Sve o Vinu Forum

Poštovanje za Pecu i ostale učesnike u forumu.
Bavim se proizvodnjom rakije dugi niz godina.Mi u banatu pravimo više ove aromatične rakije tipa dunja,kajsija,viljamovka...Takodje pravim kalvados t.j. rakiju od jabuke odležanu u hrastovim buradima.Da li je neko stavljao rakiju u barik barad recimo od 225 l francuska i uporedio rakiju koja je odležala u običnim hrastovim buradima?Ja sam poredio al želim da čujem vaša iskustva.Vidim čitajući ovaj forum da je Peca dobar poznavalac proizvodnje rakija al mi nije jasno kad kaze da mu jabuka zagori u kazanu.Pa zar vi još koristite kazane bez mešalice,gledajući vaše dugogodišnje iskustvo?Pozdrav

Jako me zanima kakva je razlika?
 Molim te podeli sa nama svoje zapažanje.
Hvala.

I ja sam se sav pretvorio u uvo da čujem ta iskustva jer, očigledno, niko drugi nije to radio.
(ja jesam počeo ali ne u novo nego u jednom korišteno barik vinsko bure, ali i to sam uradio tek pre par meseci pa ne mogu da govorim čak ni otom iskustvu).

Dakle, mk, čekamo priču.

Pozdrav forumasima!
Nemam nikakvog iskustva sa pecenjem rakije, do sada je to radio moj otac, medjutim posto ima vec 82 godine on vise nije sposoban za tako nesto, a ja imam veliku volju da pocnem sa tim i citao sam neke tekstove koji su mi dosta pomogli ali nigde nisam nasao kako da dobro operem sudove koje ima moj otac, a koji nisu odrzavani onako kako treba. Molim nekog ko ovo odlicno zna da mi objasni kompletan postupak i da li je uopste moguce dobro oprati burad i kace koji su korisceni vec dugo godina, a ponovo naglasavam, nisu odrzavani kako treba(rakija koja je u njima ima neprijatan miris). Hvala puno!

O ovome imaš posebnu temu na forumu, sve je objašnjeno pa kreni od početka.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,218.msg2245.html#msg2245
Možeš pogledati i ovdje:
http://www.vinogradarstvo.hr/new/vinarstvo/clanak/lije%C4%8Denje+bolesnih+ba%C4%8Dava/95/

pozdrav svima.

imam jednu laicku temu koja ce mnogima biti dosadna, al' meni bi znacilo da razjasnim par stvari:

kakvo bi bure trebalo kupiti da bi se u njemu drzala rakija?

koje se drvo preporucuje?
postoje li neki posebni "modeli" koje treba traziti?
igra li ulogu zapremina bureta ili je to cisto stvar licnih potreba?
da li se preporuka razlikuje u odnosu na to koja ce se rakija drzati?
da li se preporuka razlikuje u odnosu na to koliko ce se dugo rakija drzati u buretu?
postoji li jos nesto na sta bi trebalo obratiti paznju, a da ovde (medju pitanjima) nije pomenuto?


hvala.

Hrast.



Od ovoga ti je mnogo vaznije naci kvalitetan izvor, tj. pintera. Nikako nemoj kupiti bude na vasaru. Nadju pintera, pa naruci da ti napravi bure i to ti je najbolji model;)



Igra. Biraj bure da bude taman tolike zapremine da mozes da ga napunis do vrha, ili skoro do vrha.

Ovo zbog toga sto bure gubi rakiju, tzv. "pije", a taj gubitak je u funkciji zapremine bureta, a ne kolicine rakije u buretu. Ako npr. bure od 100 litara gubi 5% zapremine godisnje, to znaci da ce ono gubiti 5 litara godisnje bez obzira na kolicinu rakije u buretu. Znaci ako sipas 100 litara, izgubices 5%, a ako u toliko bure sipas samo 10 litara, izgubices pola.




Verovatno za neke specijalne rakije postoji po neka kvaka u vezi s materijalom, to nek neko drugi pokusa da objasni.

Sto se tice hrasta, on se koristi kod velikog broja potpuno razlicitih zestokih pica - predstavlja najbolji izbor i za sljivovicu, i za vinjak i za viski...



Ako planiras dugo odlezavanje, nemoj to raditi sa ganc-novim buretom.



Bure cuvati na tamnom i vlaznom mestu, bez velikih kolebanja temperature. Vlaga u prostoriji u kojoj se drzi bure sa rakijom treba da bude oko 75%.

hvala puno na odgovoru!

mislim da je ciljna kolicina rakije oko 50 litara, pa cu tempirati da i bure bude te zapremine.

za hrast sam i ja cuo, al' su mi neki ljudi pominjali i dud (da li za dunjevacu ili i za sljivovicu, ne secam se tacno...), pa mi je to unelo pometnju.

ima li neko savet gde naci dobrog pintera i koji je red velicine (cisto okvirno) za neko solidno bure od 50 litara?

Svakako hrastovo bure i svako ko drugačije kaže, kleveće i laže...........međutim.....
Danas je veoma često hrasotovo bure barikirano, to jest duge su, pre nego što su sastavljene u bure, turene na skaru što ima za posledicu da takva bure izvesno vreme (nekoliko godina) intezivno ispušta i boju ali i aromu nagorelog hrastovog drveta.
Ovo se traži kod nekih skupih crvenih vina, šta više u poslednjih 10-15 godina postala je prava moda (da se pije vino-daskovača) što je uzorokovalo masovnu potrošnju barik buradi od 200-250 litara koja se nakon 2-3 godina ležanja vina u njima rashoduju.
Danas na tržištu je velika masa takvih burića koji izgledaju iz vana potpuno novo a mogu se dobiti za 50-ak evrića.
I nije to ni loše. naime, ja sam takvo bure dobro oprao i držim evo više od godinu dana u njemu pivski destilat (eau-de-vie de Biere) sa veoma dobrim rezultatom. Destilat je postao svetlo braon i što duže čekam boja sve više ide prema tamno braon, a po ukusu je jasan barik miris i ukus, na spaljeni hrast dakle.
To može kod ovako specijalnih destilata, kao što je od ale piva, recimo. I možda još nekih. Ali sasvim sigurno da neće uvek biti prijatno mirisati nagoreli hrast. meni, na primer, to uopšte ne ide uz voćne rakije.
Tu treba običan, stari hrast, koji će za 5-6 godina čuvanja tek malo, neznatno, obojati rakiju u smeru svetlo,svetlo braon boje.
To se sa barikom ne može postići jer će svetlo brao biti već nakon 3 meseca.

I ovaj kuriozitet da pomenem: jedan svoj destilat flaširam kao svetlo žut. Meni je to jako lepa boja za taj destilat, a vidim i mojim mušterijama. mene podseća na narodne pesme u kojima se rakija šljivovica naziva "žutkom", ili "žuticom".
Ovu boju dobijem tako što destilat stavim u jedno bure od 30 litara, e sad ne znam da li je od bagrema, ili duda, ali to bure evo već godinama veoma brzo boja rakiju! Za mesec dana je već žuta!
neki mi pinter reče da je to zbog toga što je drvo odsečeno u vegetaciji i da će to bure uvek puštati boju.
Ako, meni sad vrši posao.
Umesto da guram daščice u bure sa rakijom ja stavim 30 litara rakije u to bure i ostavim 2-3 meseca da stoji, pa kad to prespem u veliko bure od 200 litara dobijem upravo želejnu žutu boju rakije.

kao dodatak gornjem prilogu:

Boja kod barika nakon par meseci, u stvari, nije brao, nego jedna crveno-braon nijansa. ovo hoću da napomenem zbog toga da ako neko bude koristio takvo bure da se ne uplaši kad vidi crvenkastu boju destilata i da pomisli da bure nije dobro oprano i da je to od zaostalog vina. Nije to od vina, a ni od terpentina, nego jet nagorelo drvo.
ne bih ni ja to znao da nisam koristio barik daščice ovog pintera koji je dolazio na ovaj forum, Pepeplka iz Đurđenovca.
Kad sam stavio jednu njegovu daščicu u 5 litara rakije prva nijansa koja se pojavila bila je crvenkasta.
 Tek kasnije to prelazi u braon ali uvek ostane zagasito crveno braon.
Isto je i kod barik buradi.
Znači, boja barik bureta u početku je crvenkasta ali kasnije postane braon, međutim ta brao boja je drugačija od braon boje nespaljivanog hrasta.
Mislio sam da bi ove informacije nekome nekad mogle biti od koristi pa sam ih zato napisao.

Mogu da ti preporucim pintera kod koga sam ja narucio bure, Dragan Mihajlovic iz Glogovice (kad se od Aleksinca krene ka Nisu preko Bujmira, oko 3-4 Km od Aleksinca).

Ja sam Hrastovo bure od 64 litra platio 70e.


Sto se tice barika i spaljivanja, barik je posebna tehnologija proizvodnje burica, a svako bure je iznutra manje-vise spaljeno, sto ne znaci da je barik. Razlog je sam tehnoloski postupak pri pravljenju bureta, gde se duge savijaju oko upaljene vatre. Ne znam precizno kako i zasto, to treba pitati pintere.

Kizo, i jeste i nije :)
Ja sam lepo rekao da je barik kad se duge ture na skaru a to što ti pričaš jeste način savijanja duga prilikom montaže bureta. Ali ne samo bureta nego i svih drugih stvari koji se prave od drveta a treba neku krivu slediti. One male lađe, recimo, isto su se tako daske savijale . Sa jedne strane se zagreju a sa druge ne i onda se daska sama od sebe krivi na onu stranu gde se greje.
Rezultat ostaje nešto malo nagorela daska ali nije to barik (uostalom, to i ti kažeš).
Kod barika se drvo zaista na poseban način "roštilja" i to nije zbog savijanja nego da mu se promeni aroma i boja.

Ono što sam ja smatrao važnim da kažem jeste da je buke destilovan pića posle odležavanja u bariku bitno drugačiji nego u običnom hrastu a naročito u hrastu koji nije nov.

Imam staro hrastovo bure 40godina. Draga mi je uspomena od dede. Malo smrdi iznutra. Kako da proverim dali je dobro da u njega odma sipam rakiju na odležavanje pošto je već par godina zatvoreno al prazno bez rakije. Kako da ga rastavim i prebrusim šmirglom i opet sklopim.

Šta je tačno ovinjavanje novih buradi. Jeli valjaju čemu polovna reparirana barik burad za šljivovicu ili su bolja naša nova hrastova burad.  Planiram da za ovu sezonu kupim hrastova 3bureta. Svaka preporuka za dobrog majstora pintera je dobro došla pa ako neko zna da pošalje neki broja telefona ili adresu. Dobar a da nije mnogo skup.

Ovinjavanje buradi ti je postupak omekšavanja tanina u hrastovim dugama bureta. I namenjen je da ukloni višak tanina iz hrasta da vino-rakija ne bi imali gorko opori ukus na bure. Možeš da ga radiš tako što ćeš uvoditi vodenu paru u bure ( malo komplikovano u kućnoj radinosti ),sve dok iz bureta curi smeđa voda. Ako probaš tu vodu ona ima karakterističan gorak ukus ( taninski ) na hrastovinu.
Drugi način ( jednostavniji ) je da se bure napuni 1/3 sa vodom, (bunarskom nikako česmovačom) i na 100 l vode doda se 1 kg kuhinjske soli. To stoji u buretu nekoliko časova uz povremeno valjanje bureta od po 15 minuta. Bure se ispere sa čistom vodom, nakon dobrog pranja napuni se skroz do vranja sa vodom i  ostavi 24 časa da odstoji. Nakon toga se proba voda u iz bureta. Ako je voda i dalje obojena i oseća se gorčina hrastovine , ceo postupak treba ponoviti.
Repariranje starog bureta ostavi majstoru pinteru. A ako baš ne nađeš nikog da ti to uradi, javi se kasnije pa ću pokušati da ti objasnim postupak rastavljnja, deljanja i sastavljanja bureta, iako za to treba i poseban alat. Pozz.

Pošto u mom kraju nema pintera hteo bih da sam rastavim staro bure da ga prebrusim pa ako neko može da mi pojasni kako da to najbolje odradim a da nepokvarim bure.   Kakvu važnost ima voda iz bunara kod ovinjavanja bureta? Ja nema bunarsku vodu već česmušu, kako onda da operem bure?

Bodo ako možeš da opišeš kako da rastavidm staro bure da ga obradim. Pitao sam kod mene u NS i okolini nezna niko za pintera čak kad i pitam neznaju šta znači reč pinter gledaju me ko da sam s marsa pao.

A sta je sa dudovim buretom? Deda ima jedno od 50L koje mu je sluzilo da boji sljivovicu.
Znam da mnoga domacinstva imaju bagremovu burad u kojima cuvaju rakiju.

Jedino je razlika u aromatskom profilu, sve ostalo kod pripreme, održavanja i njege takvih buradi je isto. Tradicionalno postoje područja u Austriji, Francuskoj i Španjolskoj koja ih koriste, a i Amerikanci sve više eksperimentišu sa bagremom i njegovim uticajem na aromu određenih bijelih vina. U Hrvatskoj su neka ozbiljna istraživanje sa malvazijom od Kozlovića dala bolje ocijenjena vina odležala u bagremovim buradima nego u obe varijante hrasta (Francuski i Hrvatski). Dud se isto uspješno koristi samo što je mnogo blaži i aromatski neutralniji.

Hvala bistrice! Veoma zanimljivo.

 Bistrice da li si ti imao iskustva sa bagremovim buretom?Meni je pinter "slucajno"napravio pre 2 god. bagremovo a dogovorili se da to bude hrastovo.Kolika je razlika u taninima?Imam staru bagremovu burad koja su kao stara formirala jako dobar smek rakiji.Ali sa novim nemam bas iskustva jer je tek pola godine proslo kao sam sipao rakiju.

Deda je ispraznio prosle godine dva bagremova bureta od 200L i rakiju stavio u staklene balone. E sad ne znam sta bi sa njima posto nemam tu kolicinu rakije da ih napunim (Ne pece se vise sljiva ranka  :().
A tek nisam imao pojma da su neki probali belo vino da drze u bagremovom buretu.

Ne nisam, ali po onom po čemu ga hvale i upotrebljavaju, bagrem i jeste drvo sa manje tanina, pa je time pored ostalog u uporednim analizama njegove primjene na bijelim vinima, izraženijih kiselina i imao prednost nad hrastom.
U analizama na sauvignonu, chardonnay, malvaziji i sl., u varijanti laganog paljenja i nove bačve, dao je vina više cvjetne note i egzotičnog voća, poboljšao prirodnu slatkoću, medni okus s izraženijim uticajem vanilije i dao manje izraženi drvenasti okus u odnosu na hrast.

Bistrice,
Vrlo interesantan uticaj bagremovog bureta na bela vina. Ako imas jos nekih informacija, zamolio bih te da napises. Ako ne odgovara ovoj temi prebaci se na odgovarujucu.

Priča i razlozi za primjenu bagremovog bureta kod bijelog vina su u suštini jako jednostavni. U pitanju je balans okusa i teksture vina kroz uticaj onih glavnih komponenti: slatkoća (od šećera ili voćnih aroma koje daju taj osjećaj), alkohol, kiseline i tanini. Iz toga proizilaze neka odavno usvojena pravila međusobnog uticaja. Veća količina tanina je više prihvatljiva ako je kiselost niska, a alkohol visok... Tako dolazimo do situacije masovne primjene hrasta kod crnih vina i ne baš uvijek uspješne ili mnogo opreznije kod bijelih vina, zbog istog pravila da visoki sadržaj tanina sa izrazitim kiselinama daje gorka i opora vina, plus još onaj drvenasti okus. Baš zbog tanina i kiselina i većeg stepena voćnih aroma se i radi dozrijevanje bijelih vina u bagremovom buretu, i to onom light paljenom.
Na prva dva linka imaš nešto o balansu da ne pametujem sa detaljnijom pričom. Na ovim drugim su konkretnije priče o uticaju bagrema na bijela vina, pa i ono spomenuto istraživanje za malvaziju.  
http://www.avalonwine.com/Balance-in-Wine.php
http://www.winesandvines.com/template.cfm?section=features&content=62083&ftitle=Beginners%20Guide%20to%20Striking%20Balance
http://bib.irb.hr/datoteka/439982.Use_of_acacia_barrique_barrels__Influence_on_the_quality_of_Malvazija_from_Istria_wines.pdf
http://www.winesandvines.com/template.cfm?section=news&content=72757
http://www.highbeam.com/doc/1G1-228361534.html

Zahvaljujem se Bistrici na izcrpmom odgovoru.
Ja sam jedino znao da bagremovo bure posle kratkog perioda daje rakiji lepu zlatno zutu boju.

Da li se neko sa foruma susreo sa sličnim problemom:

Prošle godine šljiva dobro rodila i ispekao sam 600 litara odlične šljivovice. Pošto su dedina burad bila prilično islužena, kupio sam tri nova bureta od po 200l, hrastova, pravio ih pintor po narudžbini. Sipao sam prošle jesenu rakiju u njih i ovog proleća počeli polako da koristimo, što za piće, ponešto se i prodalo i svako ko je probao bio je oduševljen. Letos nisam imao vremena za odlazak do sela i pre par dana odem da ponesem koji balon za BG, kad me šlog nije strefio!

Ja za jedno bure, prazno. Drugo polu prazno, u trećem stoji rakija. Prvo sam pomislio da je neko došao i pokrao rakiju. Kad sam podigao bure, imao sam šta da vidim, po dve duge na dnu bureta pukle na sredini, popreko. Kao da ih je neko preko kolena prelomio. Bure zinulo, i naravno rakija istekla.

Šta bi mogao da bude uzrok pucanju? Bilo je leto, topli dani, burići su bili napunjeni, ne do vrha, ostavljeno je za šaku prostora do vrha. Čepovi su bili stavljeni, ali nisu ne znam kako jako nabijeni pa da ne bi od pritiska od širenja zbog toplote iskočili. Takođe, burad se nalaze u podrumu sa debelim kamenim zidovima, koji je ukopan do pola visine. Zimi ne mrzne i bez ikakvog grejanja, leti je u njemu prijatna podrumska svežina, tako da ne verujem da je rakija uspela da se toliko pregreje i raširi, posebno što ovo leto i nije bilo ne znam kako toplo. U istom podrumu se nalaze i druga stara burad isto napunjena rakijom i njima nikad ništa nije falilo.

Imam utisak ili da su duge napravljene od lošeg drveta, odnosno da su daske sečene ne duž linija drveta, već da je nekako ukoso ili su duge pri savijanju previše nategnute, da nisu dovoljno dugo grejane. Ovo su sve nagađanja, pa bi mi značilo ako je neko imao slično iskustvo ili neko objašnjenje. Svakako za desetak dana idem kod pintora da ih popravi (kao popraviće ih bez dodatnog plaćanja, a blizu 400 litara rakije od 65% otišlo u zemlju  :doh: ) pa ću i njega da pitam šta je to bilo. I kako da verujem sad da sipam opet bilo šta u njih i kad ih popravi?

U pitanju je loš kvalitet drveta, previše suve duge kada je pravio bure, pa su one bile loše savijene, tj. bile su prenapregnute i pukle su. Šta misliš zašto će ti popraviti bure besplatno, jer i on sam zna gde je pogrešio, samo ni po koju cenu to neće priznati. Šteta za rakiju, al biće druge pa i bolje, jer što je bure starije to je iz nje rakija bolja.Pozz.

Evo, prvi puta pišem, ali vas već dugo čitam i prezadovoljan sa forumom.

Imam jedno malo francusko bure od 15 l koje mi je ostalo nakon pokojnog dede.
Zanima od kojeg je drveta? Hrast, dud (bagrem), nešto treće?

Mislim u njega staviti vinjak (12 l) koji sam destilirao ove godine od bijelog vina. Namjera mi je da Vinjak odstoji u ovom buretu barem 4 do 5 godina.

Također me zanima koji je postupak koji trebam obaviti prije nego u bure nalijem vinjak? Čitao sam vaše savjete, ali su mi rekli da bi bilo dobro da najprije dobro zapuhnem bačvu vodom (da se potopi u vodu i tako ostavi nekoliko sati) kako bi se popunile dužice.

Mislio sam ga očistiti parom prije na ovaj način:
http://www.youtube.com/watch?v=eGNOxPFl2pQ

Napomene:
Nemam vina i ubuduće namjeravambure koristiti samo za vinjak i rakiju.
Bure ima normalan miris, možda samo kao da je prije u njemu kratko stajalo bijelo vino.
Bure je jako čisto iznutra i kad upalim šibicu u njemu, ona normalno gori, ne gasi se.

Svi savjeti su dobrodošli! Unaprijed hvala
Slike:

(http://www.pohrani.com/f/t/GQ/3KhljbnV/2014-09-27-092121-kopira.jpg)
(http://www.pohrani.com/f/3J/Ey/4ccVCnLz/2014-09-27-092059-kopira.jpg)
(http://www.pohrani.com/f/2a/9E/3TcOvLW9/2014-09-27-092051-kopira.jpg)
(http://www.pohrani.com/f/Q/oU/ZtsMsIe/2014-09-27-092033-kopira.jpg)
(http://www.pohrani.com/f/1c/mR/47fAriDt/2014-09-27-092018-kopira.jpg)
(http://www.pohrani.com/f/47/tQ/4IXTc5X7/2014-09-27-092008-kopira.jpg)

Kontrola dobrog zaprezanja se treba uraditi. Zaparivanje jeste dobar način pripreme takvog bureta za upotrebu. Ne znam koje je drvo ali mislim da nije hrast po rastojanju između godova, ili mi samo djeluje suviše široko zbog uvećane slike. Po teksturi godova se još vidi i da nije u pitanju kalano nego rezano drvo, što nije najbolje rješenje za bure. Dobro je što nema nekih stranih mirisa.

Hvala na odgovoru Bistrice!

Ako nije riječ o hrastu, ima li ikakvog smisla stavljati vinjak u to?

Žao mi bureta da nije iskorišteno. Možda bolje onda dogodine staviti šljivovicu u njega, barem da dobije zlatnu boju?

Bez obzira od čega je, nije novo nego isluženo u smislu poželjnih jedinjenja koja se iz hrasta trebaju otopiti u destilatu, pa bi za vinjak moglo ako ćeš u njega stavljati letvice, kockice ili čips od hrasta. To ćeš nakon nekog vremena izvaditi i nastaviti dozrijevanje destilata u takvom buretu. Starije bure onda i jeste podesno za taj drugi po redu i dugotrajniji tretman dozrijevanja.

Da li neko ima iskustvo sa buradima BAČVARSKE RADNJE BARRIQUE Vranje?
Planiram da kupim burad za rakiju a ne bi da se zeznem ko kolega par postova iznad.
Vlasnik tvrdi da novu rakiju mogu da stavim u burad i čuvam bez problema pet godina.Kaze neće pocrnet?

Nisam imao iskustva sa novim buradima a svi oko mene koji se ozbiljnije bave proizvodnjom tvrde da cu upropastiti rakiju sa novim buradima?

Ne znam za njih konkretno ali po onom što sam vidio na sajtu djeluju izuzetno profesionalno. Kao takvi će ti sigurno dati i savjet pri kupovini. Moj je da rakiju u srednje paljenom hrastovom buretu zapremine od 400-600 litara čuvaš u periodu od 3-6 mjeseci a nakon toga prebacivanje u starije bure, na višegodišnje dozrijevanje. Ako je u pitanju manje bure, ono od 225 litara, onda maksimalno 3-4 mjeseca. Pametno je imati i neku manju rezervu rakije za miješanje i korekciju ako malo pretjeraš. Tačno je da bi duže čuvanje rakije u novom buretu negativno uticalo na njenu aromu i ukus, naročito preko 12 mjeseci, a u manjim buradima i kraće.

Stiglo Bure izgleda ok,dobio sam i postolje gratis. :thumb:

Je li od ove firme iz Vranja? Koje veličine, paljeno-nepaljeno, preporuka za upotrebu i sl ?

Pa ipak sam se odlučio za njih.Za probu sam naručio od 50l pa ako bude sve ok naručiću i dva veća ili jedno od 400l.Bure je paljeno ili kako majstor kaže samo blago tostirano jer sam mu rekao da je za rakiju.Danas sam ga napunio sa vodom i izmerio zapreminu od 55l.Bure je od hrasta kitnjaka sečenog van perioda vegetacije.

Upustvo od Pintra:Samo hladna voda tri puta po dva ili tri dana ništa više.Ne stavljati so ili kaustičnu sodu.Za njegovu burad nema potrebe.
Evo i slika:

http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_pa030009.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_pa030010.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_pa030011.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_pa030012.jpg
http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_pa030013.jpg

Inače danas sam čuo da se u bure posle pranja stavlja sveća pa ako gori bure je ok za odležavanje.Ovo sam čuo od prijatelja.

Profesionalno nema šta, takav mu je i savjet za pripremu bureta odnosno zaprezanje, ostalo bi samo umanjilo poželjne arome paljenja.  :thumb: Kitnjak je inače i onaj najcjenjeniji francuski hrast od koga se prave burad za vino.
Ovo drugo nema veze sa kvalitetom novog bureta.

Profesionalno je pustilo na vodu kroz duge na dancetu koje se uzgred i iskrivilo tako da danas bure šaljem u Vranje da se menja celo dance,ne znam samo na šta će da liči pošto je sad nabreklo od vode a dance novo suvo ne znam šta da kažem.

Pa valjda i ja imam nekada pravo pogriješiti u procjeni, :D: bez obzira što se ovo sa buretom ponekad može desiti i onima sa najvećim rejtingom.

Pogledao sam slike na drugoj se jasno vide razlicita boja odnosno puno belije daske, u sustini kad se radi o barikku  treba upotrebiti samo srcevinu, ako sam dobro prometio ti imas bure  koje je ragjeno od razlicitog hrasta (vise tipova), ili bure  u koje je majstor upotrebio i to sto najcesce ide za cips a  nekad i tamo ne :)
Ince bure moze sziti to je ok. ili ga stavis na paru, ili ubacis u nutra vrucu vodu, i stace curenje, ali ne sme iskriviti daske ako je od srcevine

Dobio sam bure nazad sad je ok,samo to dance nije valjalo i celo je zamenjeno. Sad je rakija u njemu pa ćemo videti kako će se pokazati.Već dve nedelje je na odležavanju sledeće nedelje ću proveriti boju ali miris je već odličan.

posto neznas i neznam kakvo je, moja preporuka je bar jednom nedeljno ili pretakanje, ili malo kislorod u njemu , videosam puno burdi do sada sa losim daskma koi su MAJSTORI, premazali deo koi ne vajla u nutra parafinom, ( ne kazem da je i kod tebe tako, ali nije na odmetu predostroznost, svkako nadm se dq ces dobiti odlicnu rakiju :)











Korekcija okvira citata.

Ma ne treba ništa ovi prave vrhunsku burad,sad opremaju jednu italijansku vinariju bas kod vas u Makedoniji(mada su i moji poreklom iz makedonije).Jednostavno je bilo manje bure na koje se nije obratilo dovoljno paznje.Zamenjeno je celo dance i sad je ok.

@AtillaHunt koliko traze za burad od 200l?

Sto se tice buradi ili burica treba izneti iskustvo starih na videlo: Ako negde izmedju duga ili na dancetu izlazi po malo rakija ( i posle prethodnog boravka u vodi radi pripreme ) treba nakupiti jednu saku brestovog lisca, iseckati ga sitno nozem te ga dobro istucati drvenim cekicem sve dok se ne stvori lepljiva masa, tj. lepak. Tim lepkom dobro namazati sitne otvore i pukotine na buretu gde pomalo "curi" rakija, i ........nema da brinete. Uzdravlje!  ;)

Kod prijatelja koji ima kazan video sam plastično bure sa rakijom. Odmah je posle destilacije sipao i evo već dve godine tako stoji. Pitam se koliko ta plastika negativno utiče na rakiju? Iskreno, kad god popijem čašicu kod njega meni to bure iskrsne pred očima i u vidu same predrasude šteti ugođaju.

Rakiju nikako čuvati u plastici. To je najgori izbor! Rakija sadrži, pored alkohola, i druga organska jedinjenja koja su po svojim svojstvima rastvarači. U procesu proizvodnje plastike se koriste razne hemikalije koje ovi organski rastvarači vremenom mogu da rastvaraju i da se pomešaju sa rakijom.

Takođe, stajanjem u plastici, rakija skoro da nema poželjni proces starenja i dozrevanja, osim kontaktom sa vazduhom koji se nalazi u praznom prostoru plastičnog suda, a potencijalno se kontaminira kojekakvim hemikalijama. Često se plastični sudovi ne mogu 100% oprati od prethodne supstance koja je čuvana u njima, i uvek daju neki nepoželjni zadah.

Rakiju prema svim iskustvima i literaturi treba čuvati u drvenim burićima (najbolje hrast) za rakije koje treba da dobiju boju i oplemene aromu, ili u staklenim ili u novije vreme u sudovima od inox-a prehrambene namene, za rakije kod kojih se želi sačuvati originalna (providna) boja i originalni ukus bez intervencije drveta.

Koje BARIK BURE izabrati za sljivovicu... :whistle:  LT, MT ili HT ???

MT srednje paljeno, ako upotrebljavaš novo bure iz kojeg nakon nekog vremena prebacuješ rakiju na dugotrajno dozrijevanje u starije bure.

Hvala na brzom odgovoru, tako mi je i majstor rekao, ali sam hteo da cujem iskustva... :thumb:

Postovani prijatelji ovog foruma .. posto sam novi .. zamolio bih vas za pomoc..Evo o cemu se radi Da li neko od vas zna .. ili nekoga  da zna.. kako da dodjem do proizvodjaca Tresnjinog bureta..Vrlo mi je vazno da saznam ime proizvodjaca .. mislim firme koja se bavi sa tom  proizvodnjam .Kako god prelistavam internet .. pa upisem cherry barel manufakturer .. izbacuju mi shery .. znaci visnja a ne tresnja..Poznato mi je da whiskey  fabrike koriste portugalsko bure .. ali je ono vec bilo puno madere  a to mene ne interesuje..Cena nije bitna ,samo garancija da je drvo pre susenja suseno bar 3-4 godine.. znam da vam smetam ,ali ako ste raspozeni da mi pomogneet unapred hvala ..Moj mail je .. kiljtes5@gmail.com

Nije problem da se postavi link do nekog ko pravi kvalitetno bure od drveta trešnje, ali ako ga nabavljaš da bi u njemu držao viski onda griješiš. Viski odležava isključivo u hrastu, a izraz Sherry koji se za njega veže nije ni zbog višnje ni zbog trešnje nego zbog onog što u tom hrastovom buretu odležava prije viskija. Sherry, šeri - ojačano španjolsko vino, nešto kao prošek ili liker od vina.      

Nedavno na Novosadskom sajmu bila je i firma
Ns plastic oni se reklamiraju da proizvode spejalna plastična burad koja služe između ostalog za čuvanje vina i rakije i da su zbog svoje male težine zgodna za manipulisanje a kud i kamo jeftinija od prohroma.Naravno rakija bi se držala sa barik čipsom.E sad ja nemogu da zamislim da rakija stoji u plastici opet s druge strane počeli su da prave i plastične košnice pa što ne i burad dali neko ima iskustva sa ovakvim buradima.
https://www.nsplastic.net/vino.htm






Postavljanje linka.

Već sam raspredao o različitim plastikama pa ne bih ponovno. Ova sigurno ne spada u one jako loše za duže čuvanje, ali je svaka plastika ipak plastika. Čak i epoksidna smola koja se smatra najboljom, a koju i ja koristim za fermentaciju, može u određenim okolnostima, doduše pomalo i nepažljivim, da ostavi dozu negativnog traga u situaciji kada se u njoj čuva rakija.
Za ovo što namjeravaš, i ne samo za to, je najbolja varijanta polovno hrastovo bure, pa čak i ono potpuno isluženo u vinarstvu.
Za jako kvalitetna polovna cijena je nekih 0,5 eura po litru, ona više islužena idu i niže.  

Ja za sada koristim staklo i barik čips.U planu mi je nabavka prohromskih buradi.

Ma može i tako ali je to onda ispod polovična varijanta u kojoj se samo "iscijedi" sadržaj hrasta i gotovo da nema onog dalje.  
Hrast pa i čips od njega u rakiju prenose ono što sadrže. To je prvi preduslov, ali na žalost ne i presudan za krajnji kvalitet dozrijevanja. Drugi je kiseonik koji mora isključivo prodirati kroz dušice bureta. Tek on pokreće hemijske reakcije dozrijevanja koje se gotova pa jedino odvijaju na mjestu kontakta rakije i zidova bureta.    

Da znam za taj problem,pa zbog toga veoma često produvavam balone ijer tak kontakt sa vazduhom je neophodan možda i nabavim neko bure ali taj barik čips je prosto magičan takvu aromu daje rakiji da je gotovo neverovatno.

Produvavanjem se ne postiže ni sličan efekat, jer nije u pitanju isti oblik kiseonika ma kako to čudno zvučalo. Ne bi se postigao ni ubacivanjem u sredinu bureta.
Zamisli samo kada sad nakon te arome u buretu višegodišnjim starenje nastane buke. Aroma bi došla kao biciklom nizbrdo a buke kao lansiranje u svemirskoj raketi. 

Vidi verovatno si upravu ali ja probam rakiju sad i posle produvavanja i razlika je ogromna.Moj prijatelj ima nekoliko desetina buradi i ima problem pri prodaji jer nisu rakije identične boje pa kupci misle da su to sve različite rakije različitog kvaliteta.Pribegao je triku ,pretakanjem u velikobprohromsko bure rakije iz različitih buradi postignu istu boju.Prohrom se sve više uvodi u raznim sferama kod proizvodnje i vina i rakije.Možda ipak nabavim jedno bure pa da napravim degustaciju.

Hajde, neka... ionako se isključujem za danas i sutra  :)

Nije problem u plastici vec u učvršćivaču za plastiku koji se razgradjuje u jakom alkoholu. Tako da,,,,,, Prohrom  staklo   drveno bure i napred

To duvanje u rakiju je pozitivno, cirka prva tri meseca a posle toga moze da steti. Samo mikrooksidacija kroz drvo je pozeljna i neophodna, a to se nikakvim duvanjem ne moze postici.

Uredu,ja spravljam rakiju od šljive i od jabuke i meni ta rakija leži u staklu zajedni sa čipsom.Šta se dešava sa kruškom,dunjom,kajsijom sa belim pićima kolko znam sva se čuvaju u staklu a veoma retko u jasenovom buretu.Gde je tu kontakt sa vazduhom.

Tako je već bolje. Sve što ti nije jasno jednostavno pitaš. Tako ćeš dobiti i odgovor a ujedno ćeš i ostale poštediti onog što je i teoretski i praktično nemoguće.

Tu kontakta sa kiseonikom i nema. Ne slučajno nego namjerno. Ne čuva se rakija u staklu da bi se isključila boja nego upravo zato da bi se isključio novi dotok kiseonika. Za krušku se to radi najčešće nakon mjesec dana, ili maksimalno dva. Svako dodavanje kiseonika nakon toga bi bilo prekomjerno pa bi izazvalo nove oksidacijske procese koji bi negativno uticali na kvalitet.

A inače nije preporučljivo dodavati ni prekomjernu količinu kiseonika u prvih par mjeseci. Otpražnjeni prostor u staklenom balonu neposredno oko čepa sadrže sasvim dovoljnu količinu kiseonika, pa je potrebno samo u nekoliko navrata skinuti čep i vratiti ga nazad.

Ja sam bistrice video tvoju hipotezu i teoretsko pitanje u vezi zamišljenog takmičenja u ispecanju rakije sa istim kljukom ,pa ko bi izabrao koji kazan.I da budem iskren svidela mi se ideja kao metod uočavanja različitih mišljenja i mogućnost po meni plodotvorne diskusije.Ohrabren tom činjenicom pokušao sam da stvorim novu polemiku.
Sve više svatam da kod spravljanja rakije ima mnogo više egzaktnih stvari a veoma malo improvizacija.
Eto neću više teoretisati i izvinjavam se svim forumašima ako sam ih udavio nije bila loša namera ali...
Da se vratim na bele rakije.Molim za malo pojašnjenja dakle ako sam dobro svatio vazduh ne treba ili vrlo malo treba za kajsiju,dunju,krušku (bela pića mada sam viđao i obojenu kajsiju i belu šljivovicu) dok za šljivovu rakiju treba mnogo vazduha pa se zato drži u buretu.Dali je ovo moje tumačenje tačno?

Nije.

Da, improvizacija je nešto što se nastoji isključiti, ako je ikako moguće.

Onda molim za pojašnjenje

Pokušat ću što jednostavnije da ne bih pisao roman, i opet neću moći puno toga obuhvatiti.
Ne nastaju nove aromatske materije samo na jedan način. U pitanju je mnogo složenija hemijska promjena jedinjenja pa posljedično i uticaj na aromu.
Kod dozrijevanja u staklu za razliku od bureta isključeno je sve što hrast otpusti u rakiju, ekstrakt hrasta.
U ove dvije situacije se normalno dobivaju rakije različitog aromatskog profila.

Prva sadrži jedinjenja koja su prirodno prisutna u voću, nastala fermentacijom i destilacijom, i sa tim gradi svoj aromatski profil procesom kroz vrijeme u kojoj se te spore reakcije odvijaju. Već sam ti postavljao link sa detaljnijim pojašnjenjem tih procesa kroz mjesece u prve dvije godine, pa da se ne ponavljam.

Druga u buretu, pored ovih jedinjenja dobija i novu stranu primjesu, ekstrakt hrasta.
Dodavanje samo te primjese nije dovoljno da tu rakiju oplemeni u punom smislu riječi nego su potrebni isto tako višegodišnji hemijski procesi.
Da bi se ti procesi odvijali u punoj mjeri zbog prisustva ekstrakta hrasta neophodan je inicijator (upaljač) za dugotrajan lanac odvijanja potpuno različitih reakcija. Ta početna reakcija je reakcija kiseonika i fenolnih jedinjenja hrasta. Ona se dešava neposredno na mjestu kontaktu drveta i rakije. Kiseonik prolazeći kroz pore, odnosno kroz dasku bureta, stupa u reakciju sa fenolnom jedinjenjma prelazi u oblik vodonik peroksida. Tek taj peroksid je u stvari pravi okidač za reakcije koje će uslijediti i koje će trajati desetak pa i više godina i neprestano se odvijati do nekih 50-60 godina starenja. Nakon toga se završavaju i rakija prestaje razvijati nove komponente za čuveni buke. Simbiozu rakije i hrasta. Ta simbioza neminovno podrazumijeva i nestanak i nastanak (manjak i višak) mnogih jedinjenja u odnosu na rakiju koja je dozrijevala u staklu bez komponenti hrasta pa se na ta dva načina stvara i drugačiji aromatski profil.

Kod različitog voća je isto isto kao kod različitog vina. Postoji grožđe kod koga bi gubitak bio mnogo veći nego dobitak a to što bi se dobilo ne bi bilo kompatibilno sa karakterom vina koji se na prvi način dobiva. Pa neka vina idu u bure, a neka se isključuju iz dozrijevanja na taj način a postoje ona koja podnose i jedno i drugo u nekoj doziranoj mjeri pa se radi oboje. 


     
 
  

Da lepo svatam da postoje dva načina čuvanja rakije koja si sad odlično opisao i sve mi je jasno.Ostaje još samo jedno pitanje dali postoji neka posebnost od voća do voća koja izuskuje ISKLJUČIVO jedan ili drugi način čuvanja ili je to prosto tradicija da se neka pića piju bela a neka obojena.Dali bi recimo dunja iz hrastovog bureta bila kvalitetna rakija ili dali je moguće da šljivova rakija iz čistog stakla postigne vremenom zavidan kvalitet.

Dunja da sigurno, a kruška nikako.
Za šljivovicu isto da, ali tek pojedine sorte i ne toliko mnogo njih koliko se inače priča.
Mađarica (požegača, bistrica) na primjer.

Za percepciju zavidnog kvaliteta ti ne mogu garantovati jer to često zna biti i više nego subjektivno, ali ti kao neki orjentir mogu dati ocjenu u kojoj je učestvovao i Nikičević kao član komisije, u Ljubljani.  :) Za šljivovicu od mađarice, isključivo, čuvana u staklu, nakon nepunih osam mjeseci od destilacije sam pokupio 19,2.

Zaštoli nema obojene dunje?
Svaka časta ovo je toliko neverovatan podatak ali nemam ni trunke razloga da sumljam
Dakle vrhunski rezultati se postižu i u staklu i u drvetu može i jedno i drugo samo je ili skoro samo kruška u staklu
hvala      poučno

Može sada i ovo za uvjerljivost.
Nadam se da je vidljivo da je mail u pitanju, a i kod njega sam malo zacrvenio podatke koji bi eventualno vodili ka narušavanju moje privatnosti. Nastojim je sačuvati bar od šireg kruga posjetilaca foruma. Za onaj uži to odavno nije slučaj.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_ljubljanaa.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_ljubljanaa.jpg)

Još jednom svaka čast kad sam napisao da je skoro neverovatno nisam sumljao u tebe već zbog mlade rakije koja hrast nije videla dakle zaista vrhunska rakija može i u staklu bravo

Ma nisam ni ja postavio zbog sebe, nego zbog predrasuda o staklu.
Čak na ovom forumu često radim i na svoju ličnu štetu. Pišem i o stvarima koje su poznate tek nekolicini na ovoj planeti.  ;)

sta uraditi sa buretom iz kog sam izvadio rakiju prije tri dana i necu ga koristiti do septembra sledece godine?

Proizvodjac bureta mi je rekao da treba u buretu da drzim 5-6 litara rakije do sledece godine kako se bure ne bi sasusilo. Inace bure je novo. Da li je ovo dobar savjet? A prijatelj mi je rekao na naspem puno bure vode i cekam do sledece upotrebe... Ne znam sta je bolje uraditi, molio bih za pomoc ako neko zna... ???

Ako je problem rasušivanje onda se ide na mokri postupak konzerviranja kao u vinarstvu. Na 100 litara vode kojom se puni bure se dodaje 1 litar 5%-tne H2SO3, sumporaste a ne sumporne kiseline. Bure se do slijedeće sezone samo dopunjuje vodom. Prije upotrebe i nakon pražnjenja se to bure dodatno obilno ispere vodom i osuši kako bi se uklonio SO2 jer usporava procese dozrijevanja rakije, i to je to.

Evo što se meni desilo sa bačvom. Imao sam vinski destilat u hrastovoj bačvi otocio ga i pustio bačvu začepljenu 6 mj..
Nakon što sam je otvorio zapljusno me miris acetata. Imam 3 drvene bačve od prije i nikad mi se to nije desilo. Rakija je bila sasvim uredu i sada je u drugoj bačvi I tamo nema nikakvog mirisa.
Ima ko iskustva sa time?

To se desava u buradima u kojima se ranije držalo vino koje se ukiselilo , onda kada se bure normalno opere može se u njemu držati jak destilat  ali su bakterije prisutne u samoj povšini bureta i vrebaju priliku. Ja sam tri takva bureta izbacio iz upotrebe ista situacija kao i kod tebe. Negde sam pročitao da ima dva rešenja
1. Otvoriti bure i skinuti površinski sloj drveta par milimetara ( za staro bure to je blagotvoran postupak u svakom slučaju)
2. Jedan od onih uredjaja koji prave vodenu paru ubaciti crevo unutra zatvorit jedan čep a pored creva malo zadihtovati krpom i napraviti visoku temperaturu unutar bureta koja ce ubiti napasnike.
P.S.
Ja verujem da ako sada lepo opereš bure i uspeš jak destilat u njega nećeš imati problema bakerije ne mogu da rade u destilatu 68% jedino kada ga ponovo prazniš ubaci rastvor sumporaste kiseline 1% u njega i to je to
 

U buretu je bila samo rakija uvijek, isprat ću ga pa ću viditi

što mislite dali bi za šljivovicu odgovaralo što se tiče aroma da se je stavi u sherry barrel ako bi se nabavila takva bačva?

To i mene zanima.

Nazalost ... pravi burici u kojima je bio sherry su malko preskupi za mene tako da sam resio da napravim svoje. Ove godine srpska varijanta 'sherry'-ja je u buricima a sledece ce u njima biti sljivovica. Javicu kako je ispalo za tu negde ... dve godine.

Ja i vino i rakiju čuvam samo u hrastovim bačvama. Bačve održavam tako da nakon pražnjenja dobro operem dok iz njih ne izlazi čista voda. Nakon toga okrenem sa otvorom dolje 10-tak dana i dobro osoši. I kasnije stavim sumpornu traku koju zapalim i tko 2 mjeseca.
Sumpornu traku treba paliti sa gornje strane. Nikad do sada nisam imao probleme sa vinom ni rakijama.
Jedna traka je dovoljna za 100 lirara, pa se i veličina trake prilagođava veličini bačve.

Sumnjam da bi baš odgovaralo pravoj šljivovici ali tom nekom piću što dobiješ neće smetati takva kombinacija.  Dobit ćeš intenzivniju boju i aromu sa jako izraženim uplivom onog što potiče od starenja takvog ojačanog vina u buretu. Prije svega jaču vanilinsku, voćnu i slatkastu notu, koje će najvećim dijelom prekriti ono što potiče iz rakije dobivene destilacijom.

Na šta obratiti pažnju prilikom kupovine polovnih buradi? Koja je gornja granica za starost, ako je uopšte ima, a da ih vredi kupiti? Primetio sam da su spolja kao stariji parket što me vodi ka zaključku da su lakirana. Odlučio sam se lako za novu burad, ali pošto sam u svemu ovom prilično nov potreban mi je savet za polovnu. Bacio sam oko na jedno od 150 litara što bi zapreminski zadovoljilo ovogodišnji plan oko šljive predviđene za burad i dugogodišnje dozrevanje. Eksperimentisao sam prošle godine sa šljivom i čipsom čuvanim u staklu i nisam zadovoljan. Rodio mi se osećaj kao da lažem sebe i čini mi se da malo gorači iako sam išao sa 2 grama na litar. Bilo kako bilo tu praksu bih da odstranim, a polovnu burad nemam. Ako ko od vas zna gde se mogu nabaviti i to bi mi koristilo.

https://www.krizevci.net/vinograd/htm/pod_ovinjavanje_bacava.html

Kad se ovinjava za rakiju postupak je drugačiji jer je poželjno da jedan dio boja ipak ostane u bačvi. Ta boja će kasnije prijeći u destilat.
Ovinjavanje za rakiju se radi sa krupnom kuhinjskom soli na način sa de se na bačvu od 100 litara stavi oko 1/2 kila soli i ulije se oko 20 litara vruće vode, sve se dobro promućka sa svih strana.
Oprez: Voda se izlijeva tek kad se ohladi. Zatim se sve opere hladnom vodom.
Ovaj postupak se ponovi 4 puta i to je dovoljno za prihvat rakije na odležavanje.

Tako ja radim

Да ли је неко упознат са радом "Кобилице" ииз Голубинаца? Продају бурад од китњака и медунца, наводно без бељике и чворова, 25/30л за 55€.
Ако сам добро схватио, требало би ракију краће време држати у новом бурету, а онда је пресути у старо? Да ли је потребно оставити балон за доливање с временеа на време, колико може да "попије" ново буре, а колико старо?

Dopunjavanje buradi je obavezno, a gubitak je priča koju određuje više uzajamno zavisnih faktora od kojih su najvažniji veličina bureta, temperatura, vlažnost, provjetravanje, startna jačina destilata...
U prosjeku je gubitak 2-3% godišnje, kod nekih standardnih zapremina, mada je i ta količina veća u ranijim godinama dozrijevanja. Kod manjih buradi sve to može biti i 10% u prvoj godini. Misli se prije svega na ukupan gubitak izražen preko ukupnog smanjenja jačine destilata i smanjenja zapremine. Oboje je međuzavisno i od veličine bureta jer se kod manjeg bureta u istim uslovima dešava veći gubitak ako se posmatra proporcija gubitka na zapremini i snazi alkohola.

Precenio sam mogucnosti i kupio umesto tri-cetiri bureta. Sad imam bure viska.
Moja dilema: da li da ga ostavim takbo kakvo je, nekoristeno, do naredne godine, ili da ga konzerviram sumporastom kiselinom? Ima li neko takvo iskustvo sa novim buretom?
Bure je akov zapremine, hrast.

Možeš ga iskoristiti za vino, što da ne. Mislim nisam ti dala odgovor ali kažeš da ti je vino dobro pa mi je to prva asocijacija za nenadani višak.  :)

Uvijek je na duže staze bolje mokro konzerviranje od suhog, naročito u "suhom" podrumu ili sličnim uslovima.
Prije rakije samo eliminišeš SO2 zaparavanjem ili tretmanom slabim rastvorom sode.  

Prosle godine je bilo dobro, sada ne znam kako ce biti :)
Hvala Bistrice, tako sam i mislio: 1% sumporaste kiseline pa pred rakiju pranje sodom. E sad, ovaj predlog sa vinom m i se jako dopao. Nije mi palo na pamet da i u tako malo bure moze da udje vino :D:
Ako mi nse dopadne ovogodisnji kvalitet, eto resenja!

Rakija je za mene neistrazena teritorija pa se jos uvek igram sa svime cime mogu a da ostanem u granicama korektnog. Ove godine sam se zabavljao istrazujuci uticaje novog bureta pa sam destilate koje sam pravio izdelio ovako:
Sljiva 66% u novo klasicno hrastovo bure
Loza 69% u novo bure od bagrema
Komovica 68% u novo bure od blago paljenog hrasta.
Ovo zadnje bure nije nicim zasticeno sa spoljnje strane. Smem li sada da ga premazem lanenim uljem obzirom da je destilat u njemu?

Ne, nikako, jer bure treba da "diše".

Sva hrastova burad koja su bilo cime sa spoljne strane premazivana vise nisu hrastova burad.  :thumb:

Imam priliku da kupim bure od 500l iz 1956god, vlasnik kaže da je upotrebljivo, ima li to smisla kupovati i koji je riziik, u njemu bi bila rakija.

Bolje nemoj. Više nego ogroman rizik.

Čak i ako košta 50€?

Za napuniti destilat ne, ali ako hoćeš kao ukrasni deo podruma može.
To ja uvek kažem, iskreno.

Jeftine stvari znaju u ovim situacijama biti najskuplje.

Nemam ni jedno isluženo bure u koje bih mogao staviti destilat i nekako ne vidim drugo rešenje sem da kupim nešto polovno.Voleo bih da čujem neki dobar predlog ako ih ima, planiram kupiti i prohrom ali me drvo najviše zabrinjava.

Odgovore si dobio vec, al da pitam koju kolicinu i na koliko hoces da je cuvas?

Planirao sam oko 1000l da napravim sledeće godine i u zavisnosti od kvaliteta destilata zavisila bi i količina koja bi išla na odležavanje.Nešto sam trenutno u pregovorima za uzimanje tri palete piva, još nije sigurno ali je vrlo izvesno da će to završti u mom kazanu pa razmišljam u šta to bih to stavio ako bi se to realizovalo do kraja.

Ako je pivo, po meni samo novija burad nikako stara a posebno ne tako stara.

Nemam predstavu kako će izgledati destilat od piva jer to nikada nisam radio ali pretpostavljam da će biti blizu viskija tako da si verovatno u pravu za novo bure, glavni cilj je skladištiti dobre materijale od šljive i možda vinski destilat ako ovladam tehnologijom ali šljiva sigurno.

Naručio sam bure za rakiju. Sve mi je nekako jasno oko toga, samo bio molio, da mi neko objasni, koliko bi morala biti optimalna vlaga u prostoriji, u kojoj če stajati bure. Odnosno, kako bi drugačija vlaga, niža ili viša, utjecala na kvalitet rakije.

Vlažnost treba biti oko 75-80%, ali nije ona faktor koji djeluje baš potpuno nezavisno od drugih. Trebaju vlaga, temperatura i strujanje vazduha biti u ravnoteži da  bi se dobila rakija koja će u pravom smislu riječi biti zrela, skladna i harmonična.
To bi bili takozvani vanjski faktori uticaja, a unutrašnji koje nikako ne treba zanemariti su vrsta i kvalitet hrastovih dužica, veličina bureta i njegova napunjenost. Nećemo ovdje o onima koji potiču od destilata.

Inače se u suhim prostorima brže smanjuje zapremina nego koncentracija alkohola. U vlažnijim je obrnuto, brže pada koncentracija nego što pada zapremina. U iznimno suhim koncentracija alkohola može i stagnirati pa čak i rasti. Ova različitost neminovno dovodi do različitog aromatskog profila pa i različite kvalitete rakije.  U suhljim prostorima može biti više izražena mirisna strana rakije dok će u optimalno vlažnijim biti izraženija ukupna aromatičnost sa posebno izraženim okusnim karakteristikama kao što su blagost i pitkost. U ekstremno vlažnim, ako je prati još i konstantno niska temperatura lako se može dobiti rakija izraženo gorkog okusa.

Vlažnost i temperatura su faktori koji pogoduju biohemijskim pa onda i hemijskim promjenama koje predstavljaju izuzetno važnog pokretača dozrijevanja koga u punom kapacitetu ni nema bez razvoja gljivica u podrumu i na površini bureta.  
Druga strana promjene je fizička, koja predstavlja jako bitan moment porasta kvaliteta rakije kroz porast koncentracije aromatskih materija, zbog gubitka kako na koncentraciji alkohola tako i na zapremini rakije, i njihovoj međusobnoj proporciji, a i to je uslovljeno pobrojanim faktorima u kojima je i vlažnost.

Hvala na odgovoru bistrice.

Драги пријатељи, кој је најбољи начин за чување буради након што се ракија из њих преточи у стакло? Да ли до наредног утакања ракије теба да их напуним водом, и до ког нивоа?

Mokro konzerviranje.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1240.msg33419;topicseen#msg33419
Bure se puni do kraja a to znači 98% njegove zapremine. Eventualno dolijevanje onog što je popilo i miran si više od godinu dana.

Kolege
da li su bagremova burad preporucljiva za rakiju?(ako jesu , za koje voce)?
Moze li lakirano bure lose uticati na rakiju?

Pozdrav

1. Ne
2. Da

Hvala na odgovoru.
Pozdrav

Pozdrav svim clanovima uz zelju za bolju 2021, imao bih tri pitanja.
Uzevsi u obzir neutralnost dudovog bureta i jako mali uticaj na destilat, da li za njega vazi ista prica o dozrevanju i rotaciji novo/staro bure ili je kod njega dozvoljeno dugorocno odlezavanje u novom buretu bez bojazni od stvaranja daskovace i preteranog uticaja na rakiju?
Drugo pitanje je da li svaka vocna vrsta zahteva iskljucivo svoje bure ili se uz temeljno ispiranje i pranje sodom u buretu gde je lezala npr. Kajsija moze drzati dunja? Bure od viskija mi recimo zvuci suvise rizicno za kasniju upotrebu na vocnim rakijama…
I jos jedno potpitanje, pretpostavljam da mokro konzerviranje  bureta sa h2so3 ne “trosi” bure tj. Da se taj period se ne racuna u cikluse punjenja bureta?

Odgovor na popslednje pitanje bi i meni bio zanimljiv da cujem.
A dunju i kajsiju valjda treba drzati u inertnom sudu? Bar ih ja cuvam u inoxu.

1. Nedovoljno istraženo, ali generalno ne važi jer mu za razliku od hrasta i nekog sličnog drveta u ekstraktu nedostaje mnogo toga što kod njih čini glavne komponente za promjenu kod rakije. Što ne znači da ne treba povesti računa kod dozrijevanja u buretu od duda. Redovno kontrolisati njegov napredak, dopunjavati bure i sl.
2. Rakije se ne miješaju pa ni u buretu, osim ako ne praviš ono što ne bi trebalo. Bućkuriš tipa likera u koje se dodaje sve i svašta, pa i ono što nije dozvoljeno. 
3. Ne računa se. Potreban je alkohol, pa i onaj iznad cca. 20 stepeni da bi se dešavala ekstrakcija koja bi trošila drvo dovoljno duboko po debljini dužice bureta.

Da, dunja i kajsija će svoj aromatski potencijal najbolje ostvariti u staklu ili inoxu. Smještanjem u bure ne mogu postići ni približan kvalitet vinjaka ili šljivovice pa im je to nedostižna sfera za realizaciju.

Ma jasno, ne bih ih nikada ni poredio sa vinjakom ili sljivom ali sam uvek nekako bio slab na te obojene varijante  :)
I ja trenutno drzim u inoxu ali se razmisljam da jedan manji deo stavim u bure (po mogucstvu neko jako staro koje nazalost nemam) pa da ga pratim do sledece godine, cisto za svoju dusu. Ali da... njima drvo koliko ume da da, toliko ume da im i uzme...

Pozdrav svima. Imam povoljnu ponudu za bure od 500l. Bure nije korišćeno, od kako je kupljeno (pre 7 godina) stajalo je u podrumu bez ikakvog konzerviranja. Da li ima logike kupovati ovakvo bure? Hvala unapred

Pored problema isušivanja bureta problem su bakterije, kvasci, plijesni, kao i insekti koji napadaju drvo.
Isuviše dug period za bilo šta ozbiljnije.

Da se nadovežem na ovo pitanje. imam jedno bude od 50L, pošle godine sam u njemu držao rakiju lozu od 67%, 6 meseci. Nakon što je loza odležala 6 meseci izvadio sam je iz bureta i prebacio je u staklo.
Bure sam oprao, u čisto bure nalio vodu, da ne stoji pazno.

Ove godine sam ispekao rakiju od šljive 60%, plaram da je stavim u čito bure koje sam prošle godine koristio za lozu.
Znači ne radi se o mešanju rakije nego o korištenju jednog bureta jedne godine za lozu, druge godine za šljivu.

Nadam se da je to uredu i da neće doći do mešanja ukusa loze i šljive.

Ako je neko već koristi jedno bure za više vrsta rakije (ne u istom periodu, nego u različitim periodima), jako me zanima kakvo je vaše iskustvo?

Hvala unapred.

Pa to je i rečeno. Bilo bi to miješanje aromatskih uticaja različitih rakija. Loza je ostavila traga tako duboko u dužicama tog bureta, do nekih 8-10 mm, da ga ne možeš isprati. Za razliku od vina koje prodire tek nekoliko milimetara u dužicu bureta pa bi se agresivnim tretmanom mogao i ukloniti.

Dakle, ne radi se nikada, osim ako nisi u stanju primijetiti taj uticaj na kvalitet rakije, kao što uostalom mnogi nisu u stanju primijetiti razliku u kvalitetu rakije uhvaćene na 55-60 i na primjer na 68 stepeni.  ;D

Bistrice, hvala puno na odgovou. Pozdrav.

Odnosi li se ovaj naputak na nove bačve? Tj. da li nakon ovakvog tretmana nova bačva postaje pogodna za odležavanje destilata?

To je moje iskustvo. U toj maloj bačvi destilat je bio 4 ciklusa i svake godine je duže trajao. Ove godine planiram iz nove bačve u ovu manju prebaciti dio na dozrijevanje od 1 godine. Destilat u novoj bačvi treba pratiti i reagirati kad se postigne zadovoljavajuća boja. Ja sam u novu bačvo od 55 l stavio komovisi i plan je držati 3 mjesec. nakon toga razblažiti i i držati još tri.

Ovo sam pitao radi mogućnosti potpunog čišćenja bačve, tj. nešto kao 'pretvaranje' nove bačve u staru po pitanju dužeg čuvanja destilata. Postoji li način za tako nešto? Problem je s malim količinama jer gotovo nemoguće je naći staru bačvu od cca 30L a da je u njoj prije bio vinjak i da je zdravstveno ispravna.


Razmišljao sam i o ovoj varijanti, odležavanje u bačvi koja nema ekstrakciju kao hrast (konkretno me zanima jasen). Novu hrastovu bačvu za početni dio (koliko god kratak bio u startu) pa nakon nje u ovu s manjom ekstrakcijom. Ima li to smisla?

Samo hrastovo bure ima smisla kod pravog i punog dozrijevanja u njemu. Djelimično, sa bitno drugačijim aromatskim profilom, to meže za voćne rakije uraditi i dudovo bure. Sve ostalo nema smisla. Na primjer kesten bi kod voćnih rakija još više naglasio sve one loše daskovača elemente koje inače naglašava hrast u nestručnoj upotrebi.

Prvi put pisem na ovom forumu, iako ga aktivno pratim vec duze od dve godine.

Pre nego sto predjem na stvar, zeleo bih sve da vas pozdravim, a posebno one koji nesebicno dele svoje znanje i iskustvo. Zaista je sjajna ekipa na okupu ovde i od vas moze mnogo da se nauci.

Vec trecu godinu pravim rakiju od izuzetne sljive Savke (Pozegace, Bistrice ili Madzarke kako se gde vec zove), organski uzgajane na planinskom terenu u Zapadnoj Bosni, na 750 metara nadmorke visine, postujuci svu literaturu do koje sam mogao doci i preporuke koje sam nasao na ovom forumu: odvajanje kostica, podesavanje kiselosti, enzimi, kvasci, hrana za kvasce, kontrola temperature vrenja, anaerobno vrenje, dvostruka destilacija sa izdvajanjem prvenca, kontrolom refluksa i vadenjem destilata na 68-72 % jacine.

Ovu poruku pisem jer je sada dosao red na izbor hrastove buradi za odlezavanje rakije.
Koliko sam shvatio opcije su Slavonski hrast, hrast iz Madarske, sa nekoliko lokacija u Srbiji, ili uvoz iz Francuske ili Amerike. Koji hrast od najbrojanih preporucujete za odlezavanje dobre sljivovice? Pretpostavljam da bi trebalo uzeti MT, mada sam voljan da probam i sa netretiranim hrastom.

Vodeci se logikom da pokusam pronaci hrast iz pondeblja slicnog onome sa koga potice rakija, pre neki dan sam posetio okolinu Donjeg Vakufa, selo Prusac, u kome se nekoliko porodica tradicionalno bavi proizvodnjom buradi. Svi proizvodjaci tvrde da koriste hrast iz neposredne okoline (dolina Vrbasa), rastao na kamenu, tvrd, sa velikom gustinom godova (oko 10 godova po cm, ako sam dobro procenio).
Meni sve to deluje prilicno dobro.
Da li je neko od ucesnika foruma imao iskustva sa buradima iz Prusca, tj. hrastom iz doline Vrbasa, posebno za odlezavanje sljivovice?

Unapred hvala na pomoci!

Da, poznato je da u tom regionu srednje Bosne raste vrlo kvalitetan hrast za proizvodnju vinskih buradi. Koristi se i za odležavanje jednog od najkvalitetnijih BH vina, Brkićevog Mjesečara. Mislim da je i on upravo u Pruscu nabavljao burad. U tom regionu je locirana i specijalizovana proizvodnja kvalitetnih dužica hrasta koje se izvoze u vodeće vinske zemlje.
Naglasak je na vinu, i to sa razlogom. Ako te zanimaju detalji oko vrste drveta, njegovih karakteristika i ono što je najbolje za rakiju, pogledaj ovdje.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.msg71006#msg71006

Nije priroda uvijek baš tako blagonaklona pa da nam i pored najbolje šljive za rakiju, vrlo kvalitetnog hrasta za vino, nešto malo južnije i najkvalitetnijeg drveta javora na planeti za proizvodnju violina, pokloni pored ostalog i drvo za rakiju. Ono raste na nešto nižim nadmorskim visinama i ima duplo veće godove. Osim ako ne planiraš kraće dozrijavenje gdje bi se eventualno mogao napraviti kompromis i takve prirode. Uostalom pogledaj priču na linku obavezno.  

Hvala bistrice na konkretnom odgovoru!
Pogledacu link i detaljnije se uputiti u temu koja je veoma interesantna.

Da li mi neko moze pomoci oko problema sa drvenim cepom za bure?
Originalni cep koji je dosao uz bure nije bio bas najbolji, elipsast i malo je ulazio unutra i nije dobro zatvarao bure... Napravio sam od suvog jasenovog drveta(susio se komad drveta oko 15 godina) cep na strugu, konus sam uradio od 2 stepena...
Kad sam zatvorio rupu sve je bilo u redu, mogao sam klacenjem da ga izvadim bez problema... medjutim sad kad se ovlazio od destilata ni  makac... cak sam i zabusio rupu, odozgo u cepu i uz pomoc srafa sam podigao celo bure od 250 kg preko cepa i on nece vani... dok tako visi probao sam i grip klestima da dok je nategnut da ga rotiram dok ne izadje i ni makac...
Ima li neko ideju kako da ga izvadim, ne smem da uljim i slicno...
Kad ga budem izvadio sa cim da ga zamenim, sta je najbolje za cep

Zamjeni ga silikonskim čepom za barik bure.

Sto bi moji masinci rekli: smrt klesta  :D:
Plava je u pravu, silikonski cep je vrv najbolje resenje. Osim, ako ti bure nije lakirano. Onda zaboravi i na taj minimum mikro oksidacije koju bi imao preko cepa.

Pokusaj sa leptir svrdlom od 20-25mm zabusiti cep, nakon toga mini brenerom ili fenom za skidanje boje dobro zagrijati cep i nakon toga papagaj klijestima izvaditi.

Bure, naravno, nije lakirano...
Prekjuce sam uspeo da ga otvorim... nista nije pomagalo, jedino resenje je bilo da dok visi bure podignuto preko cepa da se udara gumenim cekicem po cepu... samo tako

Kad se vec povela prica u cepovima za burad, imam jedno pitanje.
Primetio sam na Youtube snimcima iz proizvodnje konjaka da neki proizvodjaci preko silikonskog cepa stavljaju grubo platno (meni lici na jutu ili grubo tkanu konoplju), pre nego sto ga utisnu u otvor na burtu.
Pretpostavljam da to rade kako bi omogucili protok vazduka, mikrooksodaciju kroz cep i izjednacavanje pritiska.
Kakva su vasa iskustva, da li neko tako radi? Koju vrstu platna preporucujete (juta, konoplja ili nesto drugo)? Pretpostavljam da je u slucaju koriscenja platna silikonski cep bolji od drvenog.

Poštovane kolege rakijaši,

Nabavio sam jedno bagremovo bure (od 56 litra precizno izmereno do čepa). Bure je staro 15 godina i u njemu je čuvana rakija do pre par godina. Kada sam ga punio vodom puštalo je na sve strane. Malo smo zategli obruče i vrućom vodom smo zabrekli bure tako da ne pušta više vodu. Bure je oprano pinterskom sodom i više puta je isprano. Trenutno je u buretu meka šljivova rakija koju treba da prepečem. Imam za vas nekoliko pitanja. Pošto je bure starije odnosno prošlo je nekoliko ciklusa starenja destilata u njemu, da li je bolje bure koristiti za rakiju (šljivu) koja je sedela godinu dana u staklenom balonu sa hrastovim letvicama i koja je pre neki dan spuštena sa 66% na 48% da dodatno odležava u njemu, ili da u bure dolijem novi destilat od ove godine koji tek treba da prepečem. Šta dobijam a šta gubim u jednoj ili drugoj varijanti.

Izvinite na malo dužem tekstu

Srdačan pozdrav

Hvala na prijemu u grupu. Imam hrastovo bure od 90l, staro najmanje 60g. 2022 u oktobru sam sipao šljivovicu 60l od 21 grad. Posle 6 meseci sam razblažio dest.vodom na 18 gradi. Što se tiče ukusa sve je u redu, ali se rakija veoma malo obojila. Inače bure sam pre usipanja rakije dobro oprao i sa rastvorom sode bikarbone i čistom vodom. Da li hrastovo bure ima rok trajanja?

Posle četvorogodišnjeg odležavanja rakije u hrastovoj bačvi  i razblaživanja, s rezultatom sam zadovoljan. Samo me interesira, dali se može bačva sada koristiti za čuvanje ovog razblaženog destilata - odnosno kako bi to utjecalo na kvalitet tako dobijenog vinjaka.
Hvala unapred na odgovorima.