Sve o Vinu Forum

Lako je napraviti kvalitetno vino ukoliko se ne prave greške u toku tehnološkog postupka.
Ova tema ima za cilj da svi oni koji imaju iskustva u pravljenju vina, napišu koje se greške dešavaju, kako bi svi ostali znali šta nikako da ne rade.
Mišljenja sam da će svi saveti u ovoj temi umnogome unaprediti kvalitet vina a i smanjiti troškove.

I evo da ja započnem sa nečim što se dešava kada mislite da imate "osećaj". Tako da, umesto da izmerim količinu šećera u grožđu pre berbe, ja sam po "osećaju" obrao grožđe, tako da se ispostavilo da je koncentracija šećera bila niska.
Uvek treba meriti količinu šećera u grožđu i na osnovu pokazatelja, odložiti berbu za koji dan, ili pak veštački dodati šećer.

opcenito kod vina a posebice kod crvenih, bitno je da NE LEZE dugo na grubom talogu nakon vrenja! na finom talogu jos mozda i mogu ali dulje od 2-3 tjedna, narocito bez sumporenja, je izrazito opasno i u 90% slucajeva ce vam se razviti, H2S, tj. sumporovodik koji je po meni osobno najveci problem kod vina i izrazito ga je tesko ukloniti jer se vrlo lako i brzo veze i ako vino stoji tako duze vrijeme, gotovo ga je nemoguce ukloniti! da ne govorim kako od toga vina necete imati ama bas nista, nula kvaliteta, cak niti za rakiju, zato oprezno sa talogom od crnih vina, sto brzi pretok sa grubog taloga.

Još jedna greška se može javiti a to je da se u bure u kome se nalazi kljuk na slavini, tj. ispred nnje postavi sito. Ukoliko se tako ne uradi, biće veoma teško izvršiti otakanje vina a i u vinu će biti mnogo taloga. Zato obavezno treba postaviti sito. Neko bi možda mogao da preporuči način na koji se to radi. Ja sam našto pokušavao ali nije urodilo plodom.

treba nabaviti presu.. :thumb:

I to je tačno :thumb:

Zdravo svima!

Nisam izvršio sumporisanje kljuka posle muljanja, širu sam nakon 9 dana otočio i nalazi se u inox bačvi gde se nastavila fermentacija, pa me interesuje da li sam ne dodavanjem vinobrana napravio veliku grešku i da li je mogu ispraviti na neki način?

I još jedno pitanje, prvo pretakanje trabam da obavim otvoreno i najkasnije 10 dana nakon završetka fermentacije?

Kako sa sigurnošću znamo da je fermentacija gotova? To je još jedno pitanje. :whistle:

Za Darka i Markonija:

Improvizacija, a efikasna, što se tiče sita: Uzme se čvrsta PVC boca grlića podudarnog sa otvorom sa unutrašnje strane suda, može i od pola litra, ali da je čvršća, izbuši se sa zagrejanim metalom tako da se napravi kao sito. Grlić flaše se udene u otvor sa unutrašnje strane i dobro učvrsti, obratiti pažnju kod prve količine kljuka da se boca nepomeri, i eto efikasnog sita.

Sumporisanje kljuka se može uraditi i u toku fermentacije,  ako nije urađeno pre, onda je obavezno, i neće smetati samo će pomoći! Greška bi bila ako se uopšte to neuradi, vino će ostati nezaštićeno.

peca, a zasto bi covjek sumporio masulj u tijeku vrenja?! to uopce nije potrebno! masulj treba mijesati i potapati klobuk 1-3 puta dnevno, nakon 7-14 dana istociti/ispresati, pustiti da prevrije do kraja i tek nakon toga dodati sumpor, 10-15 g/100 l vina. ja uopce ne vidim razloga zbog kojega bi trebao sumporiti tijekom vrenja, velika je mogucnost da mu vrenje stane, pogotovo ako je niza temperatura.. ja crno grozde nakon berbe, maceracije od 7 dana, presanja i potpunog previranja do suhog vina sumporim tek jednom, i to uvijek na kraju, kada je vrenje gotovo i vino suho. nakon sumporenja, pretocim ga za 7-14 dana i sve ok.

Zato što bih bio odgovoran za kvalitet, i načinjenu štetu, jer kljuk nije na startu sumporisan, pa postoji opasnost da sirćetne bakterije krenu zbog eventualnih propusta pri preradi ili pripremi sudova, tako da je preventiva sumporisanja nužna. A što se tiče stopiranja ili usporavanja vrenja, ako je temperatura kljuka i prostorije dobra, vinobran neće usporiti a ni zaustaviti fermentaciju, već će dati još bolji kvalitet vrenja sa plemnitim vinskim kvascima, jer će "divljake" pobiti SO2. Međutim ako  je temperatura niska onda će fermentacija stati, dodavali mi vinobran ili ne, svejedno je!

Normalno podrazumeva se da doza sumporisanja ne pređe 20gr vinobrana na 100kg kljuka, preporučljivo je da bude 10gr na 100kg.

Znači, trebalo bi da ubacim vinobran iako je vrenje u toku i to neće uticati na uspešan završetak fermentacije? Mogao bi eventualno ako se fermentacija "zaglavi" da ponovo ubacim kvasac?

Markoni tebi je fermentacija pri kraju s obzirom da si rekao da si otocio vino nakon 9 dana i da je sada u inoxu...
Posto je (pretpostavljam) prosla faza burnog vrenja ako sada dodas vinobran postoji mogucnost da prekines fermentaciju jer se broj celija kvasca smanjio...
Mozda bi bilo bolje da sacekas da fermentacija dodje do kraja i onda da dodas vinobran...
Eto malo smo te zbunili a ti u skladu sa situacijom u svom podrumu odluci sta ces i kako uraditi  ;D

Markoni jeste otočio vino nakon 9 dana, ali  9 dana posle muljanja, a ne 9 dana fermentacije, što je vrlo bitno, i svejedno u kom je stadijumu odgovorno tvrdim da na proces fermentacije u negativnom smislu neće uticati 10 gr. vinobrana na 100l.

a dobro, meni svejedno, ali ja ne bih stavio.. niti stavljam sumpor dok sve potpuno ne otkipi do kraja.

Jedini razlog zbog koga sam rekao da doda vinobran nakon zavrsetka fermentacije je taj sto bi vrenje moglo stati sada ako ga doda u fazi tihog vrenja...
Ako 10 grama vinobrana nece uticati na tok fermentacije bez obzira u kojoj se fazi nalazi onda nema razloga da ga ne dodas, pogotovo ako ti grozdje nije bilo zdravo...

Ivane slažem se sa tobom, ali Peca u vinobran gleda ko u Očenaš...  Inače mi nije jasno kako SO2 razlikuje dobre od loših "momaka", a i sirćetna kiseline ne može da krene bez prisustva vazduha tj. kiseonika.
Ivane ne bih se složio sa tobom u vezi mirisa na sumpor-vodonik (miris na barena jaja). To spada u manu vina i javlja pri kraju vernja zbog sumporisanja, ali se sa otvorenim pretakanjem i sumporisanjem mladog vina ono gubi.   

Odradio sam copy/paste sa teme u kojoj se pisalo o ulozi sumpordioksida...

"Uloga sumpordioksida je narocito izrazena kod spontane alkoholne fermentacije kada se ne koriste selekcionisani kvasci vec mikroflora koja sa grozdja prelazi u siru. Medju kvascima su uglavnom zastupljene vrste Kloeckera apicula (vrskasti kvasac) i Saccharomyces cerevisiae var. ellipsoideus (elipticni kvasac). Kako je elipticni kvasac glavni nosilac fermentacije a ujedno je i otporniji prema sumpordioksidu on ce u odnosu na vrskasti kvasac biti aktivniji. Sumporisanjem sire se kvasci ne ubijaju vec se prevode u latentno stanje iz koga se pre vraca elipticni kvasac. Dok se vrskasti kvasac vrati u aktivno stanje dotle elipticni kvasac vec prevre odredjenu kolicinu secera u siri i stvori 4-5 % alkohola koji inhibira dalji razvoj vrskastog kvasca. Samim tim se vrskasti kvasac iskljucuje iz procesa fermentacije koju preuzimaju elipticni kvasci i dovode je do kraja."

Sto se tice bakterija sircetnog vrenja u pravu si da im je potreban kiseonik, zato se i razvijaju na klobuku koji ispliva u toku fermentacije i izlozen je kiseoniku...

 ;D Kod burnog vrenja nema kiseonika bez obzira na klobuk, a i klobuk sa potapa. Ima jedna nelogičnost vezana za kvasce ...ako je eliptični kvasac nosilac fermentacije,a alkohol inhibira razvoj vrskastog kvasca to znači da eliptični kvasac zavri posao i bez pomoći SO2

Kako nema kiseonika?? Naravno da ima! Kada klobuk ispliva iz sire onda je u kontaktu sa vazduhom i na njemu se razvijaju bakterije sircetnog vrenja.... Zbog toga se i potapa par puta dnevno i mesa da se ti delovi koji su bili u kontaktu sa vazduhom/kiseonikom potope i da se zaustavi razboj bakterija...


Nista nije nelogicno, vrskasti kvasac je osetljiviji na SO₂ i dok se on povrati iz latentnog stanja elipticni kvasci koji su manje osetljivi se vec namnoze u dovoljnom broju da preuzmu fermentaciju i stvore odredjeni procenat alkohola koji onda skroz inaktivira stetne kvasce...
Ako ne dodas SO₂ obe vrste kvasca se paralelno razvijaju dok ne nastane 4-5% alkohola pa vrskasti kvasci kao losi imaju ucesce u fermentaciji... Kada dodas sumpor stetne kvasce eliminises u startu i nemaju nikakvu ulogu u fermentaciji...

Ja ću po Pecinom savetu ubaciti vinobran, oko 25g na 290l šire, pa ćemo videti šta će biti. Pretpostavljam da ponovno dodavanje kvasca neće škoditi, ako fermentacija , kojim slučajem, ne krene ponovo?

Nećeš pogrešiti ako staviš vinobran, pogotovo ako nemaš problema sa temperaturom kljuka, a i dodaješ kvasac. Kiseonika ima dok vrenje ne počne, ali onda nema klobuka. Kada vrenje krene sve je ugljen-dioksid.

Sve te dileme će te rešiti, i uveriti se u ispravnost nekog saveta koji ste prihvatili posle završetka fermentacije i pretakanja. Kvalitet dobijenog vina će reći sve, pod uslovom da niste negde drugde pogrešili u procesu. Pa zato i jesmo tu da se uverimo i razuverimo, ovo nam je prva "berba", pošto ovaj sajt radi od maja meseca. Kad sam pisao o kvascima i SO2, išao sam uprošćenim prikazom delovanja istog na pravilan rad kvasaca pri alkoholnoj fermentaciji, no dioda je tu jasno i precizno objasnio kako to SO2 utiče na kvasce i zato mu hvala.

Miris na sumpor vodonik (barena jaja, ili čak na kiseli kupus), se lako otklanja kao što reče DUX, otvorenim pretakanjem mladog vina preko rešetkastih sita, ili tretiranjem sa 1 gramom plavog kamena na 100litara vina, pa onda jedno otvoreno pretakanje. Neko praktikuje pretanje preko bakarnog sita, ili bakarne ploče, što je takođe veoma uspešno, mada i kod jednog i kod ostalih načina sam proces gubljenja mirisa traje oko 20-tak dana.

Mutno vino! ?
Za svoje potrebe ,već neko vreme amaterski pravim vino. Najčešće od prokupca, kupim u vinogradu, sam berem i muljam u vinogradu, u buradima donesem, prenoći jednu noć i sutradan ga otočim uz pomoć male priručne prese od bubnja veš mašine. Ovo zbog toga što mi nekako najviše pašu crvena vina....Pošto sve to radim u stanu, vrenje obavljam u buradima od 50 lit ,vinski kvasci ionako nisu mogli nigde da se nađu, ali je vrenje išlo samo od sebe, i za 3-4 nedelje vino provri, dodam mu vinobran 10gr/100lit, izbacim nahladno, ono se staloži, pretočim dva puta, uradim bistrenje belancetom jajeta i to je to... Prošle godine je šira bila 24% šećera a ja ga ostavim tri dana sa kominom, pa posle to nije moglo da se pije koliko je bilo jako... Ove godine šira je bila jedva 19%, poučen prošlogodišnjim iskustvom, otočim ga posle 6 sati, za divno čudo nađem vinski kvasac i hranu za kvasce i u polovinu ubacim kvasac, sve po recepturi, a u drugu polovinu nisam ubacio kvasac kako bih ispratio vrenje i uočio razlike pri vrenju sa i bez kvasca, pošto prvi put radim sa njim.Vrenje je otpočelo istovremeno i u buradima sa kvascem i bez kvasca, stim što se u buradima sa kvascem nije javljala intenzivna pena i vrenje je potpuno prekinulo nakon dva dana, dok se u buradima gde nije dodat kvasac javljala intenzivna pena i vrenje se prekinulo nakon 4 dana. Dodao sam vinobran u svu burad, ali sam primetio da je i jedno i drugo vino jako mutno, malo kiskasto na ukusu. Ovo toplo vreme ne dozvoljava da vino izbacim na hladno da se staloži, pa sam od obe količine vina uzeo po jedan uzorak od pola litra i stavio ih u frižider da bih video dali reaguje na hladno i dali će da se izbistri, međutim tri-četiri dana kako stoji u frižideru ali promena nema. Moje pitanje  je šta uraditi sada da se pomenuti problemi reše? Izvinjavam se zbog malo dužeg uvoda.

Ako je vino prevrelo do kraja, znači nema šećera, da bi se počelo bistriti potrebno je uraditi otvoreno pretakanje kako bi se oslobodio CO2, koji je ostao od fermentacije u prevrelom vinu, i da malo uprostim, sada se juri po vinu i nedozvoljava talogu da padne. Zato ga "najuri" pretaknjem, otvorenim, da se što više iztumba, i eto uslova za samobistrenje. Ako želiš da mu pomogneš da se brže izbistri, ubaci mu želatin, izbegavaj belance.
Da je problem u CO2, možeš uraditi probu na malo: U jednu pvc bocu od mineralne vode sipaj vino, izmućkaj ga lepo sa povremenim otvaranjem zatvarača, pri čemu ćeš čuti ono čuveno puć, kao kad se otvara pivska flaša, ponovi to zaredom tri-četiri puta i oslobodi CO2, pa onda ostavi bocu da miruje, videćeš kako počinje vrlo brzo da se taloži. Ujedno ćeš izgubiti i onaj kiselkasti ukus, koji se lažno stvara baš zbog veće količine ugljen-dioksida.

Uradiću otvoreno pretakanje, taman da se vino još malo oslobodi taloga,pa ću javiti promene. Što se bistrenja tiče, probao sam jednom sa klarolom ali to više nije ličilo na ništa a ne na vino (srećom postoji kazan!) te sam stoga ostao samo na bistrenju uz pomoć belanceta. Gde može da se nađe taj želatin, dali je to neki posebno namenjen za bistrenje vina? Hvala na savetu.

To je najobicniji zelatin, imas u svakoj samoposluzi...

pozdrav sta se desilo sa klarolom pa posle vino nije licilo na nista?

Ja mislim da je greška bila u drugom problemu, a ne od klarola. Klarol ili bentonit je koagulator nečistoća u vinu koji radi na sitemu stvarnja kontra polariteta naelektrisanosti u odnosu na čestice prljavštine i taloga u vinu i kao takav ih privlači(grupiše), po sitemu gram pozitivnih i gram negativnih jona(plus i minus se privlače), kada tako grupisane čestice nečistoće postignu specifičnu težinu veću od tečnosti onda one padaju prema dnu suda gde se vino taloži-bistri, pri tom još više uzput privuku nečistoće i konačno padnu na dno. Pozitivna osobina bentonita je da je bez mirisa, ukusa, i boje je od bele do svetlo sive, i nerazgrađuje se u vinu niti se jedini sa bilo čime od jedinjenja ili elemenata. Negativna osobina mu je da oduzima boju vinima, posebno crvenim vinima, ali ne menja ostali deo kvaliteta bistrenog vina. Zato se i nepreporučuje za bistrenje crvenih vina, sem ako neželite da skinete intezitet boje. Istu osobinu oduzimanja boje ima i vinobran, ali se 90% oduzete boje vrati za 15 do 20 dana.
Za bistrenje crvenih vina, pored prirodnog procesa, preporučuje se želatin koji na sličan način grupiše čestice nečistoće u crvenom vinu neoduzimajući boju, ali jednim delom vezuje i skida tanine nastale ekstrakcijom iz semenki, pokožica i peteljki grožđa, što neki put dobro dođe jer su vina bistrena sa želatinom mekša i pitkija bez izrazite trpkosti.
Nije pogrešno, već je preporučljivo, kod proizvodnje belih vina upotrebiti i klarol i želatin za bistrenje : postupak bi bio sledeći i obavezan redosled; 10grama vinobran,60-80grama bentonit i 10 grama želatin, jedno za drugim ubaciti sa kružnim mešanjem, posle svakog segmentnog ubacivanja.
I na kraju gde netreba grešiti: Vinobran se rastvara u vinu, bentonit u hladnoj vodi i želatin takođe u hladnoj vodi. Bentonit i želatin treba potopini najmanje 6 sati pre ubacivanja da nabubri, podrazumeva se odvojeno jedno od drugog.

da toma je hteo da od prokupca dobije crveno vino a ne roze. ja od mog prokupca uz otakanje odmah pri muljanju i dodavanje bentonita dobijem za rezultat belo vino

za Sinišu: Verovatno nešto nisam odradio kako treba...ukus vina je i posle tri pretakanja bio nekako čudan, i čisto i sa kiselom vodom, osećao se ukus klarola.

za Darka: Najviše mi odgovara kada prokupac otočim sutradan, vino dobije lepu crvenu boju, bude lepo i na ukusu i lako se pije, dobro je za druženje, a većina mojih prijatelja mnogo voli da se druži, pa kada bi vino bilo mnogo jako, to nebi izašlo na dobro! Ove godine sam vino otočio posle 6 sati tako da će imati svetlo roze boju, što mi ne smeta previše (ionako kada ovo vino nestane negde krajem februara prelazim na graševinu i italijanski rizling) bitno je da se dobro izbistri i bude pitko.

Pretočio sam juče vino i uočio da se vino u koje nisam stavljao vinski kvasac manje staložilo, još uvek ima svetlo-smeđu nijansu i mutno je dok se vino u koje sam stavio vinski kvasac odvojilo od taloga, već počelo da poprima roze nijansu, za zada još tamnu, a i sam talog na dnu bureta je kompaktniji, odvojio se od vina i ne uzmuti se tako lako, tako da je učinak dodatih vinskih kvasaca očigledan još u ovoj fazi. Danas ću vinu dodati želatin i izbaciti ga na hladno.
Hvala na savetima!

Predlog: Uzmite plastični dzak od paprike (onaj rupičasti) i u njega stavite peteljke od grozdova (naravno one koje ste prethodno odvojili od bobica), dobro ga napunite i stavite ispred slavine. Dobiće te dobar protok i bez zaglavljivanja, mi to koristimo godinama.

Da li neko zna odgovor zasto se ove godine veoma sporo bistri vino?

Ova jesen je bila izuzetno topla, što je omogućilo i vrlo visok procenat šećera u grožđu. Neupotreba selekcionisanih kvasaca, nebistrenje šire, i veliki procenat šećera su odužili fermentaciju. Ali i pored svega toga, pa čak i pravilne prerade, veliki procenat belančevina je ostao da lebdi u vinu. Koagulacija stvara veću zgusnutost vina, sa tendencijom pojave tegljivosti, i to je glavni razlog što nijedno bistrilo nemože da obavi svoju funkciju dokraja. Znamo da su niske temperature za bela vina najbolji stabilizator, a i za crvena, a to ove jeseni nije bilo. Upotreba enzima pri preradi to uspešno eliminiše. Sada postoje dva-tri rešenja kako to srediti. Prvo rešenje je otvoreno pretakanje par puta zaredom uz razbijanje mlaza vina, improvizovano to može ići preko PVC oprane gajbe od piva. Drugo rešenje je da se sada ubaci enzim u vino kako bi se razbile belančevine. I treće tretiranje vina taninom. Međutim najjednostavnije je pretakanje, uz razbijanje mlaza. Osnovna stvar koju treba obavezno uraditi pre bilo kojeg rešenja je edodavanje vinobrana 10 gr. na 100 litara, pa tek onda obrada. Isprobali su moji prijatelji već ovaj prvi način ove jeseni (pretakanje uz razbijanje mlaza), i kod svih je uspelo, tako da su vina već bistra.

Hvala na odgovoru za bistrenje vina.
Vino koje sam pravio od Italijanskog rizlinga se izbistrilo,a vino od Sardonea nije.Rizling je imao siru 19 a Sardone 22,pa sam i ja predpostavljao da je to zbog visokog procenta secera.
Prosle godine Rizling je imao siru 17 pa po tablici je trebalo da ima 10% alkohola ali posto sam vino slao na analizu iz laboratorije rezultati su pokazali 8,7%.
Da li je moguce da refraktometar kojim merim siru nije tacan? :scr:

Jesi li bazdario refraktometar pre merenja?
Ako sa destilovanom vodom pokazuje nulu onda je OK, ako ne pokazuje nulu onda se skala pomeri tako da pokazuje nulu...

Procente secera koje ocitas na refraktometru mnozis sa 4,25 da bi dobio Ekslove stepene a onda iz tablica ocitavas procenat alkohola.

U tvom slucaju

17 x 4,25 = 72,25 Ekslovih stepeni sto daje 9,5 % alkohola!

Moras obratiti paznju i na temperaturu na kojoj meris jer je refraktometar (obicno) bazdaren na 20^o C pa treba uraditi korekciju ako je temperatura visa/niza od temperature bazdarenja...

kada se zna da je fermentacija završena?

Verovatno da već postoji odgovor na pitanje koje ću postaviti, ali iskren da budem ne mogu da čitam sve postove. Interesuje me kako biti siguran da je sav šećer prevreo. Desilo mi se da sam vino od prošle godine flaširao i da mi se desilo da je vino pored toga što ima sladunjav ukus počelo ponovo da fermetiše, tako da su mi flaše pod pritiskom i pune CO2.
Ovo i nije tako loše jer sam dobio penušavo vino a da nisam primenjivao neku vrhunsku tehnologiju :whistle:. baš kao i Don Perinjon.
Šalu na stranu, kako da znam da u vinu nema šećera.

Količinu eventualno neprevrelog šećera u vinu možeš proveriti sa preciznim širomerom ili sa refraktometrom.

Zadovoljstvo je pročitati vaše mišljenje i videti da ste aktivni. Hvala i pozdrav! ;D

Evo problema.
Pre nekolko dana pogledao sam flaše sa crvenim vinom i primetio da se na njima pojavila buđ, da budem precizniji na grliću flaše. S obzirom da vino skroz fenmentiralo i da je osto neprovreli šećer, pod ovim visokim temperaturama, došlo je do ponovne fermentacije. Kako kvalitet plutanih zapušača nije dobar (čitaj:nikakav), pod pritiskom od stvorenog CO2 došlo je do curenja vina.
Moje pitanje je jednostavno: Šta da radim? I drugo malo kompleksnije kako da izbegnem da napravim istu grešku ove godine?

Pre punjenja u flase more se kontrolisati sumpordioksid i ako vino ima neprevrelog secera mora se srazmerno kolicini neprevrelog  secera povecati sumpordioksid. Za stabilno crno suvo vino dovoljno je da ima 20 miligrama a za vino u kome je posle fermentacije zaostalo neprevrelog secera kolicina sumpordioksida se mora povecati i do duplo vise. Ako crno vino cuvas na vecoj temperaturi od 16-17 srepeni celziusa tesko ces ga sacuvati ne samo od ponovnog previranja nego i njegova svojstva.

Mozda si pozurio sa flasiranjem.Sacekaj da se fermentacija potpuno zavrsi.

Dragi korisnici,

Posto sam nov na forumu imao bih neka pitanja. pazljivo sam citao sve o pravljenju vina i nadam se da sam poprilicno razumeo. Medjutim jedna stvar me brine veoma i trebao bi mi savjet iskusnih majstora. Posto namjeravam da prvi put pravim crno vino od vranca i to u podgorici brine me temperatura. i tokom vrenja i kasnije. berba je planirana za 19 sept. i do tada se moram pripremiti. takodje bio bih vam zahvalan da neko malo elaborira o uticaju temperature kroz cijeli proces. nemam podrum a vanjske temperature mogu dostici i 30 tokom septembra. puno hvala unaprijed

E sve sam uradio kako sam naučio na ovom forumu...
Sada sam probao vino baš juče ( imam oko 20 litara). Moji ukućani su odušebljeni...
A ja mu nalazim manu, pa neznam da li je greška u sledećem.
Naime ima malo u ukusu kao da žvaćeš zelenu tepeljku...
Nisam određivao procenat šećera pri berbi, jer nisam imao čime
Posle fermentacije sam vino držao loncu pokriveno nailonom ali nije bilo zadihtovano
po vrhu se nekolko dana po pretakanjima pojavljivala sivkasta skrama a prilikom zatvorenih pretakanja ona je sa padom nivoa nestajala. Pretočio sam prvo otvoreno i još dva zatvorena pretakanja. bistrio sam želatinom a stavljao sam vinobran samo u grožđe
 Vrsta grožđa neznam koja je. To je još otac sadio kao lozu oko kuće ali je crno i vrlo ukusno za konzum u pitanju su dve vrste.
   Da li postoji greška i gde?

Ako nisu odvajane peteljke pri muljanju,pojavljuje se opor ukus.Sivkasta skrama je verovatno vinski cvet.Posledica prisustva kiseonika.Trebalo je dodati vinobrana i posle pretakanja.

Kakav ukus ima zelena tepeljka :scr:
Kad ste pre stigli da toliko puta pretačete, verovatno mislite da ste otakali sa kljuka, pa sa finog taloga i jednom pretočili. ???

I jos jednom.
Posmatrao sam bistrinu vina, a posteno zena me jurila za lonac...
Tepeljke nisam odvajao a dogodine cu sigurno.
Meni je vazno da sam postigao znacajan uspeh u odnosu na prethodne godine Jer nisam znao nista TE MI SE VINO KISELILO,pa sam naucio na ovom forumu.
SVAKA VAM CAST na Azurnosti tacnosti i ljubaznosti
  veliko veliko HVALA SVIMA koji su mi odgovorili i to u roku jedan sat

Imam jedno pitanje, naime ja sam pocetnik pri pravljenju vina, pa cu pokusat da obajsanim svoj problem kroz objasnjenje kako sam ga sparvio :
Znaci kao prvo obrao sam svo svoje grozdje (kojeg je bilo mozda nekih 15 kg ) i ocistio bobke, zatim sam ga ostavio nekih 7-8 dana.
kao drugo sam uklonio sloj koji se formirao na povrsini i promjesao ga
kao trece ostavio sam ga tako nekih 7 dana
zatim sam ga pretocio i ubacio malo vinobrana i zatim sam ga ponovno ostavio nekih 7-8 dana
na poslijetku sam ga pretocio i dodao malo secera i polije toga sam trebao ga procijediti u boce nakon 7 dana, ali na moju veliku zalost sam morao na put i ostalo mi je tako nekih 15-17 dana. sad kada sam ga posao da pretocim u nada da je sve proslo OK, ugledao sam sloj na povrsini kojeg sam uklonio, ali vino na moju veliku zalost ima blagi okus, al blagi okus sirceta.
Sto dolazi do mog pitanja : da li moguce da ubacim nesto, nebi li se taj blagi okus kiselostio unistio, ili je to propalo.
Moram da napomenaem da ovo radim tek 2-gu godinu za redom, a da sam ovakav isti postupak primjenio prosle god i da sam dobio nekoliko litara ukusnog i slatkog vina.
Hvala bilo kome na bilo kakvoj pomoci.

Uzmi malo procitaj temu o proizvodnji od pocetka.Nisi ispostovao ni minimum procesa proizvodnje.

Na moju zalost, ocigledno da nisam, ovako sam pravi samo zato jer mi je od kuma otac objasnio kako je on pravio godinama, naime prosle godine sam probao ovakvim postupkom i uspjelo je, jest da sam napravio svega 10-ak litara, ali je bilo ok. Medjutim ove godine nesto sam ocigledno zabrljao. Zato sam i pokusao ovdje da vidim da li ima ko neki koristan savjet. Trebam napomenuti da je ovo sto ja pravim cisto amatrski i da se ovo sto ja napravim jako brzo popije, tacnije uz nekoliko dobrih tekmi :)

Ove godine sam :scr: zbog toga da li je Go-Ferm PROTECT posle zvanja enovitisa a poruka ovde na forumu.Na kraju prelomim da Go-Ferm PROTECT hrana i ne dodam drugu.Negde sam citao(da li bas ovde??)da nedostatak hrane za kvasce zna da izazove pojavu sumporvodonika????Jedno bure sam otocio dan ranije.Prilikom prvog pretoka ono je bilo malo mutnije.U tom buretu se pojavio sumporvodonik malo izrazeniji a u drugim skoro da ga i nema.Sad budi pametan :scr: :scr: da li je zbog hrane ili otakanja???Ili vremena prvog pretoka(28 dana posle otakanja).

Lijepo ti je rečeno da Go-Ferm PROTECT ne može zamjeniti hranu za kvasce nego je to sredstvo za zaštitu i bolju vitalnost, koje se dodaje kod njegove rehidracije. Hrana za kvasce sadrži prije svega azotna jedinjenja, zbog čijeg nedostatka je kvasac prinuđen koristiti one aminokiseline koje sadrže sumporna jedinjenja, a koje inače ne bi koristio.

Vino se ne proizvodi po sablonu,otakanje 21,17,14dan nego sve zavisi od uslova fermentacije.

 Sale slazem se da nema sablona ali postoje neki okviri. :)Tacnije 20 dana.To kazem zbog duzine drzanja na talogu.
 Bistrice potpuno si u pravu i evo linka gde si to i rekao
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,133.45/topicseen.html
Ali kad sam zvao tehnologa da kupim hranu rekao mi je da oni drugu hranu nemaju,a ovi iz enovitisa nemaju mala pakovanja pa su me skinuli sa "da moze da prodje kao grana i da sam kljuk ima svoju hranu".
 Bistrice ne secam se da je ovde na forunu taj problem detaljno objasnjen.poz

Pozdrav svima. Tek drugu godinu odlivam vino, pa mi treba poneki savjet. Ove godine sam skinuo vino sa tropa 9. septembra. Poslije 7 dana sam ga odlio prvi put, a poslije još 20 dana drugi put. U međuvremenu sam sa društvom pijuckao kad god sam imao priliku i mogu vam reći da su svi bili zadovoljni, pa naravno i ja. U pitanju je bila količina od 50 litara, koju sam držao u plastičnom, parafinisanom buretu. Sad mi je ostalo nekih 6-7 litara, koje sam prebacio u staklenu dimidžanu. Međutim, tih nekoliko litara su drugačiji od ostalog vina, tj. pomalo ima šmek na talog, a i nema isti ukus. Moje pitanje je: Postoji li šansa da se taj šmek od taloga smanji, i šta da radim sledeći put da mi kompletno vino bude isto (da li to uopšte može)? Kad sam odlivao vino prethodnih 2 puta, talog od par litara bih prosipao.

Dobar dan svima! Ja imam mali problem nisam znao da malo veca kolicina sumpor dioksida utice na glavobolju i pre nekoliko dana sam procitao da mogu sniziti nivo kiselina sa vinobranom te ja da ipadnem pametan   :( uzmem i odoka raspodelim kesicu vinobrana na oko 30 litara vina bojim se da sam zeznuo stvar i hteo bih da vas pitam jel zna neko neki recept za neutralizaciju vinobrana da mogu da ga vratim ? Hocu uspeti da ga povratim ako dodam malo secera u vino? ??? Unapred hvala!

 Nemoj poput kockara "da se vadis" secerom :lol: .Otvorio si se dobro sa vinobranom.Posto nije neka kolicina dva tri puta pretoci otvoreno(ne bas uzastopce) i trebao bi da padne.

I nemoj da pijes mnogo,jer ce glava sutra da boli.

Hvala na savetu probacu sa pretakanjem daj boze da padne! :thumb: Nadam se da cu barem malo uspeti da spased da ne boli toliko! :)
Hvala najlepse na savetu!

ljudi potrebna mi je pomoc, spremam se za berbu sorte gama, e sad, imam od posuda termoplastovo bure sa plutajućim poklopcem, e sad da vam kazem moje vidjenje kako bih to odradio, posto mi je ovo prva godina da to uopste radim.
posle muljanja odlozim to u obicno plasticno bure, posle zavrsetka vrenja da prebacim to u termo plastovo bure sa plutajućim poklopcem.
e sad pitanja ona najbitnija
posle muljanja i stavljanja u plastiku koliko moram dodati vinobrana!!!
posle koliko moram odvojiti od komine tečnost, dal mogu staviti u ove burice sa plutajućim poklopcem i naliti parafinom ako se nije završilo vrenje, dal će se ukvariti vino
i kako posle pretakati takvo vino posle koliko,
Bio bih vam zahvalan ukoliko bi mi izasli u susret i pomogli
Unapred Hvala

ne stavljaj vinobran dok vino ne prevri,nakon muljanja u kljuk sipaj kvasac i prekri najlonom koji ces uvezati kanapom.Svakodnevno promesaj kljuk i ponovo poklopi.Nakon par dana ce prestati burna fermentacija,tada otoci siru sa komine i ostavi da odradi tihu fermentaciju,kada se vise ne bude culo pucketanje iz sire,otoci sa taloga i dodaj 10g vinobrana na 100kg i ostavi na hladnom mestu da se bistri....srecno :thumb:

cobi, zasto da ne doda vinobran na startu?

ja sam ga jednom stavio iako sam imao ekstra zdravo tek ubrano grozdje i fermentacija je trajala 2 meseca i na kraju je vino ostalo slatko,od kada to ne radim nemam problema sa fermentacijom,jedino pazim da trulo grozdje ne muljam

E tu moram da se umešam. Pri pravljenju crvenog vina vinobran se obavezno dodaje u tek smuljano grožđe i to 10 gr/ 100 l kljuka ako je grožđe bilo zdravo. Ako je grožđe bilo malo natrulo tada se dodaje 15 gr/100 l pa i do 20 gr vinobrana. Ova količina vinobrana u normalnim uslovima ne može da zaustavi vrenje. Do zaustavljanja vrenja može doći u slučajevima da su neki nenormalni uslovi za vrenje ( prevelika koncentracija šećere, kasno prskanje grožđa , preniska temperatura šire pa čak i loša aerizacija šire), tada je i ova mala količina vinobrana od presudne važnosti za vrenje šire. U normalnim uslovima, pri zdravom grožđu 10 gr/ 100 l vinobrana samo povoljno utiče na kvalitet vina, jer vrši delimičnu sterilizaciju kljuka, ukljanjajući nepoželjne mikroorganizme , kvasce i plesni iz kljuka, usmeravajući fermentaciju u pravom smeru. Jedno loše iskustvo to ne sme da promeni, jer ko zna zbog čega je fermentacija odložena za 2 meseca. Pozz.

Slazem se sa bodom :)

dobro bre ljudii sta ste navalili ;D evo prihvaticu sugestiju i ove godine opet staviti vinobran u kominu....covek se uci dok je ziv,ako ima od koga :thumb:

Ja u pravilu dodajemo 5g/hl vinobrana s taninom u vino koje zelim da mi kasnije odradit malolaktiku. U ono za koje ne zelim malolaktiku dodajem 7-8h/gl sto je sasvim dovoljno za zdravo grozdje. Za osteceno grozdje doza je dupla i skracuje se vrijeme maceracije na 5-6 dana uz uporabu tanina u 2 faze.

sta je maloalaktika?

http://www.agroklub.com/vinogradarstvo/malolakticna-fermentacija/2517/

Dobar dan! Opet ja!! :) Obrao sam vinograd pre tri dana  u pitanju je Crni Pinot odvojio bobice i izmuljao grozdje, naravno da bi maceracija bila sto bolja kljuk sam ostavio da stoji, da naglasim da nisam dodavao vinobran, popravio sam sadrzaj secera za 1.5% dodao sam hranivo za kvasce i vinski kvasac Saccharomyces carevisiae i napravio anaerobne(bez kiseonika) uslove za fermentaciju moje pitanje bi glasilo posto planiram da odstranim kominu sutra smatrajuci da sam dobio zeljenu boju vina da sira dalje sama fermetise jel bi mozda trebao dodati vinobran ili da ostavim jos 10 dana do zavrsetka burnog vrenja pa onda da dodam? Birane su samo zdrave bobice i odvajana je sepurina! Jos jedno pitanje posto se prvi put susrecem sa kvascima jel mozda pametnije da ubacim siru u inoks posude ako nece biti burna fermentacija( da peni vino) ali mu tu ne mogu obozbediti anaerobne uslove eventualno ce ga zastititi parafinsko ulje oko plivajuceg poklopca? Unapred hvala na pomoci i izvinjavam se na ovolikom izlaganju!

Deknik, vinobran se ne dodaje u toku fermentacije, bilo burna ili tiha,jer postoji opasnost da ti vrenje stane. Isto tako,plivajuci poklopac i parafinsko ulje koristis tek kad zavrsi proces fermentacije. Siru mozes da istocis u inox posudi ali moras da montiras vranj, kako bi moglo da se zavrsi tiho vrenje.Ovo je moj savet,pozdrav!

Hvala puno na savetu! Pomislio sam da stavim vinobran posle burne fermentacije 10g/100l to bi bilo za dve nedelje pa posle neka tiho vrenje nastavi u inoksu? Veliki pozdrav za vas!

Drugari, dobar dan! Nov sam clan, mada vas iz potaje pratim vec pooodosta!! ;D
Ove godine, prvi put pravim vino od sorte cabernet, dosad sam koristio vranac..potrebna mi je mala pomoc, t.j. vase nmisljenje o mom postupku, s obzirom da sam i prvi put koristio kvasce u proizvodnji.
Dakle, 300 kg grozdja izmuljano, dodato 10gd/100kg vinobrana, 25 gr/100kg kvasca + hrana za kvasac. 10 dan otoceno vino, bez potapanja komine. Otoceno vino stoji u staklenim balonima, zatvorenim, odusak za gasove preko creva u posudu sa vodom. Danas 7. dan uradio prvo pretakanje... E sad, pitanja:
1. Od kako sam otocio vino, u balonima nema nikakvog vidljivog vrenja????
2. Danas, pri ppretakanju, probao sam vino, rezi na vrhu jezika, blago kisi i nema nikakvo prisustvo secera!!!! Dosad, sa vrancem i bez upotrebe kvasaca, to bi i dalje sladilo!!!!
Jesam li napravio 150 l sirceta ili je ovo normalan tok proizvodnje???
Kad uraditi sledece pretakanje??
Unapred zahvaljujem!!!!!! :thumb:

Polako,nemoj da zuris sa pretakanjem.Sacekaj jedno mesec dana pa ga onda pretoci.To sto ti na ukusu ne osecas secer,ne mora da znaci da ga nema.Sipaj vino u neku casu,pusti da malo odstoji,promuckaj da izadje CO2 pa onda probaj,da li se oseca slast.Nemoj da zuris,pusti vino neka odstoji.

Ok. Ne mogu sad da ga probam na ovaj nacin jer je zapecaceno voskom i ne bi ga dirao do sledeceg pretakanja koje sam planirao za oko 01/12. Sta mislis o ovom vremenskom periodu mirovanja? Do tada cu da se pozabavim pecenjem loze...  ;D...
HVALA puno!!!!

Nema potrebe na ovom nivou pravljenja vina da voskiras posudu sa vinom. Vino je jos mlado, tek je u procesu formiranja. Tek posle dva tri pretakanja, kada budes odlucio da flasiras vino, tada ga voskiraj. Sto se tice mirovanja do pretakanja, pa dobro si odredio, mesec dana do prvog pretoka Pozdrav

 :doh: .... a ja ludak, svako otvaranje/zatvaranje balona skidaj/nanosi vosak!!!!!!!!Hvala!!!!

Ugljesa, nema razloga da sam sebe krivis, o vinu se covek uci celog zivota, vazno je da nesto radis, pa amakr i gresio, jer freske ce te dovesti do pravih i vecitih stvari. Dok to mlado vino ne budes flasirao, sudove puni do vrha, i stavljaj obican cep ili poklopac vinske posude. Voskiranje flasa znaci da je flasa spremna da odlezava i da se trosi.

Pozdrav momci-stručnjaci,
Hvala na  Vašoj posvećenosti ovom forumu. Verujte mi da Vas puno ljudi prati i posredno, tj. preko "nas"  ::)

A sad vapaj!
Crno grožđe obrano, stajalo u kljuku veoma kratko 4-5 dana (narednih 15 dana nisam bio u zemlji, pa reko' bolje ranije nego 20 dana da stoji). Ocedio sam, sumporisao, izmerio količinu šećera, dodao po vašim preporukama. Previralo je ali kao da je stao proces vrenja. Da li je bilo hladno napolju (gde mi je bure stajalo) ili nešto nepoznato ali tako je.
Sada imam 80 litara veoma lepe šire, divne crvene boje. Količina šećera je 0%, izmereno širometrom (amaterskim, Babova skala). Rezi i slatka je...
Ali bih ipak više želeo vino :D ...
Pomoć

Mala nejasnoca,kako je secer 0% a slatka je?Napolju je bilo hladno,moguce da je zbog toga.Uzmi jednu plasticnu flasu,sipaj tu siru i unesi na neko toplije mesto.Prati sta ce se desavati.Ako krene vrenje,onda unesi celo bure unutra,sacekaj da se ugreje i dodaj tu siru iz flase u kojoj je pocelo vrenje.Trebalo bi da bude ok.

Poštovani Sale,
hvala na savetu. Uradio sam upravo to pto si mi i savetova. U flaši je krenulo ... pa sam uneo celo bure na toplo
(baš lepo deluje bure sa kupusom pored bureta sa vinom).
A sad opet pitanje: Do kada ovako da držim na toplom i šta da radim tada?

Tihomire,

Nikako jedno pored drugog ! Podhitno pomeri vino !!!!

Nemoj vino pored kupusa,luka i sl.Vino lako prima mirise,pa ne bi bilo zgodno da ima miris na kiseo kupus.Neka bude na toplijem mestu dok se ne zavrsi fermentacija.Kasnije ces ga pretociti.

Ma šalim se, hvala svakako...
Na mestu gde je bio kupus sada krasi staklenka sa vinom...
A jedva čekam da ih sastavim na stolu, sa gostima

Pozdrav kolege amateri a i oni profi, ovo je moj prvi post na ovom forumu :) Pročitao sam prve stranice ovog topica, ali priznajem, do 10. možda.  :-[
Par godina razmišljam o tome da napravim domaće vino, ali eto, tek ove godine sam se nakanio. Punac na vikendici ima manji vinograd Tamjanike i u razgovoru s njim, on bi pravio vino ali ne zna kako ide postupak pravljenja itd da ne dužim.
Sutra nakon posla idemo da beremo i plan je sledeći:
1. Grožđe ćemo sa peteljkama stavljati u manje bure u kojem ću mikserom što koriste keramičari (vidio na youtube) izmuljati grožđe i dodati u veće bure i tako dok završimo sa svim grožđem. Dodajem vinobran u grožđe. Da li je problem što ne odvajamo peteljke? Može li se šta rukama odvaditi nakon muljanja mikserom? NEMAMO muljaču i nemamo presu.
2.  Grožđe vadimo manjim sudom iz bureta u drugo bure i cijedimo kroz gazu. U širu dodajemo 10gr vinobrana/100l šire (razmutim u malo šire) i 100gr bentonita koji sam večeras razmutio u vodi. Pošto nemam slavinu da otočim dio šire pa vratim u bure radi boljeg širenja bentonite, razmišljam da mješam širu dok budem ubacivao bentonit?
3. Pokrivam vlažnom krpom i ostavljam 24h da preleži.
4. Pomoću crijeva presipam širu u drugo bure pazeći da ne dignem talog. U širu dodajem kvasac koji sam aktivirao u malo tople šire i malo šećera. Treba li prilikom dodavanja kvasca u bure sa širom promućkati bure, ili jače promješati da dođe do aeracije i pomogne kvascu da se širi?
5. Stavljam opet vlažnu krpu na koju sipam kesicu vinobrana i čekam 20ak dana da prođe fermentacija, pazim da temperatura bude 15-20c.
6. Ako sve bude ok, presipam vino u inox bačvu sa plivajućim poklopcem oko kojeg se sipa parafinsko ulje (planiram da je kupim sutra) i čekam neki period i onda krećem sa degustacijom :)

Predlozi i sugestije su dobro došli. Najviše me brine ovo cijeđenje kroz gazu i presovanje. Kontao sam da presujemo malo rukama tako što uvrnemo gazu, ili onim čudom za čvarke pa šta bude.
Sportski pozdrav još jednom.  :)

Zaboravih da kažem, u pitanju je crna Tamjanika, a ja ću pokušati da napravim bijelo vino po ovom gore postupku. :) Jedino me malo uplašilo sad što sam pročitao na temi "belo vino od crnog grožđa" gdje jedan član kaže da treba grožđe brati prije nego bude potpuno zrelo, jer već tad pusti svoju tamnu boju. Ali šta je tu je, vidjećemo danas šta će biti...

Kod dobijanja belog vina od crnog grožđa najbitnije je što pre odvojiti širu od bobice i sam uz smederevku muljam neko jako crno grožđe da ne bih dodavao šećer.
Ali to sa mikserom mi nije baš najjasnije ja bih radije napravio nešto kao malj od drveta i njime muljao u manje bure ili veliku plastičnu kantu, peteljke ti ne igraju ništa jer odmah otačeš svejedno

Update: Grozdje je prezrelo, a i dosta njega "napadnuto" od strane pcela, pa je branje islo prilicno sporo, jer smo odvajali lose bobice. Nabrali smo svega 50ak kg. Zatim smo izmuljali mixerom i tad nastaje problem. Gaza se brzo zacepi pa cijedjenje ide prilicno sporo. Trajalo je to i trajalo. Pa smo kroz neku cjediljku malu treskali kljuk tj izmuljano grozdje. Na kraju smo dobili nekih 15l sire. Nimalo mi nije jasno kako cemo dobiti bijelo vino od crvene sire... :D
U siru sam dodao vinobran i bentonit srazmjerno kolicini sire. Sutra ide ostali dio posla. Ne ide mi ovo na dobro, al hajd, prvi put pravi tri glabe od koje samo ja "znam" nesto tako sto sam citao ovaj forum...

Bez obzira šta imaš a šta nemaš grožđe se ne melje pa cijedi nego se isključivo preša. Kada si već napravio kašu od njega onda je normalno da nisi mogao odvoljiti sok, a ne bi ga efikasno odvojio ni prešanjem. Tek na neusitnjenu kožicu bobice se može efikasno raditi prešanje jer se na taj način ne začepljaju kanali sa isticanje soka iz mase.
Ako nemaš prešu onda si na tako malu količinu mogao improvizovati sa auto dizalicom, dvije čiste hrastove daske ili plastične ploče, i nekim prirodnim a propusnim platnom u koji bi se umotala masa grožđa.

Ako si imao namjeru od crnog grožđa dobiti bijelo vino onda se pogotovo ne oštečuje kožica bobice jer se boja nalazi isključivo u kožici, za većinu sorti osim kod sorti bojadisera i sl.    

Bistrice, hvala na ovim informacijama. Da li onda uopste da ubacujem kvasac sutra u siru, ili da prospem siru? Znaci ako hocu bijelo vino od crnog grozdja, onda bobice moraju biti citave prije presanja. Imam jos jedan vinograd kod dede koji tek treba da oberem, nije jos zreo. Eto prilike za popravni...

Kada si se već namučio šteta je baciti. Napravi nešto od toga bez obzira na boju i ostalo, a usput stičeš i iskustvo.  
Da, sa što manje oštećenja i neusitnjene. Pa eto prilike za bolji početak.

 :thumb:

Verovatno smo jedini u svetu koji rade belo vino od crvenog groždja, u mom Smederevskom kraju je uobicajena pojava, u subotu uveče sam muljačem koji odvaja peteljku izmuljao 300kg smederevke i 170 kg muskat hamburg  prethodnih godina sam umesto hamburga koristio i merlo,vranac,game ( jedino sam kod gamea dobio svetlo roze inače sve drugo je bilo čisto belo vino)
1. U toku muljanja slavina je otvorena i samotok se odmah preliva u PPS bure zavrsio oko 20h sipao vinobran i poklopio
2. Ujutru ubacujem bentonit i eventualno secer ove godine nije trebalo
3. Nakon 24 otočim u drugo bure ( skinem sa taloga) dodam kvasac i hranu stavim vrenjacu i ne diram do kraja fermentacije
Posle uobicajeni postupak pretakanja
Ako hoćeš od crvenog grožđa belo vino zaboravi na presanje( ne bih se tu složio sa Bistricom) pod muljanjem ne podrazumevam " blendiranje" a ti si to danas uradio normalan muljač odvoji peteljku i zrno pukne
A to vino svakako nemoj da bacaš od svih grešaka danas to bi ti bila najveća dobićeš možda fantastičan roze samo nastavi dalju proceduru kako treba

Jbg dok ja pricam telefonom i pisem odgovor stiglo vec dva  :doh:

Kicca, hvala na odgovoru i pomoci. Neki predlog sta da radim dok ne nabavim muljacu?? Da pravim crveno vino? :D haha
Samotok sama rijec kaze da se samo, bez pomoci, cijedi tj. otace, jel tako? Koliko se dobije sire od recimo 100kg grozdja samotokom? Iz tvojih usta u Bozije usi za taj roze :D

Ja sam od nekih 470 kg dobio nekih 140 l u bure i bogami ne verujem da je imalo jos mozda 20- 30l zavisi i od randmana grožđa inace savremene prese u samotok računaju širu koja se dobije pritiskom do 2 bara čini mi se ali do takve prese dugačak je put

Poštujem iskustvo i postupak, naročito onaj koji daje rezultat, ali se neće ni prešanjem u tako kratkom vremenu osloboditi boja na ovim nižim temperaturama.

Dizalica od 4 tone na ploču dimenzija 40x40 cm daje pritisak od tačno 2 bara.

Verovatno neće ali iziskuje jedan visok stepen veštine i presu, sledeći problem ostatak mošta koji će biti "suv"  ja sam dodao u nedelju još 200kg hamburga i to komplet ide u rakiju a ti Semberac ili da to nakon otakanja " nekako" ispresaš i dobiješ roze plus ili da dodaš šećer vodu i kvasac ( ljudi tako rade ja stvarno nisam probao) pustiš da fermentira i ispečeš rakiju
Bistrice znam ja da ono što si ti zaboravio o alkoholnim pićima ja neću ni za dva života da naučim ali sam primetio da vi koji baš puno znate previdite da neko želi pristojan( ne vrhunski) proizvid sa raspoloživim
Pozdrav :thumb:

Svaka ti čast skidam kapu,podkapu i rukavice ;D
Za ovu dizalicu

Hvala za ovo u prethodnoj poruci i priliku da objasnim neke svoje postupke i stavove. Ne previdim ja tako nešto nego kod mene postoje drugačiji razlozi.
Svi, pa vidim i ti sam na različitim poljima djelovanja, nastojimo dobiti što bolji rezultat.
Komovica se isključivo pravi od tropa koji ostaje nakon prešanja i to u cijelom svijetu. Bez obzira da li je to trop od bijelog grožđa ili od crnog nakon maceracije. Nigdje se ne dodaje šećer jer to ne znači ništa drugo osim količine dobivene rakije. Ako neko želi količinu na račun kvaliteta ja lično nemam ništa protiv toga, i to mi nimalo ne smeta. Smeta mi jedino ako će se takav postupak proglašavati jedinim mogućim i ako će se neopravdano veličati njegov kvalitet, ili ako će se o njemu u izraženijem obliku pisati na rakijskim temama.
Uopšte mi ne smeta takva priča i takav postupak, ili takva namjera pa bih čak i podijelio poneki savjet da se takva priča vodi na adekvatnim temama.  

P.S. Dizalica je tačan proračun i iskustvo kod prešanja jabuke. Pretpostavljam da znaš o kakvim se prešama radi u toj situaciji.

Pozdrav. Stoji mi smuljano grozdje vec vise od 4 dana, a fermentacija nikako da pocne. Naime, citao sam bas ovaj sajt (stranica 5 na ovoj temi), i jedan od komentara je bio da se vinobran OBAVEZNO dodaje u tek smuljano grozdje, do 10g na 100 litara ako je grozdje zdravo. Ja sam poslusao, i pretpostavljam da vinobran sad sprecava da fermentacija pocne. Prosle godine nista nisam dodavao, i sve je bilo ok. Isto grozdje kao i ovo.

Sad me zanima zasto bi to neko rekao ovde (i mnogi se slozili s njim), kad evo sad citam da se vinobran odnosno "Potassium Metabisulfite" koristi bas za ubijanje kvasca. Zasto onda neko ovde preporucuje ubijanja kvasca pre sto je fermentacija uopste i pocela?

I sta sad meni preostaje? Da ubacim kvasac naknadno?

Da li je covek mislio da se vinobran dodaje samo ako dodajes i svoj kvasac? Jer ja sad prepostavljam da je vinobran ubio sav onaj prirodni kvasac, i da ja moram dodavati drugi.

To ne bi bilo lose naglasiti, jer amateri kao ja koji su dosli tu kuckajuci po Google mogu olako pogresno shvatiti ovaj savet. Naravno, ako sam u pravu sa ovom pretpostavkom.

Ubaci kvasac.
Koliko sam ja shvatio cilj je da se ubiju losi kvasci ubacivanjem vinobrana odmah po muljanju i posle odredjenog broja sati ili sutradan se dodaje kvasac za fermentaciju.
Nazalost ima dosta nedorecenih tekstova koji mogu dovesti u zabunu nas amatere ukoliko nesto previdimo ili bukvalno shvatimo…

Evo I ja lutam po forumima trazeci neki jednostavan nacin za pravljenje belog vina za sopstvene potrebe, jer nemam ni mnogo grozdja niti laboratorijske uslove i ekipu strucnjaka oko sebe.

Nazalost vecina nas se uci na svojim greskama.

@danko
Imaš sada masulj u kaci koliko sam ja razimijo
vinobran si dodao i sad je to gotovo. Isprešaj taj masulj i u mošt dodaj kvasce i fermentacija mora krenuti. Temperatura mošta treba biti iznad 15 C.

Ja sam radio bijelo vino. Izmuljao grožđe, odmah isprešao i stavio mošt na taloženje i ono najvažnije dodao sam 1dl sumpovina na 100 litara mošta. Nakon 32 mošt sam prebacio u bačve i dodao selekcionirani vinski kvasac i fermentacija se uredno odvija.
Nemamo info od tebe koliko su šećeri bili.

@tonini Znaci bolje je dodati u most kvasac nego recimo da ga dodam sutra, pa da stoji jos ovako u buretu par dana.

@peceni Da, evo narucio sam kvasac i valjda ce stici sutra, prekosutra. A sad za ova dva dana danko sedi i uci sta je ishrana, kad se dodaje, nista mi nije jasno  :D:
Posto sam pitao toninija, da pitam i tebe. Da li da dodam kvasac ovako u muljano grozdje, sto ce biti dan sesti, sedmi kako ono stoji ovako, ili da odvojim siru pa dodam u nju?

Mošt ili šira to dobiješ prešanjem masulja. U mošt dodaj kvasce prema uputu proizvođača. Kad počme fermentacija nakon 5-6 dana dodaj hranu za kvasce po uputi proizvođača.
Jesi li mjerio slador u moštu. možda ga treba i dosladiti, to provjeri.
Pa javi

Da, da razumem to, nego recimo po stranim sajtovima vidim da pisu da se kvasac dodaje direktno u masulj, odnosno kljuk. Stoji tako desetak dana, radi burnu fermentaciju, pa odvojis sire od komine, i ostavis da radi tihu fermentaciju.

A sad mi nije jasno da li ima veze ako se preskace ta burna fermentacija, i kakve to posledice ima. Da li je kod nas takva procedura, da se kvasac dodaje u siru/most?

Nisam jos merio secer, izmericu cim dodjem kuci.

Prvo,sve zavisi da li pravis belo ili crno vino, zbog razlike u fermentaciji, tj za belo se odmah odvaja sira pa se u nju i stavlja sve po redu.
Kod crnog vina se sira kasnije odvaja od koma, 5-8 dana tako da se fermentacija odvija u pocetku u kompletu i kasnije dovrsava samo sira do smanjenja secera…
Googlaj malo, ima dosta na youtube snimaka o toj tehnologiji sa objasnjenjima.

Da, zaboravio sam da napomenem da je crno vino u pitanju.

Nista, kupljen kvasac, prehrana, secer je na dobrom nivou, idemo dalje. Naucilo se nesto novo.

 :thumb:

Svakoga dana u svakom pogledu sve vise napredujemo…  ;D  :)  :lol:

ps.
Nece da se baci... :thumb:

Pozdrav, opet jedno pitanje. Vino mi je otoceno sa komine 27. Septembra, i od tad ga drzim u staklenim balonima sa vrenjacama na cepu. Vrsio sam jedno odlivanje sa taloga, negde oko 20-og Decembra.

I zanima me zasto mi se desava da se vrenjaca smiri, recimo jedan dan se izjednaci voda u njoj, no sledeci kao da opet otpocne vrenje? Promene u temperaturama?

Takodje me zanima koliko dugo bi po pravilu trebalo da traje ovo tiho vrenje? Da li je normalno da traje evo sad vec 4 meseca?