Sve o Vinu Forum

Da lineko moze da mi objasni razliku izmedju KOMOVICE i LOZOVACE?? Nadam se da cu imati i podpitanja?

Cip lozovaca se dobija destilacijom prevrelog kljuka. Znaci ne odlivas vino nego sve ide na destilaciju dok se komovica dobija destilacijom komine. Odlije se vino a na kominu koja ostane se obicno doda vode i secera pa se pusti da prevre i onda se destilise...

Evo svih rakija od grožđa:

-Konjak(fr), kod nas vinjak, dobijen destilacijom vina i odležavanjem vinskog destilata u hrastovim sudovima.(samo vino)
-Lozovača, dobijena destilacijom prevrelog grožđanog kljuka (zajedno vino i komina)
-komovica, dobijena destilacijom komine od prevrelog grožđa, gde je svo vino istočeno, (samo komina)
-Stejovača, dobijena destilacijom vinskog taloga sabranog posle petakanja i bistrenja (samo talog) :doh:
Eeee sad svi znamo! :doh:

Evo ipak cu otvoriti novu temu o Komovici.Ispresovao sam kljuk i sad me zanima moze li se od toga ispeci rakija.Ustvari znam da moze ali zanima me kakvog ce biti kvaliteta, posto je sve to ispresovano do zadnje kapi.
Sta mi vi savetujete?Koliko ide secera na kolicinu od 100 kg grozdja i koje zapremine trebaju biti posude u kojima ce to da vri?I na kraju da li  ce to biti neka rakija secerusa? :scr:

Moze se ospeci rakija a kakvog ce biti kvaliteta  :scr:

Najkvalitetnija je lozovaca, ona se dobija destilacijom prevrelog kljuka, znaci bez odlivanja vina, sve u kompletu ide na destilaciju..
Manje kvalitetna je komovica koju ces ti praviti...
Najnekvalitetnija je steljovaca koja se dobija destilacijom stelje odnosno vinskog taloga.

Kolicina vode koju dodajes je otprilike 1/3 od kolicine koma a secer i voda idu u odnosu 1:5 do 1:3..

To bi otprilike znacilo da na 100 kg koma dodajes oko 35 litara vode i izmedju 7 i 11 kg secera, zavisi za koji se odnos odlucis..

Nedavno sam sa Pecom pricao na ovu temu i cini mi se da je otprilike ovakav odnos, ako nisam u pravu on ce me ispraviti..
I destilacija komovice je posebna prica pa bi mogli i o tome malo detaljnije  :)

Pravo da vam kazem u mom kraju, Pirot i okolina, ne pece se lozova vec iskljucivo komova rakija. Komina se ne presuje vec se od izmuljanog grozdja otoci ono sto se otociti da i to bude vino, a u ostatak se doda voda i secer, u razmeri kako je naveo gore dioda i onda se to ostavi da prevri. Ove godine ja sam vrenje izveo pomocu vinskog kvasca uz dodatak vinobrana. Posle zavrsenog vrenja kace sa "drugim vinom" kod nas se zove kominjak se zatvore najlonom da ne moze vazduh da dopre do njih i ostavi se da se ceka pecenje rakije. Destilacija moze da se obavi neposredno posle vrenja, sto najvise zavisi od vremena, ako je lepo vreme kao ove godine moze odmah ali se ranije to ostavljalo za prve prolecne dane jer su ljudi za vrema hladnih zimskih dana pili vino koje je dobijeno vrenjem komine. To vino ima fantasticnu boju,  u pocetku moze da se pije kao voda ali ako se pretera izaziva starasnu glavobolju.

Ako sam dobro skontao pili su "drugo vino" ili kominjak kako si rekao... A sta su radili sa "pravim" vinom, onim koje je otoceno nakon muljanja? Kada se ono pije? :)

Inace, moj stari je prosle godine dao drugaru da proba to "vino" (koje se dobije od vode i secera i pece se u rakiju) i lik se odusevio :D kaze nije odavno probao bolje vino....

 :D

Баш сам скоро чуо од неког из мог краја једну анегдоту из старина кад је жена једног познатог пијанца посакривала и вино и ракију од њега да се не би сваки дан опијао и на своје изненађење приметила да је он све једнако сваки дан опет пијан!
Посумњала је да је пронашао сакривено пиће и проверавала да ли га недостаје, али све је било у реду и на броју.
Тад га је коначно почела и шпијунирати и ухватила га како на славину, из каце са преврелим комом, пушта себи у лонче вино!

Ово није ништа чудно. Ја, за разлику од већине других произвођача дестилованог пића, сваки свој ком познајем по укусу. Ја практично пратим одвијање алкохолног врења готово свакодневном дегустацијом кома. И врло често ми се догоди да је ком толико укусан да ми га је жао дестиловати већ би га рађе оцедио и оставио као вино!

Mnogi amaterski proizvođači vina, kada istoče vino sa komine, dodaju vodu u kominu i vrlo malo šećera odmah po istaknju i ono brzo provri. Pa onda to vino piju dok im ne stasa ono pravo, i tek onda ispeku komovicu. U Pomoravlju to vino ispod komine zovu šiler a u Šumadiji kominjak i vrlo retko jačina tog vina prelazi osam maligana.

Ja bih predlozio da se ne cedi ili ne presuje do poslednje kapi. Znam da je kasno za ovu godinu, ali nije za sledecu!
Mi smo umesto cedjenja, samo otocili vino a na dnu posude sa komom smo ostavili nekih 10-ak cm tecnosti/vina.
Posle toga smo dodali vode (ne znam tacno koliko kolicinski) da pokrije kom i tako ostavili 7 dana, secer nismo dodavali.
Rezultat je bio sasvim zadovoljavajuc, kako kolicinom tako i kvalitetom. Od 660 kg grozdja smo dobili 320 L vina i 32 L komovice od 58% alc.

Ni ja ne cedim prevrelu kominu ali dodajem secer u vodu ::)
Od viska glava ne boli :D Komovica i onako nije neka rakija ekstra kvaliteta pa mislim da dodati secer ne utice bitno na kvalitet...
Bagzi, na koliko stepeni razblazujes komovicu?

Prvu ovogodisnju komovicu, koja je bila mesavina razno-raznih vrsta grozdja i crnih i belih i roze sam spustio na 50% a drugu turu koja je sadrzala samo crno grozdje sam morao da skinem na 45%, posto je sve preko toga bas palila.

Malo kasnim, al nek se cuje i moje iskustvo.
Moj deda obradjuje 1,2ha vinograda, sorta afus ali. Posto skoro celu kolicinu proda, onaj ostatak(citaj-otpad), nekde oko 800kg, poslao je u Nis kod mene na preradu. Otocili smo belo vino, a u ostalu kominu smo dolili vode taman da je prelije. Nismo stavljali secer jer je grozdje merilo 28sire, a vodu smo prethodno zagrejali, tako da je odmah pocelo da kljuka. Pekli smo u klasican bakarni kazan od 100l posle Svetog Jovana. Patorka je isla na 32-35%, a prepek na oko 62% da bi smo je destilovsnom vodom doveli na 55%. Ubacili smo dudovo drvce(srce tog panja), tako da rakija sad ima neku karakteristicnu limun zutu boju. Trenutno je smestena u hrastovo bure od 100l gde ce da doceka sledecu smenu na jesen

Evo i mog "slučaja"  obrali smo pola kj vinograda bilo je više od pola traktorske prikolice groždja , sve izmuljali  u jednu kacu od 2000l i dva bureta ona otvorena , neznam tačno naziv ,  od po 400-500l  , od toga sam otočio  260l za vino a ovo ostalo će biti rakija , pa me interesuje koliko je  "dozvoljena " količina šećera koja sme da se doda a da nebude "šećeruša" , vino je imalo 19 šećera , groždje je uglavnom slankamenka crna , i još nešto me interesuje , čitao sam da za pečenje rakije treba pogoditi pravi trenutak kada peći rakiju , pošto ako je prerano  šećer nije fermentisao u alkohol i biće manje  rakije , a ako se dugo čeka onda alkohol isparava pa opet nevalja , uglavno  piše u knjizi da treba svakodnevno  pratiti  nivo šećera u komini i kad šećer padne na nulu tada se peče rakija , kakva su vaša iskustva povodom toga i mišljenje ?

Po zakonu je dozvoljeno, u losim godinama dodati do 4kg secera na 100kg voca.Vreme za pecenje je kada se zavrsi fermentacija.Videces kada komina prestane da "radi".Tecnost ispod klobuka postane bistra.

sale hvala na odgovoru , radi komina samo zuji  kao da sam zatvorio celu košnicu pčela ispod    :)   peni ko ludo  , danas sam merio šećer muštomerom i u ponedeljak oko 17h je bilo 19%  a danas je 10,5%  , dali sad kad prestane da radi  i šećer padne na 0 treba odmah peći rakiju ili treba malo sačekati ?  štaje najbolje  po vama ?   

Pa moze se peci kada padne na 0,a moze se i malo sacekati ali nemoj da diras klobuk,jer ako se on prevrne mora se peci odmah.On sluzi kao neki cep.

sale  :thumb:   danas sam merio opet  i od jučerašnjih  10,5%  šećera danas je  širomer potonuo skroz zadnja skala mu je 6%  mada ima još mesta gore al nije obeleženo moram baš izmeriti  da vidim dali je do vrha onda 0 kad potone , ali i dalje radi  samo tako  i kad mešam topla je i samo peni  ...
  Pa nebi ni dirao  kad se završi vrenje  posle nebi mešao nema potrebe , al hvala na odgovoru za ov da služi kao čep .

Jedno pitanje (koje mozda vise lezi na temi za rakiju) ali valjda ima neko ko to zna ovde
Istocio sam (ko sto rekoh u gornjim postovima) siru koja sad lepo vri u staklenom balonu (izlazi CO2 kroz crevce u sud sa vodom) e sad sta da radim sa kominoim koja je ostala u buretu. Kominu nisam presovao, sto je isteklo samo isteklo je pa sam ubacio od oka malo tople vode u nju i malo vinobrana i zatvorio. Dali sam trebo zatvoriti kominu (hteo bih da pecem rakiju ) i dasli je treba potapati kao sto sam potapo kljuk dok je vrela sira???

Vodu što si nalio, dobro je; ako je bila suviše topla nije dobro. Trebao si malo da ubaciš šećer, da bi dobio malo kvalitetniju i jaču komovicu. Ako se to dešavalo skoro, nije ni sad kasno; međutim ako je vrenje davno završeno kasno je. Pomiriši kako izgleda na mirisu, dali se neoseća na sirće?

Komina jos uvek susti, voda je bila mlaka dodata je pre 3 dana, stavio sam i nesto malo manje od 10 gr vinobrana, kad se otvori ima veoma jak miris na alkohol, nekad cak i oci zasuze od mirisa, grozdje je bilo hamburg 100 kgr i prokupac 50 kgr, peteljke su bile izvadjene pre muljanja.
Ne znam dali da otvaram s vremena na vreme bure i kada mogu poceti da pecem rakiju dali odma kad zavrsi vrenje (kad se utisa) ilitreba proci jos koji dan. Cito sam negde da pre ubacivanja secera trebba ga otopiti u siri na visoj temperaturi da se razlozi. Dali je to istina?

Istina je, ako dodas kristale u kominu kvasci nece moci da ih iskoriste... Zbog toga se secer mora rastvoriti u manjoj kolicini sire kada popravljas sadrzaj secera kod proizvodnje vina. U tvom slucaju je dovoljno da ga rastvoris u vodi posto se radi o komovici...

evo mog iskustva i prakse
kada grozdje prevri, vino samo otocim i nista ne cedim. svu kominu sakupim i posle para dana nosim na pecenje rakije. ne dodajem ni vodu ni secer, tek kada nalivam kazan ja dolijem vode. od 1400kg grozdja imam 800l vina i 80l komovice od 55 stepeni.

covek koji mi je pekao rakiju se krstio kad sam mu objasnio postupak ali je posle pruzio ruku

Нема ту ништа чудно.
Шта више, чини ми се да имате негде чак и губитке.

nije cudno meni nego kazandziji, a sto se tice gubitaka - idem na kvalitet

Ako ides nas kvalitet, onda nemoj otakati vino.

Onda bi to bila lozovaca a ovo je tema o komovici koja podrazumeva otakanje vina. Lozovaca je sigurno kvalitetnija ali strashni voli vino ;)
Alambik, koliko je po tebi trebao dobiti rakije? Meni se ne cini da ima gubitke, naprotiv...

idem na kvalitet vina a rakija je sporedan proizvod, cisto za masiranje a nesto mogu i da prodam  :lol:

Па ево овако:
1400 x 0.20 = 280 кг шећера у грожђу, па онда 280 x 0.6 = 168 литара чистог алкхола

800 литара вина x 12% алкохола = 96 литара алкохола
 80 литара ракије x 55% алкохола = 44 litre alkohola

Укупно алкохола у вину и ракији: 96+44=140 литара
Негде се изгубило скоро 30 литара шпирита.

Naravno, Alampik ovde govori o idealnim uslovima, ali ako "teoretski" koeficijenat 0,6 zamenimu  koeficijentom iz prakse 0,555 i uzmemo u obzir izdvajanje prvenca i patoke onda je količina dobijenih "finalnih proizvoda" u potpunosti logična i očekivana.

Mislim da patoka ne bi trebala da utice na tu matematiku.Ako je dobijena rakija od 55%,patoka je odbacena ali je umesto nje dosla demineralizovana voda?

Sale, reč je o količini etil alkohola koji je izgubljen odvajanjem  patoke, tako da svakako utiče na prethodnu računicu gubitaka u odnosu na teoretski moguću količinu shpirita misli se na cifru 168 litraistog alkohola (nije reč o količini loze te se dopuna destilovanom vodom ne može uzeti  u obzir).

Evo i moje kalkulacije ali samo što se tiče ostatka komine od 600kilograma. 600 kilograma komine nije isto što i šesto litara vina. Hoću da kažem da u 600 kilograma komine ima mnogo manje alkohola nego u šesto litara tečnosti, zaboravili ste da ukalkulešete čvrstu masu koja nesadrži alkohol, bar ne onoliko koliko sadrži tečnost. Pa zbog toga mislim da nema gubitaka sem zanemarljivi kalo fermentacije i destilacije!

amin  :thumb:

dali neko zna kako se razblazuje vino.ove godine je za mene prejako,a cuo sam da moze i da se razblazi.

Tema je "komovica" a onda goran postavi ovo pitanje


Pa dajte ljudi, makar se potrudite da pronadjete odgovarajucu temu za pitanje, ne mogu vise da prebacujem postove i prekrajam teme! Svima je u interesu da forum ostane pregledan a to se ne moze odrzati postavljanjem pitanja u totalno pogresnim temama...
Svaki odgovor na gore postavljeno pitanje u ovoj temi cu obrisati a gorana i sveostale molim da ubuduce obrate paznju u kojim temama postavlaju pitanje!

Imam pitanje u vezi komovice. Nabavili smo cips M+, tj jace nagoreli i hteli bi da ubacmo u rakiju. Da li neko zna koliko se sipa na npr 10 litara i koliko se drzi. I jos nesto, interesuje me kako se to moze staviti, da li u neku gazu, pa u rakiju ili direktno u rakiju po vrhu pa se kasnije procedi ako ima potrebe. Hvala.

2 grama po litru drzis oko mesec dana sve padne na dno i samo u zapnjem litru ces imati talog

pozdrav svim forumasima, interesuje me da li neko zna i da li je moguce saharozu (kristalni secer) pretvoriti u fruktozu, odnosno vocni secer, jer kazu najbolje dodati u kominu vocni secer-normalno pre vrenja i koliko treba da se doda secer a da se ne pretera. cuo sam da se 10kg kristalnog secera rastvori u 10 litara vrele vode pa se doda 2 decilitra vinskog sirceta (treba ocekivati burnu reakciju), kad se smlaci doda se u kominu- to ja kazu za 100 kg komine  ???
a pecenje komovice opet kazu treba ovako: 1% prvenca skloniti, (1% od zapremine kazana), onda se izvlaci srce rakije (kvalitet) do max 38 stepeni iz lule, tad se sklanja sud sa dobijenom rakijom i to je prva klasa- pece se i dalje dok ima alkohol iz lule-ovo se radi na prepek. da li neko o ovome ima nesto da kaze- ispravno-neispravno, dobro, lose i td :-[

Pozdrav i tebi tabako, vidim da ti je ovo prva poruka na ovom forumu pa ću biti slobodan da ti dam jedan krajnje dobronamjeran savjet. Na podforumu "Žestoka alkoholna pića" se već nalaze odgovori na postavljena pitanja, pa bi mogao da kreneš redom i pored odgovora na njih naći ćeš još mnogo toga zanimljivog.

P.S. Ne mogu da odolim a da ne iskažem, da vrhunac odgovora ne leži u kako nego u zašto.

bistrice, hvala lepo, pozdrav

Sirce nikako u kominu!!!Borimo se svim silama protiv sircetnih bakterija.

Ove godine, nakon što mi je umro otac, sam prvi put pekao rakiju.
Bijelo grožđe nakon muljanja prešam isti dan. Isprešani kom stavljam u otvorenu kacu, dodam nešto vode i šečera te ostavim da vri,
Crno grožđe ostavljam da stoji na komu 5-6 dana, a onda ga prešam. Nakon toga ga dodam na ranije isprešani bijeli kom.
Nakon što je taj ukupna kom prestao vreti, ispekao sam rakiju, ali - bila je kisela. Prinašao sam kalcije-nešto koji se umješa u rakiju i skine kiselost. Nakon toga sam prepekao rakiju. Prepečena rakija više nije kisela i meni, koji inaće ne pijem rakiju djeluje sasvim OK.

Zanima me sljedeće:
da li bi se moglo na kom, odmah nakon prešanja, stavljanja u kacu i dodavanja vode i šećera, na vrh staviti plastična folija čiji krajevi su uzdignuti, a na nju pijesak. Na taj način bi se komina potisnula u tekučinu, ne bi se dozvolio pristup zraku, a CO2 bi mogao izlatiti iz posude.

Što mislite o toj ideji?

Franjo, koliko sam razumeo, kod tebe nije problem postupka kod prerade grožđa u smislu redosleda radnji, već je problem da sudovi u kojima čuvaš kom nisu dobro oprani pa dođe do zaraze sirćetnim bakterijama i kom ti se delimično ukiseli. Možda pri preradi ne vršiš preventivno sumporisanje pa je i to jedan od uzroka kišeljenja. Pošto je sada sezona prošla, kad se tiče prerade grožđa, pogledaj pažljivo pisanja na ovom forumu a u vezi održavanja sudova, pripreme  i sumporisanja.

Zar kod komovice ne važi pravilo, kao kod svih drugih destilata, da se kod prerade grožđa ne smije vršiti sumporenje.

Ja dosada nisam čuo za to pravilo, ili ako sam i čuo da ga neko pominje, svi ga primenjuju, ali u smislu sumporisanja. Tako da neprimenjivanjem sumporisanja najčešće dobijen rezultat je loša prevrela komina, a neretko i sa visokim procentom isparljive kiseline. Normalnim doziranjem sumpora u grožđe pri muljanju obezbeđujemo pravilan rad kvasaca i eliminišemo pojavu sirćetne kiseline.

Bijeli mošt nakon prešanja sumporim, nakon 2-3 dana, kada se izbistrilo, pretačem pa dodajem kvasce i hranu za kvasce za vrenje. Sve to radim u drvenim bačvama u kojima mi stoji vino do 4-5 mjeseca, tj. kad vrijeme postane toplije, a nakon toga ga pretačem u inox posude. Do pretoka u inox vino pretačem (računajući i prvi pretok nakon bistrenja) 3 puta i četvrti put u inox. Nakon što ga pretočim u inox, više ga ne pretačem. Pri svakom pretoku ga sumporim. Do duše, imam ga taman da izdrži do sljedeće berbe :)
S vinom nemam problema.
Bijeli kom, koji sam ostavi za rakiju nisam suporio...

Crni kom sumporim budući da ga ostavljam nesprešanog 5-6 dana, a nakon prešanja, mošt sumporim (započelo vrenje ili ne). Sumporenje (obično) prekine vrenje, tako da nakon otakanja dodajem kvasce kao i za bijelo. Ostala obrada je ista kao i bijelog vina.

Niste mi odgovorili što mislite o ideji da na kom stavim foliju i pijesak?

Franjo!
Konzerviranje kljuka za lozu ili komovicu možeš uraditi na više načina, ako neplaniraš destilaciju neposredno posle završetka kompletne fermentacije.
Jedan od načina je i postavljanje folije i peska preko nje, ali tek akda se završi fermentacija. Po meni je najbolji način da se sačuva kom do destilacije taj što se posle završetka fermentacije, drvenom lopatom poravna i uglača površina isplivalog koma, normalno koliko to materijal dozvoljava, pa se onda po takvo porvnatoj površini pospe 3-4 kesice vinobrana i onda se sud pokrije pvc folijom i dobro uveše da nedolazi u dodir sa vazduhom. Na ovaj način se može čuvati kom i do 4 meseca, ali će imati za posledicu povećanu količinu tanina, koji će se delimično neutralisati pri destilaciji ako se u svaki kazan pri punjenju ubaci i 10 grama želatina rastvorenog u 1 litar vrele vode. Sve je ostalo uobičajeno.

Коминуч једноставно, треба одмах дестилисати кад је завршило врење.
Да се то не би одмах радило мора се имати јако јак разлог!
Шта је ваш разлог, Фрањо, да не дестилишете одмах?

eh, čirlica... nikad ju nisam dobro znao, a i što sam znao, u 15 godina se zaboravilo...

Nako vrenja koma ne čekam, odmah sam pekao rakiju. Ipak je kom bio kisel (a i rakija).
Predpostavljam da prije nego sam cri kom prebacio na ostatak koma za rakiju, nisam skinu dovoljno gornjeg sloja (škrtica plaća dva puta).
Zato sam mislio, na crni kom koji stoji 5-6 dana, kao i na kom koji je za rakiju, staviti foliju i pijesak da spriječim kiseljenje gornjeg sloja. Na taj način bi kom vrio bez dotoka zraka, kom bi bio cijelo vrijeme potopljen, a CO2 bi imao kuda izaći. Mislim da ću to sljedeći put iskušati, osim ako tko zna razlog zašto ne.

Napravi od dasaka "poklopac" koji je po precniku malo manji od otvora kace pa na nega stavi kamenje ili ga fiksiraj sa 2 ukrstene daske. Ovo sa daskama je bolje, ranije mi se desavalo da kamenje pretegne na jednu stranu pa se izvrne. Daske ucvrstis sa 8 sarafa za obod kace i nema mrdanja ;)

Да, док је врење активно, а чврсти делови потопљени, шанса за инфекцију сирћетном киселином је мала. Практично никаква (под условом да је посуђе чисто и да се унесе активан селектован квасац). Дакле, у том случају не мора се врети без приступа ваздуха па може ово што диода каже. То служи само да се чврсти делове комине потопе.
Свеједно је корисно имати поклопац против прашине. То не мора бити херметички поклопац али нека штити комину од прљања од прашине која лети ваздухом.
Ако пак желите врење извести потпуно без присуства вањског ваздуха онда мора бити херметички затворено. Ја не знам да ли ће то успети фолијом.

Постоји, наравно, и трећи начин, а то је традиционални. Код њега се комина меша докле је год у фази бурног врења. Потом се престане са мешањем и пусти се да се направи кровина. Ова кровина прокисне али она у ствари чува комину од даљње инфекције. Једино што је у том случају потребно је да се пре дестилације скине кровина до здравог кома.

Teško mi je miješati kominu svaki dan (pogotovo nekoliko puta) jer je sve skupa u vikendici. Mogao bih eventulano jednom dnevno... Mislim da mi je osnovni problem što spajam kom od crnog grožđa sa onim od bijelog, tako da se sve skupa izmješa nakon 5-6 dana kada je vrenje već započelo, a vjerojatno u dijelu koma i octeno vrenje. Možda octeno vrenje u samom početku procesa spriječim sa poklopcem.
Nije loša ideja staviti daske na kom, pa onda foliju i pijesak, ne kamen, jer pijesak ravnomjerije pritiska. Jednom davno sam pokušao samo sa daskama i kamenom (htio sam da mi crni kom bude cijelo vrijeme potopljen da bih dobio jaču boju), ali mi je kamen završio u komu, a daske sam mogao i ukloniti.

Još nešto, ne baš vezano uz pečenje komovice:
Tokom godina se nakupilo komovice (cca 70 litara), imam hrastovu bačvu u kojoj je ranije bilo vino i koju mi je bačvar očistio, popravio i uklonio vrata. Želja mi je napraviti vinjak. Čitao sam negdje da je osonova stvar odležavanje rakije u bačvi nekoliko godina, ali i dodavanje bonifikatora (ili tako nekako) koji treba kupiti.
Kako napraviti vinjak, a bez dodavanja tih kupovnih stvarčica? Možda neke trave ili što?
Otvoriti novi topic?

Vec postoji tema, evo ti link

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,483.0.html

hvala dioda, u međuvremenu sam ga našao i postavio pitanje.

 Da li je uobicajeno da se od ispresovanog kljuka(dusu sam mu izvadio) sa 4% secera dobije rakija koja uopste ne lici na komovicu, vec je prava loza po ukusu(kolege hercegovci i crnogorci mi nisu verovali da je komovica, pa me to nateralo da postavim ovo pitanje).Ako nije uobicajeno podelio bih iskustvo sa forumasima. 

Zanima me okvirna cijena cijena kile koma da se znam orijentirati jer mislim kupiti 2 tone za peči ovu zimu, molim za pomoč

ev saznao sam okvirnu cijenu i sve ostalo čitao sam gore način konzervacije dali ima neko još neko kakav savijet

nadalje, mislim peči rakiju na način koji sam u drugim temama pročitao a daj način je 1-2 kazan na kazan sa eventualno dio prvenca i dio patoke bliže srcu da idu u treči tj. prvi kazan. imam ču kom od muškata ali crno grožđe.

vjerojatno trebam staviti kvasce buduči da je vrio samo 5-6 dana, svaki savijet je dobro došao i da zanima me do koliko bi trebao uzimati rakiju kod drugog kazana u kojem je dio rakije iz prvo -do koje jačine?

evo opet mene u nedostatku odgovora čitao sam prijašnje postove, pa me zanima što bi se desilo da kljuk tojest drop pokrijem sa najlonom i stavim gore pijesak dok još nije provrio jer vadim ga iz vina nakon 5 dana fermentacije.
imam par pitanja:
dali da dodajem kvasce u drop za nastavak fermentacije-grožđe je muškat
i koliko bi mogla biti fermentacija dužina iste , znam da je dosta opće pitanje ali neki prosijek

Drop ili kljuk nemoj da pokrivas peskom. Na ukupnu količinu dropa dodaj ‚1/3 vode i na tu količinu vode dodaj 20% šećera, Primer: imaš 100kg dropa, dodaj 0oko 33 litara vode i oko 6,5 kg šećera, normalno prvo šećer rastvori u toj istoj vodi. Ako si dobro ocedio drop onda možeš duplirati količinu vode da nebi ostalo suvo ali nemoj povećavati količinu šećera. To uradi odmah posle odvajanja samotoka i nije ti potrebno da dodaješ kvasce, ali obavezno dodaj vinobran 10gr/100kgdropa i poveži sud sa PVC folijom.

odlično hvala na savijetu

tj. još mala sitnica mislio sam staviti najlon pa na njega pijesak da izgura zrak dali bi šta pokvario time

Usporio bi fermentaciju, pa bi kvasci veliki deo odradili u anaerobnim uslovima i dosta sporije što to tebi nije potrebno.

Evo napravio sam kako mi je peca reko sa manje šečera.

ali probao sam staviti samo rastopljeni šečer i malo vode u isprešan drop i pustio da sve to fermentira pod težinom. dobio sam nabijeni drop na način da sam pokrio najlonom i najlon prekrio pijeskom, peca kaže da  ču usporiti fermetaciu a dali ču time išta dobiti?

http://www.4shared.com/video/QQgz3fGx/vatra.html
ispekao i ja kojih 100 injak lit komovice
(kliknite link za video obavezno pogledati) :o :scr: :thumb:

 ;D

Mislio sam da ovo rade samo u cirkusu 8:)

Jaka, nema šta! :thumb:

Pozdrav forumasima. Dala sam komovicu na analizu,generalno odgovara,ali se  ne snalazim sa dobijenim rezultatima  jer nisu date uporedne vrednosti. Da li mi neko moze reci koje su okvirne vrednosti za,ukupan ekstrakt, ukupne kiseline,estre,ukupne aldehide,metanol,vise alkohole, furfurol i ukupan  sumpor dioksid.Gde bih mogla da procitam nesto o tome

http://www.tehnologijahrane.com/standardi/pravilnici-za-tehnologiju-alkoholnih-pica/pravilnik-o-kvalitetu-i-drugim-zahtevima-za-alkoholna-pica

pogledaj ovaj link ako će ti što pomoći

znam sa sigurnošću da metanol nebi nikako smijo biti preko 1000 mg/l i vjerojatno viši alkoholi nebi smijeli preko 5000 ali nisma siguran,  za aldehide se vrijednost kreće oko 700mg/L

stavi tvoje rezultate da usporedim sa mojima -a ako nije problem sortu grožđa i način pečenja

Prvi link, za okvirne vrijednosti (zakonom propisane), uz napomenu da ne postoji jednostavna  korelacija između količine bilo koje grupe aromatskih jedinjenja i kvaliteta rakije. Uvažavajući različitost sorti grožđa može se samo govoriti o minimalnim i maksimalnim veličinama svake grupe jedinjenja. Neko pojedinačno jedinjenje je sasvim druga priča. 
http://www.vinopedia.hr/wiki/index.php?title=komovica
Drugi link, da se na primjeru vinjaka od različiti sorti grožđa vide okvirne relacije i nivo odstupanja aromatskih jedinjenja.
http://www.ftb.com.hr/40/40-227.pdf
Treći link je u stvari izuzetno dobra studija o komovici, u kojoj se može naći i mnogo više nego što je pitano.
http://paduaresearch.cab.unipd.it/1929/1/TESI_PanighelA.pdf

zahvaljujem. U medjuvremenu sam pronasla tu tabelu na forumu.
  Od grozdja  najvise ima  frankovke ,rajnskog i talijanskog rizlinga,nesto  smederevke i belog burgundca. Nakon izdvajanja vina u kominu dodajem kvasac idobro sabijem tj izgazim. Sabijanje  cesce ponavljam dok je burna fermentacija a kad je vrenje zavrseno pecem tako sto  u kazan dodam vodu do potrebne gustine. To sto dobijem sipam u sledeci, obicno treba jos vode da se doda,  ali to    ne ponavljam u nedogled jer kasnije  radim klasicni prepek uz izdvajanje prvenca, srca i patoke. Ponekad , ako mi komina nije  tako suva posle treceg kazana  odvajam deo koji je dobar za pice,ali to vrlo retko cinim,jer sam ubedjena da jeposle prepeka bolja. Nakon odlezavanja  razblazujem je destilovanom vodom na jacinu od 47-50.
etanol 64.94   ukupne kiseline 212.4 mg/l   estri 1722.39mg/l a.a.    ukupni aldehidi 1910.7 mg/l a.a. metanol 4.37g/la.a.  visih alkoholi 3973 mg/la.a.  furfurol 8.88 mg/la.a.  ukupan SO2  7.81 mg/l.   Da bi uporedili sa svojim rezultatima trebalo bi da ih  preracunate. kad dodje vreme razblazicu prema tabeli a okvirno 2.5 prema1.
 

Tek ucim  da koristim kompjuter i neznam da li ima neka mogucnost da se dodje do prevoda tih tekstova ,jer sam ja generacija koja je u skolama ucila samo ruski jezik a i njega ne znam. U svakom slucaju zahvaljujem na dobroj volji .a ako znate neke sajtove  na SRPSKOM  vezane za teme proizvodnje vina i rakije ,rado bi ih procitala.

Probajte sa http://translate.google.com/
Prevodi su tipa "Ja tarzan ti Dzejn" ali mogu posluziti...
Sto se tice domacih sajtova izbor je mali, trudimo se da od ovog foruma napravimo solidni bazu znanja i cini mi se da smo na dobrom putu...

Nema potrebe da se išta preračunava, u oba slučaja mjerne jedinice su iste, i iskazane su u odnosu na litru apsolutnog (100%-tnog) alkohola. Koliko god razblaživali rakiju količina iskazana ovakvom mjernom jedinicom ostaje ista, tako da su podatci iz analize vaše dvije rakije uporedivi bez obzira što one nemaju istu alkoholnu snagu. Upravo iz tog razloga se i upotrebljava ovakva mjerna jedinica.

Drago mi je sto ste primetili gresku i ispravili. Niisam znala sta znaci ta merna  jedinica,a tako je jednostavno i logicno.

Pozdravljam sve ucesnike foruma. nov sam ovde i sa velikim interesovanjem citam sva pitanja i odgovore. I jedni i drugi su veoma poucni za nekog kao sto saj - bez iskustva.
Moje pitanje je : Dali je aroma rakije dobijena prvim pecenjem bolja i kvalitetnija od one kada se izvrsi prepek?

prije par mijeseci sam na temi o aromatskim komponentama pitao za mišljenje o komovici te bistrica mi je dao savijet da ponovno prepečem i nakon što sam to uradio ponovno sam odneso na analizu rakiju i evo rezultata:
ukupna kiselost  95 sve je mg/l       
viši alkoholi 3407,75
aldehidi  1252,41
etil acetat 241
metanol g/hl aa  226,10
ukupne hlapive tvari 499,66 g/hl
ovo su rezultati stare analize:
ukupna kiselost kao octena mg/l aa 162,0
viši alkoholi mg/l aa 3118,32
aldehidi  mg/l aa2980,61
etil acetat mg/l aa 747,74
metanol g/hl aa  322,24
ukupne hlapive tvari g/hl aa 700,87

postupak je bio sljedeći sa kišnicom sam razrijedio destilat na oko 30 posto alkohola i prešo na destilaciu. Od 40 litara destilata od 68% alkohola plus voda  kojom sam razrijedio destilat za dobiti 30% alkohola prilikom pečenja odvojio sam prve dvije i pol litre rakije i hvatao sam do nekih 50%.
Viši alkoholi su mi se i povećali a odvojio sam dosta repa rakije kako bi se reklo. Dali to dokazuje bistricinu tezu o alkoholima i izotropnim smijesama?-pitam
I da sada je rakija puno mekša i bolja za piće.

He,he. Bravo lovranski. Ovo prvo je zbog pitanja koje si postavio, a ovo drugo za upornost, istrajnost i cilj do koga ćeš sigurno doći.

mislio sam da nemam čistu tekućinu već krući masulj pa dali to smeta za mijerenje a kod komovice nema puno tekućine pa kako onda sa kiselosti

Masulj bi trebao biti dovoljno tečan, što masulj od grožđa sigurno jeste, da obezibjedi situaciju da ti ova dodana kiselina bude ravnomjerno raspoređena po cijeloj zapremini. U svakom slučaju kod dodavanja je potrebno uraditi miješanje po cijeloj zapremini. Najbolje je uzeti nekih 10-ak litara najrjeđeg dijela tog masulja i prvo u njega usuti razblaženu kiselinu i tek onda svu tu količinu, polako uz miješanje sipati u masulj.

Izvini, naknadno sam primijetio i ovu riječ, komovica. Ako je trop baš previše suh onda za namještanje pH nemam rješenja.

Na luli ili u dzbanetu?

Iz ostatka texta logicno mi je da je na luli, nego cisto da razjasnimo. (Ako je na luli, koliko je tad bilo u dzbanetu?)

zadnjih pola litre sve skupa je bilo 50% alkohola jer nemam produžetak za točnije mjerenje

Mučime jedna stvar kod komovice budući da imam kotao sa rešetkom na dnu uvijek stavljam na dno ili đibre ili vode ovisi što imam. Čitajuči na forumu pročitao sm da voda ne utiječe dobro na rakiju s čime se i slažem ali nema drugog načina tako da sam smanjio količinu na minimalno. Dali sa dodatkom vode se diže i temperatura ključanja pretpostavljam da da. Nadam se da ču nabaviti drop puno vlažniji ove godine a u budućnosti i kazan sa miješalicom. Pa da to napravim bez rešetka ali predpostavljam da nije jednostavno zbog gustoće sirovine za destilaciju. Ako ko ima kakav savijet dobro bi mi došao.

Od iskusnijih ljudi sam čuo da nebi trebao loviti (govorim za komovicu isključivo) ispod 10 pa čak i 25 posto alkohola jer da ima jako štetnih stvari nasuprot dobrima što mi je i bolje jer mi olakšava čišćenje od patočnih ulja ali dali je i efikasno.

Da, tačno je da se razblaživanjem kljuka vodom utiče na kvalitet rakije, u negativnom smislu. Jer bi time, bez drugih intervencija, dobili suviše slabu meku rakiju, Posljedično bi onda dobili više patoke u drugoj destilaciji-prepeku. Druga destilacija bi nam se odvijala pod lošijim uslovima i bilo  bi u manjoj mjeri omogućeno čistije rezanje frakcija. Isto tak je tačno da se meka rakija (prva destilacija), ako se baš ne mora, ne bi trebala hvatati ispod 25 stepeni (u prihvatnoj posudi).
Rješenje je ispletena korpa od bakarne žice i stavljena u kazan da se u nju sipa kljuk pri punjenju kazana, normalno da ona ne treba da dodiruje dno kazana i njegove bočne stranice. Drugo rješenje je sipanje razblažene meke rakije, tako da ti ukupan procenat alkoholne snage svega što se nalazi u kazanu ne pređe 9 do 10% vol. a.a..

Ako je jacina svega sto je u kazanu izmedju 9 i 10% alkohola, onda nema sanse da meka rakija ima svega 25% alkohola u prihvatnoj posudi, nego dosta vise. Ipak je komina od 9-10% ohoho jaka.

Meni se ipak pre cini da je Lovranski pitao da li da prekine sa hvatanjem meke rakije kad jacina NA LULI padne na 10 ili 25% alkohola.

Moje iskustvo govori da ako je (1) komina u startu jacine 10% alkohola i (2) prekine se sa hvatanjem kad je na luli 20% alkohola, rezultat ce biti meka rakkija od oko 45% alkohola.

Doduse, nikad ne pecem komovicu, vec lozovacu kod koje jacina komine i jeste tolika, kod komovice bi morala biti znatno slabija (ako nije secerusa).

Da pitao sam na luli krivo sam se izrazio.

Čitajuči forum naišao sam na detalj koji sam zaboravio, znao sam da nema sumpora sa destilaciom ali:

budući da sam jako zadovoljan sa komovicom koju sam zadnju ispeko i peko sam je tri puta htio bi da popravim i ovu drugu šta mi je ostala i skojom nisam zadovoljan. nju nisam nosio na analizu ali mislim da nisu aldehidi onako visoki jer nema travnas okus no nisam zadovoljan njenim okusom malo je još teška nema finoće pa bi je htio prepeći. tu dolazim do nedoumice budući da mi je drop dobio po sunpor vodiku ja sam to prije destilacije u velikoj mjeri umanjio ali sada čitam da destilacija pospiješuje merkaptane i druge spojeve pa me srah da nebi zezno 50 litara. do sada miris je uredu nije neke velike kvalitete ali nije da smrdi na neka sunporna jedinjenja pa što mi preporučite? (osiječan se dužan nešto konstruktivno napisati a ne samo pitati ali još nisam ni blizu znanju a ni iskustvu da mogu previše pomoči)

Ako ne osjetiš onaj karakterističan miris H2S onda se merkaptana ne trebaš ni bojati. On nastaje destilacijom zbog reakcije H2S i etanola, ali se čistim bakarnim površinama kazana u velikoj mjeri smanjuje njegova količina. 
Bilo kakav savjet u ovoj situaciji je jako nezahvalan jer toliko toga može da bude u pitanju, pogotovo zbog različitih problema od starta i načina na koji si ih rješavao.

Molio bih za savet oko Komovice. Od 640kg grozdja, mesanog, sam otocio 300l vina, u kacu sam dodao 120l vode i 8kg secera. Proslo je do danas 10 dana. Povremeno mesam kominu da potopim suve bobice, vrenje jos uvek traje. Pitanje je dali je greska sto mesam? Dali sam dodao dobru kolicinu secera? I da li da dodam neku kolicinu meda i kog? Mislim da bi med dao neku specificnu aromu. Molim za savet i misljenje? Procitao sam sve postove i shvatio sustinu ali mi kod komovice smeta specifican miris, ukus je ok. Moze li se uopste aromatizovati rakija za vreme ili posle destilacije? Hvala!

Sta treba da uradim,kad izvadim vino,koliko vode i secera treba da sipam na 80 kg komina ???
za tri dana izvlacim vino,sorte vranac. sta treba da se sipa u vino ???

Moja preporuka je bez šećera i vode i dupla destilacija bit će manje rakije veće kvalitete. a ako dodaješ šećer nemoj više od max. 3kg i pusti da isfermetira ali moja preporuka je bez šećera i vode. na dno kazana da ne zagorijeva rešetka i kao što je bistrica savjetovao barem 10% alkohola u tećnosti ispod koma ili sa vinom bi moglo bi biti ok.

Grappa
Kako se pravi Grappa? To je meni bilo veliko pitanje koje mi i sad nije bas jasno. Citao sam po internetu da je Grappa rakija "otpadnog materijala"vinarije i da se pravi od izpresovanog koma, gde ostaju samo ljuspice /kozice od  grozdja. Kako mozes dobiti destilat od suvog materijala i pri tome dobiti nesto kako sto je Grappa Nonino? Dali oni dodaju vodu,seker, meku rakiju.... ili to ima veze sa nacinom destilacije.
Trazio sam po youtube i video sam kako gnjece presuseni  kom od grozdja u jedan vid zicane korpice i stavljaju ga u kazan koji su vise licile na “ekspres lonca” nego na klasican alambik/kazan za rakiju.
Koja je tajna ovog nacina destilacije i dali se moze izvesti ovakva  destilacija i u nasim kazanima?

Geappa je klasična komovica, ali u talijanskoj varijanti rađena u strogo određenom tehnološkom postupku. Tačno je da talijani već dugi niz godina eksperimentišu sa raznim načinima destilacije kako bi prisustvo aromatskih jedinjenja u komovici  bilo što veće. U praksi se radi dosta toga: modifikacije kazana za destilaciju eteričnih ulja, vakum destilacija, kazan sa dvostrukim plaštom i rektifikaciona kolona. Međutim, čak je i za kazan sa vakum destilacijom (sniženje pritiska koji snižava tačku ključanja) utvrđeno da daje destilat siromašniji aromatskim jedinjenjima. Tako da klasika ostaje nezamjenjiva ali se moraju uzeti u obzir ograničenja koja pravi ovako fermentisani materijal. Kada se pogleda hemijski sastav grožđa, a pogotovo njegove pokožice, onda je jasno da ovakav ostatak od prešanja vina u sebi sadrži 6-8% šećera, 10-20% celuloze 50-70% vode 1-2% organskih kiselina i jako mnogo prirodnih sortnih aroma grožđa, što nam i određuje daljnji postupak u fazama prerade.
I ovdje važi pravilo da se ne smije raditi sumporenje i dodavanje šećera jer bi to bilo štetno po kvalitet i aromatičnost takve rakije.

Sa nekim prostijim obrazloženjima koji pobliže objašnjavaju razloge pokušat ću sa onim što smatram najboljim rješenjem.
Bijele muškatne sorte grožđa kako bi dominirala ona primarna aroma terpena, noriziprenoida… Za njih je karakteristično da se ogromnim dijelom nalaze u pokožici pa se iz tog razloga u vinarstvu i radi hladna maceracija kako bi se dobili u vinu, a na drugoj strani minimizirala ekstrakcija fenola (tanina i bojenih materija) za koje je potrebna viša temperatura.
Trop od grožđa kod kojeg nije rađeno sumporenje prije prešanja, jer svaka količina slobodnog SO2 preko 7-8mg/l, i vezanog preko 15mg/l negativno utiče na aromu jer bi sa klasičnim kazanom njegov prelazak u destilat bio na nivou 60-70% pa čak i sa  rektifikacionom kolonom od 40-50%, da i ne spominjemo povećano stvaranje aldehida koje se u komovici ne može izbjeći i bez sumporenja.
Fermentacija odmah nakon prešanja kako se ne bi dozvolila oksidacija i aktivnost bakterija i drugih mikroorganizama.
Namještanje kiselosti (pH) i dodavanje tečnosti u vidu 15%-tne meke rakije ili komovice, zapremina negdje oko 20% u odnosu na trop-preševinu, kako bi se dobila startna alkoholna smjesa od 3%.
Stavljanje na fermentaciju dobro sabijenog tropa, ako postoji mogućnost i pritisak na površinu preko koje se prelije ova tečnost.
Selekcionirani kvasci bi ovdje bili nezaobilazni.
Temperatura strogo anaerobnog vrenja na 18-20 stepeni, kako bi vrenje bilo završeno za nekih 10-ak dana, zbog opasnosti od štetne ekstrakcije iz sjemenki grožđa.
Destilacija odmah nakon završene fermentacije.
Kako se radi o izrazito gustom materijalu rešetka na kazanu ili još bolje ova košara od mreže koju pominješ, tako da trop bude udaljen od dna i bočnih stranica kazana. Prije stavljanja tropa u kazan sipa se tečnost na njegovo dno u vidu alkoholnog rastvora (razblažena meka rakija ili komovica na 8-9%) u dovoljnoj količini da ne dođe do zagorijevanja, a u zavisnosti od isprešanosti tropa.  
Standardna destilacija hvatanjem rakije jačine 65-72%, ako je prethodno sve urađeno kako je navedeno. Ako nije bilo komovice za dosipanje u fermentaciju nego je to sve rađeno samo vodom, onda bi u drugoj destilaciji nakon hvatanja iste snage rakije, „patoka“ uhvaćena nakon ovog visokog reza pa sve do nekih 20-30% jačine na luli (u zavisnosti od količine sirćetne kiseline) morala na recikliranje ponovno u drugu destilaciju, jer se na nižoj polaznoj snazi meke rakije mnogi od ovih primarnih sortnih aroma nađu u dosta visokim koncentracijama i u ovom dijelu destilata.  

Svaka cast!
Ovo je ponovo bas odgovor kako iz beztrzajnog topa(na makedonski:” topceto ni da mrdne”)  ;D,kratko-jasno/brzo- efikasno!
Ovde govorimo od presovan nefermentisanog tropa koga vadimo posle nekoliko dnevne ili casovne maceracije iz belog vina -za vrsenje njegove kontrolirane i anaerobne fermentacije i obavljanje destilacije.Dali sve to mozemo i da uradimo posle izvrsene fermentacije kompletnog koma,pa se onda uradi presanje fermentiranog tropa i taj trop uzmemo za destilaciju(na sta se treba paziti kod takvog tropa?).Jer ima vinarije koji ne vade trop dok ne zavrsi fermentacija pa ga posle pretakaju,presuju,filtriraju....i na kraju jeftino prodaju ili cak i bacaju.
Tu se kod mene pojavila dobra ideja za ovu vrstu destilacije. Cuo sam da taljani vrse neku destilaciju tog suhog tropa vodenom parom i tako izvlace ono “potrebno” iz njega.Dali je to uistini tako ili opet neka marketing fora?

Ovdje misliš na komovicu od tropa vranca. Nema ništa posebno drugačije u postupku, sve isto. Jedino krajnji rezultat nije isti, jer vranac je neutralna sorta kada je u pitanju ovaj muškatni profil arome kod grappe.
Mislim da se pojavila i kod @lovranskog, pa vjerujem da će napisati nešto iz svojih iskustava kada su u pitanju komovice u zavisnosti od sorte, i tropa kao ostatka od pravljenja bijelog i crvenog vina. Moje mišljenje znaš, uostalom takvu komovicu si pio i pravio, pa je uporedi sa grappom od muškatnog grožđa.
Nije marketing nego je stvarno tako. Ali kao obično nije to cijela istina. U pitanju su ogromne firme kojima komovica dođe kao proizvod iskorištenja otpadnog materijala. Isto kao što se u šećeranama proizvodi etilni alkohol i alkoholno sirče. Fermentacija kod ovoga što spominješ radi se naizgled isto kao silaža kukuruza, čak su i betonski bunkeri pravljeni na isti način. Pošto se radi o još suvljem materijalu njegova destilacija ide kao i destilacija eteričnog ulja. Primjenjuju se i povezani kazani gdje se zaparavanje radi u stvari alkoholnim parama prethodnog kazana. Nedostatak aroma koje se na ovaj način ne dobivaju nadoknađuje se drugim postupcima destilacije, na drugom materijalu. Ispiranjem tropa kao i miješanjem, ekstrakcijom dobivenih aroma tropa koji nije prošao fermentaciju. Slično postupku koji je inače čest u proizvodnji voćnih sokova. Arome se izdvajaju, materijal doživljava temperaturni ili neki drugi tretman i arome se ponovno vraćaju u dobiveni sok.

Ja sam desitilirao više vrsta dropa ali podijelio bi ih u tri osnovne skupine:
Bijeli manje aromatični drop (drop od bijelih sorti:chardonnay, malvazia, pinot itd....)
Crni drop (merlot, caberne itd...)
Muškatne sorte(muškat ruža kao crna i muškat žuti kao bijela sorta)
Muškatne sorte sam odvoji zbog svojih karakteristika- organoleptičkih.

Meni osobno se najviše sviđaju komovice od crnih sorti blage arome ali snažno tijela, onda dolaze muškatne sorte koje imaju svoju muškatnu notu ali nekako nemaju tu određenu kompleksnost (vlastiti dojam) i tek onda bijele sorte.

Što je postotak mošta bio veći u dropu rakija je izlazila čišća (govorimo o prvoj destilaciji) i blaže lijepe arome(u drugoj). Od više isprešanog dropa dobivao sam isto po meni solidne komovice ali malo slabije arome i jače izraženog negativnijeg okusa(meni ipak dobre). Mada su mi rakije od nekih crnih sorti isto bile jako dobre i od ispresanog dropa.

obično su crni dropovi isfermentirani ja ih dobro nabijem u badnje-kace i pokrijem najlonom u kojeg sipam vodu. Bitno je to dobro uraditi da bi se drop zaštitio od zraka. Tako spremljen drop treba što prije destilirati. Velike su razlke bile u dropu koji nije bio adekvatno spremnljen od istog kojeg sam dobro spremio. max čekanje na destilaciu 15 dana po meni sve preko je gubljenje drastično na kvaliteti (što prije to bolje).

Obavezno dupla destilacija ali u prvoj destilaciji nailazim na problem suhog dropa gdje nadoljevam vodu ili meku rakiju i rešetku na dno da ne zagori kazan(možda to ove godine riješim zahvaljujući ovom forumu)

Muškatne sorte zbog sadržaja terpena imaju tu njihovu karakterističnu aromu i zahvalne us za pećenje.
Crne sorte  u pravilu sadrže manje metanola jer se isti sporije stvara za razliku od bijelih sorti. Problem je jedino u sumporenju dropa od strane vinara koji vjerojatno (nisam radio test) sumpore više nego što je to poželjno za destilaciju tako da ja preporućujem malo veće izdvajanje prvenca pogotovo kod više prešano dropa ali u tu tvrdnju još nisam siguran.

Ne.Nisam mislio na Vranac jer ga ionako nemam mnogo a ove godine necu da kupujem Vranac i da ga ukomljavam.
Mislio sam na sorte belih vina koje presuju vinarije u Kavadarci i okolinu,pa sa njima na napravim neki dogovor.
Shvatio sam i postujem tvoju preporuku za muskatnih sorta.Probacu ove godine da lozu i komovicu napravim od muskatnih sorta koji su na nasem podrucju. Kad vidim koje su sve sorte dostupne, javi cu ti da mi das preporuku za njih.
Vinjak cu napraviti od sorte Rkaciteli(pa cemo jos jednom za to napraviti "rekapitulaciju" kad bude doslo vreme za to).

Pretpostavljao sam da to nije ona prava istina koju oni "propovedaju" -zato sam te i pitao jer si iskusnii i to sigurno znas.

Ovo je dobra ideja! Video sam nesto slicno kod jedne destilerije u Makedoniju gde su oni napravili bazeni koji su bili tako napravljeni da su u beton stavljalji aditivi za vodonepropustlivost(od firme ADING Skoplje) i posle sve to premazali sa nekom zastitnog sloja (kao guma) otporan na kiselinu.Tako su oni fermentirali jabuke.

Moje pitanje je -Dali mozemo da uradimo destilaciju tropa, posle izvrsene fermentacije koma,mislim na to kad vinarije izdvajaju vino od fermentiranog koma i taj izpresovan trop uzmemo za destilaciju i na sta se treba tad paziti kod takvog tropa?
Dali taj vec fermentirani trop moze da se transportira ili cuva u plasticne vrece pl.buradi ili slicno.... za kratko vreme, dok se isti trop ne destilira.

Može da se pakuje u dobro povezane plastične vreće ili burad, tamo završi zapoćetu fermentaciju i nakon toga destilira. Trop fermentacijom vina u sebe difuzijom pokupi jedan dio alkohola i dobar je za komovicu.

Par dobrih zapažanja.  :thumb:
Crne sorte imaju za karakteristiku baš ovo što si naveo. Rakije su im robusnije, oporije i teže, imaju jače tijelo zbog veće koncentracije viših alkohola naročito izoamilnog, kao i isparljivih kiselina, posebno dugolančanih i njihovih estera. Nemoj bježati da je jače (na hladno) profiltriraš dobit ćeš na mekoći.  
Budi siguran u ovo, pogotovo što ti je tako nešto potvrdila i hemijska analiza koju si radio
Nakon toga si
i dobio ovaj rezultat

Sumporenjem i većom oksidacijom suvljeg tropa, u rakiji se prije svega dobiva više acetaldehida, SO2 i složenijih sumpornih jedinjenja, merkaptana i tiola. Njih značajno umanjuješ odvajanjem prvenca, s tim da je to kod acetaldehida i merkaptana naročito izraženo na većoj jačini meke rakije koja se stavlja na destilaciju. Velika je razlika ako ti je ona 20 stepeni, umjesto ovih 30 koji su ti količinu acetaldehida više nego prepolovili. 1200mg/l a.a. je orijentaciono gornja granica za komovicu (preko toga se dobiva oksidacijom), ali bi je onda trebala pratiti veća količina etil acetata i manja količina izoamilnog alkohola. Probaj ovu rakiju pomiješati sa onom od bijelog grožđa, lako bi mogla biti idealna za ovu korekciju.

Zanima me cca. kemijski sastav glava destilata i omjere za zdravu kominu grožđa. znam da se razlikuje od koma do koma kazana do kAZANA I NAČINA DESTIALCIJE. ali volio bi znati cca. postotak metanola aldehida i koji su još ti spojevi koji izlaze na početku (naravno u drugoj destilaciji).

Dok sam spremao kotao razbišljao sam koji spojevi više isparavaju na početku destilacije kada je u kazanu 32 vol. alk. ili kada je manja koncentracija recimo 25.

http://www.scribd.com/doc/63350086/4-TEORIJSKE-OSNOVE-DESTILACIJE

Nadam se da ces ovde naci neke od odgovora (ako budes dovoljno uporan) :)

Da, kvalitetan i sveobuhvatan tekst, koji se pojavio prije nekoliko mjeseci na internetu i koji se oslanja na tri izvorišta. Prije svega Nikićevićeva predavanja i rusku fakultetsku literaturu Kiškovski-Meržinin, a u skromnom dijelu i citate sa ovog foruma. Tekst je u svakom slučaju vrijedan pažnje ali na žalost sadrži i mala lutanja kao i poneku suštinsku pogrešku zbog miješanja rezultata različitih vrsta destilacije, i političke potrebe Rusije da prije tridesetak godina pokaže svoje tehnološke spoznaje i pariranje zapadu.

Evo jedno pitanje koje me malo mući:
kod rakije od koma Muškat ruže koja je crna muškatna sorta kom mi je bio prilićno isprešan no aroma nije toliko loša. Jedino što me mući je mala gorčina koja se osijeti u toj rakiji pa kako bi to mogao riješiti jer i ove godine mislim raditi istu. Negdje sam ćitao da je to od masnih kiselina kratko lanca (butanske kiseline).

Butanska (buterna ili maslačna) kiselina u većim koncentracijama, a u kombinaciji sa ostalim isparljivim kiselinama, daje gorak ukus rakije. Bakteriološki kvar i duže čekanje na destilaciju. Gorak ukus često još nastaje zagorijevanjem kljuka, pa makar to bilo i u nekoj blažoj varijanti, kao i zbog ostatatka neprevrelog šećera. Prisustvo tako nastalih jedinjenja se smanjuje stavljanjem u kazan jače meke rakije i hvatanjem jače konačne rakije.

Pozdrav

u pripremi za ovu sezonu destilacije imam namijeru spuštati ph sumpornom kiselinom. Međutim osim što znam da je pogodna za destilaciju da ne ulazi u reakcije sa sastavom dropa i što time omogućava bolji tok destilacije i fermentacije te da je jako agresivna neznam toćno rukovanje sa njom.
Nisam znao u koju temu da stavim ovo -izbrisat ću višak


Znam da se mora ona uljevati uvijek u vodu da bi se spriječilo prskanje i opekline ali me zanima kako da sa njom postupam u slučaju isprešanog suhoh dropa od koma grožđa.

Ovako sam mislio nakon određivanja ph odrediti koja je kolićina potrebna za samnjivanje istoga. Nakon toga u određenoj kolićini meke rakije uliti recimo 50ml sumporne kiseline rezimo u 5 litara dobro izmiješati i prskalicom nanositi u slojevima na drop. Tu me zanima dali tako razjrijeđena kiselina gubi svoju prvobitnu agresivnost, vjerujem da da, samo koliko i dali je nakon toga mogućnost ozljede smanjena.
To pitam jer ako je i tako dosta agresivna moram unositi je bez prskalice ali neznam kako ču odna drop mješati.

Na forumu sam naucio da se sumporenje radi samo kod pravljenja vina,a za sve što kasnije treba da ide na destilaciju to se ne smije raditi.
Zbog nepoželjnih aroma.
I mene zanima kako je najbolje namjestiti kiselinu/pH vrjednost kod komina od grozdja ili kod vocnog koma. Ako na primer pH vrednost na 100l = pH 4, kako ga pravilno namestiti na pH 3 ? Dali je mozda bolje to raditi sa limunovu kiselinu i koliko grama se preporucuje za namestanje kiselot?

Oprosti lovranski, ja sam pomesao pojmove sumporenje i namjestanje pH sa sumpornom kiselinom!
Bistrica ima napisano i kako se to treba raditi u jednoj od njegovih raniih poruka !
Pozdrav,

Ovo sa jako prešanim tropom i namještanjem kiselosti nije nimalo zgodna situacija. Svako rastresanje sabijenog tropa znači i njegovu jaku oksidaciju koja bi bila štetna za buduću rakiju. Ne bih da tušim i namećem rješenje pogotovo što sam o tome detaljnije pisao u par navrata, ali po meni ostaje jedino varijanta da se trop ne rastresa nego prelije sa nekih 20-tak litara „tečnosti“ u koju je usuta približno ova količina sumporne kiseline (H2SO4) vodeći računa da se pokuša osigurati približno ravnomjerna vlažnost cjelokupnog materijala.
Kod unošenja sumporne kiseline bitna je njena količina koja će spustiti pH. Ona se inače unosi tek nakon što je razblažena kako koncentrovana prije miješanja ne bi naštetila materijalu u koji se unosi. Kod nje važi pravilo kao i kod bilo čega što se dodaje, proba na malo. Prvo to sve uradi na manjoj količini poštujući proporcije unosa. Nakon toga provjeri dobiveni pH i odredio si pravu količinu za njeno dodavanje.
Limunska kiselina se ne unosi prije završene fermentacije jer je bakteriološki nestabilna pa bi nastala jedinjenja koja bi uticala na kvalitet rakije, potpuno druga stvar je njeno dodavanje napravljenom vinu. Inače unos 1 g limunske kiseline na litru spušta pH za samo cca. 0,1.

Neznam dali je korisno ali kada se radi o komovici mislim da je:

Sasrav kožice i sjemenke grožđa

Kožica sadrži najviše vode, između 50 i 80%. Kožica zrelog grožđa sadrži vrlo malu količinu šećera, posebice malo glukoze i fruktoze. Tijekom dozrijevanja grožđa šećer prelazi u središnje slojeve bobice pa ga u kožici gotovo nema. Kožica sadrži uglavnom pentoze i pentozane, oko 1%.  Količina kiselina u kožici varira između 0,1 i 0,7% što ovisi o kultivaru, stupnju zrelosti i ekološkim uvjetima uzgoja grožđa.
U kožici zrelog grožđa vinska kiselina se najviše javlja u obliku soli. Visoke  koncentracije jabučne kiseline sadrži kožica nezrelog grožđa. Najviši dio limunske kiseline zrelog grožđa prisutan je u kožici. Tijekom dozrijevanja grožđa u kožici se koncentriraju sastojci koji imaju nezamjenljivu ili vrlo važnu ulogu u vinifikaciji. To su:
• fenolni spojevi nosioca boje grožđa i
• sastojci arome grožđa.

Maceracija masulja (produljeni kontakt soka s kožicom grožđa) sastavni je dio tehnološkog postupka proizvodnje crnog vina i provodi se s ciljem ekstrakcije sastojaka boje grožđa.
• Kožica sadrži tanine i druge fenolne spojeve, celulozu. Pretežiti dio pektina grožđa nalazi se u kožici. U kožici su prisutne masti, različiti spojevi s dušikom, vitamini, mineralne tvari i drugi sastojci važni za vinifikaciju.

U kemijskom sastavu sjemenke uz vodu najviše je zastupljena celuloza (30-35%).  Jezgra sjemenke adrži znatnu količinu ulja (do 20%). Kruti dio sjemenke grožđa sadrži fenolne spojeve  među kojima su visoko zastupljeni tanini. Povećana ekstrakcija ovih sastojaka tijekom maceracije masulja je nepoželjna jer uzrokuje oporost i gorčinu u okusu vina.  Sjemenka sadrži spojeve s dušikom, masne kiseline
mineralne tvari i druge sastojke.

Mene osobno zanimaju kako tanini koji se u dropu groža otpuštaju u smjesu za destilaciju iz sjemenke dužim stajanjem utjeću negativno na aromu destilata. Pretpostavljam da je to gorčina ali nisam uspio naletiti na taj podatak koji točno spojevi.
Nadalje fermentaciju dropa namjenjenog za komovicu u (prijašnjim postovima) se preporuča uraditi na temperaturama od 18 do 20 C upravo radi tanina. Dali bi sporija destilacija jače štetila.

I da sada mi sldjedi filtracija rakije kroz pločasti filter uradit ču to na nižim temperaturama pa ako neko ima još kakva iskustva.......

Konkretno tanini ne utiču direktno na kvalitet novog destilata jer nisu isparljivi pa se ne mogu ni nači u takvoj rakiji, oni u nju dospjevaju starenjem u kontaktu sa drvetom. Međutim u toku destilacije utiču indirektno zbog reakcija sa drugim jedinjenjima, u koje stupaju u takvim temperaturnim uslovima. Zbog uticaja svih jedinjenja koja se pored tanina u mnogo većoj mjeri nalaze kako u sjemenkama grožđa tako i u pokožici (fenoli u koje spadaju i tanini kao podgrupa, i bojene materije), kao i zbog ukupne količine ekstrakta (neisparljive materije u vinu) u proizvodnji konjaka se i preporučuju isključivo bjele sorte grožđa, a ako se radi sa crnima onda se njihova vinifikacija mora obavljati postupkom za bijela vina. Drugačije rečeno količina ovih jedinjenja lakše dostigne svoje maksimalne iznose koji onda negativno djeluju na destilat u situacijama koji su direktno zavisni od boje i sorte grožđa, uslova vinifikacije, temperature i sl, a čekanje na destilaciju je vezano za druga aromatska jedinjenja iako ni ovdje nisu isključeni isparljivi fenoli koji mogu jako negativno uticati na kvalitet destilata.

Znači trebalo bi izbijegavati pretunbavanje komine i što prije pripremu za destilaciju iste to ću ove godine uraditi mada ću morati napraviti neku dizalicu za spuštanje dropa kako ga nebi prekrcavao.

Za 20 dana mi sljedi filtracija već mjesec dana spuštam postotak alkohola i doša sam na 52% sada ću u razmaku od 10 dana u dva navrata spustiti na 42%. Nakon toga ću rakiju spustiti na nižu temperaturu i filtrirati ploćastim filterim malo manje propusnosti (neki srednji filter). Trebalo bi da se rakija izbalansira tim postupkom i da dobije na mekoći. Volio bi malo više zanti o toj filtraciji baš što se tiće komovice jer za druge voćne rakije piše dosta već na forumu.

Ništa posebno drugačije, osim što je kod nje najčešće potrebno raditi jaču filtraciju, pogotovo ako još hoćeš da dobiješ na „mekoći“. Ona se postiže nižom temperaturom (bliže nuli), manjim pritiskom u radu pumpe (sporijim protokom kroz filtere) i gušćim filterom (manja propusnost).

Dali ti se rakije pomutila na 52%,pa je moras filtrirati?
Posle hladne filtracije dobijas cistiju rakiju ali i gubitak arome!

Gledao sam da mi se ne zamuti jako sporo sam razblaživao sada još na 52% nije mutna. Jednom kada sam radio jabukovaču sam isto tako sporo zablaživao i nisam je ni filtrirao. Dok lani jer mi se jako žurilo morao sam da razrijedim brže i zamutila se rakija ali nakon filtracije je bilo sve ok. Neznam koliko je to strašan gubitak arome ali mislim da se dobije više na eleganciji pogotovo kod komovice.

I meni se rakija komovica prosle godine zamutila, kad sam je spustao na zeljenu jacinu.
Razlog toga je bilo moja nestrpljivost i moje neznanje,da to razredjivanje treba raditi polako i postepeno.
Razocaran od rezultata sam je ostavio u staklenim balonom i trazio nacin da je profiltriram.
Dobio sam savjet prijatelja (a posle i procitao na forumu)da je ostavim par meseca da se sama stabilizira i izbistri.
Posle par nedelja to se i desilo-sama se izbistrila. Na dnu balona su bile bele pahuljice, koje kad ih promutis izgledale u flasi kao da pada snjeg.
Uzeo sam veliki ljevak i stavio mu 100%-ni pamuk/vatu i tako rakiju procjedio polako kroz nje.
Sad je bistra kao suza  :)
Mogao sam je i pretociti crjevom,ali u momentu nisam imao uslove za to.
Da sam ja na tvom mjestu ,ja bi sacekao sa filtracijom.Ako se ne bude sama izbistrila(i ako se uopste i zamuti),ponovo ostaje ti opcija da je hladno profiltriras.

Pustiti ću nefiltriran za usporedbu pa ću ti znati reći jer sam odvojio probne uzorke prije filtracije o ti je taglavne količine. Nije tema ali blic pitanje ima razloga zašto ti je tabarka kockasta.

Nema neki specijalan razlog sto sam je napravio kockastu.
To je samo bilo zato sto nisam nasao majstora da mi savije lim od 2mm u oblik na bure,
pa sam maltane bio primoran da je napravim kockastu.A nisam ni jedini sto imam kockastu tabarku.
Vazno da je dobro napravljena i dobro mi sluzi. :)

a ok. evo čujemo se za rezultate filtriranja

Поздрав свима на овом врло корисном форуму ,нарочито поздрав најактивним члановима који се својски труде да изађу у сусрет свакоме ко има неку нејасноћу. Због чега не ваља додавати више шећера ,тј.шта се дешава ако се уради на погрешан начин .

Pozdrav @vojce,
Ja cu ti to malo narodski i slikovito objasniti-to ti je isto kako da palis motornu pilu,a mac drzis medju nogama ...

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_22-motika.com.mk.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_22-motika.com.mk.jpg)

.....e tolika je razlika. :)

Moraces sam da procitas odredjene teme u forumu i znaces zasto.

Захваљујем на врло језивом  :) објашњењу.Молим за линк или упут где бих могао да прочитам .Унапред хвала.

Imaš li neki poseban razlog zbog kojeg bi uopšte dodavao šećer kod pravljenja rakije?

Licno nemam ,medjutim jedan moj poznanik je na kolicinu grozdja 1000 L na ostatak posle otakanja vina ubacio secerni sirup od 200 kg. secera po razmisljanju (kilo secer =litar rakije).Nije li to preterano i sta ustvari ispada od takve mesavine ,pitam se.

Ispadne šećeruša, a komovica se pravi bez ikakvog dodatka šećera. Ne samo zato što tako piše u zakonu nego što se jedino tako može napraviti kvalitetna rakija.

 :) znaci ni za noge . i meni se nekako cini to isto iako nemam znanja o proizvodnji bilo koje rakije .

Da, upravo tako.  :)

Evo isfiltrirao sam komovicu jednu od crne drugu i jednu od bijele sorte. Jedan dan su bile na temperaturi ispod nule (nažalost nisam mierio). Nakon filtracije dobio sam više izbalansiranu rakiju koja je dobila na naglasku određenim aromama koje sam prije malo ili skoro ništa osiječao.
Zanimljivo je da je rakija bila gusta ko neki liker zbog temperature i da je sporo prolazila kroz filter. Obe su odležale u bačvama i izgubile dosta boje ali mislim da ču svu količinu isfiltrirati na hladno jer sam dobio po meni harmoničnu rakiju koja je pitkija od one prije a malo diskret.nija aroma odaje veću kvalitetu nego ona koja je bila prije malo više naglašena.

Bitno je da se tebi tako vise dopada  :thumb:

Da nisam napomenuo filtriranjem sam izgubio dosta boje i malo okusa koje je bačva pustila u rakiju.

Proces hladna filtracija nije zabranjen i mnogih ga koriste ali je neminovan gubitak arome(a i boje).
I ja sam to zakljucio filtrirajuci na hladno i u hladnoj prostoriji(za da rakija ostane sto vise vreme hladna) .
Kod komovice (koja nemoze biti vrhunska rakija) i kod neke loze to mozda prodje,
ali kod osetlivijih rakija (viljamovke,breskovace...) to je drasticna promena i gubitak arome.
Jako cenim sto si iskren i taj "gubitak"objavio.  :thumb:

Da izgubio sam aromu ali sam izgubio više onoga što istu maskira. Meni osobno ali napominjem osobno neke talijanske grape od muškata ali i neke odležale imaju izvanrednu aromu (destilerija Poli npr) i ako ikad tako nešto postignem smatrat ču je vrhunskom rakijom, Jer kao šta sam jednom na forumu pročitao vrhunska rakija je rakija bez mana koju kada jenom popiš teško zaboravljaš. Da istina, da je teško od koma napraviti vrhunsku rakiju to mi je jasno (možda i nemoguće) ali ja sam si uzeo zadatak da se tome što više približim.

Tako je!
I ja volim taljanske grape,jer ih I ja licno smatram za najbolje komovice.
Imaju oni preko 130 dobre destilerije gde proizvode nad 40 miliona flasa godisnje.
Grappa je bila takozvana "rakija siromasnih ljude"i ismejavana kao "rakija seljaka" jer su seljaci u 17-tom vjeku morali grozdje da predaju svojim vladarima.
Jedino sto im ostalo je bio kom od koga su godinama usovrsavali svoju rakiju i stigli do vrhunske destilate.
Da bi dobio takav vrhunski destilat ,potrenban ti je i specijalan kazan na paru kako sto imaju italjane.
Nisam probao grapu od POLI-a ali sam zato probao grape Nonino i par drugih vrlo dobrih koje itekako nisu za potcenjivanje, jer nijedna grapa ili komovica nije za potcenjivanje,ako se dobro napravi.
Ipak za mene ono pravi vrhunski destilat grozdja je konjak i moze samo biti konjak! :)

To za paru bi ja pokušao promijeniti ja bih na našem kazanu probao dobiti aromaičnu i meku komovicu koja će odležavanjem dobivati na kvaliteti e to bi mi bilo zadovoljstvo.

Imas neki plan?
Pogledaj i ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=aenYfdFs9zo

a i ovo je za tebe,jer volis POLI Grappa :)
http://www.youtube.com/watch?v=YjgJvFRqGSs

Zašto misliš da ga ne može imati, i zašto bi trebao biti isključivo vezan za parnu destilaciju? Šta misliš da li u ovom suvom materijalu, na prvom linku, sa kojim se radi parna destilacija uopšte ima i trunčica alkohola?  :)

Ne,nemojte me pogresno shvatiti,nemislim da ga nemoze imati- interesuje me kako,koji mu je plan.
Neverujem ni ja u apsolutizam i dogmatizam ali ovi taljani to prave tako i imaju dobre rezultate. :)
Neznam dali je do pare,vakuuma ili je drugo posredi(kao dadavanje alkohola).... ali im ocigledno uspeva da naprave ono sto prave. :)

Normalno da imaju uspjeha, oni su ovo piće i podigli na nivo svjetskog brenda. U pitanju su ogromna industrijska postrojenja koja prerađuju sav otpadni materijal od pravljenja vina. Nešto slično kao i otpad u šećeranama od kojeg se kasnije pravi etanol... Za razliku od šećerana ova postrojenja zbog bogatstva takvog materijala rade i esencije, arome, proizvode od kvasca u smislu oralne upotrebe, pa i grappu, organsko gnojivo od ovog materijala i sl.. Nebrojene su mogućnosti koje im stoje na raspolaganju. Ispiranje kljuka za izdvajanje šećera, alkohola i aromata (tećna faza u fermentaciji). Proizvodnja čistog etanola ili relativno aromatičnog alkohola. Obogačivanje komponentama u vidu esencije prethodno izvađene iz tropa. Na drugoj strani parna i vakum destilacija pravog fermentisanog tropa, pored eteričnih ulja sa terpenima, masnim kiselinama i nekim esterima iz sušenog tropa nakon ispiranja, pa i nakon klasične destilacije. Sami Talijani kao i ostali tvrde, što je i logično, da se ni parnom ni vakum destilacijom ne mogu dobiti željene rakije. U pitanju je industrijska mučkalica neviđenih razmjera. Hoćeš malo terpena i estera iz esencije ili iz eteričnih ulja, na čisti etanol ili nešto lošiju rakiju iz rektifikacije sa višestrukim brojem podova. Biraj, spram tržišta i ukusa.  :)

Moja je ideja bez pare sa plinskim plamenikom. Za inoks korpom unutar kazana koja sprijećava sagorijevanje (makar i mikro) dropa. Plus ne dodavanje vode uproces destilacije dobro namještena kiselost itd......... Naravno naj važnije je  kvalitetan drop.

“Umjesto vode, potrebno je komu/dropu dodati prvence i patoke od prošle godine,da bi dropu/komu dali instrukcije i pravac sta treba da ispusti iz njega” –uzrečica i preporuka jednog majstora grape.

Važna je kiselost koju voda narušava i postotak alkohola kojeg voda smanjuje u destilaciji. Vjerojatno ima još toga ali osnovno su ove dvije kategorije.

Umjesto sito ili mrezu,koristi slamu...
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_distilling11.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_distilling11.jpg)
...priprema vlazni kom...
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_distilling7.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_distilling7.jpg)
...dobro napuni kazan i nagnjeci kominje...
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_distilling15.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_distilling15.jpg)
...na kraju sipa prvence i patoke od prosle godine (ali i malo vode....valjda da bi smanjio procenat rakije)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_distilling23.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_distilling23.jpg)
 :) Napominjem:
Nikad do sada nisam radio sa ovakom suvom kominom,
slike sam skinuo sa interneta a preporuke nisu moje, vec prepisane.

ufff, ovo do sada nisam video...

Jon, bravo za ovu slikovitu proceduru. Naleteo sam i ja svojevremenao na ovog starog.

Sve je OK, samo ja bi umesto vode žrtvovao malo vina radi boljeg kvaliteta komovice. pozz.

ovo mi nema smisla to sigurno nije dobar put. Sito em je neutralnije em vrši bolje svoju funkciju a po vlastitom iskustvu najbolja je inox korpa koja udaljava kom od stijenka kazana. Plus slama ima miris koji više ili manje ulazi u rakiju a da i ne ulazi ja ne bi riskirao.


to isto ne bi preporučio jer sam na više mjesta čitao da se onda može desiti da se para ravnomjerno ne dijeli po komu i može napraviti kanale kojim će lakše prolaziti. Meni osomno gnječenje koma samo po sebi izgleda loša opcija.

rakija može samo povećati procenat alkohola a voda sama po sebi šteti rakiji i ja je pokušavam izbjegavati kao u prvoj tako i u drugoj destilaciji

o jednokratnoj destilaciji o kojoj je ovdje riječ ne bi ni trošio riječi jednostavno do neke razine se na taj način ne može doći...

Koji sam ja baksuz, ovaj moj je neki tvrdoglav pa ne sluša nikave instrukcije nego ispusti ama baš sve moguće. Ni više, ni manje. Hajde što je on tvrdoglav pa neće da zna, ja nisam i htio bih znati a nikako ne uspijevam.  :D:
Pa ima,  :) ako se zaboravi ono što sami talijani priznaju za grappu. Da je to njihova tradicionalna rakija ali ipak grubi napitak nižerazrednog kvaliteta sve do neke 1970. godine. Zaokretom u načinu proizvodnje koju uvodi Nonino destilerija koja na drugačiji način pokušava riješiti problem zagorijevanja komine, uvodi proizvodnju od posebnih sorti grožđa, strogo kontroliše pripremu tropa i fermentaciju, pa čak inicira zakonska ograničenja da se fermentacija i destilacije mora odvijati na tropu bez dodavanja vode, od tada počinje njen ozbiljniji nastup izvan Italije i pojam kvalitete se počinje vezivati i za ovo piće.
Do tada, a ove slike mi to i potvrđuju, njihov način nije mogao parirati tada cjenjenijim komovicama koje su se proizvodile na našim područjima.

Da ne ostanemo nedorečeni: :)
Sastav slame je :Celuloza,Polioza(hemiceluloza)Lignin i minerale.Etericnjih ulja nema pa je zato dosta neutralna i bez neke penetrantne mirise. Sto ipak ne znaci da su sve sastojke rezistentne na kiseline u kominu ili temperature u kazanu.
I ja se slazem da je sito ili mreža kao korpa bolja varijanta od slame.Što ne znači da nisam probao i jedno i drugo.Jednom prilikom u temi “Trikovi za izbegavanje zagorevanje kominje” sam vec napisao svoje iskustvo:
Ja sam to kako što sam več i napisao probao i stavio slamu u kazan i tako ispekao dva kazana sa kominom.Kao vrlo samokritičan čovjek, iskreno nisam osetio nikakav, a kamoli penetrantan miris slame.Da sam se ja zeznuo sa slamom,sigurno bih to iskreno i objavio kako što sam to i dosad radio u drugim temama,kad sam zeznuo stvar, za da bi ostali bili uskračeni te zajebancije. A zašto sam se uopste osudio isprobao takvu destilaciju mogu vam reci....stavljanje slame u kazan je “Majka Tereza”varijanta, kad se uporedi sa stavljanje klipova kukuruza u destilaciju.
U prvoj destilacii i ja ne stavljam vodu iz vec navedenih pričina a u drugoj destilacii-za prepek sam nekad razređivao jacu rakiju da bi je sveo na 28-30% alk., ne prelazeci u tome 10% od celokupne kolicine.

Ko je rekao da se ovdje vrši jedokratna destilacija i da je to ispravno.....? :)
I ko kaže da oni ne stavljaju neutralne alkoholne destilate u tu kominu vrhunskih grozđa,za da bi grapu obogatili sa svakojakih aroma koje to fermentirani grozđe nosi sa sobom i da bi na kraju dobili ono što nama prodaju kako vrhunski destilat.

Ne vidim u čemu je problem. Isto mišljenje imate ako sada obojica konstatujete da se kvalitetna komovica može dobiti i bez specijalnog kazana za parnu destilaciju. Na naćin da se radije ne stavlja slama koja lako može biti štetna u destilaciji (skorašnja frka oko mikotoksina u mlijeku, degradacija lignina i nastanka isparljivih fenola) nego korpa koja taj trop odvaja od stjenki kazana u koji se izbjegava sipanje vode, i kada se koristi trop kvalitetnog hemijskog sastava koji neće biti narušen svim onim jedinjenjima ćija se direktna koncentracija povečava dodavanjem prvenca, pa i nekvalitetne patoke. Uradi prva destilacija koja će dati meku rakiju potrebne jačine za prepek tako da se u tropu na kvalitetan način podigne sadržaj alkohola koji će omogućiti još jači prelazak važnih terpena i ponekog drugog aromatskog jedinjenja u rakiju a još slabiji u patoku od druge destilacije, što bi ujedno spriječilo njihovu veću hemijsku modifikaciju. To je taj plan za koji si u startu trebao jednostavno pitati a ne napisati: „Imas neki plan? Pogledaj i ovo:...“ i onda postaviti par linkova, fotografija praistorijske tehnologije, pa čak i onu kvaziinstrukciju za naćin ispuštanja aromatskih jedinjenja iz tropa, jer to je nešto što je baš u suprotnosti sa ovim oko čega se izgleda na kraju sve trojica slažemo.

Ja se sa ovim slazem 123%.Nema nikakve dileme.Korpa,mreza ili perforirana tepsija od bakra ili inoksa,za destilaciju komovice je zakon!
Preporuke,slike i "kvaziinstrukcije" nisu moje(to sam I boldovano napisao).Ja sam ih postavio zato sto su mi bile "istorisko-zabavne" pa sam ih prepisao sa interneta I stavio u svoju poruku ,sto znaci da ja nemam veze sa tim konstatacijama.
A sto sam pitao lovranskija "Imas neki plan..", odnosilo se na to da sam pomislio da je u nameri da sebi napravi (ili prepravlja)neki kazan za parnu destilaciju suvog koma.Nikakavi drugi zamisao nisam imao....a I zasto bih?
Ja mislim -DA!

Da sve stoji. Imam pitanje uvezi nabijanja koma u kazanu kakva su vaša mišljenja ja sam protiv toga pa kada smo već sve slike i preporuke izkomentirali dajmo još ovu.

Ja licno nisam nikad koristio tako suvi kom pa nemogu ti ni preporuku dati.
Komovicu sam pravio sa prirodnom (ne ispresovanom )iscjedenom komom gde sam ispustio samo vino.
Svi koji rade sa takvom ispresovanom komom, nabijaju ga u Kazan ili u korpicama. Bar sam to tako svaki put gledao.
Zasto, I dali je dobro mislim da nam to moze bistrica bolje objasniti,jer hemiju i hemiske procese ima u malom prstu.

Kada je u pitanju relativno suhi trop koji se stavlja na destilaciju onda je pogotovo u gornjoj zoni koja nije pokrivena tečnim dijelom potrebno imati nešto rahliju strukturu koja će omogućiti ravnomjernije zagrijavanje bolju ekstrakciju i veći kontakt sa isparenjima pa time i cjelovitiji i ravnomjerniji prelazak aromatskih materija u destilat. Inače se kod parne destilacije (za neke materijale) smatra da se odvija pod najboljim uslovima ako je odnos težine i zapremine 4:10.

Vidim da su ovih dana neki od nas za nove komovice pokupili bolje ocjene i od one odležale koju pravi prestižni vinar sa linka.
http://www.miva.com.hr/hr/web-shop/proizvod/kozlovic-lacrime/478/
Iskrene čestitke.  :thumb:

Pozdrav,

Pre dva dana sam ocedio(ispresovao) roze M.Hamburg.
Maceracija je trajala 24h. Prilikom muljanja je dodat vinobran i odvajane su peteljke.

Ovo sto je ostalo posle cedjenja, stavio sam u zasebno bure i hermetick izatvori osa vrenjacom.
Kvasce nism dodavao.

Za nedelju dana mi stize I.Rizling. Ono sto ostane posle presanja, hteo bih da dodam ostacima od M. Hamburga i onda dodam kvasce?
Da li moze tako dugo da stoji, da li vinobran cuva?

Otvorio sam danas bure, ima jak miris na oho lepak, stipa za nos.
To je valjda od sumpora?

To ti je od fermentacije a "oho lepak, stipa za nos", od sumporenja, oksidacije i sl., ćeš tek da osjetiš u destilaciji.  :)

Bistrice, hvala na odgovoru.

1. Kako je pocela fermentacija kada sam dodao vinobran, a nisam dodao selekcionisane kvasce?
2. Da li moze tako da stoji jos nedelju dana, pa onda da spojim sa navim grozdjem i onda dodam kvasce?

Nenad88 znalo se to i meni desiti kada bi mi zrak ušao u sud gdje je grožđe tj. drop. Vinobrana nije bilo dovoljno a i ne koristi se ga u fermentaciji za destilaciju. Ja bi to bacio iskreno jer jednom kada je meni to došlo što god da sam radio poslje rakija nije valjala. Najbolje da drugom drop ,kada ti dođe, odmah staviš kvasce te na njega staviš foliju nailon a na foliju vodu da ga pritisne uz površinu dropa. Nemoj mješat dropove.

Lovranski ti je već dobro odgovorio, ja ću samo na ovo.
Količina slobodnog SO2 koju može podnijeti selekcionirani kvasac itekako mogu podnijeti i određeni sojevi prirodno prisutnih kvasaca. Nemoj zdravo za gotovo uzimati sve što negdje piše. 

Kad vec razmisljas o presovanje komine( a bolje bi bilo da samo otocis sok) , dodaj taj vinobran posle presovanje u sok od grozdja...
U kominu stavis odmah kvasac i zatvoris sa vrenjacom. I ja to ne bih mesao. Za mesanje imas vremena da to uradis i kad ispeces tu kominu.

Moram pomesati, nemam dovoljno za ceo kazan. :)
Ali dobro, moze odvojeno da fermentira pa da se onda spoji pred pecenje.

Vinobran sam dodao pre presovanja zbog maceracije, kako ne bi krenula fermentacija i kako bi popio bakterije, divlje kvasce itd.

Da li pravite komovicu ako je u grozdje dodavan vinobran?

Ne odgovaraju, pa ću uzeti slobodu da odgovorim u njihovo ime. Uglavnom rade svi i nije poseban problem kod komovice ako je dodavanje manjih količina u startu prije prešanja grožđa. Jako je bitno da nisu velike i da se ne povećavaju dodavanjem u trop. Govorim o nekim maksimalnim količinama SO2 od 8 pa i 10 mg po litri, na klasičnom kazanu. Ide se sa jačim prvencem i tako se prije svega umanjuje acetaldehid, pa dijelom i SO2. Bitno je još i da je unutrašnja bakarna površina cjelokupnog kazana očišćena da bi se i na taj način umanjila i sumporna jedinjenja.

Hvala bistrice,

Da li posle presovanja sa tim ostacima treba nesto jos da uradim osim sto cu dodati kvasce?

Ono već standardno. Što brže stavljanje na vrenje uz što manje izlaganja vazduhu i po mogućnosti što bolje sabijanje tropa zbog istiskivanja vazduha iz njega.   

Evo ako nekom bude interesanto za uklanjanje SO2 iz destilata. bistrica@ će to detaljnije objasniti.

(http://i836.photobucket.com/albums/zz287/tatkodvd/Moje%20slike/UklanjanjeSO2izdestilata_zps75f2a8e8.jpg) (http://s836.photobucket.com/user/tatkodvd/media/Moje%20slike/UklanjanjeSO2izdestilata_zps75f2a8e8.jpg.html)

Preuzeto iz Jovićevog priručnika za proizvodnju rakije

Da li je neko destilirao vinski talog, na klasičnom kaznu? Interesuje me pošto prijatelj i ja ćemo imati dovoljnu količinu za prepek. Prvenstveno nas interesuje islatil se to raditi, zbog tretiranja vina vinobranom (5g u masulj pre fermentacije i nekih 8-10g po završenoj fermentaciji).

Da li je ova prva metoda iz Jovićove knjige uspješna (tretiranjem patoke CaCO3)?

Da li je neko pravio komovicu od Merloa ili Frankovke?

U mom kraju (Niš) su najpopularnije sorte za komovicu smederevka i plovdina pa me zanima da li je neko imao isustva sa gore pomenutim sortama.  ???

Ja sam prosle godine pravio komovicu od Hamburga, I.Rizlinga i Merloa. Tim redosledom mi se i dopadaju.

Merlot daje malo neutralniju rakije ali to daju I sve druge sorte. Zaključak, dobra sorta za komvicu od crnog grožđa.

Ja pecem komovicu od Merloa. Nemam zamerki na ukus i kvalitet rakije. Kada otacem vino ne presujem kominu vec idem na samootakanje pa je ,uz dodatak vode i secera komovica pitka i bez izrazene arome.

Pozdrav svima i ako rijetko pisem redovno pratim forum.
Pretpostavljam od koga bih mogao dobiti odgovor ali tko moze pomoci neka izvoli.
Proucavajuci literaturu ali i iz osobnog iskustva komovice su zesce alkoholno-organilepticki, zasto? Imaju veci postotak  visih alkohola a imaju i vise aldehida i drugih stvari ali ostanimo kod ovih. Sada si postavljam pitanje, zasto dolazi do toga? I dok aldehide donekle razumijem sumpor zrak u vecem postotku itd.. Visi alkoholi me zbunjuju. Ako radim lozu budu ok a kod komovice to nije slucaj. Ako je ista sirovina a preostali sok od grozđa u komu, nakon fermentacije  se destilira,
zasto budu vece koncentracije visih alkohola.

U pitanju je količina čvrstih materija, različit hemijski sastav i ostali faktori koji utiču na proces alkoholne fermentacije. Po istom pravilu ih ima manje u bijelom nego u crnom vinu, i manje ih ima u fermentisanom soku od voća nego u njegovom kljuku.

To je bilo za različitu količinu čvrstih materija i različit hemijski sastav materijala za fermentaciju, a za isti materijal ostaje još nabrojati faktore fermentacije koji utiču na stvaranje viših alkohola.

Jedan od najvažnijih faktora stvaranja viših alkohola je nedostatak hrane za kvasce. Stvaraju se inače u najvećoj mjeri kod voćnih materijala i tropa za komovicu u prvih 30-ak sati alkoholne fermentacije, kod grožđa u nekih 40, pa je za njihovu regulaciju hranu potrebno dodati odmah u startu.  

Drugi jako bitan i ne manje važan faktor je temperatura, naročito u ovih 30 sati. Povećano stvaranje na temperaturama preko 18 stepeni.

Treći isto tako važan je količina dostupnog kiseonika ili aeracija, prozračivanje. Strogo zatvoreno vrenje sa što više otopljenog CO2 u materijalu za fermentaciju.

Četvtri pH sredine. Veći pH daje veće koncentracije viših alkohola.

Peti, gdje nimalo nije zanemariv uticaj viška aldehida u fermentisanom materijalu.
Kvasac se za neutralizaciju uticaja SO2 bori na način da stvara acetaldehida, a za neutralizaciju aldehida unutar svoje membrane prisilno cijepa aminokiseline pa kao krajnji produkt takvog nastojanja iz aldehida nastaju i viši alkoholi.  Dakle potpuno bez sumporenja i uz maksimalnu kontrolu svih ostalih faktora koji utiču na pojačanu koncentraciju aldehida.

Ima i onaj da kod komovice bakterije mliječne kiseline znaju biti jako neugodne naročito u pogledu stvaranja određenog višeg alkohola koga inače nema u značajnim koncentracijama u rakijama.  

Nije zanemariv ni uticaj kvasca. Znatno više ih stvaraju neki divlji kvasci nego oni iz roda Saharomices cerevisiae.

Destilacija ne može znatnije uticati na visoku koncentraciju ovih jedinjenja nastalih fermentacijom ali ih može u nekoj mjeri reducirati izdvajanjem prvenca, jačim refluksom i obavljanjem sporije destilacije.
Kada oni predstavljaju baš toliku smetnju da bi pravili manu onda može i hvatanje nešto slabije rakije nego inače.
U koncetraciji do nekih 4.000 mg po litri apsolutnog alkohola ne bi trebali predstavljati izvor problema nego su tada izvor  važnih aromatskih uticaja.

Super. Dosta sam toga postocao alu zbog nedostatka vremena nesto bi i propustio. Od sada cu probat biti tocniji.

Vezano za Grappu, Komovicu ili kako god......rekao bi svoja zapažanja.
Kako sam imao priliku kušati podosta  talijanskih grappa, od boljih njihovih proizvođača,  rađenih na klasičnom njihovom kazanu (kazani u nizu, grijanje na paru, destilacijska kolona koja nije ona ogromna nazovimo je "industrijska" sa puno podova već kako je gore u tekstu navedeno prilagođena za njihove potrebe) kao i par komada od onih koje su rađene na kazanu koji je pod tlakom od destilerije POLI mogu reći da su rakije rađene na njihovom "klasičnom" kazanu puno drukčije od mojih koje radim na našem standardnom kazanu.
Što mislim pod tome, uzimajući u obzir različite vrste grožđa sve njihove grappe imaju miris na lješnjak. Ja koju god vrstu grožđa da sam destilirao nikad nisam dobio taj profil aroma.
Kada je drop bio slabije prešan dobivao sam rakije puno skladnije sa aromama koje manje strše dok kada sam imao suhi drop pogotovo od crnog grožđa rakije su bile teže i nisu imale nikakve cvijetne arome. Meni su osobno rakije sa klasičnog kazana puno bolje skladnije ali uvijek muku mučim oko mišljenja dali je aroma ovih talijanskih nešto čemu treba težiti. Za sada sam od mišljenja da treba gajiti ovaj stil klasični samo je pitanje koliko se kvalitetnog dropa može nači jer iz godine u godinu je to grožđe sve više isprešano.
Možda je ovo poruka za komovicu ali otvorili ste temu koja me zanima čitaj muči već 8 godina ali kako sam viježbao i učio dvostruku destilaciju o kolonama znam jako malo ili ništa. Ove godine krećem u to, nadam se.

 :)

Hajde,baš planiram da stavim prevrelu kominu na destilaciju uz direktno dodavanje vodene pare.
Naravno bez ikakvog dodavanja šećera i bilo čega drugog sem pare. :)

Jedno me zanima,da li je u slučaju Grappe bolje raditi meku rakiju do 25vol%,pa prepek,ili jednokratnu destilaciju?Mogla bih probati i obje varijante radi poredjenja,kako nemam iskustva sa tom vrstom pića.A i ovo mi je mala količina kao neki približan reper za kasnije.
Da napomenem,u pitanju je prevreli kom je Vranca,i uredjaj je parni vezan u bateriju.(ako prepek na njemu i ima smisla)

Recimo našla sam kako je to Poli prezentovao,uopšteno na ovom snimku.Prilično suva komina,verovatno prošla kroz separator.Početni sadržaj alkohola im je oko 3.5 vol % u komini.

https://www.youtube.com/watch?v=HmdpbqWcXlk

I nešto za samu kominu..

https://www.youtube.com/watch?v=Kv3ALNYIytI

Iskreno nisam stručnjak za bateriske destilerijena  jer nikad nisam radio na takav kazan.
Nikad nisam ni radio sa takvom suvom kominom. Moja je uvek bila tecnija. Bar 30% je bilo tecni deo.

Znam da Italijane nagnjecu  to u neko sito pa u kazan. Na principu sa parom ,vinom od 10 do 15% ili dodavanjem  nekog neutralnog  destilata  sa nekom  jacinom do 26-27% pa to tako destilisu.
Svako od cuvenih destilerija ima neki svoj nacin i princip rada.
Znam da oni to obavezno stavljaju na prepek, ako se destilacija obavi  u kazanima bez retrifikacione kolone. Kako i na koj princip to rade nisam video. Ali ja bi prepeko onaj destilat iz prve destilacije dobiven sa tom sistemom sa baterijom, na nasem klasicnom  alambiku.
Znam t.e. cuo sam da paze mnogo na odvajanje prvenca i patoku i da izbegavaju bilo sta od toga da pređe u srcu rakije ,jer ce to znatno  smanjiti  kvalitet rakije, pa cak i da je do mere  nepitkost pokvrare.
Ipak destilaciju dobre grappe ili komovice zahteva veliko iskustvo .   
Posle toga se cuva nekoliko meseca na stabilizaciju u bure (do 6 meseca) i 6 meseca u rostfrajnim tankovima ili u staklenim balonima.Tada dodaju i naziv  „stravecchia“, „invecchiata“ ili „riserva“ .

Na ovom snimku kako sam shvatila ne dodaju ništa u kominu sem što prođe kroz nju para.Moraću malo više da pročitam o svemu.Pri tom komina ima oko 3.5 vol%.

Baterija radi na taj način da su povezana tri kazana,imaju plašt kroz koji ide zagrejana vodena para.Postoji direktno puštanje pare u materijal,ali ja to nikad nisam koristila.To se koristi upravo kod destilacije za komovicu.Kontrola odvajanja prvjenca je naravno regulisana jer svaki kazan ima svoj hladnjak ponaosob.Tu su i kolona i deflegmatori,s tim da se kolona koristi po potrebi otvaranjem odgovarajućih ventila.

Da,može da se ide do meke rakije,a onda da se prepeče na klasičnom kazanu.Ali,u tom slučaju bih isključila kolonu.

Vidiš,to što ti sve pišeš je u smeru proizvodnje vrhunskog pića,ja za početak da vidim kako bih mogla iskoristiti ono što se inače prosipa. :)

Pozdrav,

Talijani rade sa parom iz  parnog generatora, barem ovi "srednji" proizvođaći. Imaju jednu destilacijsku kolonu i colonu za metilni alkohol. E sada neki rade bez te za metilni alkohol neki sa (dali je tadruga kolona samo za metilni alkohol ili i druge stvari ja neznam tu tehnologiju)
U kotao stavljaju sita da se drop ne nabije previse i da para ljepse prolazi kroz materijal. Iznad sita su resetke na koje sjeda sljedece sito tako ne gnjeci drop. Odvajanje frakcija je normalno. Kod komovice se nedavno vec spominjao problem sumporenja i sto brza destilacija nakon fermentacije tako da kod izbora nacina destilacije uvelike i to utjece. Za nase kazane suh materijal koji je nerjetko dosta sumporen tesko daju dobar dezultat. Dok malo vlazniji drop manje sumporen daje odlicne rezultate po meni bolji nego talijanski.
Kod naseg kazana bi trebalo doci do toga da je postotak alkohola u prvoj destilaciji 8-10 posto. Tu je problem sto jeu domacinstvu to tesko izmjeriti ali da se procijeniti po alkoholu koji izade iz kotla. Razliku izmedu postotka alk. Dropa i zeljene jacine nadomjestavamo mekom rakijom ili rakijom iz prvog kruga destilacije. Drop također mozemo tesko mjesati tako da je izbor resetka na dnu kazana.

Ovaj baterija- kazan ima mješalicu,jaka je ali kako kažeš drop je teško mješati.Rešetke je teže postaviti pošto je otvor malog prečnika,a otvarati ceo obruč bio bi avantura.
Ja razmisljam o tri varijante:
-u kombinaciji sa malom količinom vina
-sa mekom rakijom od 27vol%
-samo para

Pa cu na kraju sve uporediti.

Na malom kazanu imam rezultate u kombinaciji sa vinom,ali u razmeri 20%,10%,organoleptički mi se nije svidelo.Mogla bih to odraditi i sa više al onda ide rešetka,jel?Mješalice ima isto samo pitanje koliko u tom slučaju vrše funkciju.

Jos nesto nije sumporisano,odvojeno je baš za destilaciju.

Ja imam poklopac koji mičem to sam zaboravio i uzeo pod normalno. Moje je pitanje kako misliš vaditi drop ako nemaš veliki otvor.
Morat će ti biti dosta tečni drop ili ćeš kasnije ispirati sa dosta vode. Činjenica je da se postupkom dodavanja meke rakije troškovi dižu ako gledamo sa komercijalne strane. Sa kvalitetne mislim da je najbolje dodavanje meke rakije i namiještanja postotka alkohola u kotlu na nekih 8-10 posto 1. destilacija.
Super će biti ako budeš isprobala ove variante pa da vidimo zaključak.
I jedna napomena crno grožđe ima tendenciju lakšeg zagorijevanja napravi se više taloga nego kod bijelog grožđa no ako je drop vlažan to neće biti problem, meni se to zna destiti kada stavim istu kolićinu tečnsti ispod rešetaka kao i za bijelo grožđe trebalo bi barem 30% povečati količinu za crno.

Koja je kod tebe zapremina?

Da,izvodljivo ja sa ispiranjem vise vode,jer izlaz je odgovarajućeg prečnika i to se na taj način moze izvesti.

A za mali kazan se moze otvoriti i resiti na nacin koji si opisao.

Ono sto sam do sad primetila jeste da se odrazava na povecan sadrzaj viših alkohola.U proseku bez komine su oko 3000 mg/l,sa kominom idu i do 5000mg/l.(da napomenem ovaj podatak je ugrubo,mogla bih biti preciznija nakon zavrsenih ogleda)

Što se tiče taloga,to bi vidiš bilo rešenje za konzistenciju suvog koma.A ujedno i iskorišćenje taloga.S tim da u tom slučaju ide na kvalitet "steljovače".

Moj kotao je od 250 litara.
Što se tiče viših alkohola imao sam taj problem jednom jer mi je sirovina došla na prikolici (merlot) i onda sam ručno to iskrcavao po jakom suncu i ta rakija je imala preko 5000 mg. viših alkohola. Naknadno sam to pokušao ispraviti 3 destilacijom i odvajanjem malo više prvenca i onda su pali na 2500 ili 3000 ne mogu se sjetiti ovako iz glave. Zaključak mi je bio da sirovinu stavljam direktno i preše u burad i otvaram tek kada destiliram (najlon-voda).  Također crni drop ima više viših alkohola od bijeloga.
I za kraj nešto u što nisam siguran možda sam subjektivan. Kada stavim talog u manjim količini nemam ga puno i ne stavljam ga inače imam osjećaj da dobim malo na aromatičnosti neznam za drugu destilaciju jer uvijek sve izmiješan.

To za talog ti ne mogu reći jer ga stvarno nisam nikad uzimala u obzir.Eventualno za vakum filter kod iskorišćenja za neki drugi razred preševine.
Ja sam negde naletela na podatak da aromatski profil dobija na snazi kod destilacije vina sa kvascevim celijama posle fermentacijs,zbog enatnih estara.Ali u tom slucaju moras odmah destilisati,sto je meni neizvodljivo zbog tempa rada.Ti svakako mozes probati tu varijantu.

A ne znas kolike su ti bile ukupne kiseline kod tog destilata preko 5000?

Treca destilacija svakako znaci pad viših alkohola,ali ja bih je koristila u ekstremnim situacijama kad parametri moraju da se dovedu u granice koje su prihvatljive.I taj destilat je naravno drugog razreda.

Nisam samo razumela sta si mislio pod tim najlon-voda?Kako to izgleda i na kojoj količini?

Ja odnesem plasticne badnje kod vinara i odmah iz prese punim badnje gnjecim ih i stavljam nailon i vodu da sve to zastitim od zraka.

 :thumb:

Moram pogledat za kiseline javim sutra. Ali nisu bile visoke 150 mg etil acetata mi se cini

Ok,moram i ja proveriti podatke i preciznije se izraziti.150 mg je baš malo na te više alkohole.

A imas podatak za pH?(materijala za dest)

Iz ovoga bih rekla da ti je pH bio veći nego što bi trebalo.Zato sam pitala i za taj podatak.

Bio je suh drop i neznam izmjeriti ph za njega

Samo ću o ovom zbog nekih davno prošlih priča i samo zbog toga da ne idemo opet sa istim pogreškama.
Ne dešava se smanjenje nego suprotno od toga. Trećom destilacijom će uvijek doći do povećanja viših alkohola bez obzira na odvajanje prvenca i činjenicu da se oni tamo nalaze u najvećim koncentracijama. U svim uobičajenim okolnostima izvođenja destilacije. Jedina situacija u kojoj se to povećanje ne bi desilo je onda kada bi u trećoj destilaciji odvojili prvenac i istovremeno na luli hvatali do nule. Svako uobičajeno rezanje frakcija u trećoj destilaciji sa odvajanjem patoke znači povećanje viših alkohola u toj rakiji.

Lovranski kako si radio treću destilaciju,mislim na pripremu materijala pre svega?

bistrice  :thumb:

prije par mijeseci sam na temi o aromatskim komponentama pitao za mišljenje o komovici te bistrica mi je dao savijet da ponovno prepečem i nakon što sam to uradio ponovno sam odneso na analizu rakiju i evo rezultata:
ukupna kiselost  95 sve je mg/l       
viši alkoholi 3407,75
aldehidi  1252,41
etil acetat 241
metanol g/hl aa  226,10
ukupne hlapive tvari 499,66 g/hl
ovo su rezultati stare analize:
ukupna kiselost kao octena mg/l aa 162,0
viši alkoholi mg/l aa 3118,32
aldehidi  mg/l aa2980,61
etil acetat mg/l aa 747,74
metanol g/hl aa  322,24
ukupne hlapive tvari g/hl aa 700,87

postupak je bio sljedeći sa kišnicom sam razrijedio destilat na oko 30 posto alkohola i prešo na destilaciu. Od 40 litara destilata od 68% alkohola plus voda  kojom sam razrijedio destilat za dobiti 30% alkohola prilikom pečenja odvojio sam prve dvije i pol litre rakije i hvatao sam do nekih 50%.
Viši alkoholi su mi se i povećali a odvojio sam dosta repa rakije kako bi se reklo. Dali to dokazuje bistricinu tezu o alkoholima i izotropnim smijesama?-pitam
I da sada je rakija puno mekša i bolja za piće.

Ovo gore sam radio prije 9 ili 10 godina.
Moram viditi ovu destilaciju sa 5000 mg visih alkohola da nisam nesto pobrcko. Više ne pišem neprovjereno jer znam pomuckat brojeve.
IZVINJAVAM SE.
Ovo gore je provjereno

Ja nisam nikad radila trecu destilaciju,sem kada sam jednom destilatu dodala CaCO3 da smanjim kiseline i ponovo destilisem.(bile su preko 2000,kod jednog uzorka od poznanika-ne znam kako jento izveo,al znam da jeste  ;D)
Kad sam rekla da se svakako smanjuju viši alkoholi sam napravila lapsus ofkors.
Dobro da je bistrica to pomenuo!

Za analize bas napisi,dugujem ih i ja. :)

Imam i one gde sam pratila dinamiku prelazenja kod prvjenca,srca i patoke.

Reci mi samo kako su ti se odrazili ovoliki aldehidi na mirisu?Ja ih nikad nisam imala preko 400.

Travnati zeleni okus. Dodatno kada je popijes vraca se iz zeluca isti okus.

Reverzibilna reakcija  ;D

Uh,mogu samo da zamislim!

Da li si ovde mislio da krećeš u destilaciju na kolonama kod komovice ili nešto drugo?

Na učenje. Da malo bolje razumim

Pitaj šta te zanima.  :)

Ja ću ti ukratko princip rada,pa možeš stvoriti neku sliku.

Kod baterijskog uredjaja: sirovina se ubacuje u telo aparate,sve tri baterije su povezane međusobno.Jedno telo se zagreva parama iz kotla,a ostala dva alkoholno-vodenim parama susednog tela.Uredjaj ima deflegmatore,kolonu (kolona je mala,sa nekoliko podova),i hladnjake.Za vreme dok dva tela rade treći se priprema za destilaciju.Veći broj hladnjaka i odgavarajućeg sistema cijevi sa ventilima omogućava pravovremeno odvajanje prvjenca.Postoji i varijanta da se alkoholno-vodene pare regulasinjem ventila na sistemu cevi direktno uvode u hladnjake bez korišćenja kolone i deflegmatora.Uredjaj je diskontinualan,jer po završenoj destilaciji tela aparata se pune novim materijalom.

Kod kolonskog uredjaja sa više kolona i podova: kod njega je destilacija kontinualna,a glavni deo su kolone.U njih materijal ulazi neprekidno,i neprekidno izlazi destilat,a sistemom cevi se posebno odvajaju frakcije.Njegova konstrukcija omogućava da se uspješno može iscrpeti etanol iz sirovina sa koncentracijom od 4-25vol%.Pored glavnom destilata mogu se uspješno odvajati primese koje su u nepoželjno visokoj koncentraciji aldehidi,SO2,a po potrebi i viši alkoholi.(preko režima rada se podešava srepen čišćenja od pratećih primesa).

Našla sam jedan video gde je slikovito predstavljen sistem rada kod baterije,sa kolonom kod proizvodnje Komovice.Jeste da je na italijsnkom,ali razumećeš nadam se radi bolje slike kako sve to funkcioniše.

https://www.youtube.com/watch?v=a_gN-VP4Hdg&t=76s

Što se tiče viših alkohola,sad ću ti napisati analizu koju sam pomenula.
meka rakija  20%komine  destilat prepeka 20%komine    
31.5 vol%                        70.1 vol%                                
viši alkoholi      3740         5100                                        
ukupne kiseline 640           160
Bez potpunog dodatka komine je bilo 4800 mg/l ,tako da sam pripisala ovaj rast viših alkohola komini u ovom slučaju.Ovo je sad vezano za kazan poput tvog.HPLC bi dao jasniju sliku o kojim v.alk. je najviše reč,ali ja nemam tu mogućnost.
(kad sam pomenula 3500 to mi je uglavnom standard za vinski destilat,pa sam napravila grešku zato i rekoh ugrubo)

I da napišem ono što sam našla vezano za više alkohole kod komovice i grožđanih rakija:
Sadržaj viših alkohola u jakim pićima od grožđa je u granicama 1000-9500 mg/l i u proseku 3000-4000 mg/l.Najviše je zastupljen izoamil-alkohol,zatim izobutanol pa 1-propanol.Izuzetak su rakije od komovice kod kojih 1-propanol i 2-butanol mogu biti zastupljeni u većim koncentracijama.Posebno kod komovica koje su išle na kasniju destilaciju,jer je utvrdjeno da 2-butanol nastaje od bakterija mlečnog vrenja pri čemu je za njegov nastanak pogodnija sredina sa povišenim pH.E tu ide u prilog ona naša priča gde se viši alkoholi nalaze u povećanoj koncentraciji.

Što se tiče belog i crnog grožđa kako si rekao da tu postoji razlika.Jer se u belim vinima nakon fermentacije nalaze u koncentraciji od 150-400mg/l,a u crvenim 300-600mg/l samim tim u toku destilacije više ih ima kod ovih drugih.

Inače po pravilniku nije definisan maksimalan sadržaj viših alkohola,samo maksimalan sadržaj ukupnih kiselina.Kod njih je definisan minimalan sadržaj koji je različiti kod različitih rakija,kod grožđa je najveći.Ali,njihovo prisustvo preko 5500 mg/l se oseti i te kako,i to nije ono što bi se moglo poželeti kod jednog destilata.

I zaboravila sam da napomenem da mi je ova komina stajala pod vinom,u anaerobnim uslovima.Njegova analiza je pokazala 1.2 isparljivu,što nije strašno za destilaciju.Ali,očigledno dodir sa kominom učinio svoje čim su viši alkoholi ovako veći nego obično.Što se tiče pH je bio 3.6,ukupne oko 5.6 g/l,alkohol 12,67 vol%.

Trebaće meni prakse,i prakse za komovicu. ;D (tek sam na početku,pionirski što bi se reklo)

Misljenja sam, da ste malo konfuzni u svojim analizama. Oprostite mi na strogosti.
Malo ste zaboravili svoje ciljeve i otisli u nekom drugom smeru. Bar ja tako vidim citajuci ove zadnje komentare.

Da se vratimo na pocetak. Cilj nam je napraviti kvalitetnu komovicu. Prvi preduslov: nas fermentisani kljuk mora biti kvalitetan. Da bi bio kvalitetan, moramo ciljano birati sortu grozdja od cijeg hemizma ocekujemo kvalitetan destilat. Tek nakon toga mozemo uci u destilacione analize. Nije svaka sorta za komovicu a posebno crne sorte.To vase analize i pokazuju.

Mislim da imamo dovoljno forumasa sa inzvanrednim znajem, samo da ta znaja malo kocetrisemo i eto je vrhunska komovica.
 Pozz  :)

Da tu je razlika,ciljevi.Priznajem,meni je cilj da kominu koja mi ostaje posle vina iskoristim.A najvise raspolazem ovim sortama.Ne biram je ciljano za komovicu.
(niti imam tu mogućnost)
Nisi strog,samo kod mene je drugaciji slucaj.

Ja obozavam komovicu, posebno onu koja je odlezala u bariku. Cesto kusam komovicu od raznih proizvodjaca i najcesce su to lose rakije, u svim aspektima.Otuda i moja ovakva reakcija. A lose su bas kao sto i sama priznajes, zato sto se prave od zatecenog matreijala. Dakle ne mozemo pricati o kvalitetu kao sto to rade Italijani. koji napravise sjajan brend, pod nazivom Grappa.

A zasto to i tako radimo, zasto smo naklonjeni raznim improvizacijama, kad smo svesni kakav ishod mozemo ocekivati ? Jel to mi mislimo , da smo iznad nauke ? Gde je tu napredak ? Da nije evolucija stala, ili je to samo u nasim glavama ?

 Pozz  :scr:

Ok,happy star imas pravo.Ne moze biti u tom rangu od zatečenog materijala.Ali nama je primarna proizvodnja vino,crveno.E zato sam naklonjena improvizaciji,nista drugo.

Svakako da je komovica od biranih sorti,i za tu svrhu pica daleko ispred!Nijednom nisam napisala suprotno,niti mislim tako.

Evo analize krivo sam bio napisao prvi put. Da napomenem da mi je to analiza sa najvišim višim alkoholima po litri apsolutnog alkohola.

ukupna kiselost kao octena mg/l aa 41
viši alkoholi mg/l aa 4136,63
aldehidi  mg/l aa 232,42
etil acetat mg/l aa 98,03
metanol g/hl aa  168,87
ukupne hlapive tvari g/hl aa 450,81

u pitanju je crno grožđe BORGONJA ili u kontinentalnom dijelu FRANKOVKA
Drop je bio dosta suh.
Ova analiza mi je sa najvišim višim alkoholima inaće preferiram bijele sorte i tu se vrtim oko 3500 mg/l.

p.s. ako nisi primjetila na nekih 2-3 stranice prije Bistrica je detaljno objasnio utjecaj različitih faktora vezanih za nastajanje viših alkohola.

Lovrinski,u kom momentu si ovde napravio rez i prešao na patočenje?(koliko ti je bilo vol% u prihvatnom sudu,izvini ako si vec negde napisao)

Nažalost nisam zapisivao ali u to vrijeme sam prekidao u razmaku 55-57 na luli a u prihvatnoj posudi otprilike 68.

Videla sam Lovranski to za više alkohole ali se ne odnosi na kljuk u mom slučaju gde je bila strogo kontrolisana fermentacija,selektivni soj kvasaca,strogo anaerobni uslovi uz hladjenje.

Problem je u ovom slučaju tempo proizvodnje gde se ide na odložena destilacija.Moram takodje ići na to da vidim kako najbolje u toj idloženoj destilaciji da sačuvam kominu!Ja ne bih baš išla na to da isključim crne sorte,koje su na mom podneblju dominantne.Nego da idem na maksimum koji Vranac moze dati,pa i kod ovog pića.Ako ni taj maksimum nije zadovoljavajući svakako bih gledala da kominu iskoristim na neki drugi način.Ali to je već druga tema.

Viši alkoholi su čitav niz jedninjenja,imaju itekako veliku zaslugu za pozitivne aromatske profile kod lozovih rakija.Samo bez HPLCa ne mozes znati o kojima se tacno radi,u kom omjeru.Ali tu je čulo mirisa. :)

Vjerujem da bi pomoglo konzerviranje sa sumpornom kiselinom.
Slazem se za crne sorte. Talijanske grappe od crnog grozda su mi dobre dok moje mi se manje svidaju (naravno ne sve talijanske, neke su prociscene toliko ne be lice na grappu).  Sa bijelim sortama mislim suprotno meni se moje vise sviđaju, govorim o stilu. Odgodena destilacija je problem u svakom slucaju, to sam i sam uvidio vise puta.

@lovranski,da ne ostanem dužna za rezultate ogleda sa komovicom  :)


Dakle,radila sam više varijanti.Destilacija je išla dvokratno do 72vol%.Meku rakiju zbog visokog alkohola startnog materijala izdvajala sam sa 32vol%,a kad bi prešlo tu stepenažu na prepek je išla spuštanjem vodom do 10% udjela vode.
Varijante su bile redom:
1.vino+ 40%komine
2.vino+ 20%komine
3.komina sa mekom rakijom

Treća varijanta mi se pokazala najboljom na mirisu,specifičnom za Vranac a opet ne tako napadnom.Starenjem očekujem da će se "ukrotiti",i dobiti na harmoničnosti.Odvojila sam ih i posebno pa bih posle pola godine probala i sa kupažama.
Konačna analiza dala je sledeće parametre,
alkohol                72 vol%
ukupne kiseline    140 mg/l
estri                    860 mg/l na a.a.
aldehidi               108 mg/l
metil alkohol        0.18 vol%
viši alkoholi         4100 mg/l na a.a.
furfurol                14 mg/l na a.a.
ukupan SO2        2.56 mg/l na a.a.

Na baterijskom uredjaju iz tehničkih razloga nisam uspela sve da izvedem,a najviše mi je bio cilj da probam destilaciju sa direktnim uvodjenjem pare i vidim šta time dobijam.

Voljela bih da probam te komovice od crnih sorti koje su ti se svidele,pa ako možeš daj mi preporuku za proizvođača.Kod nas ih gotovo i nema u prodaji,ali dalmacija mi svakako nije daleko i prvom prilikom kada budem tamo bih usput i uzela jednu.

http://www.grappanonino.it/en/grappa/il-merlot    onu koju sam od njih probao prije dosta godina nemaju ova je naj sličnija toj.

https://www.poligrappa.com/eng/grappas/po-di-poli-secca     i ovu.

za te dvije gore imam boce doma. Skupe su i malo ih je teže naći kod nas. Mislim da od ovih proizvođača ne moreš fulati.
Dodatno sam provao i odležale njihove rakije ali to je malo drukčija priča.

Za ta dva proizvođača znam,preko interesantnog materijala koje su ostavili na internetu što preko snimaka,što na njihovim zvaničnim stranicama.

Što bi rekao Ser Oliver: Cena,prava sitnica! ;D

Preostaje mi da se nadam nekom sajmu vina gde će se naći i grappe,pa probati i tu dvojku.

[Kako napraviti prepek komovice?]

Već dobrih 5-7 godina redovito pečem komovicu, i to prepečenicu. Svodim ju na 50% alk./vol. demineraliziranom vodom i odležavam u hrastovini.

Pošto sam ove godine dosta pokvario šljivovicu, ne bih da mi se isto dogodi i s komovicom pa radije prvo pitam...

Moj dosadašnji postupak je bio da ispečem prvo 2 kazana od čiste komine, bez odvajanja frakcija. Onda cjelokupnu meku rakiju (skupa s prvencem i patokom) stavim na prepek na način da napunim cca 1/2 kazana, a drugu polovicu napunim kominom i tako radim prepek. Na prepeku bih odvajao prvenac u količini od cca 2 do 2.5 l, ovisno o ukusu i mirisu, a patoka bi krenula kad je razina alkohola na izlazu, luli cca 45-50%. Dobivao bih rakiju od 70% te je spustio na 50% rijeđenjem demoneraliziranom vodom u dva ili tri navrata.

E sad, zanima me može li se ova destilacija napraviti i kvalitetnije i što da promijenim?

Za pocetak uradi klasican prepek(samo meka rakija bez dodavanja komine). Kolicina odvajanja prvenca direktno zavisi od kvaliteta prevrelog kljuka (u tvom slucaju komine). Rakiju prvo stavljas u hrastovinu da odlezi, pa tek posle dolazi razredjivanje.Ovih 50%vol ti je malo previse...

Pa sad,nije da ih nema na toj jačini. :)
I nije da ih ne traže...

Ali,organoleptički je svakako lepše na 45vol%.

Super, hvala na savjetima. Svakako ću tako napraviti!

Suprotnim redosledom ! Prvo odlezavanje u hrastovini pa svodjenje demi vodom na 45 % alk/vol.

Pozz

 :)

Hm,ja sam mislila da nakon odležavanja destilata od 70vol% u buretu je svodi kasnije na 50vol%.
Ali,kad pogledaš sklop rečenice svakako izgleda da radi tom obrnutom logikom.

Da, radio sam do sad najprije snižavanje na 50% i onda tek odležavamje. Obično zato jer mi se žurilo jer me prijatelji neprestano pitaju: "Kad će napokon tvoja rakija da pijemo?!"
Sad ću ostati čvrst i prvo je staviti u hrast minimalno 6 mj. pa onda snižavati. Oni će se morati naoružati strpljenjem!

Još nešto... Obzirom da imam više rakije, a samo jednu malu bačvicu (bure), mislim u jedan dio rakije koju čuvam u staklenim balonima radi eksperimenta staviti letvice od prethodno prokuhanog i tostiranog hrasta. U tom slučaju, treba li letvice staviti isto prije rijeđenja s demineraliziranom vodom ili nakon rijeđenja (kad bude na 45-50%)?

Isti postupak.

Samo budi oprezan,i radi cesce kontrole jer ce rakija od 70%vol mnogo brze izvlaciti materije iz drveta, nego sto je to bio slucaj sa razblazenom (kako si do sada radio) :)

Nemoj to raditi, daleko ti je bolje imati i bezbojan destilat koji je odležao u inertnom sudu nego nešto što i ne liči na ono iz bureta.
Destilat sa letvicama i čipsom bude toliko neharmonizovan, trpak, i miris drveta izražajan da dolazi isuviše u prvi plan.

Na kraju krajeva, i da sačuvaš jednu količinu ako planiraš duže odležavanje u buretu imaš i količinu za dolivanje. :)

Radio sam to jednom do sad, s letvicama starog hrasta koje sam sam pripremio za to - maknuo tanine pretjerane i tostirao.
Komovica je bila usporediva s onom iz hrastovog bureta. I to, jako usporediva. Miris na hrast nije smetao ni meni ni nikome od kušača. Možda je to radi našeg poluamaterizma, ali kad mi komovica malo vuče na whisky, a ipak ima prepoznatljiv okus loze, prezadovoljan sam!  ;D

Francuzi imaju jedan postupak tretiranja drveta vodenom parom,a potom tostiranje ako misliš na taj efekat.Imala sam nekoliko uzoraka od onih iz tff grupe baš takvog čipsa,i jeste vidno smanjen uticaj tanina. :) U poredjenju sa drugim uzorcima,ogledno on je najmanje ostavljao negativan utisak drveta.

Naravno da je bure najbolji izbor,u to nema sumnje. :)

Da podijelim i moje iskustvo.......
Radio sam probe sa letvicana i čipsom od slavonskog hrasta prije par godina i rezultat je bio hmmm.... kako to reči kao neki macerat drva iz zafrkancije smo je zvali daskovača ali ne iz razloga da je imala previše na drvo nego što su bile daske unutra i samo je ekstrakt toga pridonio aromi.
Nakon par godina pročitao sam postove na forumu i rekao da to je bila daskovača budući da je drvo imalo malu interakciju sa rakijom a opet ju je i malo nadopunjavalo.
Zaključak odležavanje i drvo samo u bačvi i to na 3+ godine a najbolje min.5. za skladnu i zaokruženu rakiju.
Čips kao neki bonifikator da ako se to nekom sviđa ili je komovica mršave strukture. Ono što sam primijetio također da drveni estrakt ublažava alkohol u ustima ali to možda je samo subijektivno.

Da podijelim i moje iskustvo.......
Radio sam probe sa letvicana i čipsom od slavonskog hrasta prije par godina i rezultat je bio hmmm.... kako to reči kao neki macerat drva iz zafrkancije smo je zvali daskovača ali ne iz razloga da je imala previše na drvo nego što su bile daske unutra i samo je ekstrakt toga pridonio aromi.
Nakon par godina pročitao sam postove na forumu i rekao da to je bila daskovača budući da je drvo imalo malu interakciju sa rakijom a opet ju je i malo nadopunjavalo.
Zaključak odležavanje i drvo samo u bačvi i to na 3+ godine a najbolje min.5. za skladnu i zaokruženu rakiju.
Čips kao neki bonifikator da ako se to nekom sviđa ili je komovica mršave strukture. Ono što sam primijetio također da drveni estrakt ublažava alkohol u ustima ali to možda je samo subijektivno.

Da,lovranski. ;)

Moram se pohvaliti postignućem. Na lokalnom takmičenju u Hrvatskoj između  ne znam točno koliko uzoraka   (procjena 40 dok ćekam rezultate ostalih) moja komovica je proglašena najboljom domaćom rakijom u kategoriji "čistih rakija". Tu moram nadodati da ima ljudi koji peću rakiju i puno duže od mene ali zahvaljujući savjetima sa foruma ulovio sam ih i preskočio konačno i službeno.

Evo motivacije da svi skupa napredujemo i dalje.

Čestitke kolega!
Baš me raduje da i kod nas ima ovako predanih ljudi. Moja kvaliteta isto polako raste, ali dug je put još do nečega pravog.

Svaka čast, još jednom!

Znam da tu nećeš stati.  :)
Čestitam, još jednom.

Tako se to radi lovranski, a čujem da komovica nije jedina sa kojom postižeš uspjehe.  :) Svaka čast.

U komovicu ulažem najviše truda.
Hvala svima.
Idemo dalje!!

Pridruzujem se cestitkama.
Samo napred

Traminac sam za ovu godinu naručio
Prešam jednom i od koma pečem rakiju
U kom ne dodajem kvasce kojr inače stavljam u mošt, več kom fermentira na prorodnim kvascima.
Sad bi i u kom stavio te kvasce i prepodpostsvljam da bi i rakija bila bolja.

Pozdrav svima počela je sezona destiliranja komovice pa dolazim sa jednim pitanjem kojeg si do danas još nisam postavio (što mi je nevijerojatno ali jednostavno mi je izmicalo  10 godina  :doh: ).
Ovakva je situacija: kotao punim sa 200l koma i na dno ispod rešetke stavljam 80 litara vode.
Sve sam nadolio sa dvije litre rakije od 70% od lani. Dobio sam 40 litara rakije od 28% alkohola u bačvi a na luli sam prekinuo na cca. 6% kada je tekla meka rakija.
Uzimajući u obzir 5 litara na sat za svakih 100 l dropa ja idem sada sa 10 litara na sat ali nisam računao na onih 80 litara vode i moje je pitanje dali sam trebao i dali trebam povećati protok?

Još nešto mi pada na pamet, moga bi biti prvi u svijetu rakije koji če kazan od 250 litara zapremnine puniti sa 280 bez problema :). Šalu na stranu stvarno neznam kako se postaviti prema ovoj situaciji logičnije mi je 10 litara ali.....

Meni je nekako logično da računaš sve skupa.

Sada je i meni logičnije. Prevarilo me to što  je ta rešetka od ispod pa kao fizički odvaja vodu i drop. Ići ču kao da je kazan pun do vrha tj. 250l.

Ove godine kom sam tretirao sa siha element kvascem i dodao sam enzime. Ranijih godina sam sve prepustio divljim kvascima. Mjerio sam šećere i nakon 14 dana sa 20 spao je na 8 baboa. Grošđe je graševina i chadonay

Evo rakija je 2 mjeseca na dozrijevanju u drvenoj bačvi. Ovo je 3 godina iskorištavanja ove bačve i destilat je zanemarivo malo obojan. Jel to došlo do kraja ekspliatacije.
Malo sam kušao i reske i grube arome se gube.
Sad planiran sve nerazblaženo držat do 1.4. I onda zazblaživanje i opet tako vtatit u tu bačvu. Na jecen bi kupivao novu

O dinamici izvlačenja materija iz dužica hrasta imaš na dijagramu ovdje.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=153.msg56523#msg56523

Nije u trećoj godini bure još iscrpljeno nego mu treba više vremena da bi se u rakiju prenijelo sve drugo pa i boja. Što je u prvoj godini okvirnih 6 mjeseci ovdje to može biti okvirnih 12.  

Za razblaživanje imaš posebnu temu pa pogledaj na njoj za najbolje vrijeme svođenja na pitku jačinu.

Razblaživanje nije problem. Komovice samo i imam i radim ih po tvojoj uputi sa vvv foruma i iskustva prenosim dalje. Morat ću sa buduće za više godina napraviti plan i očito moram kupiti još koju bačvu.

Ove godine komovica od graševine i chardonnaya prvi put fermetacija komine na siha kvascu hrani i enzimima. Dupli prepek sa odvajanjem frakcija. Dobio sirovu komovicu 70% vol.
Već treću godinu imam drvenu hrastovu bačvu od 18 litara i u nju sam stavio sirovu rakiju koju sam kakon tri  mjeseca razblažio i vratio u bačvu. Kušao sam taj novi destilat koji je jako malo obojen i čini mi se da je ta bačva istrošena. Aroma komovice je zadovoljavajuća. Volio bi da je netko stručan degustira. Arome su dosta izražene i rakoja nije agresivna kod ispijanja.
Razblažena je na 45% vol.
U ovu bačvu bi ubuduće koristio samo za dugogodišnje dozrijevanje a kupio bi novu za ovogodišnji destilat, jer je u planu kupnja Iločkog traminca.

Već sam ti rekla da je najbolje da razmeniš sa lovranskim uzorke, ne treba ti tu ništa više od mišljenja nekoga ko se i sam bavi komovicama.

Nemam vremena da pretražujem pa bih zamolio za pomoć. Pečem komovu rakiju, sirova rakija mi je na 30vol%
Da li je to prejako za prepek, da je smanjim još ili može ovako?

Smanjuje se samo preko 32vol%.
Tako da, sve ok.

Ja sam za ovu godinu završio pečenje komovice. Pa evo nekih parametara. Bilo je 800 kg traminca. Sa jednim prešanjem i taloženjem bilo je 350 l vina. Od toga sam dobio 52 l komovice u prvoj destilaciji sa alkoholom 35 %. U konačnici u drugoj destilaciji je bilo 22 l 68% komovice koja je sada u drvenoj bačvi na odležavanju. Ovo je četvrti put iskorištavanja te bačve.
Usput za sve one koji pričaju kolika je izlazna jačina, kod mene je to bolo oko 80%. U početku izlazna temperatura je na luli 16.5 celzija a pred kraj oko 24 celzija.

Pečem na nivom kotlu od 100 litara
Do sada je iz tri kotla iscurilo oko 50 litara meke rakije
Jačine 26%vol

Pozdrav ljudi!

Citam mnogo ovaj forum i dosta sam naucio (hvala svima), ali ipak imam pitanja u vezi odakanja vina iz koma. Kad se to radi za bjelo i kad za crno. Kakav ima  uticaj na kvalitetu vina a bogami i komine trenutak kad se to radi.
Znaci prioritet je dobra komovica, a usput popiti i koju dobru casu vina.

Evo kako bi ja to, pe me slobodno ispravite ako moze bolje i na tome zahvaljujem

1. Grozde crveno odvajam od peteljki pa samo ono zdravo nagnjeciti i u bure (po metodi za rakiju od bjelog grozda)
2. Spremiti kvasce i dodati u bure odmah, bez encima, hrane i namestanja ph (mozda ostalo drugom prilikom ali neznm jeli to u ovo slucaju ok za vino)) i drzati na temperaturi oko 17C
3. Cekati 7 dana i odtociti vino (jeli to ok i jeli za bjelo drucije?).  Kako to uraditi (ubaciti crjevo ili pritusniti kominu nadole  pa sa vrha odotciti)?
4. Nebi da zagorjeva kazan zato bi odtocio 50% (jeli to previse)
5. U vino dodati 10g vinobrana na 100L, a kominu samo zatvorit i cekati da oboje prevre.
6. Dvostruki prepek za rakiju - meka bez odvjanja do oko 30% a prepek prvo sa odvjanjem do 1% pa srce ukpno na oko 70%, pa patoka do 25% ukupno.
7. Znam da nije tema ali sta dalje sa vinom da bude ok?

Prvi put pravim pa bi mi dobro dosli saveti na pitanja, a mozda i kome pomogne
 :)

Pozdrav svim forumasima!
Pratim forum vec skoro 2 godine i ono sto sam procitao je veoma interesantno i korisno.
Ove godine po prvi put sam pekao rakiju sam i ono sto sam dobio nakon prve destilacije je rakja koja ima izrazeni miris na patoku a isto se oseca i na ukus.
U pitanju je kom od Temjanike, odvojio sam siru za vino i ostatak sam dopunio vodom da ne bude suvoPrilikom destilacije odvojio sam 4 male flasice od po 250ml kao prvenac, nakon toga imam 7 litara na 65 stepena i jos 5 litara do 45 stepena na luli. Nakon toga ima jos 10-tak litara patoke.
Molim za savet dali moze nesto da se uradi da se izgubi ovaj miris, dali ce prepek to resiti ili trebam uraditi jos nesto?

Tesko, posle ovoga sto si napisao, da ce neko da odgovori...
Svakako, prepek, spojis sve sto je izaslo, a...
pre bilo cega, dobro zagrejes stolicu i iscitas forum.

na primer:
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1132.0

Vladante zahvaljujem na odgovoru!
Izgleda da sam se mnogo ogresio  :)! Problem je u tome sto ne znam u kom koraku?
Izdvojio sam prvenac, crce i patoku. Sve sto sam odvojio je u zasenim flasama od po 1 litar tako da imam 12 flase plus 4 male sa prvencem. Destilacija je trajala 6 sati do 45 stupnjeva pa neznam gde sam pogresio.
Ili je greska u pripremu pre destilacije?
Za prepek svakkao da cu sve spojiti pa nakon toga u kazan ako je to resenje.

Zbog male kolicine mislio sam da uradim jednokratnu destilaciju pa sam zato dvojio prvenac i srce u razlicne flase kako bih kasnije mogao da pokusam da utvrdim razliku jer sam neiskusa na tom polju.

Nije dvostruka destilacija na klasičnom kazanu rješenje za tvoje probleme nego jedini put kojim se treba ići ako se želi praviti kvalitetna rakija.

Hajde pročitaj bar ponešto sa foruma pa se javi za priču.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1132.msg17507#msg17507

Trebalo mi je malo vremena ali odradio sam domaci????.
Zbog mog loseg srpskog mozda je doslo do nesporazuma pa cu ponoviti pricu iz pocetka malo detaljnije na osnovi onoga sto sam procitao.
Vodu sam dodao nakon sto sam odvojio siru i pre pocetka fermentacije i dodavanje kvasca. Prilikom muljanja na 160 kg grozdja dodao sam oko 9 grama vinobrana (znam da ne treba kod rakije ali ovo je bilo kombinirano i za vino). Secer nisam dodavao. Prilikom fermentacije u pocetku je moj techa meshao kom (sto sada znam da nije trebao) jedan put dnevno u trajanju od dve nedelje i nakon toga je bilo zatvoreno u buretu. Pre destilacije probao sam vino i osim toga sto je bilo razvodnjeno nije bilo kiselina ili neugodnih mirisa.
Destilaciju sam izvrsio 1 mesec nakon zavrsetka fermentacije. Pre destilacije nisam dodavao vodu, jednostavno sve sto je bilo u buretu je zavrsilo u kazan. Kazan je dzidan od oko 90 litara sa oblikom slican na ono sto se vidi na sledecem linku: https://media.pazar3.mk/Image/b8a1d8ef-1b35-40b4-a8f7-e938eb526107/20201023/false/False/1280/1024/kazan-za-rakija.jpeg?noLogo=true. Brzina destilacije je bila okolo 2 litara na sat (sto je mnogo manje od preporucenog ali u jednom trenutku kada mi se vatra pojacala bure za hladjenje nije moglo da ohladi paru pa je na kratko pocela da izlazi para iz lule). Sa ovom brzinom destilacije rakija je izlazila hladna (nisam merio temperaturu)
Zbog razvodnjenog koma ocekivao sam malu kolicinu mislio sam da uradim jednokratnu destilaciju (kao sto su moj deda I teca radili) pa sam zato dvojio prvenac i srce u razlicne flase kako bih kasnije mogao da pokusam da utvrdim razliku jer sam neiskusan na tom polju I ono sto ocenim da valja da spojim na jedno mesto. Prilikom destilacije hronoloski sam odvojio 4 flasice od po 250ml kao prvenac i one su numerisane od 1 do 4, nakon toga 12 flase od 1litar numerisane od 1 do 12 sto znaci da je flasa sa brojem 1 istekla iz lule odmah nakon prvenca a flasa sa brojem 12 nakon 6 sati.
Prilikom degustacije, proslog vikenda, probao sam tehniku sa umocenim prstom i na koren jezika. Od prve 4 male flasice peckanje koje prelazi u gorcinu bilo je samo kod prve flasice ostale su bile u redu i kod njih nema miris na patoku vec se oseca aroma temjanike. Vec kod velikih flasa pocinje miris na patoku koji se pojacava na svaku sledecu flasu. Takodje nakon osme flase osetio sam na jezku osim standardno bockanje od alkohola i grubije stipanje kao krajnji efekat.
Molim Vas za savet sta dalje?

hmm... ja nisam dovoljno potkovan da bih znao sta bi tacno mogao sa tim
svakako sve sto je isteklo spojiti, pa na prepek
pa, mozda sa ostrim rezovima i na nekom rezimu za, spasiti sto se spasti moze
i bude nesto upotrebljivo
bistrica ce znati, ako proceni da imas volju za uciti, i napisace

Hvala ti Vlante.
Sasvim legitiman odgovor je da nema spasa i da trebam sve ovo baciti, zaboraviti i sledece godine sa vise paznje.
Mene muci ono sto sam ove godine odradio vise pravilnih stvari prema onome sto sam procitao na forumu u poredjenju sa onime sto je moj teca radio predhodnih godina a bio "nagradjen"  :) sa proizvodom koji je neupotrebljiv. Jedina razlika je sto je kom od temjanike bio suviji i sto sam dodao vodu, a mozda i tu lezi zec iako sam procitao da su to radili i drugi clanovi foruma?

Piju se mnogo gore rakije od te sto si ti uradio,
prosto na ovom forumu se tezi kvalitetu.
Nisam ja nesto strucan, na tvom mestu bih sve to spojio, uradio prepek,
uz postovanje pravila za drugu destilaciju. Imas na forumu.
Verovatno i tu ponesto korigovati, kao sto rekoh, nisam siguran sta sve,
ali bih sve sto izadje hvatao na isti nacin kako si to i prvi put, pa probajuci
video sta je za ostaviti. Sigurno nece biti kvalitet, ali drugom destilacijom po pravilima ces bolje rasporediti sta nikako nije za ostaviti, a nesto mozda bude za upotrebu. Verovatno bolje od svake tecine, ali ipak ne kvalitetno.

Nije to samo, sipao vodu... mesanje, duzina fermentacije, brzina destilacije...
i ko zna sta jos. Zima je dobra prilika za citanje i ucenje.

Sada kada citam tvoj komentar setio sam se da kada je teca to radio nije bilo tolike razlike izmedju kraj fermentacije i destilacije.
Dobar je savet da je zima prilika za citanje i ucenje!

Možeš spasiti i pet ljudi od utapanja tokom svog života ali ti to neće biti od pomoći ako nakon toga namjerno upucaš nekog šestog. Bit ćeš "nagradjen" onim što sleduje svakog ubicu.  :)

Tako ti je i kod rakije. Možeš pedeset stvari uraditi kako treba na tvom sumporenom tropu od grožđa i nećeš dobitti rakiju zadovoljavajućeg kvaliteta.

Ovdje postoje tri još važnije stvari.
Nije za amatere da prave komovicu. Ni onima koji se busaju u profesiju ne ide baš od ruke tako nešto. Njačešće su to najobičnije brlje. Drži se lozovače jer sa njom imaš mnogo veće šanse za dobivanje kvalitetne rakije-

Druga je da su u tehnologiji rodbinski odnosi irelevantna kategorija. Moraš odabrati put kojim ideš. U ovom trenutku bih ti iskreno rečeno savjetovao tećin.  

Treća je da to što si ti dobio nije nikakav proizvod nego poluproizvod koji mora na finalnu preradu. Ako nakon zime shvatiš bar to i još ponešto, onda ko zna možda nešto i bude od tebe.

Hvala Bistrice,
Kako sto shvatam nije sve izgubljeno i sa prepekom mogu da dobijem nesto bolje pa idem tim putem.
Mozda ce potrajati ali kada prepecem napisat cu sta sam dobio.

Nemaš potrebe ništa pisati dobit ćeš brlju.

Moraš naučiti čitati napisano.

Kada prođe zima i napraviš lozovaču onda nešto napiši.

Svakako Pozdrav i Hvala!