav svima sa foruma.Imam jedno pitanje za koje nikako da nađem odgovor ovde na forumu, nadam se da nije smešno.
Interesuje me da li se čokoti vinove loza moraju svaku jesen zagrtati zbog izmrzavanja bez obzira koja im je godina.Naime imam oko 300 čokota u Bačkoj Palanci neki su 2 a neki 3 godina.

Bato, čokotove zagrći dok možeš, nemoj biti lenj. Kasnije kada digneš lozu na špalir ( ako dižeš ), zagrtanje je veoma otežano, skoro nemoguće za rodne lastare. Postoji sistem da se kod špalira odozdole neguje jedan lastar tokom godine, koji se kasnije u jesen obori na zemlju i zagrne. Ali ovaj lastar uglavnom služi za obnovu čokota na špaliru pri izmrzavanju glavnog rodnog čokota. Negovanje ovog lastara je poželjno ako ne i neophodno kod stonih sorti grožđa koji su osetljiviji na izmrzavanje od vinskih dorti grožđa. Pošto nisi naveo koju sortu vinove loze si posadio ! Naveo si Bačku Palanku , ali ne i reljef zemljišta. U depresijama i kotlinama, na proplancima štete od mraza su veće nego inače, jer se hladnoća tu duže zadržava. Uglavnom ove godine još zagrni, a za kasnije raspitaj se o otpornosti svoje loze na mrazove, uzevši u obzir reljef zemljišta pa razmisli kako ćeš ubuduće. Pozz.

čokoti se zagrću samo u prvoj godini po sadnji a ako moraš da zagrćeš i posle tog perioda onda si odabrao loše mesto za podizanje loze.
to o čemu priča "bodo" je nužno zlo ako nemaš mogućnost da svoj vinograd pozicioniraš izvan tzv. mrazne linije ili zone.

Hvala na detaljnim odgovorima u pitanju je Muskat Hamburg.

Muskat Hamburg je najotpornija stona sorta grožđa, okca izdržavaju temperature do -16 stepeni. Pozz.

Pre će biti do - 24

prema D.Žuniću i L.Avramovu deklarisana je kao "otporna" na niske zimske temperature čija okca izmrzavaju u intervalu od -22 do -25 C.
mada ovo treba uzeti uslovno jer ta temperatura izmrzavanja može da bude mnogo niža ako se radi o biljkama čiji lastari nisu dovoljno sazreli, koje su pogođene gradom i sušom u toku vegetacije ili preopterećene rodom pa nisu dovoljno pripremljene za zimsko mirovanje i sl.
mada ja se ne bih mnogo opterećivao zimskim mrazevima jer je većina vinskih sorti otporna na veoma niske temperature kojih kod nas uglavnom i nema. tako niske temperature mogu da se dese jednom u deset godina ali veći problem su pozni prolećni mrazevi kada loza već krene a tu ne pomaže zagrtanje.
i u prvom i u drugom slučaju odabir mesta gajenja je najvažniji faktor zaštite od izmrzavanja.

Postovani,
Vec nekoliko dana kako je ovo zahladilo, i posao stao, sedim na net-u i pronasoh ovaj forum. Danima ga citam i evo danas resih da se i registrujem. Zaista sve i naj vece pohvale. Unapred se izvinjavam ako nesto zabrljam jer nisam niakda tipkao na ovako nekom forumu.
No elem, vec u nicku se moze videti lokalitet a vec 13-14 god imam vinograd, ono za svoju dusu. cca 200 kalemova i pored vocnjak sa cca 80 stabala, kajsine, dunje i sljive. No ,to je samo da se predstavim.
Situacija je sledeca: pored toga imam jos 70ari ( sada detelina-lucerka) koju na jesen 2012 zelim da razorem i podignem sve vinograd. Naravno to bih hteo da uradim po svim standardima i po, kako bih se reklo, PS-u. Molim da mi neko pomogne gde i kako da nadjem savet i strucnu pomoc da bih to uspeo tako i uraditi.  Za prvi put toliko. I samo jos puno pohvala za sajt. I znam da cu od sada biti prisutan sto cesce.
Pozzz forumasima :) :)

posto i sam pripremam prolecnu sadnju na 20 ari mogao bi vec i ja nekog ovde da savetujem 8:) za pocetak uradite analizu zamlje,ako ste registrovan poljoprivredni proizvodjac besplatna je,ako niste placa se oko 6000 din.Ja sam iskoristio komsiju nagovorio ga da analizira njegovu zemlju a ja podmetnuo moju  :whistle:.Reci ce vam sam sastav zemljista i preporuku djubrenja.Sa rezultatima idite kod nekog struzcnjaka kojice vam reci kakva je zemlja za lozu,mozete i ovde procitati analizu ima dosta ljudi koji se razumeju u to

Ok. Hvala ti u svakom slucaju.
Za analizu zenljista znam i to cu uraditi i uraditi sve, koliko se moze, kako struka nalaze.
Mene vise interesuje sa kim konkretno da se posavetujem o sortama, uzgojnom obliku, sortimentu....
Video sam neke komentare da postoji " neka firma" koja prodaje lozne kalemove, ceritfikovane. Pa kad je covek, na tako reci pocetku sve, mu treba i interesuje :)

na 6 km od mog buduceg vinograda nalazi se jedan ozbiljan vinograd i jos ozbiljniji vinari,koji proizvode vino za jedan elitni beogradski restoran.Povezao sam se sa ,,glavnim majstorom'' i on mi je rekao da je njihov merlo vrhunskog kavaliteta,to mi je bilo sasvim dovoljno da shvatim da mu mikroklima odgovara,prema tome on ce ciniti crni sortiment uz italijanski rizling koji je u sremu takoreci domaca sorta.Znaci savet je da se raspitate kod vinogradara u okolini sta dobro uspeva oko Perleza i mislim da je uz kvalitetnu pripremu zamljista uspeh siguran

ne znam koliko su Tomi iz Perleza daleko Sremski Karlovci ali na tamošnjem imanju Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada može da kupi sadni materijal a trebalo bi da dobije i informacije koje ga interesuju u vezi sortimenta i uzgojnog oblika.
koliko se sećam oni imaju i vinoteku u istorijskoj zoni S.Karlovaca gde može da degustira i kupi njihova vina.

Moj predlog za Tomu.
1. Vidi prvo oko sebe sta je sadjeno i gdje je sta bilo dobro od vinove loze. Mozda je bas tvoj polozaj dobar i bio nekad vinograd.
Po meni sto se tice sortimenta dobar je Merlo, Frankovka za crna i Rizling talijanski za bela. Mislim da ne ides na puno sorti jedna bela i jedna crna. To ti posle sve olaksava. Trebao bi vise da obratis paznju na podloge u zavisnosti od zemljista. Nemoj da ubijas sa djubrenjem ako je vec plodno zemljiste. Sadni materijal, neka ti je Bog na pomoci. Posto sadis 2013 imas vremena da razmislis.

Postovani,
citam ovaj forum vec neko vreme i imam samo reci hvale, forum je ODLICAN
Ja sam iz okoline Knjazevaca i imam vec jedan vinograd od nekih 300 cokota ali planiram na prolece posaditi jos jedan
duplo veci. Zemljiste je nadjubreno i izrigolovano. Rezultati analize stizu za neki dan. Zemljiste je rastresito (pesakljivo, sto bi u mom kraju rekli), pod nagibom je i okrenuto na jugo/istok. Tu je do pre desetak godina bio stari vinograd koji je kazu dobro radjao.

Potrebna mi je pomoc oko odabira vinskih sorti.
Ja sam razmisljao ovako: za crne sorte cabernet 70 cokota, merlo 20 i game bojadiser 10
a za bela sardone 60% , rizling 20% i 20% smederevka

interesuje me misljenje o ovoj kombinaciji sorti iskusnih ljidi ali i svih onih koji mogu da mi pomognu oko izbora sorti
pozdrav

Ne znam da li ce vino biti samo za tvoje potrebe ili i za prodaju?Ako je za prodaju ja bih se odlucio samo za crne sorte ili samo za bele.Mala je povrsina da bi mnogo sarao.Ako se odlucis za crne,ne znam kako ce kaberne sazrevati posto  stize malo kasnije?Da li ga ima neko u tvom komsiluku u vinogradu,da se malo raspitas kod njega?A mislim da merlo stize ranije pa to moze malo da komplikuje stvari.Ako se odlucis za bela ja ne bih mesao sardone i rizling.Ako bi se odlucio za sardone,najbolje da bude samo on,eventualno10% jos neke sorte koja bi se uklopila sa njim.Ili samo rizling i 10-20%smederevke.

tu ti je glavni problem kombinacija ranih i kasnih sorti.
nikako nećeš moći da kombinuješ šardone i smederevku ili game bojadiser i kaberne jer je razlika u vremenu sazrevanja oko 30 dana. to znači da ćeš morati da praviš vino posebno od jednog pa posebno od drugog,trećeg,četvrtog... a onda moraš da računaš koliko ti sudova različite zapremine treba, pa još i sudovi za kupažu i dr.
mislim da ti jednostavnije ovo što je sale napisao, npr.rajnski rizling i 10-20%smederevke a od crnih merlo i prokupac ili vranac.

ok. Hvala ljudi na savetima.
Ako se odlucim za sardone sa kojom sortom bi mobao da ga zasadim.

Inace vino je za sopstvenu upotrebu (tri porodice)

Molim vas, moze li neko da mi kaze gdje mogu da nadjem literaturu za uzgojne oblike ako ima negdje na netu. Konkretno mi treba Knifeova dvospratna kordunica ili tako nekako, a ne mogu da pronadjem nikako. Nasuprot tome , vidim kako vi ovdje raspolazete sa informacijama o svemu i svacemu, pa se nadam da bi mi mogli pomoci :DDD Hvaaaalaaaa

nisam odoleo a da ne postavim ovu fotografiju koju sam napravio nedavno u selu Ralja(Smederevska). na njoj se vidi voćni zasad a u njegovom produžetku je zasad vinove loze koji se penje uz obronak. prijatelj mi je rekao da se radi o zasadu jedne poznate vinarije iz Smedereva koja tu ima oko 8 ha vinove loze.
u pozadini se vide dimnjaci smederevske železare, sadašnji US Steel, koji su udaljeni ne više od kilometar od zasada.
siguran sam da ova slika neće krasiti etikete vina iz te vinarije. :whistle:
ovo sam postavio baš u rubrici o podizanju vinograda da bi vam bilo jasnije kako izgleda kad čovek ne razmišlja prilikom zasnivanja zasada o čijem god da se vinogradu radi.
zamislite sebe na vinskoj turi kako obilazite zasad ove vinarije. vodič vam govori o dugoj tradiciji vinogradarstva u smederevskom kraju dok vi gledate guste oblake dima kako se uzdižu put neba praćeni lupom mehaničkih čuda iz hladne valjaonice. :doh:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/2/2_pc200534.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=2_pc200534.jpg)

jbg. pro korden je dobro za srce, ovo je za krv. Ali ne bi ja tu puno dramatizirao, ljudi se bore i rade kako mogu. Svi mi znamo sta je dobro i sta je lepo, ali ovo je jedna unistena zemlja i ja svakom skidam kapu koje posadio makar i hektar. Mislim da nije korekno to nazivati ne razmisljanjem. Evo ja se kladim da tebi daju komad zemlje koji je idealan lep priroda ma milina, a naravno taj komad zemlje nikad nema normalan put do sebe ili neki ovakav na putu i ti bi tu sadio. Ima idealnih komada zemlje ali nema puta, nema ljudi, nema volje, nema para, nema razumevanja.... Zato ja glasam da je ovo super vinograd. Taj proizvodjac (npr Janko ili neko sl) pravi tradiciju tog kraja. Mi smo smesni sa pricama o tradiciji. Koja tradicija, ajde da mi svi nabrojimo vinarije iz naseg kraja od 1920 do 1935 ne ranije, ajde da nadjemo po tri sacuvane boce od tih vinarija.

U mom selu sigurno ima oko 150 hektara zemlje, jugoistok-jug-jugozapad, na 18km od grada, na 5km od autoputa, nema dimnjaka ali malo entuzijasta, nema bas najboljih puteva do parcela, dobri su oni ali kad padne kisa blato, ljudi nemaju para...

I pomalo vezano za ovu pricu, sto se tice subvencija za podizanje vinograda hteo bih da kazem da to funkcionise, uverio sam se na licnom primeru. Dobio sam subvenciju za 1ha, bez problema, papirologija nije nesto naporna, kontrola inspektora, ako je naravno sve uradjeno po propisu, svede se na jednu konstataciju. Subvencija pokrije maksimum 60% od ukupnih ulaganja u prve 3-4 godine.

imamo mi tradiciju ali tradiciju da svakih 50 godina počinjemo iz početka pa smo skloni da pomislimo kako pre nas ništa nije postojalo.
za mene je ovo ne samo protivno svakoj logici već i svemu onome što nas uči struka. lično ne bih nikada podigao vinograd ovako blizu fabričkih dimnjaka niti bih kome savetovao to da radi. pogotovu u kraju gde ar zemlje košta od 25-30 evra.
ako način razmišljanja sa fotografije treba da bude osnov nove vinogradarsko-vinarske kulture, bojim se da nećemo napredovati.

SREĆNA NOVA GODINA!

podstaknut pitanjem jednog forumaša(Kako da prepoznam koje je zemljište pogodno za podizanje zasada vinove loze?) razmišljao sam da otvorim posebnu temu o zemljištu. međutim, nekako su sva ta pitanja povezana ili za podizanje zasada ili ispitivanje zemljišta
u toku eksploatacije i sl.
tako da sam ostao na ideji a sa vama želim da podelim link ka jednoj interenet strani koja je, kako kažu, još u izradi ali većim delom radi.
http://www.geosrbija.rs/rga/default.aspx?gui=1&lang=3 (http://www.geosrbija.rs/rga/default.aspx?gui=1&lang=3)

radi se o internet strani geodetskog zavoda Srbije na kome se, kada sa strane kliknete na "Zemljište" pa čekirate "pedologija" otvara mapa Srbije na kojoj su vrlo detaljno obeleženi tipovi zemljišta. verujem da su mnogi već upoznati sa "Google earthom" pa ne treba mnogo da objašnjavam kako se snaći na ovoj karti.
tražeći ovako nešto naleteo sam i na pedološku mapu Hrvatske ali sam nju postavio na "4shared" da ne bi izgubila na rezoluciji.

My 4shared (http://www.4shared.com/folder/PLPZi9fq/_online.html)

На презентацији
 http://zeoke.org.rs/index2.html
након уводне стране долази се до листа наука у којем је дат пројекат подизања винограда у Србији који је радио Пољопривредни Факултет из Београда. Пројекат је дат са свим испитивањима, потребним мерама пре, у току и након садње винограда, са оквирним ценана трошкова и још много тога. Директан линк за преузимање пројекта је
http://zeoke.org.rs/docs/projekat.doc

sta je bolje resenje hidrobur ili kopanje jamica,obzirom da zemljiste nije rigolovano vec malo dublje uzorano(45cm) ili je nebitno

Zavisi koliko čokoti sadiš. Sa hidroburom posao ide puno brže, a sa kopanjem jamica puno sporije i veći je posao ( teže je) ali kvalitetnije, pošto u svaku jamicu možeš da dodaš i zgorelog stajnjaka ili nekog drugog gnojiva. Zemlja se bolje rastresa pa tako žilice loze se više razviju i rašire nego kao kod sadnje sa hidroburom. Uglavnom ako sadiš nekoliko stotina sadnica ili više , preporučujem hidrobur zbog obimnosti posla. Ipak treba gledati da se sadnice u najkraćem vremenu posade da se ne bi sušile ili krenule pre vremena ako se dugo razvuče sam postupak sadnje. Pozz.

sadim 1000 komada...za pocetak :whistle:

Kad bi u prolece trebala poceti sadnja loze okvirno?

Kada dnevna tempratura predje 15C

Ok,hvala,znaci to nece biti pre polovine marta

da li je 24.mart rano za sadnju,obzirom da u ovom delu srema,mraz ume da iznenadi i u aprilu da li ima opasnosti za tek zasadjene kalemove

pozni prolećni mrazevi mogu da oštete pupoljak ali se on, ukoliko nije parafinisan, zagrće sitnom zemljom što sprečava izmrzavanje.

moji kalemovi ce biti u vosku,jel to znaci da nema opasnosti

Po meni nema potrebe da se toliko zuri, slobodno mozes u drugoj polovini aprila.

parafinisani kalemovi se po pravilu ne zagrću ali to ne znači da su zaštićeni od mraza. najbolja zaštita je pravljenje humke. donekle i parafinisanje pruža zaštitu ali u tvom slučaju najbolje je da ne žuriš sa sadnjom. bitno je da ti okca ne krenu što može da dovede do očenjivanja prilikom manipulacije i sadnje.

uff ??? april svaki vikend neki svetac,a plasim se da 22 aprila  ne bude kasno,razmislicu jos,nije mala stvar,to se jednom radi,popravnog nema

Ako kupim sadnice vinove loze sad,kako ih cuvati do momenta sadnje?

Sadnice bi trebalo drzati na nekom hladnom mestu,ali da ne mrzne.Temperatura bi trebala da bude 2-4c.Koren treba da bude u pesku ili piljevini koja je navlazena.Ali najlakse je da sadnice kupis dan pre sadnje.

Kupio sam sadnice i mislio da ih posadim odmah sutradan ali nisam stigao i tako su stajale bez peska 2 dana i sada sam ih stavio u pesak do daljnjeg,da li ce to uticati na sadnju kasnije,odnosno da li ce opstati?

ne bi trebalo da bude problema, pogotovu za tako kratak period jer je sve još uvek u zimskom mirovanju. bitno je da se ne osuši koren biljke.
ako ne krene kalem loze, neće biti zbog tih 2 dana bez peska već zbog drugih loše odrađenih stvari.
potopite koren sadnice loze  u rastopljeno đubrivo(slavol ili bilo koje drugo tečno đubrivo) neka odstoji par sati.
polse toga ga sadite u jamić u kome je sitna zemlja pomešana sa stajnjakom ili tresetom.
zalivanje je neophodno u vreme sadnje, posle sadnje svaki 2 dan i posle toga svakih 15 dana.

Hvala na savetima,bas to za Slavol sam hteo da pitam kao i to da li moze da se koristi zemlja za cvece ako ne nadjem stajnjak?

mogu da se koriste i zemlja za cveće i folijarna đubriva tipa slavola.
naravno, ovo su saveti za ljude koji sade po 10-tak kalemova loze za okućnicu jer se na većoj površini ne isplati.

E drugari evo posle godinu ipo dana druzenja sa vama ja sam konacno danas posadio svoj prvi vinograd,posadjeno je 600 kalemova italijanskog rizlinga i 400 merloa,sadili smo hidroburom,poceli smo u 9 zavrsili u 14;00,uz to nam je najveci problem bio cekanje atomizera koje se punio 3  puta  :)

Pozdrav ljudi, nov sam na ovom forumu a vidim lepe teme koje mogu mnogo pomoći ljubiteljima grožđa i imam jedno pitanje za iskusne vinogradare, imam u dvorištu dva velika bora(jelke) stare 30g i planiram da ih rušim a na to mesto da dignem brajdu(vinjagu) da imam i dalje ladovinu ali i neke koristi od nje. Nemogu više da skupljam iglice i šišarke cele godine a nesmem ni da sednem ispod njih jer kaplje smola non stop.
 E sad , pošto je to dosta zatrovana zemlja dali valja saditi lozu na takvom mestu, ili šta valja uraditi sa takvom zemljom?

    Čestitam,postao si vinogradar a nadam se i vrstan vinar. :thumb:

Dace Bog  :thumb:

Jel ima neko iskustva sa sortama BAČKA i PETKA, pročitao sam karakteristike te loze i primamljivo zvuče, i gde se mogu nabaviti?

INSTITUT ZA VINARSTVO I VINOGRADARSTVO, Sremski Karlovci

Evo pronašao sam i tel. i adresu, hvala
Možda još nekom zatreba -
INSTITUT ZA VINARSTVO I VINOGRADARSTVO Sremski Karlovci
Telefon: 021 881 765
Ulična adresa: Karlovačkih đaka 35

da li se cena nasih novih sorti razlikuje u odnosu na ostale(interesantna mi je panonija)

Odg: Adrese renomiranih proizvodjaca sadnice vinove loze
« Odgovor #13 Poslato: 11. Januar 2009, 10:04:27 »   Citat

Za one koji su zainteresovani da kupe sadnice u departmanu poljuprivrednog fakulteta NS u Sremskim Karlovcima,prodajno mesto im se nalazi u naselju Dudara.Iz centra Karlovaca s desne strane karlovačke gimnazije je ulica koja vodi direktno do njihove upravne zgrade pored koje se nalazi i objekat gde se vrši prodaja.Njihove sadnice su nešto skuplje prošle godine su koštale 120 din kom.Ja sam zadnjih godina kupovao u rasadniku Ševar u Petrovaradinu kod železničke stanice cena je bila 80 din kom.
OVo je poruka iz 2009g sa ovog foruma, trenutne cene ćemo saznati posle praznika

Nisam našao nigde na netu koliko je panonia osetljiva na minuse u fazi mirovanja a to će biti sve važnije jer će nam zime biti sve gore

zoća,
tako se ne bira sorta za vinograd.
znači ne biraš sortu prema otpornosti na mraz već mesto gde uglavnom nema mraza a sorte prema svom nahođenju.
kad su u fazi mirovanja sve sorte su otporne na mraz(od 20 C pa naviše).
ovih dana možeš da pročitaš u štampi vezanoj za poljoprivredu da je 30-40 % okaca u vinogradima izmrzlo u Vojvodini.
pa rođače, ko te terao da u Vojvodini sadiš vinograd? imam i ja limun u dvorištu ali ga gajim u saksiji.
ima mesta u Vojvodini koja su dobra za uzgajanje vinove loze ali kad vidim da čovek kaže Banat i donji Srem....
znači, panonia ok ali proveri gde i kako se ponaša loza na tom terenu.

Ok razumem to ali se bojim da će nam zime ići u sve veće minuse iz godinu u godinu, malko nam je klima drugačija nego do sada a biće još gora. Nisam vinogradar i nemam iskustva sa lozom pa neću da pametujem, samo razmišljam za naredne godine da imam koristi od te loze. Imam oko kuće par čokota a oću još da posadim i tragam za otpornim sortama da ne tretiram puno (zbog dece) a iznad sr kamenice sam na 220m nadmorske visine, malo višlji i od sr karlovaca koji su iza brda

Bez uvrede, ali osetio sam se prozvanim . Slažem se da je u Banatu teško odnegovati lozu i zaštititi je od izmrzavanja, ali postoje sorte koje su veoma otporne na izmrzavanje ( Rizling, Kabarne Sovinjon, itd ), kao i tehnike uzgoja vinove loze ( zagrtanje, visok špalir ). Na žalost ne možemo svi zaljubljenici u vinarstvo da živimo u krajevima gde je idalna klima za uzgoj vinove loze , a inače loza ne uspeva u saksijama. Izvini ali mislim da ova tvoja izjava malo nije fer prema nama koji živimo i radimo vinograde u Banatu i donjem Sremu. Pozz.

bodo,
slažem se sa tobom i izvinjavam se zaljubljenicima u koje ubrajam i tebe.
ova moja opaska se odnosila na ljude koji misle da žive od vinogradarstva i vinarstva u uslovima koji to ne dozvoljavaju. ako je čovek zaljubljen u nešto onda mu je na volju muka.
iskreno, ne bih gajio kaberne sovinjon severno od Save i Dunava pa da mi plate. s druge strane ima toliko drugih atraktivnih sorti(pogotovu autohtonih) gde sa manje rizika čovek može da zaradi više para itd.
generalno, prokomentarisao sam "iznenađenje" naše elite otkud(u sred zime) mraz kad mu vreme nije pa još i da izmrznu okca. da ne pričamo da se za podizanje vinograda i voćnjaka daju i dodatne subvencije vlade Vojvodine(što je naravno negativno brojanje za vladu Srbije).
to me podsetilo na ono pranje para od pre desetak i više godina na imanju u Tomaševcu kod Zrenjanina gde su posadili višnje pa im svake druge godine izmrzavale a oni se jadni čudili otkud to.

Eno ja moj danas okrcio,sta ce mi kad nece radjati :D: malo sale naravno bez ljutnje

[quote author=lozar link=topic=63.msg19874#msg19874 date=1334417321
(tako se ne bira sorta za vinograd.
znači ne biraš sortu prema otpornosti na mraz već mesto gde uglavnom nema mraza a sorte prema svom nahođenju.)
iskreno, ne bih gajio kaberne sovinjon severno od Save i Dunava pa da mi plate.
[/quote]
E zato se biraju sorte otporne na mraz a ne mesto gde će se saditi ! Nismo u tropskim krajevima i ne planiramo da se selimo

pa da smo u tropskim krajevima ne bi imali tih problema o kojima ti razmišljaš.
sad bi ja trebalo da kažem nije tako kako ti kažeš nego ovako kako ja kažem itd.
razmisli malo, šta je starije koka ili jaje? mesto gde ćeš postaviti zasad sledećih 20 godina ili sorta(vinske su uglavnom otporne na mraz).

i prilagoditi gajenje loze uslovima,nije sve kao sto pise u knjigama,obicno lokalni vinogradari imaju svoje trikove koje ne treba zanemariti,recimo u mom kraju niko ne reze pre blagovesti,tj.7.aprila,time smanjuju mogucnost da mraz napravi stetu

iz licnog iskustva pre 5-6 godina sam posadio italijansku sortu montepuciano, i ja sam se plasio od izmzavanja i evo prezivela je ovu najhladniju godinu u kojoj je merlo i kaberne u mom vinogradu izmrzao. to je sto se tice izmrzavanja ali tu problem nije zavrsen jer kao krajnji proizvod nisam dobio ono sto sam ocekivao to je sorta koja uspeva na obalama jadrana-italije a ja sam daleko od mora tako da nije sve jedno koju ces sortu da posadis, u svakom slucaju od bilo koje sorte da posadis dobices kao krajnji proizvod vino a da li ces biti zadovoljan kvalitetom zavisi od mnogo faktora a prvi je izbor sorte za tvoj reon, ja cu pokusavati kasnijim berbama da nadoknadim tu temperaturnu sumu koja mi fali za moj montepuciano pa cu videti da li se priblizavam italiji

ja sam obisao sve vinogradare u mom kraju,naravno i probao proizvode :D: sa rizlingom nisam mogao da pogresim,kao ni oni iako ih nema mnogo,svi ga hvale,merlo sam zasadio na preporuku samo jednog od njih,on se ne kaje,nadam se da ni ja necu....e sad kao sto lozar rece vinograd se sadi da traje 20godina i jace,videcemo sta ce biti,uglavnom pruziti lozi ljubav koju zasluzuje,sve ostalo je na drugom mestu,sa 1000 cokota i ne razmisljam da se obogatim bitno mi je da se ne obrukam kada vino iznesem na trpezu

Nebitno svako ima neko svoje mišljenje i ima prava na to, kao što već rekoh neću da pametujem, nisam iskusan u uzgoju loze i izvinjavam se ako sam nekog očepio, nije mi bila namera.
 Ja samo tražim neke sorte otporne na bolesti i minuse, bujne i dobre rodnosti jer bi sadio na jesen oko kuće desetak čokota i podigao brajdu(vinjagu). U bašti već imam crno otelo koje nemože da uništi nijedna bolest a ni minus 50 mislim da mu ništa nemože, prskanje nikad nije osetilo ali mi je dosadilo zadnjih 20 god samo njega da pljuckam po dvorištu. Probao sam pre 2 nedelje da ga kalemim(poneki lastar) sa nekim belim grožđem i od 7 mesta 4 daju znake života, pa videćemo još je rano da se hvalim, ipak mi je prvi put na takvim zahvatima.
 
A vas iskusne bi zamolio za neki predlog, koju sortu saditi (i belo i crno) za okućnicu, za decu i ukućane, hvala unapred

Eto vidite kako ne postavite pitanje kako treba i onda ispadne nesporazum.Pitanje je bilo koje su sorte otporne na mraz.Nije isto kada zelite da podignete vinograd od 2ha i kada hocete pored kuce da posadite 10loza.Zato je Lozar rekao da treba birati mesto za podizanje vinograda,jer treba puno ulaganja,a ako mesto nije dobro sve je dzabe.Ako sadite da bi imali neki grozd u dvoristu,onda je to druga stvar.

To, To to sam hteo reći, izvinjavam se još jedared.
napisao sam ja da je oko kuće ali niko nečita moje poruke :'(

Izvini zoćo na nesporazumu i nečitanju poruka. Ne znam za tebe i tvoj kraj, ali kod mene u Kikindi na lošoj klimi, na okućnici, jako mi se dobro pokazao Muskat Hamburg. Oblik je vinjega sa južne strane kuće u zavetrini. Nikada do sada u zadnjih 40 godina koliko su čokoti stari, nije došlo do njenog smrzavanja, pa ni ove godine. Inače M. Hamburg spada u red najotpornijih stonih sorti grožđa, veoma ukusna za jelo, a može i lepo pitko roze vino da se spravi od njega. Tako da ja glasam za M. Hamburg. Pozz.

Ok hvala, puno njih hvale hanburg  i zasadiću i to ali bi hteo još nešto, da bude mešovito, svašta po malo. Kažem za decu i odrasle , mala površina a da ima svega (baš sam optimista). Biće tu mesta za 10-tak čokota.
Nema tu količine za vino, eventualno par litara šire, više za jelo

evo mene opet,merlo koji sam posadio ima prijem gotovo 100% rizling ide sporije,ista parcela isto oranje isto djubrenje isti kalemar,da li je uobicajno da rizling krece kasnije ili imam problem svakog dana ga ima sve vise ali ne ujednaceno nice,merlo je u 7 dana isterao sav

Koji od tri Rizlinga je u pitanju , jer svi oni se drugačije ponašaju. Tj. imaju različit vegetativni potencijal. Pozz.

ima više razloga uglavnom vezanih za ujednačenost sadnog materijala. neki kalem je bolje srastao sa podlogom, neki ima razgranatiji koren dok je drugi dublje posađen pa se sporije zagreva i sl. sve to može da utiče na neujednačeno kretanje izdanaka u okviru istog sortimenta(izraz nicanje je vezan za ratarstvo i povrtarstvo).
ne radi se o kukuruzu pa mora da nikne u isti dan a ni kod kukuruza ne niču svi podjednako ali se kasnije uvrstaju a ovde se ipak radi o mnogo složenijoj situaciji jer imate praktično dve biljke (podlogu i plemku).
mislim da nema razloga za brigu. kasnije se veći deo ujednači u toku sezone.

sta bi ja bez tebe prijatelju ::)

Da li neko moze da mi kaze da li postoji mogucnost prilikom podizanja novog vinograda da se dobije neki kredit od drzave(po mogucstvu nepovratni), kakvi su uslovi i gdebih mogao da se raspitam o tome?

postoje subvencije za podizanje višegodišnjih zasada
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Ispravljena%20verzija%20Uredbe%20vocke%20vinova%20loza%20hmelj%20i%20lincura%20%283%29.pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Ispravljena%20verzija%20Uredbe%20vocke%20vinova%20loza%20hmelj%20i%20lincura%20%283%29.pdf)
a u vezi s tim i preporuke ministarstva
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Plan%20podizanja%20i%20odrzavanja%20vinograda%20za%202012%20.pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Plan%20podizanja%20i%20odrzavanja%20vinograda%20za%202012%20.pdf)
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Preporuka%20za%20postavljanje%20naslona,%20za%202012..pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Preporuka%20za%20postavljanje%20naslona,%20za%202012..pdf)

što se tiče subvencionisanih kredita tu postoji uredba o subvencionisanju dela kamate kod kredita uzetih za poljoprivrednu proizvodnju
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Krovna%20PRECISCENI%20TEKST.pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Krovna%20PRECISCENI%20TEKST.pdf)
http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Biljna%20proizvodnja%20PRECISCENI%20TEKST.pdf (http://www.mpt.gov.rs/postavljen/126/Biljna%20proizvodnja%20PRECISCENI%20TEKST.pdf)
koliko sam ja shvatio, važenje ovih poslednjih je produženo do 30.juna ove godine
za sve informacije trebalo bi da se obratite vašem asistentu savetodavca ili najbližoj PSS službi

Koliko sam razumeo oni daju subvencije tek kada se zavrse svi radovi i kada se posadi vinova loza, da li sam upravu?

jesi, jer su ti potrebni računi a potreban je i zapisnik ovlašćenog lica koje proverava prijem kalemova(treba da je iznad 90%), kao i potvrda da se radi o zdravstveno ispravnom i sertifikovanom sadnom materijalu. Potvrde izdaje rasadnik koji takođe mora da je registrovan za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa sadnog materijala.

Pozdrav svima... Nov sam i na forumu i u svetu vinogradarstva... Kupio sam plac od coveka a na njemu ima dosta loze rekao bih oko 250 cokoti... Jedino znam da ima tri sorte od kojih je jedan Hamburg i to je sve sto znam... Dal ima neko ko bi me malo uputio u to sta moram da znam? Naravno zanima me i dal se neko bavi tim da za novcanu nadoknadu odrzava vinograd i ujedno me nauci nesto o tome? Platio bih po dogovoru... Hvala i cekam odgovor dobronamernih vinogradara...

za pocetak nam reci gde se nalazi vinograd mozda je neko od forumasa u komsiluku 8:)

Pozdrav vinograd se nalazi blizu sela Udovice izmedju Grocke i Smedereva

pozdrav svim clanovima!
prvi put sam na forumu.

proljetos sam reznice stavio u pjesak, sada imaju 3-4 lista. da li da ih na jesen posadim u skolu ili da cekam proljece?

unapred hvala

Nisam neki stručnjak , ali iz iskustva bih ti preporučio da ih posadiš najesen i obavezno zagrneš zemljom pupoljke da ne bi izmrzli tokom zime. Tokom jeseni i zime korenov sistem će lagano ali sigurno ojačati pa će prve prolećene dane dočekati jaka biljka spremna za rast.

Hvala ti na savjetu!

U kom mjesecu da ih presadim?
Da li da ih sadi u skolu ili odma na sadna mjesta?
Znaci do jeseni samo da ih zalijevam.

Ne sadiš u mesecu već kada završi vegetacija, tj. kada otpadne lišće, lastari odrvene ( nisu više zeleni)a svakako pre prvih mrazeva mora doći na svoje mesto. Ja ti preporučujem da lozu sadiš odma na svoje mesto i obavezno zagrneš kao što ti je već rečeno. Pozz.

da li neko moze da preporuci rasadnik koji ima dvogodisnje kalemove,posto bi na jesen zamenio one koji se nisu primili

Ne znam zašto želiš da sadiš dvogodišnje sadnice kada se one teže primaju nego jednogodišnje, a opet sa njihovom sadnjom ne dobijaš baš puno jer one ne mogu u potpunosti da stignu prošlogodišnje, već će eventualno biti nešto jače od jednogodišnjih, ali rizik oko primanja se ne isplati. Razmisli i raspitaj se malo bolje. Pozz.

ok hvala na savetu,nisam jos nacisto mislio sam da se vinograd ujednaci ali ako nije velika razlika i ako je rizik onda bolje da ne pokusavam

Pozdrav svima,
pocetkom aprila sam posadio vinograd 450 cokota sardonea, 60 merlot i 40 stonih sorti.
Zemljiste je bilo duboko izorano a iz instituta su mi rekli da je analiza zemlje uradjena i da je sastav zemljista dobar i da
slobodno mogu da zasadim vinograd.
Sadili smo u jamice, zalivali smo odmah a nakon jednog dana je pala kisa.
Odrzavali smo vinograd bez trave (freza je radila 6 -7 puta)
E sad, problem je u tome sto je prijem jako los :(
Primilo se samo 280 cokota. Neki mi kazu da mi je rasadnicar uvalio lose kalemove.
Sta Vi mislite da li sam stvarno zrtva prevare ili sam ja napravio neku gresku pri sadnji?

gde si kupovao rasad,imam isti problem sa italijanskim rizlingom

Sta Vi mislite da li sam stvarno zrtva prevare ili sam ja napravio neku gresku pri sadnji?
Kod sadne u jamice je veoma vazno da koren bude, nakon skracenja korena potopljen u smesu zemlje, vode i sveze kravlje balege, gustine kao za palacinke. Ovde je balega samo radi dezinfekcije a smesa treba da obezbedi dobro prijanjanje (lepljenje) zemlje za koren. Zatim kada se kalem postavi u jamic i prekrije sa sloje zemlje (ne vise od 10 santimetara) zemla se mora dobro ugaziti i obavezno bez obzira na vlaznost zemlje (padala pada ili padace kisa) zaliti sa 5-10 litara vode. Ova voda ne sluzi za regulisanje vlage vec da istera vazduh i time obezbedi dobro prijanjanje zemlje za zile sto je, narocito u ovakvim godinama, presudno za prijem kalemova. Kod sadnje hidroburom ovo je uvek zbog nacina sadnje obezbedjeno pa je i prijem siguran.
Kada skracujes zile (koreje) prilikom sadnje, i ako su na preseku svetle boje (bele) i ako se plemka ne moze odceniti od podloge blagim savijanjem na spojnom mestu kalemi su dobri.
Znam da nije za utehu ali ovo je veoma losa godina za prijem sadnica. Sad ces verovatno znati da li su krive sadnice Ti ili godina.

sibin, da li si posle sadnje, u toku leta zalivao sadnice i koliko puta? ako nisi zalivao one su se najverovatnije posušile.

moje proletos nisu ni krenule,dobar deo italijanskog rizlinga,kasnije se nesto susilo od suse,dok je recimo merlo imao fantastican prijem i prilicno je bujan i ujednacen u pitanju je ista parcela,iako je istina da je bila ne zapamcena susa,prosto mi je neverovatno da od 370 merloa imam 25 osusenih,a od 570 rizlinga 250 osusenih od kojih 180 nikad nije ni krenulo,mislim da je problem u sadnom materijalu,posto sam cak i zalivao dok je u kanalu pored vinograda bilo vode

Verujem da je problem bio u sadnom materijalu, u oba slučaja. izgleda da se sadni materijal nečijom greškom previše osušio, tj. nije držan na vležnom mestu, što umnogome loše utiče na prijem sadnog materijala. Naime sadni materijal se čuva u vlažnom pesku ili piljevini, pa čak i pri sadnji u vinogradu treba je držati u kofi sa vodom i štititi je od vetra i sunca. Ako se to ne radi kako sam naveo kapilarne žilice se osuše i trajno propadaju, prouzrokujući lošiji prijem sadnica. Verujem da grešku treba tražiti u ovom pravcu, no svaka škola se plaća. Pozz.

Jovo nanovo :D: ne treba samo klonuti duhom posadicu nesto na jesen nesto na prolece i bice to super :thumb:

pozdrav svima,
kao i kod lazarcobi i kod mene sadnice nisu ni krenule a od onih koje se krenule osusilo se svega 9 komada
Da prilikom sadnje smo potapali sadnice posle pikiranja zaila u smesu balege i vode. Cim su sadnice stigle bile su potopljene svojim korenom u vodu u kante od poludisperzije. Sadnja je bila odmah sutra dan.
A sad jovo nanovo, valjda ce biti bolje

Evo korisne informacije za sve one koji nameravaju da podignu vinograd.Pre dve godine sam sadio novi vinograd.Sadnja je obavljena viljuskom.Velika vecina kalemova se ove godine posusila.U cemu je stvar?Elem pri sadnji viljuskom zile kalema se pri sadnji savijaju na gore,tako ostanu i koren nastavlja da raste prema povrsini umesto da ide u dubinu.Sadnju su obavili ljudi iz VCR-a.Evo slika na kojima se to vidi.Moracu da ih kontaktiram i porazgovaramo o tom problemu.DAKLE NEMOJTE SADITI VILJUSKOM,NEGO ASOV U RUKE.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_pc010169.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_pc010169.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_pc010170.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_pc010170.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_pc010171.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_pc010171.jpg)

Zaboravili su vrlo vaznu stvar kod sadnje loze, a to je skracivanje zila, da su to uradili kako treba mnogo bi manja steta bila. Da su rezanjem zila pre sadnje pravili kratke brkove bilo bi odlicno, medjutim oni su ostavljali dugu bradu koja je otisla uvis. Njihova strucnost je bila u mehanickom delu sadnje, ali ne i u tehnoloskom. Zacudjen sam  ovakvim promasajem.

Peco kratili su zile,bio sam prisutan,ali asov je jedino dobro resenje.

sale, žile po pravilu idu na dole (to se zove geotropizam), osim kada ne mogu da izbuše sebi put zbog teškog ii nedovoljno pripremljenog zemljišta pa onda idu gore-dole. dešava se da je zemljište i prevlažno zbog kiše ili "dolje"(položaja) pa koren beži od vlage ali meni se čini da je koren ovde zasušio jer je plitko posađen. apsolutno se slažem da je ašov najbolje rešenje.

nisam hteo da se mešam jer je bodo manje više sve rekao, ostalo je samo da se spomene da li se radi o istoj podlozi kod obe sorte u postu lazarcobija?

u pitanju je kober 5bb,kalemovi su stigli u petak popodne,rezani su uvece i ujutru sadjeni,ko zna sta se desilo uglavnom je rizling kilav cak i ono sto se primilo jedan je 20cm drugi 1,2m negde je jedan lastar izbio iz kalema,negde ceo zbun,dok je merlo pored odlicnog prijema sav jednak.Taj merlo mi i daje za pravo da tvrdim da nigde nisam pogresio vec da je sadni materijal los.Iskopao sam rupe pa na prolece cu popuniti,ali ipak me to pecka,nije malo od 570 kalemova rizlinga presaditi 250

Definitivno su ti losi kalemovi tj. prevarili su te tamo gde si ih kupio. Skoro 50% rizlinga ti se nije primilo, dok ti se merlot primio. Znaci definitino te prodavac zeznuo.

pretpostavljam enovitis?

ladjarevic  >:(

takodje  >:(

ove godine ili ranije

Ove godine,prijem je bio manji od20% ,inace je na svim sadnim mestima pravljena humka prilikom sadnje. Izgleda da su kalemovi izmrzli u rasadniku

to sam i ja pomislio za moje :(

Interesuje me vase misljenje za sadnju cokota vinskih sorti u paru..

Kod racunanja oprerecenja cokota vazna je povrsina zemlje koja pripada jednom cokotu. Sadnja po jedan ili dva cokota nije od uticja na prinos vinograda. Primera radi, na jedan AR (100 m²) mozes zasaditi 50 cokoti, pa sad da li ces saditi po dva cokota na rastojanju od 2 m medju cokotima ili po jedan na rastojanju od 1m medju cokotima svejedno ti je sa aspekta prinosa. Ako planiras da obradu zemljista vrsis sa bocnom frezom pipalicom onda jos kako ima smisla sadnja po dva cokota i rastojanjem od 2m medju cokotima cime je omogucena primena ovakve mehanizacije. Ako to planiras, moras voditi racuna o vosini prve zice kako bi mogla freza komotno prolaziti ispod zice.
Prinos po jedinici povrsine zavisi od sorte. Neke sorte bolje podnose povecanje prinosa dok kod nekih  sorte pri malom povecanju prinosa dolazi do znatnog poda kvaliteta.
Na primer, kod merloa, rezidbom na jedan luk i jedan kondir se moze postici 2 pa i 3 puta veci prinos od optimalnog ali kvalitet znatno opada, pa se zelenom rezidbom mora odstraniti vise od polovine lastara kako bi dobio odgovarajuci kvalitet.

Mislim da se gospodin Paprić, sa Novosadskog  fakulteta ne bi u potpunosti složio sa ovom konstatacijom  koju je izneo Vladan. Naime vršena su istraživanja na institutu u Sremskim Karlovcima koja su dokazala da pri sadnji vinove loze u par, jedna loza uvek zaostaje za drugom. Čak je i izumiranje loze brže i češće. Naime loze veoma utiču jedna na drugu . Dokazano je one pored toga što jedna drugoj uzimaju vlagu, hranu itd. , da postoji čak i biohemijski uticaj, tj. tihi hemijski rat za prevlast. Tako da na institutu u Sremskim Karlovcima, mišljenja su da parnu sadnju treba izbegavati. Barem su imali to mišljenje pre par godina kada sam kupovao sadnice kod njih. Pozz.

Ako se iz onog sto sam napisao ne vidi da ja nisam pristalica sadnje po dva cokota zajedno, zao mi je. Naveo sam jedini slucaj kada je to opravdano. Stara je izreka, da vinograd ne podnosi ni jednu biljku u svojoj blizini a da sam ne smeta ni jednoj biljci.
Mislio sam, da sam dovoljno jasno rekao da nema opravdanja udvojene sadnje radi povecanja prinosa (pa sam naveo i primer) a da opravdanost postoji samo zbog primene spomenute mehanizacije. Cak i kod obrade freaom sa pipalicom moglo bi se postici isti prinos sadnjom po jedan cokot na rastojanju od 2 m ali kad jedan cokot ugine, rastojanje, udaljenost od sledeceg cokota je 4m sto je nepovoljno sa aspekta opterecenja cokota.


Ja nisam pristalica udvojene sadnje! 

Hvala,

Ovde http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?3484 sam naisao na text o karlovackom uzgojnim obliku i parnoj sadnji. Medjutim u ,,Vinogradarstvo" od Kuljancica (str. 192) stoji da parna sadnja ne daje cokote iste bujnosti. Interesovalo me je vase misljenje.

Postovani imam dilemu...

Pripremio sam zemljište za prolecnu sadnju (nadjubreno, bacen npk, izrigolovano).
Imao sam ideju da sadim Hidroburom, medjutim, sad posle citanja vasih iskustava dvoumim se!

Pitanje: Ako bih isao na klasicni nacin "Asovom", da li ima potrebe uopste ispostovati nacin sadnje ( mislim
na stavljanje djubriva u rupe) a s obzirom na jesenju pripremu zemljišta?

hvala unapred

i ja imam isto pitanje,ja vrsim popunu osusenih sadnica,zemljiste sam dobro nadjubrio prosle godine,i sad dok sam kopao rupe nailazio sam na dosta stajnjaka u zemlji

Postovani forumasi. Citajuci polako Vase komentare uvidjam da ipak malo znam o vinogradarstvu. . Isina je da imam vinograd vec petnaestak godina 250 kalemova, cisto za svoju dusu, i da je sasvim pristojan, ovde je toliko informacija i misljenja da se covek moze i zbuniti malo. Ipak sam resio i vec jesenas pripremio parcelu od 60 ari da podignem novi vinograd pokraj postojeceg. Sada sam u dilemi oko soritmenta. Inace javljam se iz okoline Zrenjanina tacnije 25 km od Zrenjanina ka Beogradu. Razmisljanja sam da zasadim vinske sorte i to cca 60% crnih i 40% belih sorti. Molio bih forumase sa puno vise znanja i iskustva od mene da mi pomognu u odabiru sorti i preporuce dobavljaca kalemova. Postovanje i hvala unapared.

trebalo bi vec da narucis brzo ce mart

U Sr. Karlovce i naručuj, a koje sorte zavisi od potrebe dali za vino, rakiju itd. Za rakiju opet stvar ukusa, sorta NEOPLANTA je specifične arome i veoma pogodna za prelepu rakiju a i za vino, pa onda BAČKA od koje je lepo vino i može da spada u neprskane sorte, rađa obilno a nema puno održavanja, pa moldava pa viktorija pa ...... Kažem stvar želje i ukusa. Nema svako vremena da posveti svu pažnju vinogradu pa onda sadi manje osetljive sorte a opet neko ko jako voli i ima vremena sadi sve i sve mu rađa i prezadovoljan je, nema pravila ali sam ja nekako privržen ovim vojvođanskim sortama samo zato što su napravljene za naše podnevlje. Ni slučajno ne podcenjujem ostale i daleko poznatije sorte koje se uglavnom uzgajaju po srbiji. Probaj rakiju (na primer) u slavoniji, ili vino, od istog vrsta grožđa, pa probaj kod nas, pa onda niže u šumadiji, sasvim drugačije, e to je već do podnevlja. Tako da, želje su jedno, ukus drugo, ljubav jedno a mogućnost šesto itd , itd , dovoljno sam udavio.
Evo karlovački sajt, tu im je ponuda i kontakt
http://www.hortikultura.edu.rs/sorte-vocaka-i-vinove-loze-stvorene-u-departmanu.php
Nije raklama, ni slučajno, samo mišljenje !

Evo da ponovim pitanje.......



Pripremio sam zemljište za prolecnu sadnju (nadjubreno, bacen npk, izrigolovano).
Imao sam ideju da sadim Hidroburom, medjutim, sad posle citanja vasih iskustava dvoumim se!

Pitanje: Ako bih isao na klasicni nacin "Asovom", da li ima potrebe uopste ispostovati nacin sadnje ( mislim
na stavljanje djubriva u rupe) a s obzirom na jesenju pripremu zemljišta?

hvala unapred

moje misljenje je da netrebas,samo iskopaj rupe i sadi.
jer sam i ja jesenas isto to sve uradio,ali su me prilike omele u sadnji tako da cekam proljece  :D:

Stajnjak je koristan ali nije neophodan, bitno je redovno zalivati u prvoj godini naročito ako opet bude sušna godina.

naravno,ali kad ga već imam čitavu gomilu što da ne stavim  :D:
stavio sam u 2 navrata pod plug i tanjirače kud ce mi ici redovi po pola metra sa jedne i druge strane
a zalijevanje se podrazumijeva,samo da se ovakva godina nikad vise ne ponovi...
nikad mi podrum nije bio prazniji  :'(

ZDRAVO DOBRI NARODE   ! ! !  SRECNA NOVA 1. i 2.  ,BOZIC, A POSTO JE DANAS BODOJAVLJENJE POZDRAVICU VAS SA ,, BOG SE JAVI,,   ;D ja sam nov na forumu,citao sam nesto tako o vinu i grozdju pa zalutah i ovde kod vas.... elem ja sam jos mlad, 20 god. tek,medicina je moja ,,struka,, ali planirao sam i razmisljo u buducnosti da imam svoj vinograd od 1ha, i onako zelja mi je da to bude crna tamnjanika (inace jos ni zemljiste nemam,zato sam ovde da planiramo svi zajedno)... :)))  sta vi mislite,da li se isplati upustati se u tu avanturu ?  :scr:  prvo zato sto je malo ima,a i zbog njenog mirisi i arome.... ja nisam uopste neki zaljubljenik  alkohola,ali kada sam pre par godina probao tamnjaniku taj miris i ukus se nekako urezao i to je to  :)  ALI UBISTE MI VOLJU GORE U NAVEDENIM DELOVIMA GDE SE POMINJE 20-25- I VISE HILJADA EURA  :'(     :lol:      unapred hvala, i pozzz 

pa kreni od 10 ari pa polako :thumb:

moje mišljenje je da ti treba za pocetak jedno pola dunuma zemlje i to posadi i kupi jedno plasticno burence od 100 litara za fermentaciju i jedan stakleni galon za vino i to je to uz jos neke sitnice za amatersku proizvodnju ;D šta ostali misle o ovome?

da,tako i najbolje da se pocne sa manjom povrsinom....   :thumb:   a da li npr ima da neko otkupljuje ovu sortu grozdja,dok ja ,,ne stanem na noge,, da ne bi propadalo grozdje.....?  :)   a da,zanima me i da li znate koliki je prinos tamnjan.po ha,i koliko se vina dobije....?  :)

koju god sortu da uzgajas ako zelis kvalitet ne bi trebao da forsiras vise od 2-3 kg po cokotu dakle u zavisnosti od razmaka izmedju cokota i redova minimum 6 t po hektaru/sto se plasmana tice mislim da neces imati problema,na kvantasu u bg se sve proda ;)

imam želju da jednog dana podignem jedan vinograd cirka 2-3 dunuma,sa što više raznih sorti loze,samo za svoju dušu  ;D

postoji mogućnost da kao lazarcobi, prevrnete prošlogodišnji stajnjak ali to ne znači da imate ne znam kakvu rezervu hraniva u zemljištu već da vam je stajnjak slabo zgoreo, pa se vidi.
kod takvog stajnjaka, koji traži vodu za završetak procesa "zgorevanja", ove godine će vam se gomila ljudi žaliti na njive koje su "pređubrenje", jer, navodno, stajnjak izvlači vodu (što je donekle tačno), a s druge strane bez vode nema ni đubrenja.
slobodno đubrite kad god vam to uslovi dozvoljavaju. nema gornje granice kada je stajnjak u pitanju.

Pozdrav vinogradari.
Zovem se Nenad i iz okokline Lazarevca sam.
pošto se ne bavim nikakvim vidom poljoprivrede, a imam nesto obradive površine pretprošle godine sam zasadio nešto šljive za ogled a ovog proleća ću posaditi i nekih 5ari vinskih sorti za svoju dušu. teren je blago nagnut u pravcu sever-jug, osunčan preko celog dana.
Nisam imao mogućnosti da duboko preorem zemlju pa sam od prošlog proleća nekoliko puta preorao parcelu, a planiram da sadjenje izvršim burgijom za sađenje voća prečnika 40cm.Za đubrenje ću koristiti ugoreli ovčiji stajnjak i NPK 5:16:24 u preporučenim količinama.
Što se sorti tiče biće raspoređeni sa po 40% Kaberne i Merlot, a sa 20% Frankovka.
međuredno rastojanje će mi biti 2m, a između čokota 0.9m.
Duži niz godina imam 30 čokota stonih sorti i imam predstavu o tome šta me čeka sa vinogradom  :)
Planirao sam da uzgojni oblik bude Roajatska Kordunica.
I, na kraju, sadni materijal ću nabaviti u Konjuhu, da ne reklamiram proizvodjača.
Pažljivo sam iščitao sve postove vezane za temu vinogradarstva, i na osnovu svega odlučio se upravo za ovakav način rada.
Ono što me zanima je:
1, Da li je način sadnje u redu?
2. Da li je uzgojni oblik u redu?
3. Da li ima zamerki na izbor sadnog materijala u smislu sortimenta i odnosa broja sadnica?
4. Da li ima bilo kakvih preporuka i saveta od strane iskusnih vinogradara pre podizanja zasada?
Svi ovi saveti se traženjem mogu naći u različitim temama, ali bih voleo da neko ipak da svoj sud na jednom mestu.
unapred hvala svima.

razmak ti je u redu,zavisi od masina za obradu!bitno je da bude veci od visine redova
 ja razmisljam izmedju Roajatske Kordunice i Gija
 sortiment ti je ok a ti pravis sam kombinaciju koja ti se svidja tu nema formule
poz

Hvala na odgovoru..
Procitao sam to da razmak treba biti veći od od visine redova i zato idem na 2m medjuredno..
Za sada sam pripremio kultivator imt 506, za njega moze i manji medjuredni, ali bolje da ispoštujem
sve uslove..

Bolje idi na 2,7m,mozda ces nekada obradjivati traktorom.Posle to ne mozes da ispravis.

Razmisljao sam i o tome..
Medjutim prostor mi ne dozvoljava da npr idem u duzinu a smanjim broj redova..
Povrsina je 20 x 27 metara, i to 27m u pravcu sever-jug, a tako sam mislio da okrenem redove..

to mozes i motokultivatorom s obyirom na velicinu parcele,tako da mozas ici i na manji medjuredni razmak npr 180

Upravo sam se čuo sa prodavcem sadnica.
Biće u mogućnosti da mi isporučisadnice oko 20-og februara.
ja sam čitao da se sadnja vrši kada se zemlja zagreje, dakle, sredinom marta.
To sam mu i rekao, a on mi je odgovorio da sadnice drzim napolju, 20cm zakopane u pesak i
da ih sadim po potrebi..
Da li je to dobar način?

ne razumem zasto bi uzimao u februaru pa ih cuvao :scr: loza moze da se sadi do kraja aprila,sta ako se mart okisa pa sadnja ne bude moguca,najbolje ti prati vremensku prognozu odaberi datum za sadnju i javi kalemaru da ti dostavi kalemove dan-dva pre sadnje....tako sam ja radio

Pa tako bih i ja, ali ne znam zašto mi je tako rekao.
U principu, mogao bih ja i odmah da sadim ako vreme dozvoli, ali je valjda bolje da čekam toplije dane...

 Za tvoje pare ti odlucujes kad ces da sadis  :).Ja cu u drugoj polovini marta kad vreme dozvoli.Ne bih se zezao sa ukopavanjem kalemova u zemlju.

druga polovina marta i pocetak aprila, najbolje vreme za sadnj! mada bitno je da tada ne krene loza da "radi"

Problem je što su sokovi već uveliko krenuli.

Da su sokovi krenuli-jesu.
Juče sam posekao neke izdanke jasena i bagrema i na odsečenom mestu se pojavljuje voda...

Zdravo,
imam zelju da podignem jedan manji vinograd, oko 10 ari. Moja znanja a i sredstva, kao jednog 20-godisnjaka, za proizvodnju vina su veoma veoma skromna za sada, ali sam motivisan da nastavim tradiciju koja je preskocila par generacija u mojoj porodici. Cuo sam da se mogu unajmiti tehnicari za proizvodnju vina, koliko bi to kostalo na godisnjem nivou i kome se treba obratiti za tako nesto? Koliko sam do sada razumeo sa 10 ari sovinjon blanka bih mogao izvuci oko 600 litara? Koja je oprema za proizvodnju vina najpogodnija za ovako male vinograde? Mozete li mi preporuciti i neku literatutru i orjentaciono koliko kosta ar na Oplencu? :)
Srdacan pozdrav i hvala :)

taman sam pomislio da sam jedini mladi vinogradar ovde  :D:
zavisi ,ako radis vinno za sebe netreba ti tehnolog,savladaces to sve vrlo brzo
a sto se tice prinosa ima tu vise faktora (zemlja,đubrenje,navodnjavanje...) za prinos i kvalitet
a od opreme imas ja msm negdije na forumu sta ti treba pa potrazi  ;D

Zdravo Cola,

Dobrodošao.   Moj savet je da ne žuriš jer neće ništa da pobegne, a greške se skupo plaćaju. Ja sam pre skoro 5 godina počeo da se interesujem za vinarstvo jer volim vino, a tek sada podižem prvi vinograd. Dobro pregledaj ceo forum jer ćeš naći dosta informacija o vinogradarstvu kao i o vinarstvu. Imaj na umu da je vinogradarstvo oblast koju moraš prvo da savladaš, jer dobro vino se pravi u vinogradu. Takođe, znaj da vinograd traži slugu i ne smeš mu okrenuti leđa, to je što se tiče planiranja lokacije gde bi kupio zemlju. Cena deset ari zemlje može biti od 500 do 5000 evra u zavisnosti od lokacije i da li je u pitanju njiva ili građevinsko vikendaško zemljište.
Što se tiče osobe kojoj ćeš poveriti oko proizvodnje: moraš izabrati, sam odlučiti i dogovoriti se sa nekim ko dobro poznaje materiju. Ja sam izabrao Pecu, koji je i urednik na ovom forumu. 

Postoji pravilo oko prinosa, osim dobrog održavanja vinograda, redukcijom prinosa se povećava koncetracija ekstrakta u grožđu i mogućnost dobijanja boljeg kvaliteta vina. Prinos zavisi i od sorte. Ja lično planiram za Caberne i Merlo, 1-1.5 kg po čokotu.  Za kvalitetno vino računaj randman soka 50%.

Pogledaj forum za podrumarsku opremu, skoro sve piše.

Pozdrav,
Bojan

Da li saditi sledeci vikend, s obzirom na vlagu?

Možeš saditi, ali samo pod uslovom da vreme bude dobro, naime po kiši i snegu to ide malo teže, ali može i tada. Previše vlage ne smeta za sadnju, a malo vlage ove godine nema, tj. možeš saditi kad god želiš i stigneš, što se vlage u zemljištu tiče. Pozz.

samo da nije blato

planirao sam krajem marta popunu osusenih proslogodisnjih sadnica,oko 350 kom,medjutim ipak ce zbog vremena biti u aprilu.Koliko vidim i pocetak aprila se najavljuje kao promenjiv sa cestim kisama pa je moguce da ce se sadnja oduziti pa me interesuje kako je najbolje cuvati sadnice do sadnje.Rupe sam iskopao,ako vreme dozvoli moglo bi se uz dobru ekipu i za dan posaditi ali se ipak plasim da vikendi budu kisni,tada bi sadio radnim danima a tada ne mogu racunati na bilo ciju pomoc,vec bi sam sadio koliko stignem,pa mi je bitno da zastitim kalemove recimo 10-tak dana

Evo kako sam ja utrapio sadnice koje još uvek čekaju lepše vreme za sadnju.
Ovo je po Pecinim savetima.

Koristi se pesak, bitno je da peska bude bar 15-20 cm od korena do dna tako da se voda ne zadržava. Prekriti ćebetom i povremeno ovlažiti pesak. Ne sme biti vlage u prostoru gde je trap. Dasku sam stavio da znam gde mi je Cabernet a gde Merlo. Trapio sam pod uglom da ne bi pravio bazen od trapa.

(http://s9.postimg.org/fa4vn51kr/trap.jpg) (http://postimg.org/image/fa4vn51kr/)


Pozdrav!

znaci u podrum da unesem vlazan pesak debljine 20 cm stavim na najlon postavim kalemove i onda sa svih strana zagrnem

Ovo ti je dobar nacin za duze cuvanje kalemova. Posto lazarcobi planiras da sadis po etapama, kako stignes vremenski, bitno je da ostale sadnice budu pokrivene peskom, tojest da korenov sistem neostane na suvom. I jos jedna preporuka, kolicinu kalemova koju planiras da posadis u jednom danu, predhodnog dana potopi u obicnu hladnu vodu i neka prenoce u vodi. Kalemovi treba da budu dve trecine svoje duzine u vodi. Nikako nepotapati spojno mesto podloge i kalema. Prema sadasnjoj meteorolskoj situaciji kalemovi se mogu saditi do 15 maja, i nista nece smetati prijemu, bitno je da se dobro nagazi zemlja ako se sade rucno, i normalno da se dobro zaliju pri sadnji.

Hvala Peco !Upravo hledam promnozu(svaki dan 5-6 puta  :) )I u naredni 20 kisa kisa.. :)

Želim da posadim na okućnici desetak sadnica stolnog groždja sa različitim vremenom zrenja, u jedan red. Kupio sam sadnice demir kapije, black magic, cardinal, muškat hamburg, afus ali, viktorija i još poneke.
Molim vas da mi date savjet na koji razmak u redu da sadim, koji uzgojni oblik i koje opterećenje je optimalno. Ja se dvoumim izmedju guyot i kordunica uzgojnih oblika jer nemam uslove za neke visoke uzgojne oblike.

Novi sam na forumu i mislim da je odličan. Unaprijed hvala.

Kalemove koje sam dobio sam zagrnuo u pijesak, zanima me koliko dugo tu mogu ostati jer mi vrijeme nikako ne ide na ruku?

Strsljen, navlaži pesak i pokrij sa ćebetom ako nisi i biće sve ok dok ne dođe vreme za sadnju. Ja sam u istoj situaciji.

Zdravo svima! Evo jedno pitanje pa ko kad moze nek odgovori.
Kupio sam zemlju povrsine pola ha.na njom se vec nalazi vinograd oko 3 dekara, star je negde oko 30 godina.
E sad planirao sam da ove godine radim postojeci a u jesen vadim sve (krcim) i u prolece sledece godine sadim novi.
Pitanje je da li mozem da sadim odmah naredne godine ili treba 1-2 godine saditi leguminoze pa tek ondak vinograd, pitam jer ovaj postojeci je mnogo malo radjen (obradjivan) kultivatorom frezan jednom godisnje, a djubren je gotovo i da nije.
Hvala unapred.

A da probas da to lepo orezes,izfreziras i dobro nadjubris,mozda pocne da radja.Stari vinograd daje kvalitetnije grozdje nego mladi.Ne znam koje su sorte u pitanju?Posto je toliko star pretpostavljam da su u pitanju neke autohtone sorte.Steta ih je unistiti.Ne znam za koju namenu bi odizao vinograd,vino ili stono grozdje.Mozda bi trebao razmisljati i u pravcu nekog organskog vinograda posto vec imas dobru osnovu.

Da Sale to cu sigurno uraditi izfrezati, s time sto je starji vinograd uradio sam strogu rezidbu (jos pola mi je ostalo), djubre je nadjeno sve to.
Covek od koga sam kupijo kaze da ima od svega (belo,crveno, stono, vinsko).
E sad ja mislim da je najveci problem to sto su pogresno skroz postaveni redovi (istok-zapad), tako da sa severne strane je nagnuto zato sto vecinu deo godine ima kad slabijih kad jacih vetrova. I mislio sam da promenim to i zasadim popularnije sorte. A vinograd podizem jer volim vino i mislio sam da kad bih mogao praviti vino i rakije i za mene a i za prodaju to bi bilo to.

A cuj sta znaci popularnije?Da li treba imati sve ono sto imaju drugi?Cabernet,sovinjon,sardone....Ta vina imaju svi,zasto ne probas sa nekom autohtonom sortom ,daju dobra vina,mozda za 5god ni jedna od ovih trenutno aktuelnih sorti nece biti"moderna".

Ili probaj jedan deo koji ti se ne sviđa da prekalemiš, imaćeš normalan rod iduće godine a sa mladom lozom ćeš se načekati

Mislio sam posto sam ja 30 sada kad bih nasadio novi vinograd narednih 30 godina bi bilo to, a sad nezanam koje sorte imam sve.
Kad bih nasadio sorte poput cabernet, sauvignon blanc i sl. to su proverene sorte a ujednom i vino, a ovako bi bilo malo experimentiranaj koi ja mislim da nosi i neki rizik (mozda su neki hibridi kao sto je bilo ranije pr. noa, otelo i sl.)

Za sve koji sade vinograd na ovom linku možete videti prognozu vremena na mesečnom nivou. Ažuriranje je svakih 15 dana. Ja sam ih i zvao  za konsultacije i vrlo su ljubazni. http://www.hidmet.gov.rs/latin/prognoza/beograd.php

 Ja ne znam da li je gospodin Koljcicki ziv al zvao bi i njega  :) svakog dana buljim u promnoze  :(
Auuuu kolko zelenih tacaka :)

od utorka ce moci bar se nadam danas se malo prosusilo pa sam orezao pola vinograda ostatak cu za vikend

Iskopao sam ovaj sajt http://www.worldweatheronline.com/

ja najvise verujem njima iz iskustva,nikad ne omanu http://www.ilmeteo.it/sitemap-meteo-europa-Serbia.html

Sećam se jedan meteorolog mi je rekao da vremenska prognoza 100% tačna za nekoliko narednih sati  ;D
Toliko o omanjivanju.

Ko može biti 100% siguran da će sutra biti živ. ;D Relacija 100%-tne tačnosti nije nešto što se treba vezivati za sam termin vremenska prognoza, i niži procenti daju itekako pouzdane i korisne procjene. Najčešće su one i više nego realne, uostalom kao i svi ostali modeli teorije vjerovatnoće u drugim oblastima. U ovoj oblasti je u zadnjim godinama stvarno došlo do značajnog napretka pa se procjena visoke tačnosti vremenskih prognoza popela sa tri dana na blizu sedam. Što je jako značajno i korisno za sve one koji zavise od „gledanja u nebo“.

ja obično upoređujem ova dva:
http://www.weather2umbrella.com/sr/vremenska-prognoza-smederevska-palanka/eta/11/1935601/0/meteogram (http://www.weather2umbrella.com/sr/vremenska-prognoza-smederevska-palanka/eta/11/1935601/0/meteogram)
i
http://www.bayercropscience.rs/vremenska-prognoza.html (http://www.bayercropscience.rs/vremenska-prognoza.html)
pošto merim količinu padavina kišomerom obično omanu u tome ali ne značajno.
evo još dva zanimljiva sajta od kojih mi se onaj drugi uvukao u gornju traku pregledača.
http://www.yr.no/place/Serbia/Central_Serbia/Smederevska_Palanka/ (http://www.yr.no/place/Serbia/Central_Serbia/Smederevska_Palanka/)
http://www.accuweather.com/en/rs/smederevska-palanka/300175/daily-weather-forecast/300175?day=2 (http://www.accuweather.com/en/rs/smederevska-palanka/300175/daily-weather-forecast/300175?day=2)

Hajde što se uvuče nego i pamti zadnje preglede. Jako su dobri i detaljni. :thumb:

ma to je zbog turizma u S.Palanci  :thumb:
moramo stalno da pratimo vreme. mnogo kiše, manje turista a mi od njih živimo.:whistle:
šalim se, naravno. meni je najpregledniji bayerov sajt.
a valjda će i ovo proleće konačno da počne i bez prognoze.

pocela sadnja!!!!konacno :thumb:

Srecno!!! :thumb: Ja cu ako bog da za vikend

ja i cale za dva dana u vec pripremljene rupe posadili 200 komada

ne bi trebalo da bude problema, pogotovu za tako kratak period jer je sve još uvek u zimskom mirovanju. bitno je da se ne osuši koren biljke.
ako ne krene kalem loze, neće biti zbog tih 2 dana bez peska već zbog drugih loše odrađenih stvari.
potopite koren sadnice loze  u rastopljeno đubrivo(slavol ili bilo koje drugo tečno đubrivo) neka odstoji par sati.
polse toga ga sadite u jamić u kome je sitna zemlja pomešana sa stajnjakom ili tresetom.
zalivanje je neophodno u vreme sadnje, posle sadnje svaki 2 dan i posle toga svakih 15 dana.

sad procitah pa mi nije jasno,sta znaci ''posle toga svakih 15 dana'' zalivati jer se to odnosi, kad se loza ''primi'' pa se onda zaliva na 15 dana? Hvala unapred na odgovorima

što više zalivate sadnice to bolje, naravno u skladu sa mogućnostima(pristupačnost i količina dostupne vode), kvalitetom zemljšta i količinom padavina, posebno u toku letnjih meseci.
ako se neka sadnica ne primi onda je sigurno nećete zalivati. osušene sadnice treba izvaditi i zameniti novim.

Jedno pojašnjenje, Loza se ''primila'' tek krajem septembra kada se završava vegetacija. Kako bi moj deda rekao " ako se sadnica ne osuši u avgustu, tada se primila". Tako da ti onih 15 dana sada ima smisla, zar ne. Pozz.

Zasadio sam pre dve tri nedelje 6 sadnca uz kuću, 3 su viktorije a 3 muskat italija hteo sam još 12 komada ali nisam našao željene sorte jer sam malo kasnio, prazni rasadnici. E sad 4 kom su krenule a dve viktorije nemrdaju a jedino se te dve razlikuju od drugih zato što su malo deblje parafinisane tj voskirane sa nekim tamno zelenim voskom i to prilično debelo dok su ostale tanko sa svetlo zelenim voskom.
Pitanje je dali nemogu da isteraju zbog voska ili ću primiti saučešće pa saditi u jesen druge?
HVALA unapred

Vosak obično odmekne, popuca ili se istopi na suncu, pa loza istera. Strpi se malo za par dana ćeš već videti. Ako ne istera, šta da se radi posadićeš ponovo iduće godine. Uglavnom nemoj žuriti daj ovim sadnicama šansu da se razviju. Pozz.

loza se "primi" kad olista u proleće. kakav septembar, sada je april. ako sada ne olista, nema prijema.
pustite vi dedu, nek je on živ i zdrav i nek se drži podalje od vašeg vinograda, kad su saveti u pitanju

Hvala na odgovorima

Zasadio,najzad!!!!!!! :) :)

Čestitam Miticd,

Evo jedne jučerašnje fotografije iz mog vinograda. Loza je krenula nakon 4 dana.

(http://img89.imageshack.us/img89/206/img1209imyd.jpg)

Prelepo!!!!meni posle 2 dana izbili pupoljci  :) :)

i kod mene je krenulo skoro sve nakon 5 dana,ubola se godina da kucnemo u drvo,nakon proslogodisnjeg loseg iskustva sa kalemovima  sad sam izgleda ubo i kalemove

Pozdrav za sve clanove ovog vise nego dobrog foruma.
Evo izvestaja i iz mog novog vinograda. :)
Posle prvomajskih praznika konacno sam posadio 2700 kalemova. U pitanju su sve vinske sorte.  Sadio sam hidroburom i prijem je super. (zahvaljujem se jednom clanu foruma za burove :thumb:) Vec posle par dana lastari su se mogli nazirati a posle 14 dana ima kalemova sa 3-5 listica. Okacio bih i slike ali nesto mi ne ide bas :scr:.
Ove silne kise ovih dana prijaju lozi ali i travi. Tako da je borba zestoka. Cekam prvi par sati bez kise i da mladu lozu oprskam.

zivi bili i ti i vinograd :thumb:

Kada je u pitanju sadnja hidroburom, podelio bih ovaj video u kom prof. Kuljačić komentariše bitne stvari oko pripreme kalemova.

http://www.youtube.com/watch?v=XXSy0w8StSo

ljudi sve uradjeno po -PS-u - sto bih se reklo.
i verujte islati se!
juce prsako mladu lozu.
isao polako sa malim spricem i brojao.
Trenutna situacija bih zigledala ovko.
od posadjenih 2700 kalemova miruje ili ti se moza nece primiti.
Pa sad kako god.
videdemo.

Evo informacija, za clanove koji su. sadi kalemove ovog proleca, kod mene posle ovih kisa skoro sve krenulo.  :). Od posadjenih 2700 kalemova ima jos par komada koji se nisu javili. Procenat prijema se meri u promilima :).

kod mene takodje mada ja nisam kupovao sertifikovane i uvozne i ovi trstenicki su se ove godine pokazali odlicno od 400 koji su zamenili one proslogodisnje nije se primilo 20,uz to svi odlicno napreduju lastari su vec dostigli 50 cm cak sam sa dobrog dela njih morao da skidam male grozdice

Ja kupio "sertifikovane" preko preporuke.Nazalost 15% nije na kraju krenulo,ili je KRENULO IZ GLAVE(ne iz okaca) ILI IZ PODLOGE,a neki uopste.Jedan deo sadnica je jako napredovao cak ima i grozdice.Sta mislite da li je to zato sto je to kalem koji je trebao prosle godine da se proda(mislim na rod a i na ostalo  :scr: ) ,pa su ga ostavili za ovu godinu.Jel po rezidbi i debljini kalemova reko bih da je to u pitanju.Sta mislite o takvim kalemovima??Ali po milioniti put se setim one patrijrhove"budimo ljudi iako smo srbi" :(.

verovatno si u pravu ako misliš da se radi o dvogodišnjem kalemu mada ne vidim da je to neki hendikep.
a šta misliti o takvim rasadnicima bolje i da ne pričamo.
to što ti se ne primi 15% jeste problem. ali kod mog prijatelja, koji je takođe kupovao "sertifikovan" materijal iz Velike Drenove, se u drugoj godini pojavila fitoplazmoza a sada mu je već skoro četvrtinu vinograda od 50 ari zahvatila bolest.

Nemam reci!A moji prijatelji kupili kalemove od istog coveka(ne ovog mog) i nijedan se nije primio.Covek je lose kalemove jos jednom voskirao!!!Svarno se izvinjavam ,ali to samo na nas lici.Kad je stariji kalem malo se teze prima(to kazu ljudi iz mog kraja koji imaju dosta iskustva),kad se primi onda je ok.

preko udruzenja imam ponudu da dobijem sadnice vinove loze, negde oko 2000 komada.problem je u tome sto to mora da se sadi u jesen.Sta mislite po vama koliko je to dobra ideja, obzirom da sam do sada druge delove vinograda sadio u prolece tako da nemam iskustva sa jesenjom sadnjom i pripremom zemljista.inace to su neki podsticaji koje daje grad pancevo koji moraju da se utrose do kraja 2013 god

da, tu si u pravu. teže se prima dvogodišnji kalem ali kad se primi kreće brže.

ako bude velika susa u sta sumnjam kako je krenulo gledaj da izbegnes jesenju sadnju,a ukoliko nastavi ovako slobodno sadi,cak ti je ja mislim i bolje u jesen.Ne znam sta si planirao za sadnju ako sadis hidroburom onda vec sad pocni sa dubokim oranjem,mislim da je zemlja dobra za oranje

pozdrav!
molio bih vas za pomoc!
u proljece prosle godine sam reznice stavio u pjesak da se ozile,u jesen sam ih posadio.
sada su visine 70/80 cm.
sta dalje da radim,da bih formirao uzgojni oblik dvokraki guyot?
hvala :scr:

na prolece orezi na 2 okca

Jel ne  mogu na proljece osjeci na 70/80 cm?

pa kako da ih irezes na 70 cm kada sada ima toliko :scr:,nece ti ona vise rasti ove godine

Rezidba loze druge godine na 2 okca se radi zbog toga da bi ojačao korenov sistem, i to je nužna operacija. Ako bi odma druge godine digli na špalir od 70 cm, loza bi bila opterećena rodom i količinom lastara i bila bi veća mogućnost za njeno odumiranje zbog slabog korenovog sistema. Naučite se već jednom da se protiv prirode ne može, u vinogradarstvu i vinarstvu nema mesta žurbi, sve mora biti u svoje vreme, tu nema ništa preko noći ma koliko mi to želeli, moraju se ispoštovati prirodni zakoni, ipak je vinova loza SAMO živo biće. Pozz.

Hvala na savjetu!

Da li ima potrebe izvrsiti jesenju gnojidbu mladog vinograda u prvoj godini a s obzirom da je prilikom rigolovanja prosle godine baceno 40t/h stajnjaka i 250kg/h NPK 8:16:24, kao i u prolece  prihrana od 50kg/h AN-a!
Naisao sam na jedan tekst gde se kaze da nije potrebno vrsiti gnojidbu u jesen prve godine jer loza koristi djubriva od prosle godine, pa me zanimaju vasa strucna misljenja!!!!

pozdrav

ne moras

Sta je zivot, promeni stvari u sekundi!
Proletos sam posadio oko 150 cokota merlo-a i caberne-a! Odradio skolski, u jesen izrigolovao, nadjubrio, u prolece sadnja i paznja! Primanje 100%, na danasnji dan stanje odlicno!
I od jednom tu zemlju moram da prodam!
Sta da radim sa lozom?????
Kad bih mogao da je prebacim na drugo mesto! Jel postoji ta mogucnost????

Molim za pomoc  :(!!!!!

Što da ne, orežeš na dva oka, koren sečen na 30 cm i sadiš u jesen.

Posto vegetacija jos nije stala, da sacekam jos malo, pa da onda prebacim?
Taman da pripremim drugu zemlju!

Naravno, ništa dok traje vegetacija

Na prolece sam posadio nekoliko kalema sorrte Hamburg. Da li je pametno da isecem flasu vode od 6l., dno i grlic ,  da ga stavim oko kalema i pazljivo napunim zemljom - da  tako zagrnem kalemove pred zimu? 

Imao sam sličnu ideju sa pivskim plastičnim čašama od pola litre. Isečem dno i naspem zemlju. Ideja neće biti realizovana jer danas kupujem kultivator sa zagrtačem pa ću uraditi mašinski.

To mi je juce palo na pamet. Na radnom mestu ne pijemo cesmovacu , vec imamo vodu ,, Ivu,, u pakovanju od 6 l. , tako da imam te ambalaze u velikim kolicinama. Ne znam da li je uputno i da orezem mladjare na po 2 okca pa da tako zagrnem kalem . Ja bih navukao ambalazu na kalem pa ga napunio zemljom ili dzibrom koja mi je ostala posle pecenja rakije.

Ako imaš u dovoljnim količinama onda je u redu. Ja ću po Pecinom savetu da orezujem na proleće, a zagrćem do onog okca koje hoću da zaštitim.  Nemoj da zagrćeš džibrom već trošnom zemljom. 2 okca je OK ali se prvo okce ne računa po nekom pravilu koje sam pročitao u knjizi. Bitno je i stanje okca, odnosno da nije oštećeno.

:thumb:
Zagrnuću kaleme humusom , sa gomile gde godinma već bacam pokošenu travu.

Pozdrav za clanove sajta ,dejan iz babusnice u planu sam da posadim neku parcelu pod vinovom lozom .totalni sam laik na tom polju pa bi me interesovalo koje sorte bi bile dobre za sadnju na tih 450-500m nadmorske visine i sto kod nas ranije pocnu prizemni mrazevi ,gde bi bilo najbolje kupiti sadnice ,to je parcela od nekih 20 ari ..he.he valjda za pocetak ali videcemo .. :scr:

Na proleće hoću da posadim manji vinograd jedno 50ak loznih kalema crnog grožđa. U pitanju je podavalski kraj oko Ralje, po onoj regionalizaciji, za taj region je preporuka prokupac, međutim ja se razmišljam o vrancu? pitanje da li bi mogao da posadim vranac s obzirom da je on osetljiv ne niske temparature, što ponekad zna da bude zimi? ima li neko neki savet ili još neki predlog loznog kalema?

Pozz :)

frankovka,hamburg i merlo su otporni na temperature od -25 pa i -27

vranac ti je vrlo loš izbor ako se plašiš izmrzavanja. bolji je prokupac kao i većina zapadnih vinskih sorti.
frankovka je nešto otpornija od merloa a ne bi bio loš ni kaberne sovinjon ali bih ga ipak izbegao zbog kasnog vremena sazrevanja.

Ok, hvala, znaju biti zime poprilično jake sa noćima i do -15, možda i više, sa dosta snega, mada ova godina je vanserijska ::), zato se i dvoumim. Danas sam naručio đubar za sadnju 3m3 ovčijeg i kupio sam Rubinov prokupac da probam, tačnije da se podsetim kakvo je vino, i mogu reći da uopšte nije loše, možda  čak i njega posadim, ali  ako se nevaram trebao bi i nešto uz njega od bojadisera da mu da boju, jer ako se ne varam on nije jak što se tiče boje, daje svetlije bojena vina, mada ovaj rubinov je baš dobar sa bojom, čak mogu da kažem da me je vino iznenadilo, pozitivno!!! :thumb:

hm jos jedan laik u nizu  :-[
strpljivo citam forum i zadivljen sam koliko ljudi nesebicno pomazu nama pocetnicima
ukratko kupili smo mali komad raja supruga i ja lagano sadimo sve vrste voca i to nam ide solidno alii :doh:
ostavili smo jednu parcelu od nekih 4 duluma to je nekih 40 ari u komadu na blagoj padini istok prema  jugozapad (nagib je prema jugozapadu)parcela je okupana suncem cjeli dan iskreno se nadam da je idealna za neki manji vinograd jer intenzivno citamo forume i edukujemo za nas mali vinograd
zanima me koje sorte se preporucuju u banja luci nadmorska jje visina oko 170 kontinentalna klima nas zanimaju sorte crnog vina pre neki dean smo dobili nekih 30 l vina od sorte alfons iz vinograda sa podrucija benkovca hrvatska vino je savrseno ali kada citam na forumima to je sorta konzumnog grozdja i ne preporucuje se nesto mnogo za vino pa eto ako ima neki savjet sta znam malo se dilemamo oko sadnje da se ne pogrjesi nebih da se ponavljam iz predhodnih pitanja sve sam prilicno detaljno procitao o sadnji pripremi  eto hvala  :whistle:

Zaboravi vranac i dalmatinske sorte, traže mnogo sunca, izbor ti se svodi na lozu koja može da preživi zimu i da izgura sa šećerom u vreme berbe, moj predlog merlo, kaberne, prokupac, frankovka ili još bolje pogledaj šta ima u komšiliku a da uspjeva! Pozdrav :)

 Nek ti prokupac rodi 1,5kg a ne 3 ili 4.To regulisi rezidbom.nek odlezi pa da vidis sta je vino :).poz!

sto se tice rezidbe tu vec imam neko iskustvo i malo cu da se posavjetujem moram naci vino od prokupca da probam

Ja za moju sadnju od nekih 60 loza sad od marta sam odlučio prokupac 85% vranac ili merlo 15%, zavisi šta nađem, p.s. i ja sam probao Rubinov prokupac 2011 plava ovojnica oko grla, vino ekstra, čudi me da ljudi više se povode sa kaberneom recimo, nego za jednom autohtonom sortom poput prokupca, koja po meni nimalo ne zaostaje za bilo kojim vrhunskim vinom kad se dobro uradi, mislim da mi ne znamo šta imamo :o

Pozz

pozdrav svima,imam slobodnu parcelu od 64 ara,parcela je 16x400 metara.Danima mozgam kako da podelim redove a da prostor bude dobro iskoriscen,inace od mehanizacije posedujem IMT 506 sa kojim obradjujem jedan manji vinograd,normalno za ovoliku povrsinu trebace neki trakror.Trebala bi mi pomoc oko razmaka u redovima,kako bi vi to uradili? :scr:

ako je ravno 2,40

Ravno je,samo nije mi jasno sa kojom mehanizacijom bi obradjivao prostor izmedju redova.Nerazumem se u traktorske prikljucke predpostavljam da bi tu mogla da prodje neka manja tanjiraca,i jos nesto,koje dimenzije bi trebali da imaju poprecni redovi koji bi bili na 60 do 100 metara,3m?

Idi na 2.7 da bi mogao da prolazis tanjiracom.

ok,hvala na savetima

Nešo,

Mislim da se odgovor na pitanje razmaka između redova kao i način međuredne obrade dobija na kraju jer zavisi i od visine samih redova, visina pa od načina rezidbe, način rezidbe određuje sorta, klimatski uslovi, orjentacija parcele...
Kad s svim ovim pitanjima raščistiš dolazi na red šta koliko košta i sl.

Izvini, malo sam ovo rekao zbrda-zdola ali se nadam da si razumeo nameru.

Pozdrav 

Pa...ja nisam neki "strucnjak" ali sam negde na nekom sajtu procitao da Prokupac vino dobija jacu boju tek posle odlezavanja od 1 a cak najbolje 2 god. To kazem zato sto i ja planiram posaditi Crnu Tamjaniku u kombinaciji sa prokupcem... :scr:

Dobio sam ponudu za kalemove :

"Imam,kalemovi nisu sada orezani i imaju lastare,nisu voskirani." 60din po kalemu.
Kalemovi su sertifikovani.

U pitanju je Muskant hamburg, po savetu komsija uzeo sam nevoskirane da lakse krene.
Da li je ovo ok ponuda?

Kako se uzme, u suštini je ok, cena kalema je u poljoprivrednim prodavnicama i pijacama oko 70-75 din, ja u subotu u Aranđelovcu uzeo vranac 25kom-prokupac 35 kom kombinaciju za 50 din komad sve kalemljeno na koberu 5bb, sa tim da mi je to drugar pa sam dobio popust, kalemovi su bili voskirani i proizvodnja selo Konjuh kod Kruševca.
Posadio Vranac u nedelju, i dobio upalu unutrašnjih mišića na butinama od čučni ustani aktivnosti, zdrav život jel :P

Ima li neko ideju gde naci kalemove sorte Portugieser?

Ako ima dovoljno provetravanja, da parcela na kojoj si posadio lozu nije u depresiji, onda si izbegao rizik poznih prolecnih mrazeva. Dalja paznja treba da ide prema visini prvog reda zice, sto vise to bolje. Imaces problem sa prokupcem na spaliru, mislim na formiranje osnovnog uzgojnog oblika, jer prokupac radja i na spavajucim okcima. Ako ides na spalirno formiranje uzgojnog oblika, onda bih ja preporucio Gijov oblik.Bojan Vuk, nas clan, je podigao lep vinograd u Parcanima, nedaleko od tebe. Sorte su kaberne sovinjon i merlo.

Pozdrav svim forumašima! Pratim forum dosta dugo a sada je došlo vreme i da se uključim u diskusiju  :thumb:

Treba za vikend da posadim sadnice, 115 komada Merloa i po 16 komada Muskat Hamburga i Italije. Radi se o parceli od oko 3-4 ara u Braničevskom Vinogorju, Mlavski podrejon. Zemljište je na oko 70m nadmorske visine, peskovito, dobro ocedito i osunčano, blaga padina okrenuta ka jugo zapadu, kamenito tu i tamo. Jesenas je pripremljeno i usitnjeno (nije rađena analiza). Vinogradi u komšiluku dobro uspevaju, mada sam ja prvi sa Merloom. Sadnice su stigle (parafinisane), rupe su iskopane, školski na 40-50cm dubine, ručno svrdlom za stubove (zbog vodopropusnog sastava zemljišta dobio sam savet da rupa ne treba da je šira od 30cm. Razmak između sadnica je 110cm a između redova 200cm. Prevreo stajnjak je stigao, NPK 8:16:24 takođe. Kao uzgojni oblik, za Merlot planiram dvostruku roajatsku kordunicu (samo još da nađem nekog na lokalu ko zna da mi pokaže kako da režem :D:), a za obe stone sorte još nemam ideju.

Pošto mi je ovo prva sadnja vinograda a želim da dobijem i neki savet pored saveta lokalnih ljudi, imao bih nekoliko pitanja (za sada  :)):

1) Da li je neophodnono dezinfikovati rupu sa Geocid G5 preparatom pre sadnje, kao što je navedeno ovde (http://www.vinogradarstvo.hr/index.php?s=616)

2) Kako je najbolje stavljati stajnjak u rupe? Dobio sam nekoliko saveta koji se međusobno razlikuju. Jedno mišljenje je: prvo stajnjak, pa sloj rastresite zemlje, pa sadnica, pa zemlja, na kraju šaka NPK. Drugo mišljenje (koje preporučuje i proizvođač sadnica) je: prvo sadnica onda sloj rastresite zemlje, onda stajnjak, pa opet sloj rastresite zemlje pa NPK. U ovom drugom slučaju neko kaže da stajnjak ne sme da dodiruje sadnicu.

3) Zagrtati deo sadnice koji viri, ili ne?

4) Pošto mi je u blizini i bašta i pošto planiram da za nju uvedem sistem navodnjavanja kap po kap, da li da uvodim i za vinograd?

5) Dobio sam od više ljudi savet da ne uzimam betonske stubove, jer "piju vodu". Da li je to istina?

6) Da li kolje koje treba da drži sadnice treba postaviti odmah prilikom sadnje ili može i nešto kasnije (mesec dana recimo)? Ovo poslednje bi mi više odgovaralo, jer nemam dovoljno odgovarajućeg kolja trenutno.

Ko je izdržao do kraja ovog pisanija, hvala mu!  :D:

Danilo

Dragi danilo,

Ja sam upravo zavrsio sadnju. Posadio sam 200 sadnica Muskant Hamburga. Parcela mi je isto pod nagibom.

Ovako sam ja radio:

1.Iskopao rupe dubine 30-40cm, sirine 30-40cm.
2.Pre sadnje, sadnice sam umakao u hidrogel natopljen vodom.(http://atpdoo.rs/preparati)
3.Prvo u rupu stavim sloj gornje rastresite zemlje (kada su kopane rupe ovaj sloj zemlje je bacan na jednu stranu).
4.Stavim kalem i pokrijem koren zemljim. Potom dobro pritisnem i nabijem zemlju da dodje do svih delova korena.
5.Stavim pregorelo stajsko djubrivo i preko toga zemlju pa pomesam rukom.
6.Izgazim da se dobro slegne i stavim preostali sloj zemlje.

Pre sadnje, sadnice pripremiti tako sto ces koren odrezati na 10cm. Takodje ako ima brandusa (zila u gornjem delu) treba ih ukloniti.
Ostaviti jedna lastar prekracen na dva okca.

Ako su ti sadnice parafinisane, nema potrebe da ih zagrces. Moje nisu parafinisane (po preporuci komsija) pa sam ih zagrtao.
Rupe nisam dezinfikovao.
Kolje koje drzi sadnicu ne moras stavljati odma, ja ga jos uvek nisam postavio. Sve dok lastari ne porastu imas vremena.

Šta drugo čovek da kaže na predhodni post, nego svaka čast nenad88!!! Samo napred!!!!

Nisam siguran zašto su kolege iz Hrvatske apostrofirale od svih zemljišnih štetočina baš nematode kao glavni problem.  One nisu mnogo pokretne i njihovo učešće u prenošenju virusa prilikom sadnje nije neki problem osim ako se ne radi o rasadnicima. Pre će se zaraziti zemljište od nečistog sadnog materijala nego obrnuto a mnogo veći problem u prenošenju virusa stvaraju cikade. Kod nas, adekvatan preparat za nematode bi bio Basamid granulat ali mislim da je cena malo “jaka“ .
Ranije se uglavnom upotrebljavao Galation u granulama koji se ubacivao prilikom sadnje a danas ima dosta zamena u trgovinama (Foksim,Radar,Force i sl.). Nije loše da se pospe po jedna šaka granula na dno rupe zbog zemljišnih štetočina.

Hvala vam na odgovorima!  :thumb:

Nisam dezinfikovao na kraju, ipak nije velika količina u pitanju i nije smak sveta ako napravim grešku. Hvala na savetu za preparate, puno znači za nekog ko je nov u svemu ovome!  :thumb:

Sadnju san završio danas, skoro identično kako je nenad88 uradio. Jedino nisam mešao stajnjak i zemlju, već sam zemlju samo nabacao preko stajnjaka i dobro ugazio a ipak sam i zagrnuo jer su najavili mogućnost mraza za početak sledeće nedelje - čisto prevencije radi. Zalio sam dobro (imam vodu odmah do vinograda) iz dva puta pre zagrtanja, preko šake NPK 8:16:24. E da, poslušao sam iskusnije i svaku sadnicu sadio sa obe ruke - da rađa svake godine  ;D

Kolje ću za par nedelja da pobodem.

Hvala još jednom na savetima, a uskoro ću još da vas davim sa početničkim pitanjima  :D:

Evo da javim, posadio i prokupac danas, sad ustajem pod 90 stepeni, ukočio sam se u leđa :)

Peco, moje dvorište je u pitanju, vranac je na maloj padini 4 reda x 6 kalema u redu, dok je prokupac na ravnini  tri reda x 9 kalema i  jedan red x 8 kalema, u delu gde mi je bašta, obe strane su okrenute prema jugo zapadu, inače tu  gde su  kuće tj. placevi pre jedno 40ak godina bio je vinograd, koji je iskrčen, parcelisana njiva i prodati placevi, sad se nalaze kuće i vikendice, u proseku svaka ima oko 11 ari placa. Slikacu sutra čisto da vidite kako izgleda.

Što se tiče uzgojnog oblika, trenutno sam kod vranca postavio koćiće od metra pored kalemova, za sledeću godinu nameravam da nabavim drvene kolčeve od 2 metra u uradi sam i da razvučem žicu u dva reda između njih.

Inače kopane su jame dubine 45-50 cm i širine oko 35-40 cm, prvo sam stavio sitnu zemlju na dno, preko nje žile od kalema skraćene na ,,šaku'' pre toga ostojale 24 sta u kanti sa vodom i malo stajskog đubriva,, pa jedan sloj zemlje preko žila od nekih 8-10 cm, zatim čizmama nagažena ta zemlja, pa još jedan sloj zemlje od nekih 5 cm, opet ugažena, pa stajsko đubrivo ovčije, nažalost ne prevrelo ili poluprevrelo (ne znam jel može da bude problem?!), koje sam ručno lomio i stavljao na taj sloj zemlje u proseku 4kg, na njega opet sloj zemlje od nekih 10 cm i nakon toga opet gaženje, na taj sloj posle toga posuto između prstiju mineralno đubrivo, mislim da je KAN ili 15:15:15 (nisam ja kupovao da mi komšija on uzeo džak za voćke) i preko toga opet sloj zemlje, opet ugažen, i nakon toga u jamice nalivena veća količina vode, sutra mi još ostaje da preko toga nabacam još jedan sloj zemlje tako da samo kalemljeni deo viri, i naravno da pobodem kočiće. :)

Evo par slika
Juče posađeni prokupac 35 loza
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140314_151053.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140314_151053.jpg)

izbliza prokupac

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140314_151127.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140314_151127.jpg)

Vranac
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140314_151234.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140314_151234.jpg)

izbliza vranac
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140314_151248.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140314_151248.jpg)

Lepo, samo se potrudi da formiraš uzgojni oblik malo bolje nego na one dve loze pored zida na prvoj slici ;)

Znam, :) to je ono belo vinsko doneseno iz dalmacije pre 20ak godina, kad bude olistalo i imalo ploda slikću pa da vide pametniji od mene, koja je vrsta, inače orezivano je po uzgojnom obliku ,,ofrlje'', bez nekog velikog uplitanja u ,,kako treba''  :scr: to sad znam, ali bez obzira ima roda i lepo je za jesti, a bogami i za vino!

Uzgojni oblik Ofrlje :thumb:
Zvuči francuski a naše izvorno :)

Pozdrav, nasledio sam od dede neku zemlju pa planiram da sledece godine zasadim vinograd.. Radi se o Nisavskom podrucju, do skoro vrlo poznat predeo po vinogradarstu, vinski put Nis-Knjazevac. Skoro svi vinogradi u okolini su opustoseni u prethodnih par godina, zbog neke bolesti(mislim da je neki "americki cvrcak", ili tako nesto, nisam bas siguran), uglavnom pod sortom tzv. plovdinom

Zeleo bih da povratim vinovu lozu u domacinstvo, pa bih zeleo da cujem neke savete oko projektovanja vinograda, pravila o razmaku redova, i cokota u redu,.. Koliko je otprilike novcanih sredstava potrebno za sadnju 0,5ha i neki prosecni troskovi odrzavanja prve 3 godine?

Takodje, da li je u redu nasaditi vinograd na parcelama koje su prethodnih godina bile pod zitaricama, konkretno kukuruz i psenica??  Unapred hvala

ps. Ne zamerite na mozda "glupim pitanjima", apsolutni sam pocetnik

vladastanko95, dobrodošao ;)
U delu foruma o vinogradarstvu imaš 4 strane sa raznim temama, između ostalog i neke koje daju odgovore na tvoja pitanja. Kada budeš imao vremena prelistaj, neće ti škoditi :)

Одавно сам хтео ово да урадим али никаоко да средим слике итд...  Фале неке фазе као што је засад у првој години, калемљење, прпориште у вегетацији и још по неки детаљ али је генерално обухваћено све. Мој виноград сорта тамјаника осађен 2011. године!

http://www.mediafire.com/view/mgp08sp54st3s/Виноград#gong6aoi48q2xix (http://www.mediafire.com/view/mgp08sp54st3s/Виноград#gong6aoi48q2xix)

Bravo!!! :thumb: Prelep vinograd!!!

Hvala na divnim fotografijama, zaista su obogatile forum!!
Ako je bela tamjanika u pitanju, onda tek svaka čast.
Vinograd je odličan, i želim ti što kvalitetniji rod :thumb:.

Jeste bijela, vidi se na posljednoj fotografiji, 44. Pridružujem se ovoj zahvalnici. Bilo je izuzetno ugodno i lijepo gledati ove snimke, a vjerujem da će i poseban užitak biti degustacija krajnjeg rezultata.  :thumb:

Јесте тамјаника бела два клона и има пар чокота жуте. Род у другој години је био 10-15кг у трећој око 200кг а сада очекујем 500-600кг са четри ластара по чокоту. Додаћу фотографије после резидбе. Хвала вам похвалам

Ajde dobar savet šta činiti, vranac  mi se sav primio svi imaju pupove faza mišije uši, prokupac tek krenuo, neki imaju pupove neki još ne posađen pre 11 dana, za nedelju najavljuju -2 C' jutarnju temparaturu, bojim se da ne izmrznu pupovi, imam neku piljevinu, da li bi bilo pametno istu posuti preko kalema i pupova?! Šta činiti?! :( :scr:

gde najavljuju -2?

Kod mene, Breograd avala nedelja, ponedeljak, wether2umbrella, bilo juče preko androida, sad gledam promenili na plus 6-7 jutarnja  :)

isti slucaj,zato i ne verujem svakom :)

Kada treba da odgrnem kalemove koje sam posadio ovog proleca?
Odgrnuo sam jedan red, vidim da su poceli da pupe, ne bas svi ali poceli su.

ako su parafinisani odmah

Nisu parafinisani, zato sam ih i zagrtao.

onda ce izbiti sami,odgrni ih kad budu mogli da se vezu uz kolac

Krajem avgusta opet ih ogrni a na prolece 2015 ih odgrni zauvek!

lijep pozdrav. novi sam na forumu, pa mi treba pomoc hitno. imam par pitanja za vas strucnjake. sta mislite da li merlot moze da uspijeva na 520 mnv, da li mu skode kasni proljetni i rani jesenji mrazevi, gdje se moze nabaviti u bih i koja mu je cijena po sadnici.
 

merlot je otporan na niske temperature,kasni mraz skodi svakoj sorti,to mozes izbeci kasnijom reziidbom,cene sertifikoovanih kalemova su oko 1 evro,obicnih 0,5 evra,.Najbolje se raspitaj da li ga neko gaji u okolini

hvala lazarcobi. ne gaji niko u mojoj blizini nikakvo grozdje zato ja i hocu da pokusam. mislio sam zasadit nesto cokota ovih dana, cisto da vidim kako ce se ponasat. ako su sertifikovani jel to znaci da je veca vjerovatnoca da ce se dobro razvit, ili? nasao sam na netu mogu porucit, cijena je 2,5 KM +postarina

sertifikat ti garantuje da si kupio to sta si trazio,kao i da kalem nije zarazen

saljem pitanje prodavcu odma, ako nema certifikat necu ;) ozbiljno sam se zagrijao za ovo. ako naleti jos neko iz bih a da zna gdje mogu porucit nek mi javi :)

potrazi na piku mislim da ima u ljubuskom ili tako nesto a cak i neki deo neretvanskog kraja loze su bile po 1e ja sam ih zvao ali sam broj izgubio trazi rasadnici u bih pa ces naci lako je a brzom posto te izadje zavisno od kilaze ali nije skupo ok 12 km
moj merlo je stigao iz crne gore ali je po crtifikatu iz trstenika

aa da ima i u banja luci jedan rasadnik samo su cjene oko 2.90 km

hvala! znam za ove u ljubuskom. kad dobijem javim se za savjete oko sadnje 8:) do tada listam forum... Pozz

Odakle ste iz Bih? Cuo sam i ja za te u Banja luci,neznam mozda da se raspitate tako oko Trebinja,znam par vinogradara.

ja sam iz Banja Luke ove godine sam zasadio nesto merlo ,shardone i nesto frankovke cisto za pocetak radujem se svakom milimetru sto naraste  :D:  a nadam se da cu na prolece 2015 da prosirim sa molo vecom kolicinom ovo je sada eksperimentalno da vidim sta moze i kako ide da malo skupim iskustvo pa videcemo
Gorene kakva su tvoja iskustva sa lozom na nasem terenu sta se preporucuje zanimaju me i bjele i crne vinske sorte podjednako

Slab sa ti ja sa vinovom lozom,ja proizvodim kupinovo i malinovo vino,rakije,likere...A na jesen bih trebao posaditi nesto vinove loze.
Na to pitanje ces dobiti dosta konkretnih odgovora od iskusnih kolega.

Na dosta cokota koje sam zasadio ove godine izaslo je vise od dva lastara, dosta ide iz glave.
Da li treba da skidam suvisne lastare kao sto radim na stari mzasadima?

Ja ne pipam ništa, to jest ostavljam sve što je krenulo da buja maksimalno (osim na par čota gde su dodatni lastari krenuli iz podloge  :doh:) - navodno se koren tako ojačava u prvoj godini.

Ja obično ostavim 3 najbolja lastara kod mladih čokota , ostale skidam

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140328_141440.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140328_141440.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140618_135242.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140618_135242.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140618_135259.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140618_135259.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140622_161944.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140622_161944.jpg)
Bistrice brate hvala punooo!!!!!!!!!!!!
Na jesem pripremio zemlju pa sadnja u rano prolece i konacno okopano i sredjeno nadam se kako treba..

Jel zna neko gde mogu da nabavim kocice za vinograd u Vojvodini. Sve nalazim neke ponude iz juzne srbije.

Za Vojvodinu ne znam, ali to mogu dati moj slučaj u Beogradu, mislim da je primenjivo i za Vojvodinu.

Varijanta 1: stovarište na banjici poviše okretnice trola kod novog stambenog kompleksa Paunov breg, kočići 3x3x100cm mislim da je cena bila 70 din po komadu

Varijanta 2: isto to stovarište ima na vrpi naslgano letve debljine 5-7mm x 2cm x 100 cm koje služe da drže daske i letve u kamionu prilikom transporta i na stovarištu ga tretiraju kao otpad, ja pitao da li mogu da dobijem i za koliko, rečeno mi ne prodajemo ali eto flaša soka i izaberite šta vam odgovara, dao mu 200 din i izabrao 80 kočića letvi, koje sasvim dobro rade posao imaš na početku 37 strane ove teme kako to izgleda!

Pozz

ja sam paletu otpada dobio za 1000 dinara u dobanovcima

Sta raditi sa zapercima kod mladog vinograda (prva godina)?
Negde sam procitao da ih ne treba dirati. Usled ovih kisa i ludilam meni su bas nabujali i prave mi problem kod freziranja, prskanja itd..

One koje ti smetaju odseci iznad drugog lista sa makazama, ako je loza toliko bujna da tera zaperke, to što odsečeš neće joj smetati. Pozz.

Pozdrav svima,
novi sam na ovom sajtu i novi u vinogradarstvu. Imam neka pitanja, neke stvari mi nisu jasne iako sam pročitao sve stranice ovog tema.
Trenutno živim u Italiji i želeo bih da uložim neke pare koje sam poštedeo u vinogradarstvu u Srbiji. Pročitao sam da postoje neke firme koje pomognu da ostvare ovakve projekte, i sada znam otprilike koliko pare su potrebne u ovom slučaju (ne znam skoro ništa o vinogradarstvu).
Ako želim da proizvedem kvalitetno vino, jel' to sigurno da na kraju će biti stvarno kvalitetno vino? Mislim da pošto imam pomoć stručnjaka, ovo bi trebalo da bude skoro sigurno, ili nije baš ovako? I ako bi hteo da proizvedem vrhunsko vino? Kako menja situacija? Šta bismo da uradimo više u odnosu kvalitetnog vina?
Vinogradarstvo bi da bude moj posao, došao bih da živim u Srbiji, i nešto što mi nije jasno je koliko se može da zaradi prodajući boce kvalitetnog vina (ili vrhunskog), mislim neto po boci. Ovo mislim da je presudno, zato što bih morao da promenim potpuno život, i bih morao da živim samo sa parama koje zaradim u ovom poslu. Hvala unapred.

PS. Izvinjavam se zbog mog srpskog jezika, nadam se da ionako me dobro razumete šta pitam!  :whistle:

Ako kao prvo nisi zaljubljen u vino i vinovu lozu ulozi u nesto drugo ;D vinograd trazi ljubav a kvalitet se radja iz te ljubavi,ako je zarada jedini motiv plasim se da ne dignes ruke prvi put kad te zadesi npr ovakva godina

Zarada nije baš jedini motiv ali mislim da mogu da imam sve ljubav od sveta, ali ako ne mogu da živim s tim poslom teško je i početi. Zainteresovan sam u vinogradarstvu ali ljubav stvarno ne znam, pijem vino ali ništa više, korak po korak može i ljubav za taj posao...

Svi mi kad smo pocinjali smo imali san da ce nase vino biti najbolje na svetu ali shvatis ubrzo da su to uglavnom vina kao i svaka druga jedino sto uzivamo u cinjenenici da su NASA i da smo svoj trud i znanje ulozili u to vino i vinograde.Za vrhunska vina koja ti zelis da proizvodis i prodajes treba ti vrhunski vinograd na vrhunskom polozaju,treba ti oprema,verovatno i tehnolog itd.Moj ti je savet da posadis vinograd i proizvodis SVOJE vino za tebe ce ono biti vrhunsko,a da li ce ono vredeti 2 ili 20 evra o tome sad ne razmisljaj :thumb:

Shvatio sam lazare, znao sam da prizvodim vrhunsko vino nije nimalo lako, ali samo za radoznalost kako stići do toga, nije baš da ja hoću da počnem samo da proizvodim vrhunsko vino, ovo mora da bude jasno. Jedno od pitanja što ja sam postavio je bio ako se može živeti od vinogradarstva, sa 1 ha zemljišta, sve moram da kupim, i kuća, najverovatnije iznajmiću neki stan, počnem sve od nule. U Srbiji ima troškove manje nego u Italiji, ali potruda je maksimalna i ja bih barem da živim pristojno, kapiraš, ljubav je ljubav, u pravu si, ali ako moraš godinama da jedeš hleb i piješ vodu razumeš da ovo ne valja, tako mislim.

Takve stvari najčešće idu ovako.
Prvo idu upoznavanje i zaljubljenost, pa ljubav, a ako nisi osoba u kojoj bi se negdje između morala razbuktati  strast onda ništa od svega toga. Onda je racionalnije držati se mirne luke i ne ulaziti u nesigurne vode. Kada bi slučajno i imao želju za sve troje u sebi, kao što pjesnik ima, onda se zbog „krhkog znanja“ neminovno nameće druga „dilema“. Ne zna da li da želi ili ne želi, jer zna da u životu strast, koliko god slatka bila, često postaje pasija koja može i da ga slomi. Na drugoj strani ne bi ni bio pjesnik da ne teži životu punim plućima, a ne sigurnom „utočištu“ u pukom preživljavanju i tavorenju. Prostije rečeno, kada prođeš fazu upoznavanja i zaljubljenosti koju naprosto moraš proći ako nešto istinski želiš, ako ti se poćne razbuktatavati strast i ukazivati ljubav, imat ćeš isto tako dilemu kao i danas, samo što onda nećeš tražiti odgovore na pitanja negdje drugo nego na onom pravom mjestu. U sebi samom.

Ko zna (ah, nitko, nitko ništa ne zna,
       Krhko je znanje!)
             Možda je pao trak istine u me,
                     A možda su sanje.
                           Još bi nam mogla desiti se ljubav,
                                   Desiti velim,
                                         Ali, ja ne znam da li da je želim,
                                                 Ili ne želim.  ;)

 sto ce reci motiku ruke :doh:

Pozdrav,
imam jednu nedoumicu pa bi voleo da mi neko pomogne.Posadio sam prosle godine kalemove vinove loze (neki su se primili a neki ne),sad me zanima da li u toku ove zime treba ponovo da pravim humke da ne bi izmrzli?

I jos jedna pomoc,na slikama dole su neki od tih kalemova pa me interesuje vase misljenje da li deluju u redu posto nisu bas nesto mnogo izrasli za godinu dana i pored djubrenja i zalivanja,da li ce opstati ili su vec poceli da se suse?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170230.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170230.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170241.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170241.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170248.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170248.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170315.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170315.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170332.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170332.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_20141012_170339.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_20141012_170339.jpg)

Napravi humke da zastitis barem prva dva okca od izmrzavanja.

Ja imam pitanje, u kom periodu treba da se skidaju povrsinske zile u prvoj godini vinograda?
Sad na jesen ili u fazi mirovanja na prolece?

Koliko mogu da vidim nisu u najboljem stanju. U redu đubrenje i zalivanje ali šta je sa zaštitom? Kao da su kidani prolazom mehanizacije jer, koliko vidim nisi ih vezivao za stubiće. Pretpostavljam da im je rano opao i list zbog bolesti pa lastari koji su zeleni nisu dovoljno pripremljeni za zimu. Ne bi bilo loše, pošto ih već nisi vezivao za kočiće, da ih položiš i zagrneš zemljom.
Površinske žile se po pravilu skidaju pre letnjih vrućina(jul i avgust). Da li ćeš skidati u jesen ili u proleće, svejedno je jer ti je u oba slučaja loza već u zimskom mirovanju.

Ako u prvoj godini nisam skinuo povrsinske zile u julu/avgustu. Da li je kasno sad u fazi mirovanja ili da cekam sledece leto.
Meni deluje logicno da skinem kada budem rezao pa onda opet na leto. U trecoj godini ne treba?

Pozdrav svima na forumu, ja sam potpuno nov clan ali eto zalomilo mi se da sam dobio plac od 16-17 ari, u Brestoviku kod Smedereva sa tlom koje je pogodno za sadnju vinove loze. Obzirom na to da sam ja ljubitelj vina, i do sada sam pravio neko domace vino sa ocem u malim kolicinama i to najcesce od stonih sorti (Hamburg i Kardinal). Dosao sam na ideju da na ovom placu zasadim vinske sorte, palo mi je napamet da to budu u jednom delu placa Vranac i Cabernet Sauvignon a u drugom delu da ubacim Smederevku koju bi kasnije mesao sa drugim vrstama. Ono sto me intresuje jeste koliko ja sadnica mogu da ubacim na plac, njegove dimenzije su otpr.135x12 m, i u kaskadama je, mislim da ima 25 kaskada. Zanima me koliko bi vina mogao da ocekujem ako je godina da tako kazem ok? Zanima me isto i izdrzljivost loze znam da Cabrnet moze da izdrzi dosta (hladno i toplo(, ali Vranac nije bas za neko smrzavanje pa me zanima koliko je isplativo njega saditi?

Dobro došao boca. imaš zanimljiv plac pa me interesuje na koju stranu ti je okrenut i gde je u Brestoviku(da li je prema Dunavu)?
Broj kaskada te ograničava pa ako su širine 12 m, onda nećeš moći više od 10-11 čokota po redu uz kolac sa razmakom od 1m između dva čokota i do ivice. e sad ako imaš(kako sam ja izračunao), oko 5 metara dubinu terase, to znači da bi mogao da staviš po 2 reda(možda i 3 ali ne bi valjalo da utrpavaš) na svakoj terasi što nas na kraju dovodi do nekih 500 čokota (25 terasa x 2 reda po 10 čokota), a to može da donese oko 1000 kila dobrog grožđa. Najbolje je da ga zatravčiš jer ćeš sve morati ručno da radiš.
Što se tiče odabira sorti, mislim da je kombinacija dobra. Vranac ima intenzivno obojenu pokožicu bobice koja daje tamnu boju vina pa ga često ubacuju u kupaže kao bojadisera. Nije toliko osetljiv na mraz da ga treba izbegavati. Ima ga u Udovicama i nisam čuo da neko ima problema sa njim.

Lozar, hvala na dobrodoslici i korisnim informacijama. Ovako posto ja sad ne znam tacno dimenzije kaskada (moze biti da je neka manja, a neka veca jer se on u jednom delu suzava pa se malo siri) ali mislim da je priblizno duzina kaskade 12m a sirina 2-3m (sad za ovaj podatak nisam siguran bio sam 2 puta tamo da krcim plac, ali mi je tata rekao da on misli da su te dimenzije). Sto se lokacije tice  recimo da je od table Brestovik kad se ide iz pravca Beograda ka Smederevu (Smederevskim putem) otprilike nekih 500-600 metara sa leve strane. Sto se strane na koju je okrenut tice, on je takoreci u obliku brda, pa tako ima pristup sa jedne strane sa Smederevskog puta, dakle jedna strana je prema putu, ona ide uzbrdo pod nagibom od recimo 30-45 stepeni, pa je na vrhu zaravnato (cenim da je trebalo neka vikendica tamo da bude) a onda ide padina koja izlazi na onaj put Malo Rujiste tako da on sa jedne strane gleda na Dunav (koji nije bas blizu) a sa druge na Smederevski put. Meni su objasnjavali da je dobro pozicioniran sto se tice Sunca, problem je voda koje nema pa cu verovatno morati da se pozabavim time. Moj neki plan je i bio da se ide sadnja u 2 reda po 10 cokota ili da bude u jednom redu ali sa vise cokota, to je ono sto me sad buni jer citam negde da je za neke vrste sadnje (Gijova jednoguba npr) dovoljan razmak izmedju redova od 1.3-1.8m a izmedju cokota 1-1.2m, dok npr za druge razmak izm redova ide recimo 2-3m. Razumem da to zavisi od vrste do vrste pa istrazujem koji je najbolji nacin sadnje za pomenute sorte. E sad tu imam dilemu oko toga pa na tu temu istrazujem dalje.

Interesantni prilozi u emisiji "Dobra zemlja" od 11.01.2015. Jedan je o vinogradu manastira Koporin koji je prorodio ove godine.
Drugi je o vinogradaru i vinaru Aci Popoviću iz Petrovca na Mlavi, koji je izrekao nešto što sam morao da zapišem i izdvojim. Na pitanje kako su uspeli da održe ovogodišnji rod, Aca je rekao:"Tajna, kao ni recept, ne postoji. Postoji zalaganje i upornost. A ta upornost se ogleda u porodičnom gazdinstvu koje čitavo radi ovde. Ovde se radi s ljubavlju i onda kada baš to treba. Ima perioda kada treba da budete, kada mora da budete i kada hoće da budete. Ukoliko vi odaberete da budete u njemu kada hoćete, nećete imati kvalitetan proizvod". Sve je rekao u tri rečenice. Preporuka za gledanje.
https://www.youtube.com/watch?v=fi_wTaCFBjQ (https://www.youtube.com/watch?v=fi_wTaCFBjQ)

Dilema....
Iamam vinograd star cetiri godine na tridesetak ari hiljadu cokota kaberne sovinjon i frankovka,pola-pola.Razdaljina izmedju cokota je metar a izmedju redova tri metra.Cini mi se da je to previse,tj zanima me je li vredno razmisljati o tome da se izmedju postojecih redova dosadi jos po jedan,tj da razmak medju redovima bude metar i po?

Moje je misljenje da to neradis, tojest da ostavis to kako jeste posadjeno.Razmak izmedju redova 3m, je optimalan razmak, koji omogucava da radne masine odlicno obavljaju potrebne operacije. Ako te razmak izmedju cokota zbunjuje, tojest ako  mislis da je to previse, onda ti predlazem resenje da postavis uzgojni oblik takav, a koji ce popunjavati kompletan prostor. Ja bih ti preporucio dvogubi gijov,koji je vrlo jednostavan, a lako se formira.

Peco  reci mi  jel  vredi  fora  sa malc  folijom da se postavi   u vinogradu, a ispod i   neki  kap po kap  sistem?

Da, folija i kap po kap je odlicno resenje u vinogradu. Sprecava se nicanje korova, a ujedno i isparavanje vlage.
Treba obratiti paznju na to da vinograd nije povrce i da prekomerena kolicina vode pomera kompletan balans stvaranja kvalitetnog grozdja, a sto ce se direktno odraziti na kvalitet vina. Za dobijanje vrhunskih vina ne preporucuje se zalivanje vinograda.

Kao što sam već pisao prošle godine sam posadio 35 sadnica prokupca i 25 vranca, kad je posadjeno prijem je bio skoro 90% jer svega par njih nisu izbacili pupove.

Međutim sad na proleće od 35  prokupca svega 11 opstalo, a kod vranca malo bolja situacija 18 opstalo, zamenio sam sve sa vrancem jer se pokazao otporniji na onu kišu i poplave od lane, pošto zima nije bila jaka ne verujem da je do mraza.

Ono što sam juče primetio jeste da sad već u 2 godini na dva tri prokupca ima pupoljaka, pa me zanima jel to normalno i dal da skidam?

Pozz :)

Mislis na zametnute grozdove?ako je tako poskidaj ne muci vec izmucenu lozu proslogodisnnjim bolestima pusti da se lastari razviju kako treba

Da, da na to sam mislio... mogu uslikati ovih dana

Pre 10-ak dana sam zasadio 30 sadnica Merlota u dvoristu pa sam sad malo nestrpljiv, zanima me za koliko bi otprilike trebale da krenu sa nekim izdancima?

Ako si sve uradio po propisu prilikom sadnje  i ako redovno zalivaš mladare , za 5-6 dana  dana će pokazati pupolje

Evo slika prošlogodišnjeg prokupca koji je zametnuo grozdove... :scr:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_20150504_182520.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_20150504_182520.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_20150504_182551.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_20150504_182551.jpg)

Mene brine,ne znam kod vas kako je stanje uglavnom po lukovima imam na istom luku lastare od 20-30 cm i okca koja su tek nabubrila ili cak ni to

Postovanje svima,
Amater sam - vinogradar u pokusaju.
Jesenas sam posadio 75 kalemova Merloa, tacnije 03-Decembra (uzeto u Klon Drenova - podloga Teleki). U Aprilu dodao jos 25 (Enovitis - podloga S04). Prijem je bio 100%.
Sto se tice pripreme zemlje i nacina sadnje, zatim zastite tokom godine pokusao sam da se pridrzavam vasih saveta koliko god je bilo moguce u datom trenutku.
Vinograd se nalazi na 250m visine, Fruska gora je u pitanju, juzna ekspozicija.
Tokom najvecih vrucina zalivan je sistemom kap po kap.
Cokoti su sada razlicitih visina i stepena razvijenosti. Od 25cm visine do skoro 1metar pojedini. Svaki je povezan uz tacke.
Imam 2 pitanja.
1. Kako i kada orezati?
2. Da li ga oprskati Bordovskom corbom?
Hvala unapred na odgovoru.

Orezati sledeće godine bez obzira na porast lastara tokom ove godine  pre kretanja vegetacije (kraj februara početak marta) na 2 okca. Posle rezanja poprskati Plavim uljem i to je to.
 

Hvala na odgovoru.

Posto nemam puno vremena odlucih se za ovaj nacin molbe za savjet :
 - Iako malo uplasen jer nisam vican poljoprivredi ali zeljan ucenja dobih od tasta 4-5 ari zemlje pored Toplice,selo Prekadin (1-2 km od Toplickih vinograda) da podignem vinograd (za licnu upotrebu - ipak 4-5 ari).

 - Proslog novembra je rigolovao celu parcelu (oko 12 ari) na 60-80 cm kako je gdje moglo
 - Od tada nista do danas nije sadjeno a prije toga je bilo nesto divljeg voca i zbunja

1.Nakon dosta procitanih redova moje je pitanje da li s obzirom na navedeno (mislim na velicinu i svrhu vinograda) moram da se pridrzavam bas svih radnji koje prethode pripremi recimo hektar zemlje i vise ?
2.Da li moram opet rigolovanje ?

Ako je odgovor da
3a - analiza zemljista - koliko traje ?
2b - da li je kasno da pocnem oko 17-18 novembra sa pripremom zemljista
2c - da li hemijske stvari (azot,fosfor i ostalo) da pripremim 1-2 dana prije rigolovanja ?

Da li imate neki savjet koji bi mi pomogao u izboru sorti i mjestu kupovine ?

1965-to sam godiste i nemam bas vremena da eksperimentisem a opet ne zelim neku tecnost koja nekom lici na vino da pravim

Ako "smaram" samo preskocite pitanje !

poz Ranko

Za mladu lozu je važno da ima dovoljno mikroelemenata za razvoj i da joj rast neometaju druge biljke. Što znači oranje i djubrenje (stajnjak) za jesenju pripremu zemljišta, za dobar start.

Hvala

Ja bi izrigolivao ponovo posto se zemlja slegla sigurno od prosle zime analiza he gotova za oko 7 dana djubrivo baciti po povrsini pa zaorati kako bi doslo u zonu korenovog sistema na prolece pre sadnje usitniti zemlju tanjiracom drljacon ili frezom.Sto se tice rigolivanja obzirom na kisno vreme smatram da je ova jesen idealna tako da mislim da ce moci i u novembru

Hvala na odgovoru pa na proljece nova pitanje - poz

Vec duze vreme planiram da pretvorim deo parcele u mali vinogradic oko 2,5-3 ari sa oko 200-300 sadnica. Voleo bih da za svoje potrebe napravim po 50-100 litara crnog i belog vina. Razmak izmedju redova bi bio oko 1.2-1.5m a razmak izmedju sadnica oko 0.8m. POdigao bih ga na spalir na 80-90cm od zemlje zbog lakse obrade.
Imam nedoumica oko izbora sorte. Svi mi savetuju da u zasadu preovladava plovdina a vinske sorte u manjem procentu. Ja bih zeleo da zasadim samo vinske sorte posto u okucnici imam 10 stonih cokota koji radjaju nenormalno.
Razmisljam da zasadim 30% vranac, 20% prokupac,40% italijanski rizling i 10% smederevku. Mislim da bi se od ovih sorti moglo napraviti vino solidnog kvaliteta.
Kakvo je vase misljenje i sta kaze iskustvo...?

Za 50-100l vina ti ne treba 200-300 sadnica, pre će biti 400-600l   ;)

Bicu zadovoljan tom kolicinom, a ako bude preskocilo nesto od toga ce se ispeci rakija.
ZAnima me da li bi trebalo promeniti odnos zaplaniranih sorti, ubaciti jos neku...

Nije toliko problem u sortama, sve su to ok sorte, problem je u različitom dozrevanju i mešanju tih sorti prilikom spravljanja vina, jer predpostavljam da nećeš iz tri ili 4 navrata raditi vino, nego posebno crno posebno belo, e tu dolaziš ako mešaš dve sorte ,u tvom slučaju vranac koji dospeva sredinom septembra i prokupac koji je dospeva početkom oktobra (ako poštujemo optimalne rokove branja tzv. tehnološka zrelost) i imaćeš ili prezreo vranac koga ćeš teško odbraniti od oseva, stršljenova i pčela i nezreo prokupac, (kupaža se radi od dva formirana vina znači odvojeno fermetisana) i dobićeš nešto niti riba niti devojka, ja sam više za varijantu jedne dobre sorte, mada sam lično prvobitno posadio kod sebe 35 kalema prokupca i 25 vranca idući tvojom logikom, u međuvremenu sam malo izučio zanat  ;) a i neka loza je izmrznula uglavnom prokupac, tako da sam ove godine ponovio zasad uglavnom vrancem, jer se pokazao otporniji, međutim sada da sve ponovo radim verovatno bi sve posadio sa merloom bez miksanja. Gledaj prokupac nije loša sorta i lično mi se sviđa vino ali je tanak sa bojom  i vranac da ga dodaš radi boje do 20% nećeš pogrešiti, ali opet ti se razlikuju vremena tehnološke zrelosti.

Nadam se da sam pomogao  :)

Buca 33, izvini ali nisi naveo presudan podatak, a to je gde će ti se nalaziti vinograd. Ovo što Jasho piše je OK ali  ne za Vojvodinu ( sem Fruške gore ). Pozz.

Jasho,Hvala na savetu. Bas sam zbog toga i pitao posto o vinogradarstvu malo znam a iskustva skoro da nemam nikakvog osim sto u dvoristu odrzavam 10 sadnica. Prokupac onda otpada posto kasno postize tehnolosku zrelost. Ici ce verovatno samo vranac posto je otpornija sorta, ili i tu mozda gresim...?

bodo, U podnozju planine Selicevice pored Nisa, na oko 400mnv, parcela je orijentisana prema jugozapadu.

Merlo je takodje zahvalna sorta svima bi je preporucio a izmrzava na -25

Pitanje je malo šire od teme "podizanje novog vinograda", ali postaviću ga ovde da ne otvaram novu temu.

Koliko puta godišnje (minimalno) je potrebno otići u vinograd radi obavljanja svih poslova? Imam neko parče zemlje na Fruškoj Gori, ali je 40+ km od moje kuće. Da otem tamo i nazad, pređem 90km. Shvatate na šta ciljam. Ima li smisla tamo saditi lozu ili da tražim neko parče zemlje bliže kući? Sve je, naravno, u rekreativno-hobi svrhe.

Postoji izreka koja kaže da vinograd hoće slugu, a ne gospodara. To nije bez razloga. Kad se posadi vinograd zahteva negu i u prvoj godini, a to je prskanje, okopavanje, frezanje, navodnjavanje. Sledećih godina prvo sledi orezivanje, prskanje 5-8 puta i to na vreme, neće da čeka vikend kad si ti slobodan, zatim okopavanje, frezanje, zalamanje, navodnjavanje, branje. U jesen se đubri NPK đubrivom, a svake treće godine stajnjakom. Sve u svemu vinograd zahteva mnogo rada i  pažnje, i obilazaka i onda kad se ništa u vinogradu ne radi. Moje mišljenje je da ti je bolje zasaditi vinograd na manajem rastojanju nego što je ovo.

Hvala na odgovoru. Pa da, zato sam i pitao. Ne plašim se ja rada, ali ako moram tamo jako često ne isplati mi se da plaćam gorivo i gubim vreme u putu.

Zavisi i od velicine tog parceta zemlje ako je do 2000 m2, mozes postici bez problema bice ti dobra zanimacija.Ako je vece tada ti treba pomoc sigurno

Pre 4 godine izvario sam metalnu konsrukciju u dvorištu dimenzija 6,3m x 3,4 m x 2,2 m sa nameron da formiram uzgojni oblik pergole na mestu gde parkiram automobile , ispred kuće. Mesto je lepo osunčano tokom čitavog dana. Na nagovor porodice , tada sam zasadio 4 Hamburga , 2 Kardinala i 2 Afus- Alija koji su se vrlo lepo primili i sada su , Hvala Bogu , već jake i zdrave loze. Prethodne 3 godine sam oprezno rezao tu lozu da bi se u potpunosti razvio korenov sistem. Sledeće godine na proleće planiram da počnem formiranje ,, plafona'' pergole , tj. da pustim po 2 mlađara na horizontalnu gornju ploču.
Još uvek nisam odlučio kako da napravim gornju ploču pergole. Taman se odlučim za jednu varijantu ( prvo sam hteo sa stavim armaturno gvožđe sa okcima 25 x 25 cm, ali sada mi je jedan drug dao novu ideju:  pergola je široka 3,4 m. pa prvo da zavarim 6 šparinga ( čelična traka debljine 5 mm i širin 2-3 cm)  poprečno , na svakih 1 metar, pa onda da zavarim 4 ili 5  cevi dužine 6,3m ( uzdužno) kao nosače i da sve to međusobno izvarim i tako napravim čvrstu konstrukciju. Otvori između tih nosača bili bi 85 x 100 cm .
Pošto sam početnik u radu sa pergolama , interesuje me da li su toliki otvori preveliki za formiranje pravilnog oblika pergole i za lastare? Da li je uputno da te otvore ,, prošniram'' čeličnom žicom i tako ih smanjim ? Taj drug mi je odmah izveo računicu da bi takava konstrukcija koštala u v'r glave 2,500 dinara  dok 1 polje armaturne žice od 6 mm ( 2 x 6 m) košta oko 6,500 dinara( meni bi trebala 2 polja).
Bio sam malo preopširan ali bih voleo da čujem i još neko mišljenje u vezi ovog problema.
P.S. Na stone sorte sam bio prisiljen od strane porodice jer već imam mali vinograd sa Merloom a ,, nemamo da pojedemo grozd''  ;D
Božezdravlja biće tu i za jelo a i za vino...

Imam neko zaraslo parče zemlje od 19a koje sam kupio prošle godine. Pre 6-7 godina je preorano i ostavljeno tako. Izrasli su šipci, bagrenje, razno žbunje.

Na koji način je najbolje da parcelu ponovo dovedem u red? Nije problem to sve iseći, ali šta sa korenjem? Da li bi to trebalo izorati traktorom, da li je potreban neki poseban traktor za to, hoće li izbušiti gume na patrljke biljaka koje štrče iz zemlje (ono što ostane posle seče)? Koliko bi ovo zadovoljstvo moglo da me košta, od prilike?

Posle sređivanja tu bih posadio vinovu lozu...

Pozdrav svima, nov sam na forumu, imao bih neka pitanja za vas posto vidim da na ovom forumu ima iskusnih i strucnih ljudi.
Planiram da ako sve ide po planu zasadim 1ha vinograda, jos se nisam odlucio za sorte grozdja, niti da li ce biti belo grozdje ili crno. Interesuje me cena podizanja jednog hektara vinograda, znam da je tesko dati odgovor na ovo pitanje ali da li mi mozete reci neku okvirnu cenu? Hvala puno ;)

Imaš na Internetu o podizanju novog vinograda. Podizanje 1 ha vinograda nije mala stvar. Potrebna su velika ulaganja i čekanje 3 godine do prvog orda.  Ja sam za početak našao ovo http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Vinogradarstvo/910-PODIZANjE-VINOGRADA.php

http://www.agroplod.rs/zemljoradnja/vinogradarstvo/vinova-loza-ekonomsko-polaziste-pri-zasnivanju-vinograda/

Procitao sam sve to, znam za te tekstove. Buni me sto neki kazu da je sa podizanje jednog hektara vinorada potrebno oko 20 000 evra, dok neki kazu da je potrebno oko 8 000, ne znam sta je istina od toga. Kja je realna cena za podizanje jednog hektara vinograda?

Izračunaj sam: đubrenje, oranje, kopanje, kalemovi, stubovi, žica...

Evo administrator je spojio teme jer na forumu već postoji tema o podizanju mladog vinograda. Počni od početka sa čitanjem pa će ti sve biti jasnije.
Mada prve godine kupiš lozne kalemove pa zasadiš, a druge godine u proleće postaviš stubove i žicu tako da ulaganja nisu sva u prvoj godini. E sad cena  zavisi gde i od koga nabaljaš kalemove kao i stubove dal ćeš betonske, metalne ili drvene. Na sve tri varijante ide pocinkovana žica. Nešto izračunaj i sam. E kad sve to uradiš treće godine je prvi rod koji je naravno manji od punog roda. Tada će ti biti potrebno da imaš podrum, buradi, muljaču i još koješta ako nećeš da sadiš stono grožđe. Zaboravih traktor i prskalicu za lozu. Ima tu još kojekakvih troškova pogotovo ako nisi iz vinogradarskog kraja ili porodice pa nemaš baš nikakvog iskustva. Inače na jednom hektaru može da rodi 12-15-18 i više tona grožđa Posaditi i obrađivati jedan hektar vinograda nije ni malo prosta i jednostavna stvar.

Pozdrav svima. Treba da zasadim vinograd(zemljište je pripremljeno u fulu),još se lomim,jesenja ili prolećna sadnja?! Ako neko može iz ličnog iskustva-najavljuju hladnu  zimu  :(

Jesenja sadnja je preporučljiva za mediteranski pojas, a takvog nemaš u Srbiji.
Dakle proljetna i to ne prije aprila. Teža zemljišta u drugoj polovini mjeseca, a veće nadmorske visine još kasnije. Ja sam ove godine sadio 18. 04., a da sam to uradio prije na nekoliko dana imao bih vjerovatno problema zbog mrazeva oko prvog maja.
Srećom nisam pa sam imao drugih „problema“, morao sam zaustavljati rast mladica i opet je bilo onih koje su mi prešišale visinu od tri metra, bez upotrebe azota i mineralnih gnojiva uopšte.  :) Doduše na bujnijim sortama vinove loze.

Bistrica hvala-to mi je mnogo bitno. Ja sam okolina Smederva-nema ništa preko 200m nadmorske visine. Pošto imam 2 prikolice stajnjaka u njivi biće najlon preko do proleća :) :)

Danas sam porucio nekih cetrdesetak sadnica Kaberne Sovinjon,prodavac kaze da nema potrebe za stajskim djubrivom, zato sto je jesenja sadnja, vec da je dovoljno baciti mu mineralno djubrivo recimo 15:15:15 za jednu saku oko loze,negde na pola rupe.
Sta vi mislite o tom savetu,da li saditi bez stajskog djubriva i da li odgovara to minerakno djubrivo? I napomenuo je da se ne kosi sadnica,vec da se postavi uspravno,zato sto ako podje tako koso onda moze da se osteti kasnije...

Samo mu je u preporuci još nedostajalo ono vezano za crnu mačku i petak 13-ti, i bila bi kompletna.

Stigle mi loze, sutra boze zdravlja idu u jame, da li moze da se stavlja djubre od zivine, nemam drugo? Dosta ste pisali o sadnji,cetrdesetak stranica nije malo ali ne videh da komentarisete kokosije djubre, da li moze ono u rupe i posto mi je teren malo vlazniji da li da mu malo postavim kamencice dole na dnu jame da se voda sto manje zadrzava? A kako oko navodnjavanja, sada par dana javljaju bice bez kisa, da li zemlja ima dovoljno vlage ili ako recimo od sutra bude narednih nedelju dana bez kise, da li da svakog dana nalijem po neki litar na sadnicu ili u ovoj jesenjoj sadnji to nije potrebno...?

Može i kokošije đubre, ali ga pomešaj sa zemljom i malo kreča u prahu da ga sterilišeš. Navodnjavanje nije potrebno.Kamenćići može, ali samo oni od po 30 kg po komadu >:D.Samo ih zagrni da ne ozebu. Pozz.

Gotovo,uzeo sam iz komsiluka jedna kolica stajskog djubriva i po malo sam stavio...videcemo sta ce biti,hvala na savetu!

Stajsko đubre treba da je pregorelo to jst sazrelo.
Za tih 40 kalemova najbolje bi bilo da si uzeo glistenjaka.

Pregorelo,pregorelo sam uzeo, malo je to djubre bilo i pomesano sa zemljom, sto valjda nije lose... Jedan deo je sadjen tako sto sam na dno stavio malo djubreta pa zemlju pa lozu a jedan deo posadio sam tako sto sam djubre stavio na pola rupe oko loze... Neverovatno koliko razlicitih saveta za sadnju sam dobio oko tog ebenog djubriva. Te nemoj na dno zile ce izgoreti,te nemoj okolo ici ce zile na gore, te samo vestacko djubre u saku pa okolo, te moras ovaj otrov da stavis oko humke ako ne stavis doci ce mravi, ovaj nemoj da stavljas nikakav otrov... da nisam iskopao rupe, ostavio bih sadnju za prolece a verovatno bi i odustao... Sada cu posaditi jos malo Prokupca,nekih dvadesetak komada e za njega cu kopati u dubinu nekih 70 cm pa cu na dno lopatu djubriva pa onda jedno 30 cm zemlje pa onda loze,valjda ce na raj nacin zile tada biti bezbedne neko vreme...

O sadnji vinove loze imaš na Internetu koliko hoćeš pa sam vidiš šta i kako se radi. Što se tiče đubriva prirodnog i veštačkog možeš da zasadiš lozu i bez njega. Loza će se primiti jer to je jedan vid korova. Đubrivo možeš dodati i sledeće godine neće da šteti, ali kad imaš već iskopane rupe, naravno da možeš dodati đubrivo i to obavezno tako da na  žile ide zemlja pa onda đubrivo. Ako iskopaš dublje rupu može i na dno staviti đubrivo pa zemlja i onda kalem pa zemlja pa đubrivo.  Evo ti jedan od mnogih linkova za sadnju vinove loze:  http://www.krizevci.net/vinograd/htm/sav_sadnja_vinove_loze.html

Ma ne obraćaj previše pažnju na laprdanja, ja sadim u običnu rupu koju izbušim sa malim svrdlom, bez stajnjaka bez veštaka i primi se preko 90%, a nekad stavim i stajnjak pa se primi tek oko 70 %. Sve zavisi od godine i kvaliteta sadnica. Ne kažem da ne treba da se stavlja đubrivo, naprotiv, ali ako nema dobro je i tako. Pozz.

Planiram kupovinu loznih kalemova u proleće pa me zanima da li ste imali prilike da sarađujete sa nekim od ova dva proizvođača:
ARGUS - Lazarevac http://vocnesadnice.net/index.html
GROZD - Medveđa http://www.grozd.co.rs/vinovaloza.html

Unapred hvala!  :)

Uzimao sam kalemove u Grozdu, odlični su.

Odlucio sam da sirim postojeci vinograd od 20 ari na 60 ari.Sadasnji sortiment na 20 ari mi je 400 kalemova merloa 500 kalemova italijanskog rizlinga i po 30 kalemova sile,petre i morave,od kojih je samo sila u rodu.Sto se zemljista tice lako je za obradu ocedito i vodopropusno,nakon najveceg letnjeg pljuska u vinograd se moze uci nakon 1 sat.Ph vrednost je malo veca pa je zemljiste blago alkalno sto u mom slucaju pravi problem u vidu hloroze na rizlingu vec 3 godine zaredom.Sto se merloa tice on taj problem nema i definitivno cu njega saditi na novoj parceli.Ima li iko savet za beli sortiment,dajte predlog i iskustva

Cestitam na odluci. I ja takodje imam prostora da se sirim, pa ako nekad bude vremena za tako nesto, svakako bih to uradio.
U nekim tim razmisljanjima, sta bih sadio (ne uzimajuci u obzir zemljiste i uslove vec cisto sta bih voleo da imam) sve me nesto vuce na sorte sa instituta, pre svega Neoplanta. Takodje bih voleo da imam Kadarku, ali kako bi se ona pokazala kod mene to je diskutabilno...

Verujem da ti ovaj komentar nista nije pomogao...  ;D

Mene iskreno najvise privlacj morava ali ne znam da li neko zna nestk vise o njoj od onoga sto postoji na internetu,takodje imam i silu koja se jako dobro pokazala za ove dve godine koliko je na rodu

Moj drugar (zivi u Staroj Pazovi) ima 1000 cokoti morave u drugoj godini... Javi se da vas spojim...

https://drive.google.com/file/d/0B75-RrglpoaSam5aWkRqYmI3NnM/view?usp=sharing

Prosle godine posadjeno, nisam postavio stubove, sta da mu radim, izdzigljalo kao iz vode  a i kada trebam da zalomim i da ostavim samo jedan najbolji "prut" ?

Ovi metalni stubovi se vade...

 :thumb: Na proljeće.

Pripremam parcelu za sadnju,trenutno sam u fazi iznosenja stajnjaka na parcelu,interesuje me redosled radnji kad je u pitanju podrivanje,posto rigoler nemam.Kojim redosledom da krenem da bih djubrivo zavrsilo gde treba

Isto kao u voćarstvu ili bilo kojoj drugoj obradi zemljišta. Podrivanje, razastiranje đubriva pa duboko oranje. 

Spremam sadnju novog vinograda a nisam uspeo da duboko uzorem zimus,pa me interesuje da li je neko sadio hidroburom kad je orano na 35 cm?

Mladi vinograd mi je u trecoj godini, Merlot. Povijen je luk i ostavljena su 4-5 lastara. Na svakom ima po dva grozda, ponegde i tri.
Stablo je dobro zadebljalo prosle godine. Da li je ovo previse roda za trecu godinu?

Kako se radi o Merlot-u,ostavi dva grozda,treći sklanjaj.

Planiram da na jesen postavim nove sadnice vinograda. i da unistim neku mladu lozu sto mi se ne svidja. dimenzije su negde 50mx7-8m jer ne mogu ici do kraja parcele,treba mi mesta za prolaz.

E sad problem,ova loza sada ima pravac istok-zapad i samo jedna strana ceo dan prima sunce,druga skoro nista,vrlo malo tek predvece..

mnogo ce mi vise stubova izaci da postavljam po pravilu sever jug da bi mi obe strane loze bile osuncane,i izgledace generalno losije. dok na drugu stranu planiram  uglavnom muskant hamburg da stavim,njemu ipak treba vise sunca kako bi svi grozdovi sazreli posto citam da mu je to mana-ne dodju sve bobice podjednako i u tom polozaju nece imati lep % secera... el mogu stubovi biti na razmaku 7-8m,da ide 2 stuba u redu ili sta da radim?

Mislim da je 8 metra razmak izmedju stubova previse. Zica ti nece biti dobro zategnuta i loza nece da ima dobar oslonac. Kod mene je na 6 metara razmak i mislim da je trebalo ici na 5. Ne mozes da ustedis na tome. A kolko sam te razumeo to je 1 stub u redu vise.  Nisu to jagode pa sad ce da presadimo druge, 30+ godina bi trebalo da pravis vino od tog grozdja.

Aha,ok. 2 su premalo.. a sad da idu redovi pravac istok-zapad i da je samo jedna strana osuncana,ali ona je osuncana ceo dan, da li kvalitet grozdja puno losiji,ili je bad priblizno isti???

Iz iskustva ti ne mogu reci jer tako nesto u svom vinogradu nisam imao. Teoriju mozes i sam da procitas, svodi se na to da grozdju treba obezbediti podjednake uslove. Verujem da bi razlika ipak bila osetna.

Prosirujem vinograd ove godine i narucujem nove sadnice loze. Hocu Panoniju i Moravu i zvao danas,rekli mi da ce mi uskoro poslati ali ne znam koliko su dobre sadnice,ipak preko interneta sve izgleda obecavajuce i kvalitetno.
Ako neko od vas ima link nekog dobrog pouzdanog rasadnika molim vas posaljite,u ovom placam cenu jedne 100 dinara i nadam se da je kvalitet... mogu izdvojiti i vise,ipak planiram dugo da koristim... hvala