Sve o Vinu Forum

Citao sam teme, kojih ima jako puno i
nisam stigao sve da procitam,
molim vas ne zamerite ako
postavljam pitanja koja su
vec objasnjena negde na forumu.
Ovako, obrao sam grozdje,
posebno sam stavio u bure crno,
a posebno belo.
Mozda cu da odlijem malo vina crnog,
a belo necu dirati.
Belo grozdje ima oko mozda 5 posto gnjilih bobica
i izbusenih od osa,
crno grozdje ima oko 10 posto losih bobica,
pre muljanja se osecao miris kao sirceta.
Sve se radilo u velikoj brzini i nisam odvajao lose bobice.
Secera ima oko 15%.
Ako sam dobro razumeo, sada bi trebalo da stavljam
20 grama vinobrana na 100 kg grozdja ili se
vinobran stavlja samo kada se pravi vino ?
Secera bi trebao da stavljam oko 4 posto,
4kg na 100kg grozdja?
Unpred hvala na pomoci.
Nadam se da nisam

Pocelo je vrenje i izgleda da se vec oseca
uticaj losih bobica koje su izmuljanje,
bar sudeci po mirisu.
Pocinje da mirise kao neki lepak ili farba ili tako nesto.
Sta da radim ?

Ja moram da naglasim da je vinobran neophodan, pogotovu sada kada fermentacija teče, a grođže nije bilo kompletno zdravo. Da bi se sprečile gljivice sirća da rade potrebno je odmah ubaciti 20gr. vinobrana na 100 litara ili kg kljuka-šire. Što se tiče prekida fermentacije, neće doći do toga, jer će se vinobran zamajavati sa sirćetnim bakterijama, a ujedno će vršiti i selkciju, usmeravanje fermentacije prema plemenitim vinskim kvascima. Taj miris na aceton koji osećaš, je miris sirćetnih bakterija pomešan sa mirisom CO2 i kvascima pa ti se samo tako čini, sem ako nisi upotrebio sudove koji imaju taj miris od neke farbe. Uradi obavezno korekciju šećera do 20 procenata, tako što ćeš za svaki nedostajući stepen dodati jedan kilogram šećera, jer će dobijeno jako vino imati i svoju odbarnu od eventualnih problema koji bi mogli da ga zadese. učini to odmah nije kasno!

Vidis sta je 30 i kusur godina iskustva, ja procitao par knjiga i mislim da znam nesto  :doh:
Zanemari onaj moj prethodni post i poslusaj Pecu, neces pogresiti...

Hvala vam sto se se javili da pomognete.
Stavio sam vinobran, ali sada se oseca
drugaciji miris nekako, kao jaja kuvana ili tako nesto.
Nadam se da mi vino i rakija nece mirisati tako.
Secera sam stavio do 20%, samo me zanima da li
od toga secera moze da bioli glava posle.
Kazu ako se stavlja vise od 3.5 posto secera, da onda boli glava.
U jednom buretu je crno grozdje u drugom belo.
Moze li to tako ostati ili moram malo crnog prebaciti
u bure sa belim da se ne bi valjda kvarilo nesto,
kazu da crno grozdje ima u sebi neke sastojke
koji sprecavaju kvarenje kljuka,
dok belo nema tih stvari.

Od šećera neće da boli glava, i nezavisi od toga koliko si ubacio, jer bi toj logici votke i viski, razbijali glave od bolova.
Miris na sumpor vodonik se javlja zbog drugih procesa u širi i u vinu, no to je lako lečivo, daj da se fermentacija dotera do kraja, pa ćemo lako odstraniti taj miris ako ga bude bilo. koliko sam razumeo ti želiš da pečeš lozovaču, pa se pitam a zašto si odvajao crno od belog grožđa?. kad je moglo sve zajedno!

Znaci to je zabluda da se dodavanjem vece kolicine secera u siru stvara nesto  sto izaziva glavobolju.
Od cega onda zna da boli glava od nekih pica, a od drugih nema glavobolje?
Odvajao sam crno od belog zato sto mi je belo bilo zdravije, a mislim i da odlijem malo crnog vina.
Da li da ih mesam sada, mislim ima li to neku ulogu ?

Količina metil-alkohola, pravilna proizvodnja, nestručne improvizacije pri proizvodnji i još mnogo faktora utiču na kvalitet dobijenog proizvoda, pa i na eventualnu glavobolju, pogotovu dodavanje lošeg kavliteta alkohola zbog povećavanja jačine, kao i nedozrelost proizvoda. Ko se nije opio sa mladim nedozrelim vinom, nije ni osetio glavobolju šta znači
Kad se tiče mešanja nemoj to sada da radiš, jer ti proces fermentacije nije isti u smislu odmaknutosti procesa, između belog i obojenog. To uradi kada fermentacija stane, sem ako nije jedno sa muskatnim mirisom pa hoćeš destilacijom odvojenih, da imaš lozu muskatnog i neutralnog mirisa.

Znam da kazu da od loseg alkohola
boli glava i kada se pije losa rakija,
ona navodno grebe grlo,
a dobra rakija se ne oseti dok ne stigne u stomak,
e sada ne znam da li je to tacno.
Belo grozdje je neko krupno,
najverovatnije stono i ne mislim da ima neki poseban miris.
Znaci za destilaciju mogu da mesam crno i belo kada se zavrsi fermentacija,
a belo ne smem dodati u crno da bi imao crno vino ?
Da li je tacno da je bolje vino ako se izmesa vise sorti grozdja,
ukljucujuci i sorte belog i crnog grozdja?
Izvinjavam se sto pitam ovoliko pitamnja,
ali vi ste prvi prvi pravi strucnjak na kojega sam
naisao i moram da pitam  :thumb:
Inace u komsiluku jedni kazu jedno, jedni kazu drugo,
onome baba rekla ovo, onome deda rekao ono,
onaj cuo od komsije, onaj pretpostavlja i tako to,
a vi imate iskustvo, citali ste knjige i
 vase znanje je verodostojno.
Hvala vam na svakoj pomoci.

I jos da pitam, da li je bolje stavljati odjednom
sav secer ili je bolje od 2-3 puta ?
Znam da se prvih pola litra rakije ne koristi
za pice radi metil alkohola, recite mi do koliko
stepeni uzimam rakiju, to jest koja je granica
izmedju srca i patoke?

Djole glava ne boli od secera vec od visih alkohola koji prelaze u rakiju ako se ne odvaja patoka...


Pisalo se o tome u temi o  kupaziranju vina... Najbolje je od svake sorte napraviti vino a onda mesanjem vina naci najbolju kombinaciju, evo ti link (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=20.0) pa pogledaj...


Granica je oko 40% a ti ces svakako praviti jacu rakiju.. U principu je bolje ostaviti jacu rakiju pa na kraju razblaziti sa destilovanom vodom. Peca je pisao o tome u temi Rakija (http://www.sveovinu.com/index.php?topic=45.30) pa procitaj.

Hvala Dioda !
Istocio sam nekih 20 litara vina iz
bureta u kojem je bilo 100 litara kljuka.
Istakanjem vina, dobija se komovica
koja je losijeg kvaliteta od loze.
Da li ce narusiti puno kvalitet ako od
ukupne kolicine istocim 30% vina ?
E sada ja bi jare i pare, znaci ocu i
malo vina, a i dobru rakiju.

Imam kljuk u 3 bureta, jedno bure je
prestalo sa vrenjem vec, ne znam kako  ???
ostala 2 bureta jos rade, e sada kako da sprecim
kvarenje ovog prvog dok i ova
ostala 2 ne zavrse sa vrenjem?

Prilikom pecenja rakije u kljuk iz
kojeg je istoceno vino dodaje se
odredjena kolicina vode,
a to vazi samo za kazan je li tako,
ne treba dodavati nista pre
stavljanja kljuka u kazan?

Prošle godine sam prvi put ispekao rakiju i imao solidan broj nenamernih propusta. Ove godine sam se ipak bolje spremio, a jedina moja nedoumica je raditi sumporenje ili ne? Bistrica je protiv toga, a to je već dovoljan razlog za razmišljanje. Dakle, šta činiti ove godine? Možda pola pola, pa uporediti dobijene rakije. Ako se razlika uopšte može uočiti organoleptičkim putem?

Razlika ce se sigurno primetiti...
Ne moras da probas... mnogi su to probali pred tebe i dosli do te konstatacije.

Znači Jone da radim sumporenje da se ne zamlaćujem sa pola pola. Razlika se ipak oseti znači. Hvala na ovoj informaciji!

Ne...zaboravio si "ne"u rečenici...  :)
Nemoj da sumporišeš kominu za rakiju!

Hvala za respekt koji iskazuješ spram onog što iznosim o svemu poželjnom i nepoželjnom kod pravljenja rakije, ali ovdje to nije samo moj isključivi stav. Isto to misle, zastupaju i preporučuju svi ono koji se ozbiljnije bave analizom postupaka kod pravljenja bilo kog jakog alkoholnog pića. Svakog pića koje se pravi destilacijom. Čak se i kod destilacije rektifikacionom kolonom, koja može podnijeti manje kvalitetnu sirovinu, i kod koje ne moraju postojati tako strogi kriterijumi kao kod klasične dvostruke destilacije, ne preporučuje da fermentisani materijal sadrži više od 20 mg ukupnog SO2, jer će se negativno odraziti na kvalitet dobivene rakije. Ako se uzme u obzir da će bez ikakvog sumporenja kvasci prirodno u fermentaciji stvoriti nekih 8-10 mg SO2 onda na raspolaganju čak i za rektifikacinu kolonu ostaje jako uzak manevarski prostor. Tačnije tog prostora i nema, ali se svakim sumporenjem itekako utiče na povećanu količinu stvorenog acetaldehida i koji se zbog praga osjetljivosti neće detektovati kao negativna pojava u vinu, ali će zbog destilacije i njenog koncentrovanja hemijskih, aromatskih, jedinjenja prisutnih u fermentisanom materijalu itekako osjetiti u rakiji. Acetaldehidni defekt, ili mana, rakije je jedna od najstarijih i najčešćih mana, inače i bez sumporenja, pa je i pomno istražena. Često takva istraživanja započnu običnim svakodnevnim pitanjem u stilu zašto mi rakija ima loš miris i ukus.

Da, itekako se razlika može uočiti organoleptičkim putem i to veća nego ona kod odvajanja i izostanka odvajanja prvenca. Konkretno na ovo pitanje je odgovoreno prije više od stotinu godina. Pa zato ne daj da te zbunjuju i dovode u dilemu svi novokomponovani „stručnjaci“ koji bez ikakve argumentacije pišu drugačije po internetu, ili gdje već. Proizvodnja vina i rakije ima mnogo sličnosti ali i dosta različitosti.

Imajući u vidu moj previd na koji mi je Jon skrenuo pažnju, a sada i na ovaj odgovor, dilema je otklonjena. Istovremeno opredeljujem se i za razmnožavanje kvasca...
 
Ljudi ovaj forum je zaista sjajan (za razliku od mnogih drugih) jer mi se čini da lakrdijaši nemaju dovoljno prostora za svoje predstave, a razlog tome su jedino stručni i kvlatetni ljudi koji stoje iza njega.
Eto još jednom da izrazim zahvalnost na postojanju ovakvog foruma i više neću, da se ne pokvarite... ;)

Aj da razgazim temu do kraja  :)
Plašim se da sam poistovetio "ne raditi sumporenje (misleći na H2SO4) sa ne podešavati pH"?

Izleda da me niko ne shvata neozbiljno  :doh:

Znači kod vina se radi sumporenje sa H2SO3 i mi to ne radimo kod rakije (da vrednost SO2 ne predje 20mg),
već sa H2SO4 podešavamo kiselost voćnog kljuka na vrednost pH 3-3,2 i to treba da radimo i to se ne zove sumporenje!

E sad, neki gradjevinac, kao recimo ja bi zaključio: dodavanjem H2SO4 u kljuk odvija se neka druga hemijska reakcija u kojoj se ne oslobadja SO2, a samim tim ne dolazi do njegovog ukupnog povećanja!

Molim vas za razjasnicu i više neću na ovu temu, obećavam!

 :thumb: Nije problem bilo koja priča ako postoji uvjerenje da se radi o korektnim odnosima, mada se u situacijama sa sličnim gafovima na prvi pogled ne može isključiti sumnja i u drugačije namjere.

Da, logika je ispravna. H2SO3 je suštinski i stvarno samo SO2 koji je otopljen u vodi, a njegovim dodavanjem se radi "sumporenje".

H2SO4 je kiselina koja otapanjem ne disocira na SO2 i njenim unosom se radi isključivo korekcija pH. Snižava pH reakcija i stvara se kiselija sredina.

 :thumb:
Hvala na odgovoru i to je to. Inace volim da mi stvar bude jasna do kraja (barem do mog kraja), a ne samo da poslusam savet. Izmedju ostalog i zbog toga, da bih znao sutra da objasnim ako me neko vec pita.
Drago mi je da ipak sve ovo nisi pogresno shvatio.
Veliki pozdrav!

A kakvog je okusa taj acetaledehid u rakiji?

U zavisnosti od koncentracije.
Oštar, rezak, prodoran, stršeći ... Najlakše ga je prepoznati u izrazito visokim koncentracijama u uhvaćenom prvencu. Njime dominira zajedno sa etil acetatom. Krakteristična zelena ili travnata nota.
Često opisuju njegov aromatski uticaj kod vina kao: na nedozrelu ili zagriženu jabuku (onaj smeđi oksidirani dio na odstajaloj zasječenoj jabuci), na oksidirano i ishlapljeno. U malim koncentracijama kod alkoholnih pića daje važne voćne arome. Iste arome daje kod dozrijevanja rakije, ako se nađe u manjim koncentracijama, kada ujedno gubi onaj opori i reski ton.