Sve o Vinu Forum

Kazan za pecenje rakije moze biti razlicitih konstrukcija, osnovni delovi se mogu videti na slici ispod:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_kazan193.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_kazan193.jpg)

Aparati za pecenje rakije nazivaju se kazani (alambici, destilatori).Njihova zapremina obicno se krece od 80 do 200 i vise litara. Ovakvi aparati najcesce rade sa prekidima i u njima se izvodi dvokratna destilacija. Naime u njima se ne moze jednom destilacijom dobiti rakija potrebne jacine (prepecenica), vec se dobija sirova meka rakija koja se podvrgava ponovnoj destilaciji kalo bi se dobio destilat sa visim sadrzajem alkolhola.

Kazan je izradjen od elektrolitickog bakra visoke cistoce i dobro je uglacan radi lakseg pranja.

Debljina dna kazana za destilaciju krece se od oko 2,0 do 2,5 milimetara sto predstavlja losiju varijantu izrade zbog brzog progorevanja zbog cega se nakon progorevanja dno, po mogucnosti, zamenjuje bakarnim limom debljine 5 milimetara. Kazan se izradjuje od bakra jer je on dobar provodnik toplote, otporan je na dejstvo organskih kiselina koje se nalaze u prevrelom kljuku i veoma pozitivno deluje na ukus i miris destilata.

U kazan moze biti ugradjena mesalica ili postavljena resetka, koja sprecava kontakt cvrstih delova kljuka sa dnom kazana a samim tim i zagorevanje sadrzaja u kazanu tokom destilacije. Zagorevanje kljuka se negativno odrazava na organolepticke osobine rakije.


Kapak (kupola)

Kapak je ustvari poklopac kazana, prihvata pare alkohola i vode i sprovodi ih u parovodnu cev. Izradjuje se od bakra i zapremina mu je obicno oko 10% od zapremine kazana.


Parovodna cev

Spaja kapak sa kondenzatorom i najcesce se izradjuje od bakra. Bolja varijanta izrade parovodne cevi je od nerdjajuceg celika jer se bakar jedini sa isparljivim kiselinama iz kljuka, najcesce sa sircetnom kiselinom i nastaje jedinjenje kupriacetat . Pomenuto jedinjenje ima plavo-zelenu boju koja prelazi u rakiju i boji je ili se u njoj izdvaja u vidu taloga.


Kondenzator (tabarka, hladionik)

Najcesce je sacinjen od spiralno savijene bakarne cevi koja se nalazi u sudu kroz koji protice voda. Spiralna cev mora biti dovoljno dugacka da bi se u njoj iskondenzovale sve alkoholno-vodene pare inace dolazi do gubitaka alkohola i dobija se manje rakije. Rashladna voda i pare koje kondenzuju treba da se krecu protivstujno sto znaci da se hladna voda uvodi u sud na dnu a topla voda se izvodi na vrhu suda. Dobar hladnjak hladi alkoholno-vodene pare tako da se dobija rakija cija je temperatura za oko 2 ^oC visa od temperature rashladne vode odnosno vode koja se odozdo uvodi u kondenzator. Ako imamo na raspolaganju rashladnu vodu cija je temperatura 13 - 15 ^oC to znaci da temperatura rakije koja izlazi iz hladnjaka treba da bude 15 - 17 ^oC. Temperatura rashladne vode koja izlazi na vrhu suda treba da bude oko 65 ^oC.


Unos fotografije.

Ja sam poceo peci rakiju 2006 godine!
Koristio sam plitak kotao od 85kg sa kacom od 600lit i cilindrom. kapa na kotlu 60 do 70lit, u dnu presjek kape 40cm, presjek se prema gore mnogo siri, vidi se sa slike
Crna sljiva 46*, nije prepeka
Bjelica 46*, nije prepeka

(http://i151.photobucket.com/albums/s146/e2e4_photos/Tukanja20061117PecenjeRakije3.jpg)


2007 god.

duboki kotao 90kg, sa kacom od 600lit i cilindrom, manja kapa na kotlu od 40lit, presjek kapka u dnu 30cm, ne siri se prema gore
crna sljiva 44* prepeka
prskulja 44* prepeka

(http://img243.imageshack.us/img243/7940/83912126sb1.jpg)


Ovo je bio kotao sa strasno puno gresaka.
Najveca je bila vrlo mali kapak i vrlo mali cabar.
Umjesto cabra od 200 litara sa spiralom napravio sam kacu od 600lit i cilindrom.
kapu sam produzio.
cijev sam promijenio i produzio sada je postandardu sa standardnim holenderima
mjesalicu sam okrenuo za 180 stepeni, dodao sam fiksator za mjesalicu
napravio sam i lijevak za usipanje koma
ubacio azbestnu spagu unaokolo kotla izmedju kotla i lozista, da izbjegnem dimljenje

U svakom slucaju kotao sam prepravio tako da sada apsolutno sam mogu bez ikakvog napora da pecem rakiju.
ne treba pomocnik
U cabar pustim crijevom mali mlaz vode iz bunara koji se nalazi povise mjesta na kojem pecem rakiju.
potrebni curak vode u cabar je isti koliki izlazi mlaz rakije iz cilindra!!!!
Potrosnja vode je neshvatljivo mala

Sve sam napravio razmisljajuci o materiji.
Imam jos nedoumica sa velicinom kapka.
Trebalo bi eksperimentisati u vezi sa tim sta donosi jos veci kapak.
Dacu ga napraviti kada dojem do jos para.
Imam jos nekih ideja ali za sada ih ne otkrivam.

Dakle sam kotao nije ni na gornjoj slici vise takav.
Pretrpio je jos neke izmjene koje sam spomenuo. (mjesalica)

(http://img140.imageshack.us/img140/334/87550813ta5.jpg)

Uloga kapka nije samo da sprovede paru do parovodne cevi, mnogo je komplikovanija  ;D
Sustina dobijanja rakije je u razdvajanju para alkohola od vodene pare a kapak u toj prici ima znacajnu ulogu. Na njemu se desava kondenzacija vodene pare koja se vraca u kazan. Samim tim se povecava udeo para alkohola jer se alkohol skoro i ne kondenzuje na kapku ako je njegova temperatura veca od temperature kljucanja alkohola a to je 78,3 stepena Celzijusa.
U komu ima svega i svacega ali u ovom slucaju cemo uprostiti pricu i svesti ga na dvokomponentni sistem alkohol-voda.

(http://img215.imageshack.us/img215/3186/alcoholcurve111zj6.jpg)

Ako imamo kom sa 10 % alkohola sa gornjeg dijagrama se moze ocitati da ce takva smesa alkohola i vode kljucati na otprilike 93^oC. Sa x ose se iz 10% povuce vertikala do zelene krive (tecna faza) i ocita se temperatura na y osi. Kroz tacku 93, na y osi, se povuce horizontalna linija do crvene krive (parna faza) i spusti se normala do x ose, tu se ocita koliki ce udeo u procentima imati para alkohola a to je 55%. Znaci kom sa 10 % alkohola ce prokljucati na 93^oC a para koja se dobija kljucanjem ce imati sastav 55% alkohola i 45% vode.

E sad dolazimo do kapka  ;D

Kada bi se takva para direktno uvodila u parovodnu cev i dalje u kondenzator dobili bi rakiju od 55% alkohola a destilat obicno na pocetku ima jacinu od otprilike 75% alkohola...

Otkud 75%  :scr:

Rekli samo vec da je temperatura pare 93 stepena i ta temperatura se ne menja dok je god u komu 10 % alkohola. Nije bitno koliko je jaka vatra, samo se moze pojacati intezitet kljucanja ako je jaca vatra ali temperatura nece preci 93 stepena. Para se podize do kapka i predaje mu svoju toplotu koju on predaje okolini i hladi se. Koliko ce se ohladiti zavisi od temperature okoline, uzecemo da se ravnoteza uspostavlja na 85 stepeni tj. da je temperatura kapka 85^oC.

Para sastava 55% alkohol 45% voda dolazi do kapka i tu se kondenzuje. Kondenzuje se samo vodena para jer je temperatura kapka za 15 stepeni niza od tacke kljucanja vode. Voda koja se kondenzuje se vraca u kazan a samim tim se menja satav parne faze, vise nije 55% - 45% kao na pocetku nego je 75% - 25% i zato rakija koja izlazi na luli ima toliku jacinu. Para alkohola se ne kondenzuje jer je temperatura kapka veca za nekih 7 stepeni od njegove tacke kljucanja (85-78,3=7).

e2e4 sad razmisljaj o velicini kapka, ako je suvise mali nece imati dovoljnu povrsinu za hladjenje i manja kolicina vodene pare ce se kondenzovati, samim tim dobijas slabiji destilat odnosno manje alkohola.

Svo ovo moje pisanije je samo u momentu dok je satav koma takav da ima 10% alkohola. Cim se promeni sadrzaj alkohola u komu sve se menja, temperatura kljucanja, sastav parne faze, temperatura kapka ali princip ostaje isti....

Princip je tacan.  :)

uz sitne opaske na: citiram,  nije bitno koliko je jaka vatra i sl. ;) :whistle:
temperatura hoce preci 93 tepena celzijusa ako se pojacava vatra.
To o cemu si govorio je minimalna temperatura na kojoj se pocinje odvijati proces (pocetni uslovi) ali sa ulaganjem energije a po zakonu o odrzanju energije, temperatura mora rasti.
jacina destilata pada. (vracas se po crvenoj liniji nazad ali ne egzaktno po njoj jer tu postoji odredjeni histerezis jer se paralelno odvijaju i oni procesi koje si spomenuo to jest da procenat alkohola u komu pada  :'()

Mozes li ipak nabrojati sta sve postoji u komu, sa stanovista rakije.
Sta kojim redom isparava, na kojim temperaturama?
Te egzaktne podatke ja nemam jer se nikada nisam bavio naucnim istrazivanjima oko toga od cega se detaljno kom sastoji niti sam imao prilike vidjeti relevantne podatke.
Dakle razdvoji na koliko stepeni pocinje isparavati metil, na koliko sledeci alkoholi, mirisi itd..

(http://i151.photobucket.com/albums/s146/e2e4_photos/Tukanja20061002GarazaSljivaKom3-1.jpg)

Evo ti temperature:

- Acetone 56.5ºC (134F)
- Methanol (wood alcohol) 64ºC (147F)
- Ethanol 78ºC (172F)
- 2-Propanol (rubbing alcohol) 82ºC (180F)
- 1-Propanol 97ºC (207F)
- Water 100ºC (212F)
- Butanol 116ºC (241F)
- Amyl alcohol 137.8ºC (280F)
- Furfural 161ºC (322F)

O aromama pojma nemam, tu ce Peca i ostali reci svoje...

Pozdrav mickoni81


Sto se literature tice imas u mom potpisu link pa pogledaj. U tim knjigama nema nista o onome sto sam pisao o kapku i destilaciji...
Osnova moje price je onaj fazni dijagram sa koga se sve ocitava a sve drugo je termodinamika koju sam polozio na fakultetu davnih dana, vise sam i zaboravio kada  ;D

One temperature koje je trazio e2e4 naravno ne drzim u glavi, to sam izguglao...

Sta znaci prevelik kapak?
Potrebna jaka vatra. Onda kom zagori.
Kakvog je okusa rakija ako je kapak prevelik?
Koje komponente isparavaju ako je vatra prejaka?

Nemam pojma kakva je veza izmedju velicine kapka i ukusa rakije, mozda Peca zna  ;D

Iste kao i na slabijoj vatri samo isparavaju slabijim intenzitetom...

Nažalost nisam čuo, a to neznači da nema, da postoje kontinuirane destilerije namenje za amatersko ili polu-profesionalno bavljenje destilacijom.

Šezdesetih godina u mojoj firmi je bila takva, da kažem , nesavršena destilerija pod nazivom Najkum aparat. Sastojao se od tri kazana baterijski povezana, kapaciteta 2400litara, i nije bio kontinuiran u smislu destilacije. Imao je uprošćenu frakcionu destilaciju  ali koliko se sećam nije imao rektifikacionu kolonu za održavanje stalne jačine.

kontinuirana destilerija u mojoj firmi je kapaciteta 2500-3000 litara vina na sat i marke je "HERMAN III", glavna destilaciona kolona je visine oko 12 metara, sastavljena iz prstenova-segmenata izrađenih od bakra. Ovo sam napisao da bi shvatio koliko je tu samo bakra utrošeno, i da bi  se videlo koliki bi to bio finansijski izdatak za tako nešto, o pratećim delovima da nepričam.

Interesuje me nešto detaljnije vezano za rakijske kazane sa kondenzatorima između glavnog kazana i tabarke.
U mom kraju se koriste slični.
Koliko sam obavešten, u tim kondenzatorima se nalazi voda od 40-tak i više stepeni celzijusa. Navodno pod tim uslovima dolazi do kondenzovanja štetnih sastojaka iz rakije.
Konkretno, koristim kazane zapremine 170 - 200l gde dobijam dvadesetak litara rakije (naravno zavisno od željene snage), a na navedenim kondenzatorima odbacujem 8 do deset litara tečnosti koja sadrži šta?

Uskoro ću raspolagati i fotografijama ako mogu da budu od pomoći.

Hvala unapred na informacijama.

Pozdrav

Branko!  Dobrodošaoooo!!!
A što se tiče kazana i destilacije, moraćeš opet malo detaljnije da napišeš, mislim da nisam dobro razumeo tvoje pitanje u vezi temperature vode u kondenzatoru(tabarki). Imaš kazan zapremine oko170-200lit., koji je povezan sa kondenzatorom(tabarkom) sa lulom izrađenom od bakra, i između nema ništa. Količina dobijenog destilata (rakije) prvo zavisi od količine alkohola u sirovini koju destilišeš (pečeš), zavisi i od jačine dobijenog destilata, kao i od momenta kada si prekinuo destilaciju, a u odnosu na to dali na luli ide još destilat koji ima alkohola u sebi?
To su neka pitanja i odgovori, a kada pojasniš biće i nama i tebi jasno.

Peco mislim da je Branko govorio o ovakvom tipu kazana kao na slici. Izmedju kazana i tabarke se nalazi jos jedan manji kondenzator...


Mozda nisam u pravu pa je najbolje da Branko postavi slike tog kazana, ako ih ima, da vidimo o cemu se radi...

Pa mislim da si u pravu, ako se radi o tom tipu kazana, koji je uprošćena verzija savremenih destilerija sa rektifikacionom kolonom! Hvala!

Gofer aj' posalji meni taj pdf o prepravci bojlera na frakcionu kolonu. Mail je goran0305@sbb.co.yu

Hvala unapred i dobrodosao na forum ;)

"И питање осталима: шта подразумевате под печењем "казан на казан"?"
Podrazumeva: Prvi kazan do nule, kompletna rakija u drugi sa dopunom komine ili džibre, drugi kazan do željene jačine u prihvatnom sudu, ostatk u treći i dopuna i tako do kraja...

Mislim da su ovi kazani za rakiju duboki a uski.Debljina bakarnog lima je zalosna.Nema nista bez kovanog kazana.Jedna kazandzijska radnja se nalazi u Valjevu.Kazandzijska radnja Pavle Cebic-pogledajte sajt ima lepih stvari.http://www.kazanzarakiju.com/

Аламбик се вратио са турнеје на којој је било брдо меса са роштиља, пуно добрих вина и одличних воћних ракија право у Васкршњи пост па да се онда, зато, после ових баханалија, прихватимо коначно поново посла.
Верујем да сте ме то питали на ввв форуму, из Крижеваца, али нажалост, не стижем више тамо (иако ми је жао, добар је и то форум).

Ово за одлежавање сирове ракије пре пепицања прочитао сам на неколико места а слаже се и са мојим знањем о дестилацији. Наиме, први услов за квалитетан дестилат је квалит сировине. Стабилизована ракија је другачија од младе, тек изашле из хладионика.
Ја верујем да су ову чињеницу први у пракси пронашли Србијанци (под Србијанцима ми Пречани зовемо оне из "уже" Србије"). У Србији, међу шљивама, шљива дозри, и преври, некако баш у најнезгодније време, кад су јесењи пољопривредни радови у пуном јеку. Како је у Србији обичај од старине да се ракија препиче, људи су, кад ком преври, настојали да је бар једном испеку, а онда је оставе док не позавршавају остале сезонске послове, па тек онда тамо, пред Светог Николу, препичу.
Вероватно су тада и приметили да је ракија тад боља него кад је одмах препичу.
Дакле, да скратим причу: другачија сировина, под истим условима дестилације, даје другачији квалитет дестилата, а стабилизована ракија је другачија од нестабилизоване.

А за брзину дестилације: не ради се ту толико о величини казана него о величини надграђа. Ако смо за наш казан од 100 литара констатовали да је оптимална брзина дестилације 3-5 литара на сат и сад набавили казан од 300 литара који је у сваком погледу повећан три пута, и брзина се може повећати толико.
Али, ако је казан повећан тако да је добио дубину, а капак и све остало је заправо од казана од 100 литара, онда брзину не треба повећавати (навео сам екстреман пример да неко прави казан од 300 литара као да је и од 100, само запремину казану добија дубином).
Дакле, код већег казана очекујемо да је сразмерно и све остало повећано, па зато кажемо, овако теоретски и угрубо, да се сразмерно може повећати у брзина дестилације.

Ето, толико ја о томе знам, и тако о томе мислим.
Поздрав и вама бистрице и останите и даље са нама.

Pozdrav svim ljubiteljima, proizvodjacima kvalitetne rakije,
Sa velikim zadovostvom pocinjem druzenje sa vama. Vec nekoliko godina se bavim proizvodnjom kajsijevace i moram da Vam se pohvalim da je solidnog kvaliteta. Jos uvek nisam otkrio sve tajne ali razmenjujem iskustva sa prijateljima i sve vise napredujem. Imao bih puno pitanja, ali polako, bice vremena. Posedujem AGROMEX-ov kazan od 120l, znam da nije bas idealan ali meni sluzi. Resio sam da mu promenim parovodnu, bakarnu cev, sa novom od INOX-a posto sam procitao u literaturi da je to bolja varijanta. Moje pitanje je:Da li postoji preporuka za njenu duzinu s obzirom da je precnik 28mm. Orginalna parovodna cev sada je duzine 1m na ravnom delu plus krivine 20cm i 50cm (ukupno 1.7m), cini mi se da je to kratko. Posto mi se desilo nekoliko puta zagorevanje kazana i pored resetke na dnu kazana, imam ideju kako da je ucvrstim da se ne podize prilikom vrenja. Da li smem da iskoristim bakarnu cev koja se upotrebljava za instalacije grejanja? Da li je ona od bakra koji zadovoljava kvalitet za kazane? U stvari imam nameru da resetku (ulozak) oduprem sa kupolom, sa bakarnom cevi kako se ona ne bi podizala i izazivala zagorevanje. Sta mislite o ovoj ideji?
Pozdrav,

Pozdrav jagnjilac

Ako nemas isparljivih kiseljina u kljuku onda ti inox nece poboljsati kvalitet destilata a bakar koji se koristi za izradu kazana treba da bude sto cistiji. Ne znam tacno kakvog kvaliteta tj. cistoce su bakarne cevi koje se koriste za centralno, mozda neko drugi zna...

A da li znas kako se utvrdjuje optimalna duzina parovodne cevi? Da li je ona uopste bitna za kvalitet destilata?

Ne znam da li je kvalitet destilata povezan sa duzinom parovodne cevi. Imamo clana koji se zove Kazandzija, mozda mu je to i zanimanje pa ce ti on reci :)

Ја не знам на који би начин пароводна цев утицала на квалитет дестилата, изузев ако је узлазне путање.
То јест, ако пароводна цев од капка према хладионику има узлазну путању онда и она (сама пароводна цев) представља део надграђа казана и у том случају њезина дужина може бити од значаја.
Ако је хоризонтална, а нарочито ако пада према хладионику, тада нема никакве важности њена дужина, изузев ако није толико кратка да је хладионик толико близу пећи да се вода за хлађење непотребно загрева од пећи.

Moze uticati na kvalitet rakije ako u komini ima dosta isparljivih kiselina, sircetne prvenstveno koja se iskondenzuje i sa bakrom parovodne cevi gradi acetate koji rakiju boje plavkasto....
Jagnjilac ako vec hoces da stavis cev od inoxa onda neka (po dimenzijama) bude ista kao ova od bakra, valjda su ti koji su pravili kazan znali sta rade ::)

Sto se tice parovodne cevi, mislim da vise nemam nikakve dileme. Hvala Vam za savete koje ste mi dali u vezi nje. Molim ako neko zna da li smem da upotrebim bakarnu cev za centralno grejanje, da unutar kazana ucvrstim resetku koja sprecava zagorevanje kazana (poruka  br. 125)? Da li je ona od zadovoljavajuce cistoce bakra koja dakle, moze da se ''kuva'' u kazanu a da ne utice na kvalitet destilata?
Pozzz,

Pogledajte Des-ve kazane , konkretno koristim kotao od 120 lit. sa mesalicom vec 20 godina i nemam nikakve zamerke cak sta vise mislim da su najbolji kazani u regionu kad je odnos cena kvalitet u pitanju.
www.des.backabanat.com
www.lion-group.rs 

Meni se ne svidjaju,lim je prilicno tanak.Dosta su duboki,trebali bi biti plici a siri.Ne dopada mi se ni spirala u hladioniku,mislim da se bolji efekat postize sa vise ravnih cevi.

Ја сам, после много премишљања, купио ДЕС-ов од 200 литара (чекам на испоруку).
Био сам на лицином месту и видео их у фази производње. Чине се врло солидни а цена им је ниска.
Касније, кад га почнем користити, реферисаћу о утисцима.

Drago mi je ste pomenuli DES - ove kazane. Ja imam jedan od 160 litara. Sad ce biti treca sezona kako ga koristim i prezadovoljan sam. Ne bih se slozio sa Saletom o proporcijama kazana i debljinama materijala.

Daxe, zanima me jedna stvar, da li hvalis DES kazane samo zato sto radis u toj firmi (kao i markonis) pa zelis da ih izreklamiras ili ih stvarno koristis i mozes reci da su dobri?

Да, врло је могуће да је дакс неко из ДЕС-а :D :D, па да сваки циган свога коња хвали :D
Шалим се. А на то указују и смајлови.
Рекох: био сам на лицином месту, у ДЕС-овом погону, који, истини за вољу није баш репрезентативан (не зна се шта је хаотичније, производна хала или канцеларије, све личи више на "нехијенско насеље" испод Газеле него на озбиљну производну организацију), али без обзира на то казани им делују врло поуздано и свакако су намењени онима који хоће да на занатски традиционалан начин производе ракију. Ако сад поредимо њихове цене са ценама других произвођача сличних казана, онда су ДЕС-ови отприлике 40% цене осталих, а можда и мање.
Али, рекох, мој први утисак је добар, за остало ћемо се још чути кад казан(е) пустим у погон.

Нисам читао овај диодин пост кад сма писао свој :D

Znaci ocigledno je ;D

Ono gore sam napisao jer i dax i markonis imaju e-mail .....@des-kolektori.rs sto upucuje na to da rade u toj firmi...
Zanima me samo da li su njihovi kazani stvarno toliko dobri kao sto pricaju ili je to ono sto je alambik napisao "svaki cigo svoga konja hvali"
Kada ih alambik "testira" onda cemo imati prave informacije ;)

Desove kazane mozete da pogledate po nekim radnjama agroopreme,uverite se sami u kvalitet.Kada podignem kapak on se sav uvija.Lim je nekako slabasan.Ja imam kazan od 100l koji je kovan rucno i nikada ga ne bi menjao za taj iako je star 10god.Na strani 9 sam postavio jedan link pa mozete da pogledate kako izgledaju ti kazani.Jeste da su skupi ali stvarno vrede.

Samo kazem da sam zadovoljan, a vi proverite da li je to istina. DES Subotica kolektori je nesto drugo.

Sale ne znam da li govorimo o istim kazanima

Daxe, kolektori su drugi proizvod iste firme tako da ne mozes reci da nisi zaposlen u DES-u kada ocigledno jesi!
Da ne bude zabune, ne zelim da kazem da su DES kazani losi niti dobri, nikada nisam imao kontakta sa njima i zato ne zelim da ih komentarisem...

Vidjao sam ih i znam na koje kazane mislis.To je moje licno misljenje i ako se ne svidjaju meni ne znaci da se nekome drugom nece svideti.Samo kazem da je debljina lima u odnosu na kovani kazan zalosna.Najveca stavka u ceni kazana je bakar.Prema tome sto je lim tanji i kazan je jeftiniji.Ne znam da li si imao prilike da vidis kovani kazan  gde je debljina dna od 5 do 8 mm?

Ne radi se o tome da li treba da se svidjaju ili ne, nego o tome sto kazes da se kalpak uvija i da su debljine zalosno male, a ljudi ih koriste i preko 30 godina sa zadovoljstvom. Ne slazem se da DES kazane stavljas u isti kos sa AGROMEX ovim kada je razlika ogromna.

Dax, jel hoces da kazes da su AGROMEX kazani ipak za klasu bolji od DESovih?

kako da stavim fotografije na forum?

evo linka,tu sve pise:
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html

Sale hvala za link.
Na slikama je predstavljena pecara u firmi u kojoj sam zaposlen.U pitanju je plantaza jabuka-90 ha(bilo je 250ha).Kapacitet pecare je 20000 kg u jednoj turi.Kazan je 250 l  firme Mandaric iz Novog Sada.KOd mene u firmi je od 2002.god. i pokazao se dosta dobro.Jedini problem je sto ponekad dolazi do oksidacije pa rakija bude plava.Kako da to sprecim?

Pre pecenja rakije  moras izmeriti kiselost komine. to se obicno radi sa lakmus papirom ili sa, ako ga imas, pehametrom, pa ako je PH vrednost 5 ili veca, po mom iskustvu, rakija nikada nece biti plava. Pehametar mozes kupiti u petrovaradinu i kosta priblizno 5000 dinara. Ako se ovo smatra reklamiranjem nekoga.  neka Dioda obrise poslednju racenicu. Nisam nacisto sta je reklamiranje a sta iznosenje cinjenica.

Meni je jedan majstor(bravar) u penziji rekao da se to desava zbog loseg kvalitetaq bakra.Navodno postoji muski i zenski bakar???
Muski oksidise.Do sada sam to resavao sa limunskom kiselinom.Pokazalo se kao dosta dobro resenje.
Posto upravo pecem kajsijevacu,probacu da izmerim kiselost komine.
Vladane hvala na savetu.

pozz evo i mene, nov sam na forumu, ali i ja sam cuo da postoje dve vrste bakra i navodno je zenski bolji, tj za moj kazan u selu svi tvrde da ne bakarise, e sad ko je tu u pravu stvarno ne znam, mada mi se pojavljivalo nesto plavo u rakiji od kajsije...

Izgleda da je najbolje resenje da kazan sto cesce bude u upotrebi.
Od 17.07.danonocno  pecem kajsijevacu,na pocetku (prva 2-3 kazana)je bilo i plave i braon i zute boje u prvencu.
Posle se sve to iscistilo tako da sada curi bistra rakija ko sa izvora.Nemam pojma sta mu je.

Evo ovde mozete prouciti dosta o kazanima [Uredjaji za izvodjenje destilacije (pecenje rakije)

Postoji vise vrsta kazana koji se koriste za pecenje rakije ; bosanski, makedonski, srbijanski kazani, koji se medjusobno razlikuju po mjestu gdje su nastali, ali i po konstrukciji.Pored ovih kazana u danasnje vrijeme se koriste tkz.alambici koji mogu biti pokretni i nepokretni.Dalje se oni dijele na prevrtace kod kojih je kazan pokretan i obrtanjem se prazni, i na pokretne kod kojih se kazan prazni preko specijalnog otvora.Postoji podjela i prema nacinu zagrijavanja (direktno i indirektno) itd.Bilo o kom tipu aparata da se radi, svi oni imaju iste osnovne dijelove sto uostalom proizlazi iz samog principa gradnje aparata i destilacije.To su : kazan, kapak, parovodna - spojna cijev (spaja kazan sa hladionikom) i hladionik (kondenzator).

Kazan

Alambici su aparati za destilaciju cija zapremina kazana iznosi od 80 - 200 litara. Oni rade s prekidima, tj, njima se izvodi tkz. dvokratna destilacija.Njima se ne moze u toku jednog radnog ciklusa (jednom destilacijom) dobiti destilat (rakija) potrebne jacine (prepecenica), vec se dobiva sirova meka rakija, koja se podvrgava ponovnoj destilaciji i tako nastaje prepecenica.

Kazan u kome se vrsi zagrijavanje prevrelog vocnog kljuka ili kljuka od grozdja ili komine od voca ili grozdja radi destilacije, obicno je cilindricnog, lucnog ili poluloptastog  oblika.Kazan je izradjen od elektrolitickog bakra visoke cistoce i dobro je uglancan radi lakseg pranja.Debljina dna kazana aparata za destilaciju je oko 2,0-2,5 mm i to predstavlja losu stranu ovih aparata.Zbog relativno tankog dna dolazi brzo do progorijevanja ako se koristi direktna vatra, a cesto moze doci i do zagrijavanja sirovine koja se destilise, uslijed cega se dobiva destilat losih organoleptickih osobina (ukusa, mirisa i boje ) tkz. dimljiva rakija.Preporucuje se da, progorjelo dno kazana debljine 2mm bude zamjenjeno bakrom debljine 5 mm.

Kazan se radi iskljucivo od bakra iz vise razloga:

bakar je veoma dobar provodnik toplote
otporan je na dejstvo organskih kiselina koje se nalaze u prevrelom kljuku
pozitivno djeluje na okus i miris destilata
bolji je od bilo kojeg drugog metala (nehrdjajuci celik, aluminijum itd.)
U kazan moze biti ugradjena i mjesalica ili postavljena resetka, koja sprecava kontakt cvrstih djelova kljuka sa dnom kazana, a samim tim i zagorijevanje sadrzaja u kazanu tokom destilacije.

Kapak ili kupola se nalazi na kazanu i predstavlja poklopac kazana.On prihvata alkoholno-vodene pare koje se stvaraju tokom zagrijavanja (destilacije) u kazanu i usmjerava ih u parovodnu cijev, koja ih dalje sprovodi u hladionik.Zapremina kapka obicno iznosi 10% od kazana.I on se obicno izradjuje od bakra.

Parovodna (spojna) cijev spaja kapak sa hladionikom.Obicno se izradjuje od bakra, ali postoje misljenja da je bolje ako se izradi od nehrdjajuceg celika jer kad prevrli kljuk sadrzi nesto vise isparljivih kiselina (prije svega sircetnu kiselinu) bakar se jedini sa ovom kiselinom i nastaje jedinjenje tkz. kupriacetat.To jedinjenje ima plavozelenu boju, dospijeva u destilat (rakije) i ovaj poprima tu boju ili se u njemu izdvaja plavozeleni talog od njega.Pri tome mnogo ne pomaze ni kalaisanje unutrasnjosti spojne cijevi.

Hladionik (kondenzator) moze biti sacinjen od spiralno savijene cijevi i tanjirastog izgleda, ali u obliku vertikalnih cijevi.Bilo o kojoj formi kondenzatora da se radi, on je postavljen u rezervoar (sud) kroz koji protice voda.Cijevi kondenzatora su obicno bakarne.One moraju biti dovoljno duge da alkoholnovodne pare, koje u njega dospijevaju iz kazana preko spojne cijevi, budu potpuno kondenzovane (prevedene u tecnost).U protivnom, dolazi do gubitka u alkoholu, uslijed cega se dobiva manje rakije..Voda za hladjenje treba da se krece u suprotnom smjeru od kretanja alkoholno-vodnih para kroz kondenzator, tj. odozdo navise.Dobar hladionik u toku destilacije prevodi alkoholno-vodne pare u tecnost temperature koja je za oko 2oC iznad temperature vode koja ulazi odozdo u hladionik.Voda koja izlazi iz hladionika treba da ima temp. oko 65oC.Rakija koja izlazi iz hladionika trebalo bi da ima temp. od 15 do 17 stepeni C.

Pec (loziste) treba da bude tako postavljeno na nivo dzibre (ostatak u kazanu nakon zavrsetka destilacije) da bude bar za 10 cm iznad nivoa do koga doseze plamen u toku destilacije.Ovo je potrebno zbog toga sto bi kapi tecnosti koja kljuca prskale na zidove kazana te bile zahvacene plamenom i doslo bi do zagorijevanja.

/color]

to muski ili zenski bakar su price bez osnove postoji razlika u kvalitetu bakra i u tome je razlika , sta mislite gde zavrsi onaj silni bakar koji sakupljaci sekundarnih sirovina vuku okolo , e kad ti onda kazandzija napravi kazan od takvog bakra to bi bio "muski" ;-)  :lol:

Нисам потпуно сигуран али мислим да термини мушки и женски бакар имају смисла и да се ради, у ствари, о анодном и катодном бакру (позитивни, катодни, је мушки а негативни, анодни, женски).

Neznam dali znate da se bakru moze promjeniti svojstvokad ga ugrijete do usijanja,a zatim ga ubacite u hladnu vodu.Ja sam sa mojim cjevima tako uradio.Kad ih se grije u vatri izlazi neki zeleni dim iz njega,poslje toga bakar izgleda malo drugacije. :whistle:

Ovako su izgledali kazani kod nas u Slavoniji.Samo moji su imali veci kazan i na gumenim tockovima.

Plava boja se javlja zbog kupriacetata, to je so sircetne kiseline i bakra a ima plavu boju...
Ono sto je Vladan napisao za pH vrednost komine ima smisla. Ako je komina kisela znaci da u njoj ima sircetne kiseline koja je isparljiva i u kontaktu sa bakrom u parovodnoj cevi gradi pomenuto jedinjenje koje boji destilat u plavo...

Ljudi za tu plavo-zelenkastu rakiju nije kriv bakar vec kazandzija.Aparat(hladionik) je iz dva dela.Svi spojevi moraju se letovati kalajem a da bi se kalaj vezao za bakar,bakar se mora dobro ocistiti jer kalaj nece da hvata za prljavo.Kazandzije to uglavnom ciste tzv. gasenim sosgasom.Znaci gde se letuje namaze se cetkicom sosgas i onda kalaj hvata.E posle toga ti spojevi i sva mesta gde je curela ta kiselina moraju se dobro oribati,jer ukoliko kiselina ostane ona nagriza bakar i bakar od nje pozeleni.Kada pecete rakiju para koja prelazi u tecno stanje spira to zelenilo i zato imate rakiju u boji,tako da zablude o muskom i zenskom bakru su padaju u vodu.Alambik je to lepo objasnio zasto se zovu muskim i zenskim.

Sale to su kazani proizvedeni masinskim putem pomocu presa , velikih kalupa i masina za trukovanje, ako znas kako se to radi i sta se desava sa mateijalom kad prodje kroz te masinearadi. I ja sam iz valjeva i prozivodim rucno kovane kazane koji se izradjuju  drvenim cekicima. Iste mozes ih pogledati  na:
www.kazandzija.co.rs
Pzdrav svima

pozdrav svima posebno alambiku.Ovo mi je prvo obracanje forumu i nadam se da cemo se ubuduce vise druziti.
1.sto se tice zakljucane teme i diskusije oko hladnjaka (zmija ili zvono)mislim da je prednost zvona zbog vece povrsine hladjenja.
2.Sto se tice brzine destilacije rakija koja curi iz hladnjaka treba da je vertikalna(90 stepeni u odnosu na pod) sto se u praksi pokazalo 3-4 l na sat za sto kila tropa(za kazan od dvesta litara je 6-8 l na sat tj.funkcija je priblizno linearna)
3.Hteo bih da otvorim temu deflegmatori(tipovi,koje rakije rakije destilovati sa deflegmatorom a koje bez njega itd

Pozdrav vladane
Otvori slobodno temu, ne znam sta cekas 8:)

otvorio bih aki ne znam kako

Otvori Opce teme i tamo ces vidjeti na gornjoj desnoj strani Nova Tema klikni na to i otvori novu temu.

Kazanpasa ti je vec odgovorio, ja cu dopuniti sa slikom...

Nadjes, odgovarajuci forum, kliknes na NOVA TEMA i gotovo ;)

Posto sa moim kazanom destilacija traje stvarno dugo (1/2L za sat vremena).Razmisljam stalno sta da uradim da to ubrzam?Doso sam na ideju da probam ugraditi nnesto kao tratjer unutar kazana,ali neznam dali bi to pomoglo.Zato se obracam vama za savjet,sta vi mislite kako bi ubrzo.Posuda kazana mi je 50L,a ja koristim 20 do 25L .Sto znaci da iznad imam 25 do 30L slobodnog prostora za sakupljanje pare+ odvodna cjev 50mmx1200mm i na kraju spiralu16mmx2600mm.Zadnje pecenje rakije od grozdjica 2 kazana mi je trajalo oko 10 sati.Inace kvalitet rakije je super,samo mi se cini da je to ipak predugo.Da kad startam idem sa jakom vatrom(plin na 2 plamenika).Kad dovuce do 60-ak C ugasim veliki plamenik i ostavim na malom.Na 83C procuri (55 minuta od satrtanja vatre).Tad jos malo smanjim plamen,rakija nikad ne curi tankim mlazom nego uvjek samo kapa (1 sat za pola litre).Unapred hvala.

Pa malo pojacas vatru i ona nece samo kapati nego ce ici u tankom mlazu.Ali nemoj mnogo da je pojacavas.

Ja sam oterao kazan u Smederevo i covek me zamolio da mu pustim u pogon!
18 minuta je trebalo da protece prva kap rakije.
E sad sve zavisi kako vi lozite te vase kazane!

Od koliko je litara taj kazan sto potekne za 18min

110 litara

Sa cime ti to lozis ???

suvo orahovo granje, sticajem okolnosti ljudi su to imali

Steta sto nisam ovo pre saznao   :thumb: moracu da se preorjentisem na suve orahove grancice,da ubrzam proces.Gde sam ja izgubio dragoceno vreme :doh:

Да би 100 литара комине од собне температуре (20 степени) дошло до тачке кључање, за 18 минута, треба бити загрејавано снагом од 30 kW. То је, наравно, нето снага коју мора комина примати. У условима ложења ватре дрветом испод казана снага ватре мора бити значајно већа од оне коју нето желимо имати па би ово значило да испод овог казана имамо ватру од бар 40-ак киловата.
За поређење: један котао за централно грејање који ради снагом од 30 киловата греје кућу на спрат, са стамбеним поткровљем (3 стамбене етаже, дакле) површине по етажи од 100 м2!
Или, најјаче пећи на дрва које се продају из серијске производње, снагу су око 15 киловата. То им је снага кад их потпуно ужарите!
Дакле, овај чудоказан има ватру од скоро 3 потпуно ужарене најјаче пећи на дрва која се може наћи у серијској производњи!

To je toliko brzo da mi je tesko da u to poverujem.

Orah je mekano drvo,neznam dali bi mozda kameni ugalj (i to raspirivan kovackom mjesinom)mogo razviti takvu temperaturu za tako kratko vrjeme.Molim te objasni nam kako si to stvarno postigo (korak po korak),dali je taj kazan 110L bio pun ili namo na dnu.

Kafu, nije li možda ovde priminjen onaj poznati "kazanđiski trik" koji se koristi kod "sečenja trake", tj. kazan sa širokim dnom napuniti do 10-15% projektovanog volumena a onda "pustiti malo jaču vatru"?

Ma vi se sprdajte koliko god, ja govorim kako je bilo i nemam apsolutno nikakvu potrebu da izmisljam.
Kazan je je u donjem delu sirok oko 700mm i dubok 17o mm.
Dali je to moguce ili ne ne zelim da dokazujem

Temperatura okolnog vazduha je sigurno bila oko 30* tako da kominu nije bilo tesko zagrijati.
I meni se to desavalo kada pecem rakiju od prskulje koja dozrije polovinom avgusta a pecem je prvog septembra.
Posebno ako sam otisao u sumu i nakupio suvih hrastovih grana.

Ali ako pecem rakiju od crne sljive i to krajem Novembra onda je situacija malo drugacija. :)

Kao što je i alambik konstatovao za ovu brzinu zapoćinjanja destilacije potrebna je snaga zagrijavanja od 30 kW.
Nju je moguće postići ćak i samo solidnim materijalom za loženje, i ja sam je postizao (mislim na snagu zagrijavanja od 30 kW), doduše na kazanu koji prima 300 kg koma (veliko ložište). Ali se ovde ne nameće pitanje izvodljivosti nego pitanje ispravnosti takvog naćina zagrijavanja i njegovog uticaja na kvalitet rakije.

P.S. Cafu, oni video prikazi su ti genijalni, to je nešto što sam oduvijek želio da vidim, molim te nastavi sa praksom prikaza video materijala pravljenja kazana na ovom forumu. Vidim da imaš toga još, samo ih je potrebno postaviti na forum.

Trenutno nemam bas nesto vremena, malo da mi prodje sezona kazana pa cu staviti mnogo toga.
Hocete da mi ukradete zanat,a :P

Nije nego su culi da se ja igram majstora pa su pomislili da mogu i oni. ;D

I od mene im :P :P

P.S. Mogu reci da je hobi vise nego preskup.
Nabaviti alate i sve nauciti a ne baviti se profesionalno time moze samo... :lol:

Ne boj se za to, moji kriterijumi u pogledu kazana su znatno viši od onoga što bi mi zajedno umjeli napraviti.

Nemojte da se Zakerateeee!!!!

Ovo ti stvarno nije trebalo, šta mi to dođemo kao djeca u školskim klupama, a ti kao veliki učitelj.
Daj skuliraj se, avako napisan, tvoj tekst je nešto što vrijeđa.
Cafu je bio dobronamjeran sa pogrešnom upotrebom Tongue, e2e4 odigrao pogrešan potez, nakon njega matiran i nikom ništa.
Jedino ti zakeraš.

Prilikom proste racunice zapremine za kazan potrebno je uzeti u obzir da kazan (pretpostavljam jer se takvi kazani ne prave)  nije oblika prostog valjka vec da je sa donje strane (do lozista)  izdubljen-ispupcen zavisno sa koje se strane posmatra. Tako se dobija veca zapremina i veca povrsina osnove suda za grejanje.

Bistrice, uopste se nisam osjetio matiran. Slazem se da komentar uopste nije bio potreban. A ni tvoja reakcija na njega.

U dodatku

Zapremina kotla

V=r X r X 3.14 X h= 0.40m X 0.40m X 3.14 X 0.17m =0.085 m X m X m = 0.085 kubnih metara
To je 85 litara.

Uzeo sam da je kotao na dnu sirok 700mm a na vrhu 900mm to jest da je srednji precnik kotla 800mm.
Racun je dakle priblizan a ne sto posto tacan.

Za sve isto osim dubine od 200mm zapremina je 100 litara.

Inace kotao uopste nije oblika valjka vec naopako okrenute odsjecene kupe.
Iskivanje dna kotla tako da se kom slijeva od sredine ka krajevima radi lakseg izbacivanja koma mjesalicom jos malo umanjuje zapreminu. (vrlo malo)
Ustvari pitanje je da li je podatak od 170mm dat tako sto je mjereno od sredine prema gore ili je izmjerena visina na mjestu gdje se sastaju baza i omotac ili je izmjerena visina omotaca odsjecene kupe.

Moja greska u meramato je precnik za kazan od 80 litara a za 110 je oko 800mm
Pozdrav i hvala za formulu

4 x 4 x 3,14 x 1,7 = cca 85 litara.
Opet nam fali litara.

Мислим када се када се глупост појави,ДИОДА треба да реагује.Казан прецника 700мм и висине 170мм никако не мозе да буде 110л већ наравно 65л.Друго,форум није такмицарског духа у брзини печења ракије већ у квалитету што је обрнуто пропорционално са квалитетом.Нисам против тога да дотични господин и брже од 18 мин заложи казан,али сам за то да му се каже да са умеренијом ватром се добија далеко квалитетнија ракија.Ако не верује нека провери!!!

Ajde da poslušamo pecu pa da ne zakeramo, ako je donji prečnik 80cm onda je gornji 100cm, ispadne 108 litara i to je to.

Нека је превидео 10цм доњег пречника казана,нека је заборавио да каже да је казан конусног облика 80-100мм,али не могу да подржим идеју ложења за 18 мин као позитивну!!!

Razumijem i slažem se sa tobom, ali ne treba dolijevati ulje na vatru u identičnoj diskusiji zbog koje je između ostalog i jedna tema na ovom forumu zaključana.

Ne govorim o kvalitetu rakije vec o vremenu za koji protekne taj kazan.
Mislim da je sve jasno, poz

pozdrav,
već neklo vrijeme pratim ovaj forum i bio mi je od velike koristi.
Nedavno sam kupio kazan od 500l ali ne znam za šta mu služi dio iznad kapka pa ako neko može da mi objasni bio bih mu zahvalan evo postavljam slike:
http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_img_0011.jpg (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_img_0011.jpg)
http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_img_0008.jpg (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_img_0008.jpg)

Ne znam kako drugacije postaviti sliku

То изнад је дефлегматор.
Обично је изведен изнутра, то јест у унутрашњости капка, али видимо да је код вас извана. Сигурно да је ово јефтинија изведба али и нешто мање делотворна.
Дакле, у ту горњу посуду успете воду. Кад дестилација крене ова ће се вода угрејати али ако је ви сатално помало доводите свежу хладну воду а одводите врелу, имаћете екстра хлађења паре шти ће резултирати да се сва једињења са вишом тачком врења (вода и виши алкохоли) у далеко већем проценту кондензују и падну назад у казан.

Velika hvala na brzom odgovoru. Inače sam iskoristio vaše slike i objašnjenja za zidanje ložišta jer ovako veliki kazan se može samo uzidati i ušteda energije je ogromna. Danas sam odvukao kazan na reparaciju jer je na jednom mjestu zagorio pa ću pokušati kada budem zidao ložište da napravim foto dnevnik onoga što radim da podjelim iskustva sa vama. Još jednom vam velika hvala

Citajuci ove tekstove naisao sam na ovu recenicu oko zidanja ložišta a to nemogu da nađem na forumu a imao bi volju naparvit zidano ložište za svoj kazan.

Hvala

Evo link do alambikove teme o zidanim lozistima...

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,378.0.html

Jedno pitanje za kazandzije: Koja je preporuka za polozaj parovodne cevi, horizontalan, sa padom prema hladnjaku ili sa padom prema kazanu? Cuo sam na vise mesta da je najbolje da je blago nagnuta prema kazanu. Ovaj polozaj navodno iskljucuje mogucnost da kazan pokipi (kom ne moze da krenu uzbrdo). Koje je Vase misljenje odnosno iskustvo?

Taj polozaj se moze smatrati kao najbolji ali to ne iskljucuje mogucnost kipljenja.
Kipjeti ce ako se voce nije skomilo do kraja a pri tome je kapak mali ili je nizak i uz to je prejaka vatra.

Posebno pjeni kom od grozdja, posebno ako se grozdje nije dovoljno skomilo.
Mozda preuska cijev takodje pospjesuje kipljenje. (Mi ovdje kazemo da kotao povraca :whistle:)

Положај пароводне цеви има донекле утицаја на спречавање "повраћања" казана, али не превеликог. Наиме, у неким ситуацијама може се десити да пена комине досегне врх капка па онда, ако пароводна цев пада према хладионику да пена поцури у том смеру, а ако се цев пење да остане на овој страни.
Важнија улога положаја пароводне цеви је повећање интерног рефлукса. Наиме, сваки казан има узлазну и силазну путању. Тачка у којој узлазна путања прелаза у силазну зовемо мост казана.
Све до моста што се кондензује враћа се у казан а иза моста одлази у ракију. Ако је капак већи хлађење паре је боље и ефекеат је сличан као кад поредимо дестилацију са јаком и слабом ватром, то јест већи капак и са нешто јачом ватром има карактеристику као мали капак са слабом ватром.
Ако се пароводна цев пење према хладионику мост дестилационог уређаја је на другој кривини пароводне цеви, то јест на кривини изнад хладионика, и све до те тачке спада у узлазну путању казана. Ово пак значи да је површина надграђа казана већа и да се такав казан и са нешто јачом ватром понаша исто као исти казан, само са цеви која пада према хладионику, а ложимо га слабијом ватром.
Дакле, мој избор је пароводна цев која се пење према хладионику.

Slazem se sa alambikom. Posto treba da zamenim ostecenu parovodnu cev, uradicu je tako da se penje prema hladnjaku. Koja je preporuka za optimalan ugao iste u odnosu na horizontalu? Ili ako je lakse, kolika treba da bude visinska razlika izmedju prikljucaka na kapku i hladnjaku? Nova parovodna cev ce biti precnika 28mm i dugacka od krivine do krivine 1200mm. Ukupno, sa ravnim delom, dve krivine i dva ravna kraja bice dugacka 1800mm (mislim na razvijenu duzinu). Na krajevima ce biti mesingani holenderi. Takva je bila i ova stara.

Ја сад заиста не бих знао рећи који је то угао али ево, нека висинска разлика буде око 20цм.

Preporuka je blagi nagib od 1 do 2%, što bi u tvom slućaju iznosilo 1,5 do 2,5 cm, uz napomenu da ovo važi uz preporuku da cijev ne bi trebala biti manja od tri metra (od krivine do krivine). Ako ćeš ići na ovu alambikovu varijantu onda bar za malo prebaci prečnik cijevi tako da efekat "mosta" dobiješ na željenom mijestu. Tako da bi to u konačnici bilo 3,5 do 4 cm.

Na svetskom, a ne pitas se kolika je cena kod nas tog bakra i dali raste ta cena ili opada?

Radije uzmi cijev Fi 43mm i duzine od krivine do krivine 2000mm. (Ako se radi o kotlu od 50 do 60 litara. Nisi nista rekao ni o cilindu, pretpostavljam da je i on malen)
Visinska razlika, za koju pitas, neka bude 10 do 20mm, na tih 2000mm duzine.

Ја ћу само поновити да је на мом казану од 200 литара висинска разлика знатно већа (нисам мерио али процењујем да је тако око 20 цм.
Видите, тих 10 до 20 мм о којима говорите има смисла (колико има, јел`!) само ако правите стабилни казан. Ако су и казан и хладионик покретни, и поред велике прецизности у раду, тај угао ћете имати једино ако сваки пут монтирате инсталацију са великом прецизношћу са либелом (васервагом). То је толико мала разлика да ако вам је терен, на пример, где дође хладионик, 5 цм нижи него где сте ставили казан, ви ћете лепо и без проблема све намонтирати и нећете ни приметити да вам је, у ствари, хладионик нижи и да цев према њему пада а да не расте.


Цена бакра: колико ја знам цена је у последњим годинама отишла под облаке али се последње године, или две, мало уљудила, то јест пала, али свеједно она је сада само релативно повољна јер је била превисока.
Ја се сећам да сам имао један стари мантл од бојлера за воду, од бакра, од којег сам планирао нешто да направим, али ми је годинама стајао у шупи, и да ме син, пре, мислим, 2 године, питао шта ћу да радим с тим, и кад сам ја рекао да нећу ништа, питао ме да дам њему. Касније, видим, товари он то у приколицу за бисикл и носи негде. За сат времена се вратио мангупски се смејући показује ми 70 евра! Цена старом бакру била је премашила 5 евра по кили!

cena kvalitetnog ( kablovskog)  bakra    znaci starog bakra u ch je bila 8,70 chf a sad je3,5 cfr..  jel   metalna   industrija     u krizi  nezapamcenoj,,,
poslednji dobar posao je sa  metalima je bio  olimpijada u kini.....
cena  zlata  je veca nego ikad zabelezena, a cena   srebra u jakom porastu,,,. doduse  ja  neznam kod nas mozda je za sve monopol pa onda   stavljaju  cenu  kako im se svidja  , posto nemaju konkurenciju..
a sto se tice pecenja rakije nisam  neki majstor moj otac to  radi... ali  mislim  da   je najbolje kad moze da se pece na plin , odnosno gas  ,, jel onda moze  da  se  dobro   regulise temperatura i samim tim   ostane   bolji ukus.

Prijatan dan vam želim
Ja sam prilično nov u oveme ali igrom slučaja radi kod čoveka koji ima dosta voća da bi kuvali rakiju pa je mene zapalo da skupljjam i naravno i dežuranje kod kazanče. No kod kazandžije kod koga smo kuvali je došlo do teme da postoji kazan sa deflagmatorom pa kazandžija ( čovek koji ima kazan kod koga smo kuvali rakiju, da ne dođe do nesporazuma jer čovek jeste sam svoj maistor ali se ne bavi proizvodnjom kazana) je izrazio želju da poseduje deflagmator i da ga doda na svoj kazan ja sam ga i odveo do mog komšije koji poseduje već godinama taka kazan i do zastoja je došlo kod kao bi ja to stručno rekaoburenceta ali koliko sam shvatio to je deflagmato to jest njegove unutrašnjosti. Pa bih vas pitao da li neko ima presk istog ili može da objasni unutrašnjost.
Sorry ja udavih ali me tema zaista zainteresovala  :scr:

Da li neko zna, gde mogu da se kupe mesingani, konusni holenderi za vece precnike cevi (42mm, 54mm...)?

Aj videcu ja kod ovog mog livca!
Jel ti trebaju dva para?

Da li neko zna gde mogu da se kupe kazani sa deflagmatorom (separator alkohola, prelivne posude) ili sami deflagmatori? Da li neko uvozi i prodaje polovne kazane?

Dobro nam dosla Lidija. Pogledaj da li ti ovo odgovara:
http://www.kupujemprodajem.com/Kazan-za-rakiju-68842-oglas.htm

Jagnjilac, ovaj kazan sam ja kupio prosle nedelje inace pravi ga Mandaric iz Novog Sada tel.063.7793.655

Pa neka je sa srecom. Da te sluzi u zdravlju i veselju. Da peces najbolju rakiju!
Molim te posalji mi vise detalja o njemu kao i cenu na PP, da ne koristimo ovaj prostor za reklamu proizvodjaca.
Jos jednom, DA TE LEPO SLUZI!

Hvala,hvala

Ako pod deflagmatorom podrazumjevaš ovo što se vidi na linku koji je jagnjilac postavio kao odgovor tebi, vjeruj da se radi o "carevom novom ruhu". A inaće šta misliš da bi postigla takvim kazanom, odnosno zašto bi baš njega kupila.

Bistrice, ja i neznam kako u opste i funkcionise deflagmator. Nikada nisam imao prilike da to vidim uzivo. Daleko od toga da je ovo moj odgovor Lidiji. Samo sam guglao i naleteo na ovaj oglas, ciji sam link i postavio.

Ovaj link koji si postavio izgleda da je baš ono što je lidija pominjala u svom pitanju (vidi se iz termina koji se koriste u opisu - separator alkohola) tako da nisi ništa pogriješio. A nisi jedini koji ne zna kako funkcioniše ovaj "deflagmator" sa slike, ne zanam ni ja. U stvari znam kako bi trebalo sve to da ide, ali baš za ovaj, koji je na slici, ne mogu ni da zamislim.    

Treba mi takav kazan, za bolji kvalitet rakije, jer jednim pecenjem dobijam prepecenicu. Deflagmator prilikom pecenja vraca losiji deo destilata nazad u kazan na ponovno pecenje. Brze se ispece, dobije se malo manje rakije nego na obicnom kazanu, ali boljeg kvaliteta. Kod nas u gradu sve registrovane pecare imaju takav kazan. Na veliku kolicinu rakije, da ispecem prepecenicu, sa ovim kazanom stedim vreme i gas, a dobijam jako kvalitetnu rakiju. Jeste da je takav kazan skup, ali vremenom se isplati.

Nisi dobro shvatila princip rada deflagmatora,kazes vraca se u kazan :scr:.Kuda se vraca? ???

Pa jeste, mk, kod uobičajenog deflegmatora kondenzovane pare se vraćaju u kazan.
Kod ovog na slici se ne vraća.
meni to i jeste glavni razlog za čuđenje, i imam želju da vidim kako to radi, jer mi se čini da ovaj sistem mora imati daleko veće gubitke nego normalni deflegmator kod kog se kondenzovani deo pare vraća u kazan na ponovno isparavanje.

Gubitak se sastoji u tome što se kod ovog sistema na slici dobija, po mom mišljnju, velia količina "međudetilata" a to je ovo što se skuplja u deflegmatoru i što se posebno hvata.
Postoje dve mogućnosti:

prva je da se sitem tako "uštima" da količina međudestilata nije velika. Tad su gubici manji ali je i efekat deflegmatora slab.
Druga mogućnost je da se međudestilat masovno sakuplja. Efekat deflegmatora tad je izražen ali je količina "međudestilata" velika.

Od ovog "međudestilata može se naknadno ispeći još drugorazredna rakija ali je to svejdno gubitak u poređenju sa kazanima koji imaju deflegmatore gde se međudestilat vraća u kazan.

Ovaj kazan sto je na slici smo kupili pre mesec dana i jos ga nismo probali (jedva cekam).Nemam licna iskustva sa deflegmatorom ,čuo sam razne priče,bio kod ljudi koji imaju dugogodišnje iskustvo sa njim ,pio rakije iz takvih kazana...Rakije koje su izasle iz ovakvih kazana ima jako loših,i jako dobrih.Te što sam probao jako dobre ,su me i navukle da ga kupim.Slažem se sa tobom da ga treba uštelovati,no videćemo.Ako neko ima iskustva sa ovim deflagmatorom neka piše.Pozdrav

Na takvim kazanima sam pekao vise od 25 god, doduse samo samo par puta godisnje, i bio sam zadovoljan.Elem raspitivao sam se kako izgleda ta kolona (ili po vama deflegmator)  iznutra. Dobio sam odgovor da su to u principu serpe sa poklopcem i nista vise, na sredini je spojeno sa cevi i gore i dole , samo stona gornjem delu je obod dubine oko 5 cm u koji se sipa voda i u toku destilkacije mora biti stalno pokriven vodom, svaki poseban deo.Na njanjnizem delu je cesma za ispust, koja se odvrce po zavrsetku svakeog kazana (destilacije) i iz njega izlazi  od 10 do 20 litara neke tecnosti kod mene u kraju mi to zovemo kiselinom koju bacamo ito kao i dzibru.Doduse jedan koji mi je iznajmljivao kazan rekao mi je da je inzinjer koji je pravio nacrte za to rekao da ta kolona (deflegmator) krade rakiju. Samo prican onako kako sam cuo posto kupio .po to prodao.

Krade rakiju,ako nevraca nazad u kazan na ponovnu destilaciju.Ima puno vrsta deflagmatora .Gledajuci ih i skidajuci sa neta njihove slike.To uopste nije sveto pismo,neke od njih je tako jednostavno napraviti.Naj veca tajna sa njima je regulisanje protoka vode ili protoka pare.Sve zavisi kakvi se pravi.Toliko je jednostavno da ga svako moze napraviti ili ga makar improvizirati na svom kazanu.

Сремац, не би требало бркати дефлегматор и преливни под. Истина, они скоро увек долазе заједно, у једној колони, али нису исто.
Покушачу то једноставно објаснити.
Кренућемо од обичног аламбика који нема колону (правилније је дестилациони торањ или кула) него само капак. Капак је важан јер има двоструку функцију.
Прва је да представља баријеру пари која се подиже из комине. Та пара удара у стенке капка, и како је капак нешто хладнији од паре, долази до кондензованја дела паре, и то у првом реду онога дела који је састављен од воде и виших алкохола (значи вода и патока). Овај кондензат се укапљи и почне као киша да пада назад у казан. На свом путу среће нову пару и тако "у лету" кондензује део из те паре (опет претежно воду и више алкохоле) и повлачи их заједно са собом назад у казан (ова повратна киша зове се интерни рефлукс).
Ово је прва функција капка и она је ограничена површином капка. Наравно, могу се правити мањи или већи капци али ако заиста желимо да површину капка вишеструко повећамо и тако вишеструко повећамо ефекеат интерног рефлукса једини је начин да направимо преливне подове. То значи да направимо капак у облику широког оџака и на сваких, рецимо 25 цм по висини долази преграда која има само једну рупу на средини, а и та рупа је покривена тањиром одгоре. на овај начин пара може да се пење али не директно него мора обавезно да удари у преграду (преливни под) и тамо се делимично кондензује.
Тих преливних подова код казана за дестилацију воћних ракија има од 3 до 7-8, понекад 10, и њихов ефекат је као да имамо капак од неколико кубних метара!
Друга функција капка је да буде хладнији од паре и да на тај начин начини почетну, прву кондензацију која ће створити интерни рефлукс. То се код аламбика и обичног капка догађа хлађењем ваздухом. Једноставно вањска температура је доста нижа од температуре паре и она охлади мало капак. Кад печемо ракију на, рецимо, -20, тече доста јача ракија него кад печемо на некој летњој температури јер се капак боље хлади и интерни рефлукс је већи. Међутим све је то слабо, мисле присталице дефлегматора, и не задовољавају се природним хлађењем ваздухом него пару на врху дестилационог торња хладе принудно водом. Постоје разне изведбе али је принцип исти - креира се један теснац кроз који пара мора да прође и тај теснац се водом хлади на неку релативно ниску вредност (рецимо на 82, или 83 степена Целзијуса). При овоме се јавља масовна кондензација паре, поново углавном воде и виших алкохола, што узрокује прави пљусак повратне кише (интерног рефлукса).
Ово се зове дефлегматор.
 И тако се, комбинацијом преливних подова и дефлегматора, рецимо, из слабе комине јабучног кљука у једнократној дестилацији извуче дестилат од 70% алкохола. Без овога требало би правити чисти препек и још се не би добила та јачина. А имали бисмо проблема и са букеом јер у препеку, кад препичемо сирову ракију, имамо слабу понуду ароматских једињења па је препек доста неутралан, без довољно сортних карактеристика.
Код ове скаламерије је то мање изражено јер је понуда ароме из казана велика па се и поред великог рефлукса далеко више ароматских једињења прође до хладионика него код препека сирове ракије.

ako sam ja sad dobro shvatio,više tvari arome izađe u jednokratnoj destilaciji na tradicionalnom kazanu :scr:ili nisam dobro shvatio??? ???

@alambik
Bravo za objašnjenje, profesorski nema šta, sada i onima koji baš ne kapiraju najbolje, proces destilacije, bolje rečeno, dobijanja kvalitetnijeg destilata, postaje kristalno jasan!  :scr:

 :thumb:,  ;D

Alambik,znaci po tvom misljenju da rakija koja izlazi iz deflegmatora ima bolju aromu u odnosu na prepeku?

Mk, ako je sve ostalo isto onda da, odgovor je pozitivan.
Međutim, ne treba da mislite da je kazan sa deflegmatorom inteligentna mašina u koju uspete kominu i kažete joj da hoćete najbolju rakiju što može a ona izvrši naređenje. Sa njom treba znati raditi. Osim toga, kao prvo, nju treba prvo konstruisati da zadovoljava neke unapred određene zahteve. Ako pogledate asortiman proizvoda najvećih nemačkih proizvođača destilacionih uređaja za obstbrenerei (voćne destilate) videćete da su posebni za kirš (višnjevaču), posebni za jabuku, posebni za kajsiju itd. osim toga, kad kupite njihov kazan organizuju vam i kurs rada na tim kazanima.
Ovo sve znači da ovi kazani, ako su dobro napravljeni za određeno voće, to jest tip rakije, imaju tehničke preduslove da u jednoj destilaciji daju "čistiji" destilat nego u alambiku (što će reći čistiji od patočnih jedinjenja), a sa druge strane sa više sortne karakteristike voća od kojeg je napravljena nego u prepeku sa alambikom.
Iza ovoga stojim.

Ali to ne znači da mislim da ovi uređaji imaju apsolutnu prednost nad almbikom.  Primenom različitih tehnika na alambiku se može napraviti interesantnije piće. Ovi su uređaji neprikosnoveni kad se radi na veliko i kad se želi solidna "konfekcija".

Sa zadovoljstvom sam pročitao ovaj alambikov tekst. Napisan je na tako lijepo jednostavan i lako razumljiv način. Ali na žalost u drugom dijelu u sebi sadrži i jednu tako često usvojenu ali pogrešnu tezu. Teza je pogotovo izražena nakon pojavljivanja Jovićevog priručnika za spravljanje rakija, gdje stoji:“Dodatkom svežeg kljuka prevrelog ili neprevrelog u sirovi destilat prilikom prepeka moguće je intenziviranje arome pića.“  
Alambik to proširuje i kaže:  

Po mom skromnom mišljenju a i po mišljenju svih onih koji su se bavili naučnim radovima sa osvrtom na ovu tematiku, ova teza je neodrživa i kod Jovića je upotrebljena samo u relativnom kontekstu. Zaključci nekih naučnih radova izgledaju ovako.

Cilj rada bilo je napraviti procjenu utjecaja različitih načina destilacije (rektifikacije i dvostruke destilacije u alambiku) na aromu vinskih destilata.
Zbog velikog broja reakcija koje se odvijaju i zbog duljeg perioda termičkog tretiranja kod postupka dvostruke destilacije u alambiku, u uzorcima je pronađeno više estera i viših alkohola, što rezultira izraženijom aromom.
Autor: Neko sa Sveučilišta u Zagrebu, Prehrambeno-biotehnološki fakultet.  

Jednokratno kuhanje, ne obazirući se na mudrovanje onih koji to čine u običnim deflegmantacijskim kotlovima, nije moguće. Zato se mora učiniti drugo prekuhavanje, tijekom kojeg se nažalost čini najviše pogrešaka. Te greške su posljedica nepoznavanja destilacijskog postupka i pravilnog razlikovanja destilacijskih frakcija.
Autor: prof. dr. Janez Hribar Biotehniška fakulteta, Univerza v Ljubljani

Iako uređaji za neprekidnu – kontinualnu destilaciju pružaju mogućnost lakše automatske regulacije, tehnologije izvođenja i ekonomičnosti potrošnje energije, uređaji za prekidnu destilaciju  imaju nesumnjive prednosti u pogledu kvaliteta destilata.
Autor: Neko iz ekipe Centra za voćarstvo i vinogradarstvo, Čačak, ako me sjećanje ne vara u pitanju je prezentacija naučnog rada na savjetovanju u Vrnjačkoj Banji. Doslovno sam prepisao zaključak rada, ali nažalost ne i ime autora.

Gore navedeno ima svoje utemeljenje u prirodi i vrsti dominirajućih aromatskih spojeva kao i onih koji određuju sortne karakteristike u voćnim rakijama. Tim jedinjenjima se ama baš ništa loše ne može desiti ispravnom drugom destilacijom i nikako ne stoji da se dobija dosta neutralan prepek bez dovoljno sortnih karakteristika, naprotiv baš suprotno (da sad ne tušim o detaljima, ali ako treba može i to).

P.S. Zanemario sam zadnji dio teksta iz posta iznad ovog, naveden u citatu, jer naprosto se ne može nešto decidno tvrditi i obrazlagati a onda na kraju ograditi od svega konstatacijom koja sve to relativizira do banalnosti.

Amin.

 :scr:

Meni je potrebna pomoć i savet u jednoj prostoj stvari. Još kao student sam kupio kazan, i onako mlad i neiskusan (u životu, ne u pečenju rakije), pozajmljivao sam ga. Komšije i prijatelji su ga pazili, ali zato mi ga je stric upropastio na sledeći način. Pekao je šljivu, koja mu je zagorela, i mesto da razloži kazan i to lepo i strpljivo opere, on je dno izribao peskom !!!! Čak mi je posle solio pamet, kao ti ne znaš, to se tako radi, pa mora da zagori šljiva i jabuka itd...Naravno čiča je dobio šut kartu.

Od tada kada pečem kominu od groždja, višanja, džanarika nemam problema. E sad, kod kajsija i jabuka koliko god da pazim, oće da se zalepi malo kada razlažem.

Kod kazandžija sam se raspitivao, i oni bi da mi menjaju dno. Da li mogu na neki način da to dno izšmirglam nekom finom šmirglom, da li ima neki neki drugi metod, da to bude glatko ?

Ako mislis da zagorjeva zato sto je tu rapavo?Zasto nebi mogo izsmirglati,a jedini drugi nacin ti je da promjenes dno ili ugradis mjesalicu.

Misko, pa i Pinokio zna da je šmirga zakon!!!

ja bi uzeo malo više abraziva, tipa Sode bikarbone i finu šmirglu, to je sigurno jednako dobro kao da menjaš dance (dno)
Ti uopšte nemaš mešalicu?
mislio sam: dobro pogledaj da si nije izlizao lanac, znaš da se on haba i da mora da se troši više od dna-ako jeste menjaj ga.
Ako ga nemaš - e jebiga tu nema pomoći, meni zaista nije jasno, divim se ljudima koji bez mešalice peku godinama, pa mešalica je toliko jeftina stvar da taj konfor ništa ne može da zameni. recimo trofazni motor sa reduktorom na 25 obr/min košta 190€ i jako se lako uradi izvedba sa kardanom i prenosom na lanac, baš je skeč. A pravili smo i sa motorom od 12V (od brisača) lančanici od Poni bicikla, na motor manji, na kurblu veći-radi, jedino što se takav motor mora paziti da se nepregreje-mokra krpa i to. meni je to bezveze, jer stalno vugliš neki akomulator, žice, ispravljač idi molim te. ko god iole ozbiljno radi, mora da investira u mešalicu...

....po NAJMANJE ZBOG ZAGOREVANJA!!!!!

već sam negde pisao, frakcije alkohola, NE IZLAZE ravnomerno ako nemate mešalicu, samo teoretski Metanol isparava na 64-67oC, ne i iz komine, i ako mu nepomognete da "izleti" prvi, jebiga, cediće se ceo ciklus a etanol će za to vreme da trpi u komini i pod temperaturom da gradi druga, oksidativna jedinjenja-e jebiga...sada sam preterao..

u 3. reči MORAŠ DA IMAŠ MEŠALICU I DA MEŠAŠ....TAČKA

Ne dam mu ja da zagori, ali se tu nahvata prilikom razlaganja, i moram da dodam dosta vode i da bas brzo prelozim.

Nemam mesalicu, da je ugradjujem...planiram da kupim jos jedan kazan, pa bi taj bio sa mesalicom.

ako praviš veće količine godišnje, naravno, ne vredi se zezati za malo. ja nevidim matematiku da se zazeaš sa svojim kazanom za 50 L plemenite tečnosti godišnje, to ti pecare urade za 30-40 EUR-a a ceo posao njihov i to , barem ovde kod nas sve imaju moćnu opremu.

Zašto misliš da si pretjerao?

Čitao sam na netu za rakijski rektifikator kao neki kotao za peći napredniji pa me zanima šta mislite o njemo i njegovoj cijeni evo link
http://elpo.hr/Rektifikatori.htm

To Baniceevi rektifikatori.Nisu klasicni kazani (po izgledu) i ja ih bas volim.I sam sam pronaso taj kazan na neto,sto me je zaintrigiralo kako radi i sta ima u njemu.Nakon nekog vremena uspio sam otkriti i napravio sam svoju verziju kazancica,koi moze da radi sve sto i Banicev (mozda i bolje).Mada Banicev jedva moze da stane u gepek od auta (i tu mi se nesvidja njegova prakticnost i mobilnost) dok moih moze nekoliko da stane u gepek(tj stalno ga mozes imati u gepeku) i uvjek biti spreman koristiti ga.On je svoj patentirao,a ja svoj jos nisam.

 Pa pokazi neki crtez u preseku da vidimo kako ta spravica radi, ako to nije tajna .

dali mozes malo podrobnije obijasniti prednosti

Nacrt nemogu pokazati,a mohu objasniti prednosti.Kao prvo nije napravit od lonaca vec od bakrenih cijevi,moze se ugraditi ne samo na jednu dimenziju lonca vec na vise,cam se diftuje tako da netrebaju stege.Netreba mu cijeli gepek za transport,tezine 10 kg,koristi protocne hladnjake i pokrece ga vodena pumpa.Moze peci normalno kao alanbik,moze u jednom cugu da radi prepeku,moze na njemu da kad potece slabija rakija da uradis jednu kombinaciju i potece jaca rakija.U toku pecenja moze da se prelazi sa kombinacije na kombinaciju.Ima dubler,ima reflux,ima deflagmator.Svi dijelovi imaju visestruku namjenu.Kad hocu da pecem sa dublerom,kad hocu sa deflagmatorom,reflux,prepek,obicno pecenje.Mislim(siguran sam)da je za svakog ljubitelja pecarenja naj milija igracka.Jos uvjek ga testiram i usavrsavam samo moj naj veci problem je taj sto meni nikako neide sa fermentacijom pa nikako da dobijem pravu robu za destiliranje i da moj kazancic pokaze svoj pravi potencijal.

Kazanpasa

Koliko sam mogao da zaklucim citajuci tovje postove ovde po forumu, mozda ti je problem sto svakog dana otvaras sudove i mesas dzibru. Just an observation  :scr:

Ako si down under, javi se privatnom porukom.

Nabavio sam mostomjer i doskocio fermentaciji.Tako da vec imam nekoliko uspjesnih destilacija,od Guave i od Datule.Kao sto sam i mislio trebo mi je dobar materijal da bi kazancic pokazao svoje potencijale.To se i desilo (pun pogodak).Imao bih dosta pisati o rezultatima,ali obecao sam da se necu hvaliti.

Pročitao sam da je klasični kotao bolji u sveri arome od kotlova koji odmah vrše prepek tj. modernih kotlova sa više kolona dali neko ima iskustva sa time i što kažete o sljedećem kotlu

http://www.kotlar.hr/proizvodi/rakija.html#Scene_1

I ja sam to čuo a sam verujem da je to tačno i svim silama navijam da to zaista i jeste tačno jer ne želim drugačije da pečem rakiju osim u lempiku.
Međutim nisam u stanju da teoretski potkrepim svoju veru.
Mislim da je bistrica o tome nešto govorio pa da pitamo njega?

Treba ga pitati ,on sve zna!

Ja bih voleo da ovde procitam iskustva kanapase. a verujem i ostali clanovi... i posetioci. Mi necemo shvatiti to kao hvalisanje. Slobodno napred...

alambik citat: lempik...
Voleo bih da znam gde se to kaze za LAMPEK lempik?

LAMPIK?

Ma nikako da upamtim kako u Srbijici kažu alambik! :lol:
Izredao sam već sve moguće permutacije :P
Dakle,  treba lampek.

Ne znam šta ti je ovo trebalo?

Odgovor je jako jednostavan ali prije njega moramo odgovoriti na pitanje šta čini kvalitet odnosno aromu rakije (ukusnu i mirisnu). Da ne bi bio opširan i nerazumljiv samo ču nabacati par stvari koje su bitne za razumijevanje uticaja načina destilacije.
Analizom šljivovice utvrdjeno je prisustvo ukupno 127 komponenti. Po njihovoj hemijskoj prirodi to su: 52 estra, 13 ugljovodonika, 8 aldehida, 7 alkohola, 1 lakton, 1 keton, 7 acetala, 18 terpena, 11 kiselina i 4 fenola (Doc. dr Ninoslav Nikićević i ostali)
Od svih ovih jedinjenja najveći uticaj na aromu imaju esteri, i pored činjenice da su u količinskom pogledu najviše zastupljeni viši alkoholi. Normalno ni uticaj ostalih jedinjenja nije zanemarljiv. Sveukupno se radi o velikom broju hemijskih jedinjenja koja imaju različite tačke isparenja i različiti prag osjetljivosti. Prag osjetljivosti predstavlja koncentraciju jedinjenja koje čovjek može prepoznati. Što znači da neko jedinjenje može biti prisutno u višestruko manjoj koncentraciji a zbog niskog praga osjetljivosti ima veći uticaj na aromu.  Osim pojedinačnog djelovanja jako je bitan i sinergetski efekat aromatskih komponenti koji utiče na način da više jedinjenja bez obzira što se u destilatu nalaze u količinama koje ne prelaze prag osjetljivosti „udruženo“ imaju znatan uticaj. Pored toga etil acetat je najzastupljeniji od svih estera i njegova umjerena koncentracija pridonosi kvalitetu rakije a prenaglašena je narušava, ali samo uslovno jer od njegove koncentracije važnijia je proporcija u odnosu na ostale mnogobrojne estere. Dakle ako imamo obezbjeđenu zastupljenost i količinu ostalih estera ne trebamo se brinuti za količinu etil acetata (koji inače isparava na 77 °C a etanol na 78 °C). Esteri isparavaju na temperaturama od 54°C do 134°C. Sve ovo sam naveo iz razloga da bi prikazao kako je raznovrsnost aromatskih jedinjenja u stvari ta koja određuje aromu i kvalitet rakije.  
E sad da bi se postigla ta raznovrsnost bitni su elementi koji određuju i način vođenja destilacije i sam uređaj kojim se to radi:

Dužina trajanja samog procesa destilacije. Esteri većeg lanca imaju tendenciju da se formiraju sporije dok se kratkolanćani esteri formiraju brže, a dokazan je negativan uticaj kratkolančanih estera na kvalitet destilata za razliku od pozitivnog djelovanja estera srednjeg lanca. Destilacija rektifikacione kolone, po konstrukcionom rješenju, je znatno kraća od destilacije u alambiku.

Temperaturni raspon formiranja i prikupljanja destilata u rektifikacionoj koloni je znatno manji od raspona u alambiku što određuje znatno manju raznovrsnost aromatskih spojeva u rakiji (Esteri isparavaju na temperaturama od 54°C do 134°C).

Za formiranje mnogih poželjnih aromatskih jedinjenja bakar je taj koji služi kao katalizator i pospješuje njihov nastanak. Bitan je odnos zapremine smjese koja se destiliše i površine bakra. U Francuskom zakonu za konjak predviđena je maksimalno dozvoljena veličina kazana, upravo iz tog razloga. Alambik koji se inače upotrebljava, višestruko premašuje takve zahtjeve, u svakom slučaju ima više bakra od rektifikacione kolone kojoj nadgrađe a prije svega podovi nisu izrađeni od tog materijala.

Za razliku od alambika najveći nedostatak u konstrukciji rektifikacione kolone je nadgrađe u cilindričnom obliku kojim je uslovljeno vertikalno kretanje pare prema gore. Poznato je da jedino kapak kod alambika koji je izrađen u obliku lopte ili pečurke može da obezbjedi vrtložno strujanje destilacionih para koje na taj način dolaze u kontakt sa kondenzatovanim kapima koje se vračaju u kazan. O tome sam već pisao, a ovdje ču samo ponoviti da je to izuzetno važno za konačno formiranje arome.

Možda sam nešto što je bitno zaboravio istači, ali i ovo je dovoljno, pogotovo još ako se pogleda činjenica da je rektifikaciona kolona nastala iz razloga što alambik nije bio u stanju obezbjediti dovoljno efikasno razdvajanje komponenti iz smjese, ako one imaju relativno bliske tačke isparavanja. Rektifikaciona kolona je to u stanju i njome se dobiva čistiji destilat (sa većim procentom alkohola i manje primjesa), ali je tako destilat onda očišćen i od poželjnih aromatskih komponenti, a time i manje kvalitetan.  

Ja znam da se i na drugim vrstama kazana moze praviti isti efekt sretanja pare sa kondenziranim kapljicama i njeno aromatiziranje od iste.Imaju razne sprave i naprave koje se ubace u izlazne cijevi iz kazana i koje oponasaju rad kapka na alambiku.Takodjer ima vise nacina za aromatizirati rakiju prilikom destiliranja (tako da se ima bjela-cista i aromatizirana rakija).Treba znati kako ljudi extraktiraju arome kad prave parfeme i tu tehniku upotrebiti u pecenju rakije.Posto fermentacijom kom izgubi aromu vocke od koje je.Dobro je  pred pecenje rakije pripremiti nefermentirane izdropite  vocke i postaviti ih u kazan iznad pare ili napraviti aromatizer u koji se ta smjesa moze staviti ,a kroz nju provoditi nadolazecu alkoholnu paru iz kazana.Koja ce ce unutra aromatizirati i odlaziti u hladnjak i kondenzirati se kao aromatizirana.To je samo jedan od mnogobrojnih nacina i nije problem na bilo koji kazan ugraditi aromatizer.

Kazanpašo, sve je to u redu što kažete. Na koncu, svetska produkcija aromatizovanih alkoholnih pića poznaje zaista nebrojene načine da se napravi piće sa tačno određenom i precizno doziranom aromom uključujući i najjetiniju i najbržu tehniku a to je dodavanjem "ekstrakta" određene arome u neutralni alkohol velike čistoće.
Pa ako je to tako, ako se to odavno zna i može, zašto se ostali, teži načini nisu potpuno izgubili? Ustupili mesto lakšim, jeftinijim i boljim?
Odgovor je vrlo prost: zato što nisu bolji!
Cela ova tema, formiranje bukea i okusa alkoholnog pića, izuzetno je komplikovana, i zadire u samu bit posla destilacije alkoholnih pića.
Vidite, vi kažete da se prilikom fermentacije voća aroma voća od koje je rakija napravljena izgubi. Ja se ne slažem s tim. Voćna rakija nastala je fermentacijom voća, i destilacijom tako prevrelog kljuka, i na taj način dobivena rakija je referena za ocenjivanje svih drugih i drugačijih proizvoda. Ako se nešto izgubilo u toku fermentacije i treba da se izgubi. Ako je nastalo nešto novo i treba da nastane.
Vi možete tvrditi suprotno i praviti piće sa sasvim drugačijim karakteristika ali to nije više izvorna rakija nego nova kreacija.
Na koncu to se i radi. Trgovina je puna jeftinih alkoholnih voćnih pića koja naglašeno mirišu na voće od kojeg proizvođač tvrdi da su napravljene.
U nekom od svojih vrlo nadahnutih priloga bistrica je pričao o tri vrste mirisa i okusa koje postoje u alkoholnom piću, nazvanim primarnim, sekundarnim i tercijarnim.

primarni su oni koji postoje u prevreloj komini. Oni potiču ili iz svežeg voća i u komini se nalaze jer su nepromenjini "preživeli" alkoholnu fermetaciju, ili u svežem voću nisu postojali nego su proizvod same fermentacije.
E, ovi primarni mirisi i okusi moraju da, ako već ne budu jedini u piću, u svakom slučaju moraju ubedljivo da dominiraju voćnim eau-de-viejem.
Sekundarni mirisi i okusi bili bi oni koje dodajemo mi sami. Tu bi spadal, recimo, kleka koja se dodaje u kominu prilikom destilacije, ili maceriranje svežeg voća u sirovoj rakiji pre prepicanja, ili ovaj postupak koji vi pominjete da se nešto stavi u kapak.
Pri ovome neka jedinjenja iz ove grupe koju smo nazvali sekundarnom, može biti prisutna i kao deo primarnih mirisa i okusa, ali su sad sekundarni jer smo mi poremetili njihov prirodni odnos u komini dodavajući ih svesno daleko više nego što se oni tu mogu naći prirodnim putem.
Tercijarni okusi nastaju ili pri samoj destilaciji, a više tokom zrenja pića, naročito u drvenim sudovima.

Za voćnu rakiju je u svakom slučaju ubedljivo najvažnije da dominiraju primarni mirisi i okusi. U njima će biti i jedinjenja karakterističnih za sveže voće ali ne toliko kao da pijemo voćni sok poemšan sa rafinadom!

Pozdrav Drugari!
Unaprijed se izvinjavam ako postavljam pitanje na pogresno mjesto!
Jedna jaka  firma trazi kazane za rakiju na stotine komada,razlicitih velicina.Jeli mi mozete reci tko pravi najjeftinije kazane?
Ako je netko zainteresiran za neku suradnju nek se javi.Hvala na razumijevanju.Pozdrav

Nije pogrešno mjesto, nego je pogrešno pitanje. U ovakvoj situaciji imaš dvije mogućnosti, da postaviš ili parametar kvaliteta ili parametar cijene pa da eventualno dobiješ odgovor ili ponudu za jedan kazan. One stotine zaboravi, smiješno je i diletantski.

Bistrice ocito neznas sta ti se desava u komsiluku,tj u Madjarskoj pa zato nazivas diletantsko to pitanje za potraznju 100-tinjak kazana.Madjarska je nedavno usvoila zakon da svaka kuca moze da ima kazan.Treba opskrbiti toliko trziste sa kazanima.Sad za doticnog aqua ,Pronadji nekoga da proizvodi moje hoby kazane pa da svi zaradimo.

Pozdrav Drugari!Da tocno U madarsku bi se izvozilo.Najvise bi me zanimalo od 80-100- 120 begin_of_the_skype_highlighting              80-100- 120      end_of_the_skype_highlighting litara.Klasicni modeli i oni sa mjesalicom.Totalni sam lajik znaci nemam pojma o tim kazanima.Jel mi mozete reci neke cijene.Odgovara mi bilo koje podrucje sa bivse juge. Naso sam par telefona jedan iz subotice,onda derventa,durdevac,zagreb.Narudzba bi bila 500 komada :)Ponavljam ako je netko za suradnju nek se javi.Vala nek svaki zaradi.Pozdrav



A neznam koga da pronadem to mie je problem

U Srbiji postoji dosta ozbiljnih proizvodjača kazana za pečenje rakije. Navešću neka mesta: Prokuplje, Krčin kod Kruševca, svilajnac, okolina Valjeva i valjevo, užički kraj ....
Zaboravih, umalo Vojvođane, ima ih u više mesta i takođe ozbiljnih.
Mislim da je najbolje postaviti ponudu i rok pa u okviru udruženih proizvođača kazana i postavljenih normi da se na osnovu toga i formira cena za 100, 200 pa i 500 komada. To je jedan ozbiljan posao i iziskuje više njih zbog obima, gde bi jedni radili kazane a drugi kondenzatore-tabarke. Treba postaviti jasnu ponudu za proizvodnju kazana a koja bi sadržala početne osnovne elemente kazana:
.kapacitet,
-tip,
Tip kazana bi se odnosio na višše elemenata kao naprimer, alambik, običan, sa dodatnim izdvajačem frakcija, fiksirani ili pokretni itd...

Uzmimo samo za pretpostavku da eliminišeš ovo što misliš da ti je problem, odnosno ovo o čemu peca priča na način da angažuješ nekoga iskusnog kada su kazani u pitanju, zašto ne i njega, ko će biti u stanju sa Mađarima dogovoriti konačan proizvod koji im prodaješ i ko će ti na drugoj strani povezati sve proizvođače i namaknuti tako veliki broj kazana. Za ovu količinu ih trebaš bar dvadesetak, ako uspiješ dogovoriti povoljne rokove i dinamiku isporuke za dvadesetak dosta različitih kazana. Ako to kupac uopšte želi prihvatiti. Potrebno je da sa kupcem u Mađarskoj zaključiš povoljan ugovor uz maksimalno obezbjeđenje i sigurnost. On treba da ti da garanciju na bar milion Eura. Treba ti njemu da daš garanciju na milion Eura, koju možeš dobiti od banke ako imaš izuzetnu firmu koja izuzetno posluje par godina i da im daš pod hipoteku nekretnine od bar dva miliona. Treba ti još pola miliona Eura koje ćeš morati dati proizvođačima kazana kao avans za izradu i kupovinu materijala, samo toliko ako ti neko od njih ne traži garanciju za isplatu konačne cijene za sve proizvedene kazane. Treba da sa proizvođačima dogovoriš fiksne rokove i kvalitet kazana jer na to te tjera ugovor sa kupcem, a u to dogovoreno možeš biti siguran tek ako od njih dobiješ naplative garancije koji ti oni ne mogu dati, a u konačnici nisu ni navikli baš tako striktno poštivati rokove isporuke i standard kvaliteta (govorim generalno, svaka čast onim rijetkima a ima i takvih). Ove cifre mogu biti i nešto manje u zavisnosti od dinamike parcijalnih isporuka i rokova plaćanja ali su sumarno takve za ovaj posao. Jesi li u stanju obezbijediti ovo što je navedeno. Jako teško, ali nisi jedini koji to ne može jer inače do tebe ne bi ni došlo, uzeli bi drugi prije tebe da mogu. I zato kažem mani se onog što nisi u stanju kvalitetno realizovati. Ako misliš da jesi ili da to možeš sa manje novca i manjim količinama, evo ti peca kao neko izuzetno iskusan, pa probaj. Jedino ne znam da li želi, ali možeš ga pitati.     

Dvadeset kazana...
Ne uspevam da kupim dva (za kes), nemam predstavu kako bih nabavio dvadeset...
Bilo bi lepo da ljudi koji znaju te kazandzije, ostave neke kontakte, pa da se radi nesto, ovako je samo pusta prica...

Opet teza o praznoj priči, samo ovaj put u potpuno drugom kontekstu koji nema nikakve veze sa temama i tematskim dešavanjima na forumu, ali ima veze sa uobičajenom praksom pojedinaca vezanom za neuvažavanje sagovornika. Ako već pričamo o nečemu što nije vino ni rakija nego čisti biznis, onda bi trebali biti svjesni da u tim sferama ne možemo baš tako lako zadržati ustaljene navike da samo postavimo kratko i šturo pitanje a već će se naći neka „budala“ da oko njega lupa glavu i napiše adekvatan odgovor. U poslovnim sferama je neuobičajeno zahtijevati besplatnu uslugu a ne uzvratiti istom mjerom, i onaj koji bi se ponašao na taj način bio bi okarakterisan kao neko ko nije poslovno korektan i ko ne uvažava tuđi interes, pa samim time ne zaslužuje da njegov interes bude uvažen. Konkretno, ovo o čemu ti pričaš kada pominješ pustu priču je klasična jednosmjerna ulica, a ovako bi izgledala ona u drugom smjeru:

Dvadeset kazana...
Ne uspevam da prodam dva (za kes), nemam predstavu kako bih prodao dvadeset...
Bilo bi lepo da ljudi koji znaju te kupce kazana, ostave neke kontakte, pa da se radi nesto, ovako je samo pusta prica...

P.S. Nemam namjeru da se upuštam u tu trgovinu, ali možda neko drugi ima, pa zašto onda ne napraviti dvosmjernu ulicu sa uvažavanjem obostranih sposobnosti i interesa, pa da se radi nešto.

Ko sad priča pustu priču?

Ti!
To sto si napisao je izgleda samo tebi jasni, da je pismeni sastav, dobio bi dvojku zbog stila  :)

Trazis pare za informacije? Moze!
Kad si vec toliko pametan sa ovim poslom (bistrica), evo ja cu da ti platim za informaciju.
Napravi spisak kazandzija koji mogu da naprave kazan od 500 l, sa motornim mesacem, bez kolone i sl.
Kontaktiraj me, daj cenu, pa da ti platim "znanje"...

Svakom ko pročita ove postove jasno je o čemu pišem, a izgleda da je i tebi jasno čim ovako reaguješ. Lijepo sam naglasio da me novac ne zanima, a pogotovo ne prodajem znanje i informacije, jer da to radim ne bih na ovom forumu „svašta“ pisao. Gdje baš mene nađe da prozivaš za ovakav kazan. Je li bi odgovarao jedan od elektolitičkog bakra, debljine dna 8 mm, debljine bočnih stranica 3,5 mm, debljine gornje stranice kazana 2,5 mm, prečnika 128 cm, ukupne visine kapka od gornje stranice 90 cm, prečnika kapka 60 cm, tabarke od 1000 litara i kondenzatora visine 140 cm, trofazni motor sa originalnim ugrađenim reduktorom od 45 obrtaja, sve to vrhunska izrada i cijena 6.300,00 EUR-a. Trebao si samo da lijepo pitaš za ono što ti treba, kao što su to već uradili neki sa ovog foruma i dobio bi odgovor. Jedina vrijednost koju uvažavam je korektnost, i time si me mogao „kupiti“.

Destilacija sa alambikom ili sa kazanom koji ima kolone,grije se na paru,destilacija traje krace...itd.

Koje su bitne razlike da neki smatraju alabik boljim destilaciskim uredajem od "svapskog"?

Nebih znao odakle da pocnem sa prednostima svapskog kazana,ali nezelim ni reci da se nemoze ispeci vrlo kvalitetna rakijica na alambik.

Zasto tvrdnja da ce destilat biti aromaticniji na obicni kazan?

Ne radi se o tome da samo neki smatraju da se alambikom dobivaju kvalitetnije rakije nego na kazanu sa rektifikacionom kolonom, to je danas jedinstveni stav svih onih koji su se ozbiljno bavili takvim analizama. To je toliko poznato i opšteprihvaćeno da čak i proizvođač tvog kazana javno priznaje takvo stanje stvari. Kako si već jednom dobio odgovor na ovo pitanje, a vidim da te nije zadovoljio, što je pohvalno, pokušat ču malo drugačije.
Kazan za destilaciju je bukvalno mali hemijski reaktor, iz razloga što se u njemu dešavaju slijedeća hemijske reakcije: hidroliza, esterifikacija, acetalizacija, rekcije sa bakrom, i produkcija furfurala. Kao i sve ostale hemijske reakcije i ove imaju faktore od kojih direktno zavisi intenzitet i nivo njihovih dešavanja. Kod alambika bi ti faktori bili slijedeći: karakteristike kljuka, pH i kiselost, veličina i oblik kazana (i ostale karakteristike), temperature proizvedene od izvora zagrijavanja (otvorenog plamena ispod kazana), trajanje destilacije, te čišćenje kazana. Kod rektifikacione kolone njegove dodatne razlike bi se mogle svesti pod ono u zagradi, ostale karakteristike kazana. Jasno je da promjenom bilo kog od ovih faktora utičemo na reakcije koje se u kazanu dešavaju. Takva dešavanje daju rezultat u vidu različite količine hemijskih jedinjenja proizvedenih u ovim reakcijama, a time onda dobivamo različitu aromu i kvalitet rakije. Ne treba zaboraviti ni jednu izuzetno važnu stvar, kazan sa rektifikacionom kolonom po svom konstrukcionom rješenju, mnogim aromatskim jedinjenjima koja se ne stvaraju u procesu destilacije nego se njome samo prenose, ne dozvoljava njihov prolazak u većem ili manjem obimu iz kljuka u rakiju. U analizama se išlo i dalje, pa je konstatovano da su neka jako bitna hemijska jedinjenja rakije iz rektifikacione kolone ispoljila nestabilnost, i da je takva rakija manje podložna pozitivnim promjenama dozrijevanja (starenja).

Ne želim reći da se ne može ispeci vrlo kvalitetna rakija na kazanu sa rektifikacionom kolonom.

Hm nikako mi nije jasno to da "ne dozvoljava njihov prolazak u većem ili manjem obimu iz kljuka u rakiju".

Moze laicko i malo slozenije da odgovoris na to?


hvala na pojasnjenjima gore

Rektifikaciona kolona je savršeniji uređaj za destilaciju od alambika. Kad kažem savršeniji mislim u tehnološkom smislu, jer je u stanju kvalitetnije obaviti samu funkciju klasične destilacije kao procesa. Ta funkcija je razdvajanje komponenti koje se nalaze pomiješane u nekoj tečnoj smjesi. Destilacijom na rektifikacionoj koloni, u stanju smo u jednom prolazu od polazne siromašne alkoholno vodene smjese dobiti mnogo čistiju alkoholnu smjesu, sa manje vode, nego u alambiku. Rektifikaciona kolona može znatno većim dijelom od alambika, eliminisati iz alkoholnih para vodu, i tako joj ne dozvoliti da prođe do kondenzatora i konačnog destilata. 
Na žalost, za kvalitet rakije dobivene takvom destilacijom, bivamo osiromašeni i za brojna druga hemijska jedinjenja koja zajedno sa vodom nisu uspjela proći u destilat u dovoljnoj mjeri.   
U tom smislu sam rekao: „Ne dozvoljava njihov prelazak ili prolazak u destilat“.

(http://i55.tinypic.com/kb4w9f.jpg)
(http://i53.tinypic.com/sosvg3.jpg)

Kazan za rakiju od 70litara  sa destilatom na prodaju..
za vise informacija obratite se na telefon: 063/521-278

Ima li neko presek ovog deflagmatora i moze lli da mi objasni na kom principu radi?
Ovaj je povezan direktno na kapak, a ima i onih koji stoje izmedju kazana i tabarke u cemu je tu razlika?

Cini mi se da sam vec postavio sliku sa uzduznim presekom i pojasnjenjima, mozda bas u ovoj temi :scr:
Pogledaj malo unazad, ako nema tih skica postavicu ponovo...

Deflegmator je uređaj koji dodatno hladi tesnac kroz koji para iz kazana treba da prođe na svom putu ka hladioniku.
Na taj način se višestruko povećava interni refluks, što će reći kondezovanje pare pre ulaska u hladionik gde se, onda, definitivno, praktično, 100 % kondenzuje i hvata se kao tečni destilat.
Ovim se postiže niža temperatura pare nego što je to slučaj kod običnog, samo vazduhom hlađenog kapka.
Deflegmator je najčešće iznad samog kazana, ili eventualno malo sa strane stevljen (of set), ali u svakom slučaju višlje od kazana pa se ovaj kondenzat vraća u kazan na novo isparavanje.
Kod popularnih deflegmatora u Srbiji deflegmator je postavljan između kazana i hladionika i kondenzat se ne vraća u kazan nego se kao neka vrsta međudestilata posebno skuplja.
Šta je od ovog dvoga bolje ne bih znao reći. Pogotovo što ja zagovaram destilaciju bez deflegmatora.

Siguran sam da sam postavljao vec jednom slike ali ne mogu da nadjem tu temu :doh:
Sto je najgore ne mogu da nadjem ni te slike koje sam postavljao a svi fajlovi na rcunaru su mi uredno sortirani ::)
Izguglao sam neku drugu, cisto radi ilustracije...

Prvo kazan..

Ove tri posude izmedju kazana i tabarke iznutra izgledaju otprilike ovako:

U gornju se uvodi vruca voda sa vrha tabarke i ta voda se polako preliva u posude ispod nje.
Para iz kazana se uvodi protivstrujno tj. u donju posudu, udara u tanjir, kondenzuje se i sliva na pod posude. Na podu ponovo isparava iz vruce vode i uvodi se u sud iznad gde se proces ponavlja. Poenta je da supstance sa visokim tackama kljucanja slabije isparavaju i ostaju kondenzovane u vodi dok etanol sa nizom tackom kljucanja isparava intenzivnije i prolazi do tabarke u kojoj se kondenzuje...

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,244.msg10901.html#msg10901

 :)

Kako si pronasao ovo?
Ja pokusavam 2 dana i nema sanse ::)

I meni je trebalo 10 minuta, šalim se, sjetio sam se da je to bila priča kod kazanpašine inovacije.

kako da nabavim kvalitetan kazan za pecenje rakije od grozda od 150 l ,i koliko kosta ?Da je od kvalitetnog bakra ,sa mijesanjem
tropa i.t.d.Napominjem da se ne razumijem bas najbolje u ovu materiju .Unaprijd hvala!

Mi u skorije vreme treba da pocnemo takav kazan od 160 litara, sa mesalicom i motorom  sa reduktorom za okretanje iste.
Za cenu jos nisam siguran, ali javljam uskoro!
Pozdrav svima

postovani ucesnici foruma molio bih vas da mi kazete vase misljenje  o jednoj mojoj ideji koju  imam nameru da pretvorim u delo, svaka bi mi sugestija dobrodosla jer imam jedan vocnjak od 600 dunja koji vec sledece godine pocinje ozbiljnije da radja ( 4. godina)

razmisljam da napravim kazan za rakiju kom bi dance i  obod bili  od prohroma. napravio bih ga sa duplim dnom npunio sa termo uljem i grejao sa grejacem, dno mi  bilo 1000 milimetara u precniku a dubine bi bio 400 mm . taj bi deo bio za stavljanje komine.

iznad njega bih napravio od bakarnog lima gornji deo ali tako sto bih  bakarne trake  navarivao sa  bakarnim elektrodama, taj deo  bi bio radjen sa bakarnim limom debljine 1mm.

cev do zmije bih napravio takodje od prohroma, a samu zmiju od  bakra

tabarku bih napravio od crnog lima sa 1200 litara vode takodje bih stavi  i mesac u ovaj moj kazan

molim vas da mi date sugestije na sta da dodatno obratim paznju sta da radim a sta ne, napominjem da se za ovu kombinaciju odlucujem jer nemam cime da lozim a ni nesto previse sredstava da  ulozim u  bakar visokog kvaliteta ( naravno  delovi koji ce biti od bakra , bice od  onog kvalitetnog. )

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/42/42_kazanzarakiju.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=42_kazanzarakiju.jpg)

unapred hvala na  savetima

da izgledao bi otprilike kao na slici koju saqm nacrtao i oblozio bih ga stklenom vunom radi  zastite od gubitka toplote, naravno doao bih i  poneki termostat  radi regulacije toplote

Indirektno zagrijavanja umjesto otvorenog plamena ima samo jednu prednost, a to je manja količina stvorenog furfurala kojeg možeš da smanjiš ispravnim odvajanjem frakcija (rakije i patoke). Sve ostalo su dokazane mane u vidu izostanka visokih temperatura otvorenog plamena, koje su potrebne za hemijske reakcije koje se dešavaju tokom destilacije, a to je pogotovo izraženo kod šljive, dunje i marelice, gdje puni aromatski profil čini jako veliki broj estera, aldehida i terpena. Za sve njih je baš temperatura otvorenog plamena, presudni faktor stvaranja.    
Prohrom kao materijal umjesto bakra, isto tako ima samo jednu prednost i to samo kod parovodne cijevi isključivo u situaciji izuzetno visoke koncentracije sirčetne kiseline koja onda reaguje sa bakrom gradeći bakarni acetat koji u vidu zelene boje možeš primjetiti u destilatu. Sve ostalo su nedostatci prohroma i svih drugih materijala u odnosu na bakar: Količina sumpornih disulfida je dvostruko veća, etil karbamata, cijanovodonične kiseline, pozitivnog djelovanja bakra na stvaranje aromatskih aldehida, eliminaciju višemasnih kiselina i sl. Jednostavnije rečeno, znatna je razlika u kvalitetu rakije.
Imaš još problem kod pronalaženja adekvatnog grijača na struju i cijene koštanja takvog grijača i grijanja. Za ovu veličinu kazana potreban ti je grijač od najmanje 40 kW za režim rada početnog zagrijavanja smjese, kada destilacija krene potrebna ti je snaga od približnih 10 do 15 kW. Sa njim je gotovo nemoguće uticati na brzinu toka destilata. Ovi podatci su orijentacioni iz razloga što bi trebalo uzeti u obzir ograničenja indirektnog zagrijavanja, a to mi nije baš jača strana.

Tako da je moja preporuka otvoreni plamen kojim se lako reguliše brzina destilacije. Izbjegavanje indirektnog zagrijavanja, odnosno dvostrukog dna na kazanu. Fermentaciju ako radiš anaerobno, i kada ne dozvoliš previsoke temperature, uz normalnu prethodnu higijenu posuda za vrenje, nećeš ni imati sirčetne kiseline u višku. Tako da je preporuka i parovodna cijev od bakra, jer itekako ima svojih prednosti. U eventualnom suvišku sirčetne okreneš je uzbrdo prema tabarci i češće pereš.

Bistrice,  puno hvala  na brzom  sveobuhvatnom odgovoru.
 Molio bih te da  mi jos samo kazes o minimalnim debljinama   za bakar koje bih moga  da koristim za kazan ovakvih dimenzija, kao i o kapku  u  obliku koji sam nacrtao jer mi je to najjednostavniji oblik za pravljenje

Kada su u pitanju debljine materijala od kojih se pravi sama posuda kazana u koju staje kljuk bitno je naglasiti da je određuju dvije stvari, izloženost temperaturama plamena, i težini materijala koji treba da podnese. Dno kazana, koje je i najvažnije u svemu tome, treba da bude minimalnih 6 a poželjnih 8 milimetara, i u varijanti u kojoj je najjednostavnije postaviti miješalicu za kazan, blago ispupčeno prema unutra. Bočne stranice posude pored činjenice da konstrukciono nose dno kazana i sav materijal u njemu, zato što se on u stvari i vješa za njihove obrube do kojih se sipa kljuk u kazan, i treba da bude dovoljne debljine da izdrži to opterećenje, treba još i da izdrži temperaturu i spriječi zagorijevanje na stijenkama kako destilacija odmiče i povećava se gustoća kljuka, isparavanjem. Njegova debljina bi morala da bude bar 2,5 milimetra, i opet bi se trebalo biti pažljiv, ako ložiš drvima, da ne budu izložene direktnom plamenu. U slučaju kape, debljina bakra je manje bitna ali nije zanemariva jer obezbjeđuje bolju provodljivost toplote i funkciju refluksa. Nemoj da ti pričam o obliku i dimenzijama nadgrađa, ionako ga je u nekoj idealnoj varijanti jako teško realizovati u kućnoj radinosti.  

Karakteristike idealnog kazana za destilaciju voćnih rakija. Pisao sam o tome nebrojeno puta do sata pa me mrzi čak i sabirati svoja pisanja na jedno mjesto. Nego ću o tome kroz one najznačajnije proporcije, na već ispričanu priču o kvalitetu i debljinama bakra.

Kapa kazana cca. 20% zapremine tijela (lonca-šerpe) kazana. Ne nominalne nego stvarne. Onolike koliko se taj kazan puni prije destilacije. Ako je veći destilaciju bi trebalo blago ubrzati. Dešava se na taj način blagi gubitak ali je dobitak realno gledajući veći, zato su u našim balkanskim uslovima idealni ili bolji kazani od cca. 250-500 litara.
Parovodna cijev na kazanima od sto litara bi mogla biti i 32 mm prečnika, i ispod 3 metra dužine od krivine do krivine. Za one iznad a naročito preko 250-300 pa do 500 bi trebala biti fi 50 ,, mada ne smeta ni 60, 70 bi već bilo manje kvalitetno rješenje.
Dužine se tu kreću obavezno preko 3 metra. Kod mene je ona konkretno 4 na kazanu od 400 litara. Na dobrom refluksu je ona obavezno nizbrdo ili negeta prema tabarci za par centimetara viče od prečnika cijevi. Ako je prečnik cijevi 50 mm onda je razlika u visini 7-8 cm. Za 7-8 cm je viša iznad kazana nego što je njena visina iznad tabarke.

Kondenzator obavezno mora imati zapreminu od 4-5% zapremine tabarke ili 8-10% zapremine kazana. Tabarka obavezno mora imati zapreminu 2-2,5 puta veću od zapremine kazana, one realne ne nominalne zapremine. Kod kazana od 100 litara ta proporcija ide u gornje zone pa i malo iznad toga. I to je jedan od razloga da su nešto veći kazani, oni od 250-500l, bolji u našim konkretnim okolnostima.
Voda u tabarku se obavezno uvodi preko lijevka koji je postavljen izvan tabarke. Slobodnim padom a nikako pod pritiskom iz česme koji bi narušio slijeganje hladne i dizanje tople vode u tabarci. Jako bitno za njen pravilan režim rada u destilaciji jer i to značajno utiče na kvalitet rakije. Zato što se u tabarku uvodi voda temperature od 8 pa do 13-14 stepeni. Tako dimenzioniran kazan će omogućiti kvalitetnu destilaciju i kvalitetan režim rada tabarke. U suprotnom ga je jako teško održavati u potrebnim parametrima. Voda koja izlazi iz tabarke na vrhu ima temperaturu od obveznih 69-70 a može i više od toga u prvoj destilaciji. U drugoj destilaciji još poželjnijih 77-78 stepeni, a da ona na dnu ostane hladna kako bi u prvoj destilaciji dala destilat temperature 13-15 stepeni. Nikako iznad 15. U drugoj destilaciji od 17 do 19. Nije poželjno ispod 17.    

Evo dajem zainteresovanima dubler koi isto moze da bude aromatizator.Upravo sam ga neki dan konstruiso i juce i prekuce ga testiro.U kazan se naravno naspe kom,u aromatizator ja sam za prvi test u kazan nasuo patoku od grozdjica ,a u aromatizer stavio datule i naravno izlazio je bistar destilat sa mirisom datula.Zatim sam uzeo susenih kora od limuna i ubacio u aromatizer i naravno nastavio je da tece bistar destilat sa mirisom limuna.                                                      

Hvala dobri čovječe !

Dobar dan, dobri ljudi. Ja sam nov na forumu, ali sam prethodno citao vase tekstove i naucio dosta toga korisnog!!! Interesuje me ako neko zna kako se kod kolone(stariji tip) odvaja aroma iz destilata,da li ima neka slavina na prelivnim podovima i sa kog poda, ili se dobija aromaticna rakija na izlazu iz tabarke? Unapred Hvala!!!

Aromaticna rakija treba da se dobije na izlazu iz tabarke.Naravno ako je sve uradjeno kako treba.Neznam sta mislis kad kazes (odvaja aroma iz destilata,da li ima neka slavina)?

E to bi dilo dobro... izdvajanje frakcija, kako izdvojiti metil... ili kako bi trebalo da izgleda kondenzator za izdvajanje metila.


citat:

frakciona destilerija za destilisanje(peču) vina ima tri kondenzatora:glavni za etil-alc, metilni kondenzator i aldehidni kondenzator

Tako nešto je zanimljivo kod destilacije nafte i proizvodnje bio etanola ili čistog etanola koji se na primjer koristi kao medicinski alkohol, a uopšte nije zanimljivo kod proizvodnje rakije. U njoj nije cilj odstraniti sve te komponente nego ne dozvoliti da one izađu iz okvira minimalnih i maksimalnih količina, kojima bi narušili i zakonske okvire a i one koji pozitivno doprinose aromi i kvalitetu dobivene rakije. Klasični kazan to itekako može uraditi, bez ikakvih sličnih dodataka. Dokazano je da se na taj način postiže najveća aromatičnost i kvalitet rakije.

Metanola i aldehida imaš u sokovima, jogurtu, siru, kiselom kupusu i još mnogočemu, pa niko i ne pomišlja da ih odatle izdvaja. Nisu svi aldehidi štetni sa aspekta povećane koncentracije, postoje i oni dobrodošli zbog svog uticaja na aromu. Zato se i koristi spora destilacija i bakarni kazan jer pospješuje njihovo stvaranje. Njihovo povećanje se dešava i u fazi dozrijevanja rakije, a pogotovo kada je to u hrastovim buradima. Postoji jedna zanimljivost u koju su uključena oba spomenuta jedinjenja a to su metil ketoni. Njihova količina je najpouzdaniji znak starosti i kvaliteta kod konjaka.

Hvala na objasnjenju, u  biti hteo sam da saznam dali je moguce na obicnom kazanu napraviti neki dodatak, kako bi se sto vise metila izdvojilo( osim izdvajanja kao prvenac)

pozz.

Potpuno izdvajanje u normalnim okolnostima nije moguće. Kod klasičnog kazana ne, a u suštini znatnije smanjenje jeste moguće i to ti je u stvari rektifikaciona kolona, druga vrsta kazana za rakiju. Sličan takav efekat postižeš i izdvajanjem veće količine prvenca, pa zašto onda praviti dodatke. U oba slučaja bi time neminovno izdvojili i ono što ne želimo izdvojiti iz rakije, a to su njene arome. Ovakva namjera bi se svodila na namjeru da izdvajaš metanol iz voćnog vina, a to stvarno nikome ne pada na pamet. U njemu se se u odnosu na količinu apsolutnog alkohola nalazi jako slična količina metanola kao i u rakiji. Drugačije rečeno kada popiješ 4 litre voćnog vina i jednu litru rakije unio si u organizam sličnu količinu metanola. Sva ta priča oko metanola i rakije je prenapuhana, pod uslovom da se on u njoj nalazi u propisanim količinama. Metanol se u tijelu, tačnije u jetri, razlaže na mravlju kiselinu i formaldehid, i to djelovanjem enzima. Ovo stvaranje formaldehida taj metanol čini otrovnim, i tu je u stvari priča o sljepilu, smrti i svim onim posljedicama koje se vezuju za metanol. Ako se metanol uzima zajedno sa etanolom i to u njegovim višestruko većim količinama, kako i jeste prisutan u vinu i rakijama, etanol taj enzim inaktivira i metanol najvećim dijelom u nerazgrađenom obliku biva preko bubrega uklonjen iz organizma. Ono što se razgradilo i što predstavlja opasnost za organizam, ako se nađe u velikim koncentracijama, biva svedeno na sličnu mjeru formaldehida iz metanola kao na primjer kada popijemo par litara pepsi ili coca cole, fante i sličnih pića i u većim količinama konzumiramo konzerviranu hranu ili namirnice u kojima se nalaze brojni vještački zaslađivači.

P.S. Pored toga što se količina metanola smanjuje izdvajanjem prvenca, poznato je da se njegova količina smanjuje prema sredini destilacije i da ponovno znatno raste kako se približavamo njenom kraju. Dakle ima ga još u znatnim količinama i u patoci, a nisu baš posve rijetke situacije da se tamo nađe i u većim količinama nego u prvencu, normalno kada se posmatra na onaj pravi način a to je kroz litru apsolutnog alkohola.

Ja sam nešto slično iskustveno primetio ali me sad samo interesuje ima li razlike između plamena drveta i gasa.
Razlika između ova dva plamena sastoji se u tome što je, pri istoj snazi, plamen gasa sa bitno manjom kontakt površinom a to znači višom temperaturom nego plamen drveta koji praktično pokrije celo dno kazana.
meni se čini da je bolji ovaj plamen drveta ali prema ovoj teoriji koju ste ovde izneli to nije toliko izvesno.

Imam još jedno pitanje za znalce pa ako neko zna odgovor voleo bih da ga čujem.
Otkada destilišem sa ozidanim DES-ovim kazanima, sa mešalicom, na drva, svi destilati su mi slatki.
Poslednji put sam čak optužen od nekih "poznavalava" viskija da sam u new made spirit, mladi tek destilovani viski, naknadno šećerio!
Glupost, dakako. Ta slatkost je sasvim drugačija od šećera ali jeste potpuno jasno, na prvi gutljaj, svakome slatkasto.
Jedino što je sigurno je da šećer nije jer, ne samo da je komina bila potpuno suva, bez i grama zaostalog šećera, nego čak i da nije to bio slučaj, šećer se ne može preneti destilacijom u rakiju.
Ali pitanje je onda šta to toliko sladi?
Alkohol etanol?
Da, on jeste slatkast na jeziku ali zašto ta slatkost nikad ranije nije ni izdaleka toliko dolazila do izražaja?
Zar sad toliko bitno drugačije destilišem?

I meni lično je plamen prirodnog drveta nešto što izaziva nevjerovatan emotivni doživljaj. U mnogim situacijama u kuhanju je nezamjenjiv. Čak mi i obična kafa na njemu djeluje bolja. Normalno sve to i ma i svoje obrazloženje i utemeljenost u objektivnom. Međutim, dokazano je da subjetivna percepcija u velikoj mjeri ima uticaja na naša čula, tako na primjer kod vina (a vjerovatno i ostalih pića) dojam izuzetno kvalitetne boje ili suprotne situacije stvara perceptivni nadražaj koji mijenja objektivnu sliku. Ovo je dobro poznata senzoričarima, ocjenjivačima, pa iz istih razloga ne treba zanemariti ni emociju koju izaziva plamen od drva. Mislim da u ovoj situaciji ako i ima prednosti, u što sumnjam, onda su one zanemarljive u odnosu na ono negativno, što loženjem drvima neminovno dobivamo. Kod hrane su u pitanju Maillardove reakcije degradacije ugljenih hidrata i proteina, kao i ostala dešavanja u kojima je bitno šta će nam ostati u loncu, a kod kazana se ove reakcije svode na negativan efekat karamelizacije zaostalog neprevrelog šećera, stvaranja furfurala i bitno nam je šta dobivamo u pari pa time i u destilatu, a nije nam bito šta nam ostaje u loncu od kazana za destilaciju. Ova rečenica je samo usput i ne daje potpunu sliku iako dosta toga obuhvata. Radio sam sa drvima čak na način da kontrolišem brzinu destilacije ubacivanjem blatom namočenih dasaka kojima bi potušio plamen i njima pokušao smanjiti snagu žara ili plamena. Samo djelimično mi je to uspijevalo uz ogroman trud. Za proces destilacije bitna je ujednačena i stabilna temperatura bez oscilacija, sa drvetom su te oscilacije značajne čak i na onaj „moj način“. Moderni plamenici na plin imaju mogućnost dimenzioniranja, može im se napraviti kružna sfera tačno onolika kolika je i potrebna za određeni kazan. Poluprečnik plamenika manji za 10 do 15 cm od dna kazana, ostalo rješava adekvatna debljina bakarnog dna i stalno uključena miješalica. Drugačije rečeno smatram da nije važno koji je izvor otvorenog plamena, bitna je temperatura koju on razvija, u oba slučaja ona je ista samo što kod drveta nismo u stanju obezbiediti ravnomjernost zagrijavanja pa time i toka destilata, što je važno za stvorene produkte aroma koji u punom kapacitetu nastaju i prenose se u rakiju na taj način.

Za ovu drugu poruku. Tačno je da etanol zajedno sa još mnogim jedinjenjima iz rakije stvara osjećaj slatkog, ili tačnije slatki okus je povezan sa karamel aromama i aromama voćnog karaktera, prije svega ih određuju fermentacijske pa destilacijske arome estera. ali opet nije za zanemariti percepciju. Uzmi tulipan čašu i pij iz nje rakiju, zato se i preporučuju, ona će neminovno prvo dodirnuti vrh jezika i pojačati taj osjećaj jer se na tom mjestu na jeziku i nalazi osjećaj za slatko. Drugo što je još izuzetno bitno kod rakije i vina je da taj osjećaj može biti degradiran prisustvom gorkog i kiselog, i još temperatura rakije, ako je preniska može smanjiti osjetljivost za slatko i gorko. Normalno da ozidani kazan daje ravnomjernije zagrijavanje, o čemu sam pričao u ovom tekstu, i tako utiče na kvalitet destilata. I ono zadnje, nije samo destilacija u pitanju, u pitanju je i kvalitet voća i izvođenje fermentacije. Ovo sa okusom slatkog je u svakom slučaju izuzetno dobar pokazatelj i znak podizanja kvaliteta. Mislim da kao i svi ostali uključujući i mene, i ti korigujući neke stvari napreduješ u dobivenom kvalitetu rakije. Vjerujem da je i ovaj forum u tome imao svoj skromni udio.

Na viski festivalu koji je završio pre dve nedelje prezententovan je prvi viski u regiji koji se mogao probati na licu mesta (ne viski naravno nego mladi destilat, new made spirit kako to nazivaju, koji će biti viski tek kad odleži određeno vreme u odgovorajućem buretu) i eventualno unapred kupiti jedna flaša od 7 dl.
Ovaj new made sprit, probnu količinu, destilovao sam ja a vort (specijalno pivo, da ga tako nazovem, u stvari komina za viski) napravljena je u jednoj uglednoj pivari.
Ono što su svi odamh primetili prilikom degustacije mladog viski destilata, a probali su ga sa jačinom od 65%, jeste da čak ni pri takvoj jačini ne peče u ustima (Kizo!) i da sladi.
Bilo je tu i nekoliko poznatih znalaca viskija koji su mi prilazili i pitali kako to da mi destilat sladi? Kako to postižem.
Ja im kažem da alkohol sladi i da je to normalno. Ako oni do sada nisu osetili slast etanola da ja onda ne znam šta su do sada pili!
Nije im se svideo ovakav odgovor.
Zato sam im dao drugi. Rekao sam im da je sasvim drugi kvalitet kad se vsiki destiluje u velikim kontinuiranim destilacionim kolonama, sa pregrejanom parom, i kad je cela instalacija povezana na kompjuter, a nešto sasvim drugo vsiki donijen u pot stilu, iliti almabiku, sa mešalicom, grejanom na drva.


(ako neko ovo moje pismo shvati kao samohvalu, u pravu je. Moram da se samohvalim kad neće drugi da me hvale)

Samo okači slike, bar su one svima interesantne. Vjerujem da će biti zanimljiva i ostala zapažanja.

Pozdrav svima na ovom forumu. Ovo je nesto najkorisnije sto sam imao prlike da nadjem na internetu!
Dvadesetak godina pecem rakiju od grozdja. U pocetku su to bile samo kolicine za kucnu upotrebu, da bi sada u saradnji sa ujakom,ta kolicina bila oko 500 litara na godisnjem nivou. Kada se tome doda oko 1500 litara vina, onda mogu reci da sam zainteresovan da neke stvari popravim u samoj proizvodnji. Inace, ovo nam je dodatna djelatnost tj. ne zivimo od ove proizvodjne.
E sada dolazim do one teme za koju ocekujem vasu pomoc. Naime, prije 15-ak godina sam kupio kazan za pecenje rakije od prohroma u nekoj privatnoj firmi iz Backog Petrovca. Ako vam kazem da sam pozajmio pare da bih ga kupio shvaticete koliko mi je bilo stalo da imam pravu masinu za pecenje. U pocetku je to bila bajka. Svi su znali za taj kazan, jer onako ispoliran i sjajan na livadi, djelovao je kao svemirska letjelica. A onda, poslije 3-4 godine rakija je imala sve vise i vise smeka, cudnog mirisa da sam u pocetku rakiju prepijecao na drugi kazan(bruka) a kasnije digao ruke od moga mezimca. Imao je i taj cuveni deflegmator za koji u CG niko, nikada nije cuo. Sada je "parkiran" na livadi i svake godine me podsjeca na glupost koju sam vrlo skupo platio. I koncano dolazim do dilieme/pitanja. Zelio bih, zajedno sa ujakom, da kupim kazan za pecenje rakije od grozdja, od 150 litara, sa ili bez deflegmatorom. Gdje da ga kupim? Sto je bolje?
Nije me sramota da vas pitam: postoji li razlika u pecenju rakije od grozdja, sljiva, krusaka.....? Ja znam da mi nijesmo nikada prepijecali rakiju, znam da je dobra jer je cista(nije reklama) a kad procitam sve ovo sto ste pisali na ovom forumu imam osjecaj da smo nesto preskakali.
Unaprijed svima hvala.

Saće bistrica. Samo malo strpljenja.

 :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

Stvarno preterujes sa tim glupim prozivkama,covek lepo pita,ako znas odgovori mu.Zbog cega sad petljas bistricu?Zar stvarno svaku temu moras da upropastis?Da li si toliko sebican da samo gledas kako sebi da ispunis neki cef neobaziruci se na druge ili si toliko isfrustriran pa na neki nacin to pokusavas da lecis kroz pisanje nekih glupih postova?Nisi mali trebao bi ipak da imas neki nivo i da znas cemu ovaj forum sluzi.Ziveli i nije potreban nikakav odgovor.Hvala unapred

Za mene razlika u pečenju rakije ne postoji, obavezno se radi prepek. Ja sam iz Bosne, gdje su isto tako česte situacije da se rakija pravi jednokratnom destilacijom bez prepecanja. Takve rakije jesu prirodne ali bi se slobodno mogle nazvati poluproizvodom, i to iz dva krupna razloga. Prvi je, da u sebi sadrže još mnogo toga štetnog, prije svega u aromatskom pogledu, što se iz rakije može odstraniti tek drugom destilacijom. Drugi je da se poželjne arome rakije u samo jednoj destilaciji raspoređuju i u prvenac i u patoku, što onda daje manje kvalitetnu i manje aromatičnu srednju frakciju, to jest rakiju. Tek drugom destilacijom, zbog većeg procenta alkohola u smjesi, dvostrukog trajanja procesa, gustoće smjese i sl, dolazimo u situaciju da taj raspored poželjnih i nepoželjnih aroma bude onakav kakav nam i treba.
Obavezno bakarni kazan, o prednostima tog materijala u odnosu na druge je pisano na forumu, pa pogledaj. Deflegmator je nešto čime se pokušava napraviti rakija u jednoj destilaciji zbog već pomenutih nedostataka, time se nešto popravlja situacija u odnosu na jednokratnu destilaciju, ali se njime ni približno ne postiže željeni efekat u odnosu na dvostruku destilaciju.

Za majstore u Crnoj Gori ne znam, ali ako ti zbog carine ili udaljenosti nije problem nešto što je malo dalje od  Beograda mogu ti poslati privatnu poruku.

Evo par slika...
Upalio sam ga prekjuce, destilovao vodu, cistio, a zadnja dva dana pecem neki kljuk od grozdja koji sam jesenas ostavio za ovu priliku. Kljuk nije nizasta, ali sam upalio kazan, sve radi, spreman za sezonu...

Napravio sam i posudu za prihvat komine, pa cevkom kroz zid, u kasiku od bagera, pa time zalivam stajnjak  :)
Postavicu jos slika uskoro, malo je guzva, sezona radova...

Ima li neko savet za pranje/konzerviranje kazana?

Do sada sam pekao usluzno, pa ne znam cake...

Radio sam destilacije na mnogim destilerijama i kazanima, i kad se tice destilerija tu je neosporno najbolja kontinuirana frakciona destilerija namenjena ya vocne i vinske destilate, a koja se razlikuje od destilerije za rafinisane alkohole od 90 do 96,6% alkohola. No to nije tema ove price vec kazan za pecenje rakije(destilaciju).
Postoje kazani koji imaju skoro sve dodatne uredjaje kao i frakcione destilerije, ali to su kazani za dublje dzepove i profesionalno bavljenje proizvodnjom vocnih i vinskih destilata. Ovi kazani se razlikuju od kontinuiranih destilerija po kapacitetu i po tome sto se pune, nalazu, maltene kao i obicni kazani, ali imaju odlicno izdvajanje frakcija. Na kraju dolazimo do price o kazanima namenjenim za hobi proizvodnju(kucne potrebe) i kazanima za proizvodnju , nesto izmedju profi i amaterstva.
Moje iskustvo je pokazalo da su ovi polu profi, ustvari vise marketing, nego visi kvalitet dobijenog finalnog proizvoda, i kako rece Bistrica, kvalitet dobijenog finalnog proizvoda je ispod kvaliteta proizvoda dobijenog na obicnom kazanu prepekom.
Evo sta bih ja preporucio ljudima koji se bave proizvodnjom vocnih i vinskih destilata a nemogu da priuste da nabave mini destileriju. Ispred svih tipova kazana meni se najbolji pokazao kazan alambik tipa, zapremine 250 litara. Ovo je kazan koji mi je u odnosu na ostale dao najbolji kvalitet rakije, i kvantitet. Kad sam pomenuo kvantitet mislio sam na kolicinu dobijene rakije u prepeku, gde su mi se vrlo nisko javljala patocna ulja i ostali sastojci koji se sadrze u patoci. Radi uporedjenja evo jednog primera: ako mi je drugi tip kazana opadanjem kvaliteta prepeka diktirao prekid izdvajanja prve klase rakije na oko 40 procenta alkohola, merenje na izlazu, alambik mi je to isto diktirao na 20 procenta na izlazu. Treba napomenuti da je to tip alambik serpas, a ne loncar. Ovo se odnosi na osnovnu posudu, kazan. Sta znaci serpas, to znaci da je plitak i sirok, oblik prosirene serpe.

Uf, ne samo da je dobar nego i najbolji. Samo u jednoj radionici se prave ovakvi kazani, prepoznao sam odmah po prvoj slici ostale su mi samo potvrdile. Ovo ti je pravi izbor i pravo rješenje, nadam se da je i cijena takva, jer znam da majstor nije preskup.
Za čišćenje imaš posebnu temu pa pogledaj.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,33.msg55.html#msg55

I sada ono što naprosto moram reći. Peco nemoj shvatit pogrešno, uvažavam tvoja iskustva ali ne postoji kazan koji može dati kvalitet rakije kao što to može alambik ovog tipa sa slike. Nije to samo moje iskustvo i mišljenje, to je praksa svih najvećih pića ove planete i svih istraživanja koja to potvrđuju. Nije bitno jesu li u pitanju profesionalne ili amaterske destilerije kazan ovakvog tipa i dvostruka destilacija koja se radi na njemu su neprevaziđeni. konjak i kalvados to nedvosmisleno potvrđuju. Zna se i za armanjak i viski, bez obzira što se često rade na rektifikacionim kolonama, da najbolji kvalitet daju baš ovako. Šljivovicu ne treba ni pominjati.    

[Bistrice, ocigledno da nisi dobro razumeo sto si procitao. I za mene je alambik na prvom mestu. Evo moga u punom zamahu. Kapacitet 250 litara, rucna mesalica, razmak izmedju kazana i tabarke, odnosno duzina lule 2,8metara. Lula precnika 6cm, debljina dna kazana 8mm. Kondenzator tabarka kapacitet vode u njoj 350 litara, a sam kondenzator cilindricnog oblika, precnika oko 50 cm. Vrlo mudro i ekonomicno resenje kompletne tabarke, sam aparat ili kondenzator je uradjen tako da je njegova  visina u tabarci dve trecine, dok je preostala jedna trecina samo voda i cev na koju se kaci lula. Sa tim resenjem se postize to da maltene skoro sva vruca voda je van samog tela kondenzatora i kada se tabarka zagreje i preko pola, destilat je hladan. Jos nesto je vazno napomenuti da je utrosak vode za hladjenje minimalan. Proizveden je pre30 godina i vise, a proizveo ga je Petar Smiljanic kazandzija iz Vrca. I na kraju se vidi sta je bilo predmet destilacije,   juzno voce!

Mislio sam da jesam razumio napisano, ako nisam još mi je i draže jer onda preporuka za pravi kazan koji i daje najbolji kvalitet ide sa više strana, a što mislim da je korisno jer ne zbunjuje one koji još traže idealno rješenje, i za profesionalno i za amatersko bavljenje pečenjem rakije.
Mislio sam da razdvajaš te dvije situacije ovim citatima i da alambik predlažeš kao drugu, rezervnu opciju.

Naknadnom porukom si me potakao i inspirisao da napišem jedan zaključak, odnosno jedno zapažanje na situaciju koja se često provlačila forumom, a radi se o razdvajanju na one koji se time bave amaterski i profesionalno.

Kada su kazani i destilacija u pitanju, amaterski i profesionalno bavljenje se u suštini ne razlikuje, a razlika je prisutna jedino u broju kazana što ilustruju i ove slike baš onih najvećih profesionalaca, koji se ujedno ističu i po kvaliteti i po količini.

Veličina kazana je ionako stvar potrebe i lične preferencije, gdje se slažem sa tobom da je na veličinama od 250 do 500 litara mnogo jednostavnije i lakše uspostaviti idealnu kontrolu protoka destilata, odnosno temperaturnog režima tabarke, a što je i po meni jako bitno za kvalitet rakije.

Pozdrav,

bistrice, hvala za link, jos samo neko da mi kaze kako se "dodaje ugalj", i kakav rastvor sode  :)
Na boku kazana tamo gde kljuk pri kljucanju ostane na suvom, visljem delu zida, tesko se skida, a ja ne bih da ostetim kazan, cime je to najbolje "ostrugati"?

Za sve koji pitaju na pp...
Kazan je od 350 litara, tabarka 600-700, duzinu parovodne cevi cu izmeriti pa javiti.
Dno je 9 milimetara, okolo je 6, a na kapku 3.
Nasao sam ga nakon dugog traganja, u oglasima, kod coveka iz Temerina, kazan je radio 4 godine.
Pitao sam i ovde ali niko da neki broj telefona od dobrog kazandzije...
Bivsi vlasnik ima punu prostoriju zlatnih medalja sa sajmova kod nas i u inostranstvu, probao sam par rakija, i vrhunske su...
Kazan je napravio majstor iz Rume, po narudzbi bivseg vlasnika, motor je ugradjivan naknadno, ima 16 obrtaja u minuti, poslacu kome treba slike iz svih uglova. Planiram da ugradim nekakav programator da ne mesa stalno...
Gorionik je kvadradnog oblika, ima elektricni ventil, piezo, upaljac, i ako nema struje ne radi (nestalo struje u po druge destilacije  :doh:) pravila ga je firma iz Zrenjanina, mogu da pitam za kontakt, dobio sam ga uz kazan a kazu da vredi 600 evra.
Morao sam da menjam neki djavo na ormanu od gasa, imao sam "nesto" 4, pa su ugradili "nesto"6, nije mogao drugacije da dobije dovoljno gasa.
Dva puta sam do sada destilovao kljuk koji je u startu bio na 17-18 stepeni celzijusa, i pocelo je da kaplje nakon sat i dvadeset minuta, pustio sam gas od pocetka do pola, pa kasnije smanjivao kada je pocelo.
Gorionik je oko 20 cm od dna kazana. Uskoro cu imati tehnicke karakteristike, pa cu napisati.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_photoapr18,51633popodne.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_photoapr18,51633popodne.jpg)

U onoj diodinoj poruci, na temi čišćenje aparata za destilaciju, u pitanju je 5%-tni rastvor kristalne sode, natrijum karbonat (Na2CO3,), koja se upotrebljava u vinarstvu za čišćenje posuda i hrastovih buradi. Imaš ih u svim poljoprivrednim apotekama u vinarskim regionima, ili tamo gdje se i prodaju preparati u vinarstvu.
Ono što peca govori je živa soda (NaOH, kaustična soda, kamena soda) nje bi trebalo biti na istim mjestima i najčešće dolazi u listićima koji se moraju otopiti u vodi, pazi agresivna je i ponašaj se u skladu sa upustvom koje ćeš uz nju dobiti. Peca je već u porukama opisao procenat i način za njeno korištenje u destilaciji. Sa njome možeš raditi i čišćenje bez destilacije i tada bi rastvor trebao biti malo veći, negdje oko 3%
To što imaš skinuti sa vanjskog dijela kazana možeš jako dobro uraditi i 10%-tnim rastvorom limunske kiseline (limuntoz), na vruće kada je kazan u radu, i nakon desetak minuta od tretmana kazan se prebriše krpom navlaženom običnom vodom. Ako je sloj predebeo, stanji ga skidanjem sa nekom letvicom od mekanog drveta.
Hajde da poruka bude kompletna, sadašnji broj je ++381644209125. Nije u pitanju nikakva reklama nego lična preporuka jednog „teoretičara“ i zaljubljenika u kazane i ono što se njima pravi.  ;D

P.S. Rekli su ti pogrešno za debljine bakra, a teško ih je ocjeniti na gotovom kazanu, ali nisu baš puno omanuli. One su 8mm, 3,5mm i 1,5mm

evo ja sam tražio kazane pa sam naišao na ovo jako me zanima vaše mišljenje dali se isplati novac koji se daje za njih

http://www.brewing-distilling.com/page2/page3/CCartstills.html
http://www.kothe-distilling.com/
http://www.a-holstein.de/index.php?id=178

Ovu poruku sam već jednom pisao na forumu, pa ću je morati ponoviti.
Ovako piše jedan od najjačih svjetskih proizvođača mini destilerija i rektifikacionih kolona i to na stranicama na kojima reklamira svoje proizvode. U pitanju je firma Holstein, čiji si link i ponudio u ovoj poruci. Tako da ti oni sami i odgovaraju na postavljeno pitanje.

If using an alembic, we recommend a slower speed.
While a less efficient and slower process, this method results in a finer, more aromatic brandy.
The reflux still, on the other hand, allows for a speedier production rate and is very efficient.
Unfortunately, its speediness destroys many of the elements that give brandy its distinctive character traits. So, if wondering which method and still to use, first decide what you consider most important in making your brandy.

A slobodan prevod bi glasio.
Ako koristite alambik, preporučujemo sporiju destilaciju.
Iako manje efikasan i sporiji proces on rezultira finijom i više aromatičnom rakijom.
Kazan sa rektifikacionom kolonom, sa druge strane, omogućava bržu proizvodnju i veću efikasnost. Nažalost, njegova brzina uništava mnoge elemente koji rakiji daju prepoznatljivost i kvalitet.
Dakle, ako se pitate koji način (kazan za destilaciju op.a.) koristi, najprije odlučite o onom što smatrate važnijim u izradi svoje rakije. (bržu proizvodnju i veću efikasnost ili na drugoj strani kvalitet op.a.)

svi koji su u zivotu proizveli bar jedan litar rakije znaju jedno osnovno pravilo za dobijanje dobre rakije .sta to znaci e to znaci rakije za sebe i one koje volis i cenis a ne za komercijalu a to je PECENJE RAKIJE NA DRVIMA, to sto bistrica opet iznosi neke teorije koje nemaju veze sa praksom neka mu bude na njegovu dusu,, rakija pecena na plin -pa to nema blage veze sa zivotom i rakijom i nema veze sa pecenjem rakoje i nekim njegovim temperaturama,, ja cu ti ispeci 50 kazana za redom na drvima a da ce mlaz rakije  na luli biti konstantno isti,, e sada je druga stvar sto treba i prakse i rada i truda ali se kvalitet ne moze porediti -NIKADA.ISPEKAO SAM JEDAN KAZAN NA PLIN i nikada vise,sada samo sa tom masinerijom grejem vodu kada surim svinje,pozzzz

Za praznike sam bio u jednoj firmi koja pravi kazane od rosfraja sa duplim dnom i stranice od rosfraja takodje, izmedju se stavlja ulje koje "radi" na nekih 2 bara koliko rekose i temperaturi od 120 c. Pitao sam ih moze li kazan biti komplet od bakra a duplo dno od rosfraja kazu da moze. Mene interesuje sta se dobija a sta gubi sa duplim dnom koje oni jako hvale i kazu da nema sanse da zagori iako uredno ugradjuju mesalice?

Već imaš na forumu odgovor na ovo pitanje.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg14856.html#msg14856

Hvala!

Pozdrav svima, nov sam na forumu ali sam dosta toga naucio i zahvaljujem na tome.
Imam jednu veliku dilemu oko kupovine kazana, planiram da pecem malo vece kolicine jer moj dobar prijatelj drzi veliki restoran i to je razlog zbog kojeg ulazim u to, inace rakiju pecem vec 4,5 godina sa komsijom na starom kazanu od 70l, tako da i nemam nekog velikog iskustva. Naime, bio sam za vikend kod nekog coveka blizu Beograda koji je inace masinac, a za sebe je napravio savremeni kazan sa retifikacionom kolonom, deflagmatorom itd., (kaze da mu je 10 puta jeftiniji od Kothe-a pa ga je zato pravio), al nevazno. Ima duplo dno, greje grejacima, kontrolise sve elektronski i tvrdi da vrlo lako kontrolise temperature u toku pecenja, kaze cak da moze svaki od nivoa da "iskljuci" po zelji (da spreci kondenzaciju na svakom nivou) i da moze ako ti je volja da peces sa samo dve kontinuirane destilacije, sto mi zvuci dosta primamljivo obzirom da je na vrhu deflegmator, pa je i destilat dosta cist - prakticno prepek + deflegmator (ali ne sa 4 destilacije kao kod KOTHE-a), taj kazan je zavrsio u decembru i za sad je pekao samo jabuku, koju sam probao i po meni ima vrlo lep i miris i ukus, obzirom da sam citao ovde o nedostacima tih kazana!
Meni se jako dopalo, jer je sve vrlo jednostavno za odrzavanje, ispiranje, izbacivanje komine, pritom veoma cisto izgleda, on covek njega drzi u garazi u zatvorenom prostoru, sto mi je fenomenalno. Kaze da nije planirao da prodaje ali moze da napravi, a i cena je vise od duplo manja od Nemackih.
Neke stvari mi nisu jasne, na koji nacin je razlika kod grejanja na drva i na struju ili plin kad je sam sistem citavog kazana potpuno zatvoren?
Dakle, da li je neka razlika izmedju takve dve kontinuirane destilacije i klasicnog prepeka?
Da li je moguce uopste to sto i Nemci tvrde da na tim nivoima stvarno ostaje vecina metila?
I ako mozete da prokomentarisete ovo sto sam napisao, jer se mnogo dvoumim, sa jedne strane cujem dosta toga o vrhunskim prednostima starih kazana, a sa druge strane utisak onoga sto sam video kod njega je vrlo snazan i sad prosto ne znam sta da radim?!!
Hvala Vam puno u svakom slucaju

daj slike da vidimo

evo i slike narode:

slikao sam telefonom pa je malkice losija. Pozdrav

Postoji razlika ali samo u kategorijama otvoreni plamen i drugi oblici zagrijavanja, jer se otvorenim plamenom postižu znatno više temperature, koje su poželjne za stvaranje aroma rakije.
Postoje bitne razlike kod: upotrijebljenog materijala (bakar, inox), načina zagrijavanja, dužine trajanja procesa, načina i uslova kod kondenzacije pare, ...i kao posljedica dobivenog drugačijeg aromatskog profila rakije.
Na ovom konstrukcionom rješenju, prije svega zbog broja podova, ne. Iako se na četiri poda može uraditi značajnije smanjenje, kao uostalom i većim odvajanjem prvenca kod klasičnog kazana.    
Za koštičavo voće i viljamovku se u ozbiljnijim priručnicima i preporučuje isto ono na šta ti je „konstruktor“ ovog uređaja nimalo slučajno ukazivao, rad sa 2 poda (ili nivoa kako ih nazivaš) uz značajno smanjenje refluksa kod deflegmatora, dovođenjem toplije vode za njegovo manje hlađenje. Ovim brojem podova si izgubio hvaljenu prednost kod odvajanja metil alkohola. Samom činjenicom da se preporučuje i smanjenje refluksa otpada i hvaljena prednost pročišćavanja destilata, jer ovim potezom se u stvari traži manje čist destilat. Za inox i indirektno zagrijavanje otvoreni plamen nema potrebe ništa obrazlagati, i šta nam ostaje, zagorijevanje kazana i furfural. Za zagorijevanje kazana imaš miješalicu, kao uostalom što je i kod njega ugrađena. Furfural se ionako svodi u dozvoljene okvire, a i bez toga gotovo nikada iz njih ne iskače, propisnom destilacijom na klasičnom kazanu. Na aromu rakije pri nižim koncentracijama ima pozitivan doprinos, za razliku od onih pedesetak sumpornih jedinjenja čiju ćeš povećanu koncentraciju sigurno imati sa kazanom od inoksa, u odnosu na bakar. O pozitivnom uticaju bakra na arome rakije, pogotovo još nakon dozrijevanja, isto nema potrebe posebno razglabati. Uostalom  pokušaj od istog materijala koji si kod kuće koristio na klasičnom kazanu, sada na ovom kazanu dobiti rakiju. Nakon toga odluči.  

Nemoj sad pogrešno shvatiti, ovoliko ga kudio pa ti preporučujem da probaš. Ovim kazanom se može dobiti dobra rakija, normalno da za to treba iskustvo kojim treba maksimalno  ispoštovati režim rada kao uostalom i na klasičnom kazanu. Njegove osobine možda najviše i dolaze do izražaja kod jabukovače, i nije ti baš nju slučajno ponudio, e sad da li je samo nju i pekao kao što kaže, to sumnjam. Prednosti ovog kazana su prije svega u njegovoj brzini, za nekih cca. 8 sati uradi istu količinu za koju bi ti na klasičnom kazanu trebalo oko 40 sati. Ušteda energije zbog ovog vremena je druga važna prednost. Treće i nema, možda standardan kvalitet rakije, ali to je ionako isforsiran pojam koji ništa ne znači.  
Kazan je inače dobro konstrukciono riješen jer je vjerna kopija kazana jedne njemačke firme koja takve kazane radi od bakra.

Hvala Bistrice na opsirnom odgovoru.
Inace imao sam par pitanja vezanih za aromu rakije, posto manje kolicine pecem nisam bas mnogo iskustva skupio, koje su to vise temperature potrebne za stvaranje aroma rakije? i da li je arome uopste moguce sacuvati u ovakvoj strukturi uredjaja sa 4 poda i deflagmatorom?

Na koji nacin bas kod jabukovace su osobine ovakvog uredjaja najvise izrazene?

Brojne su hemijske reakcije koje se dešavaju u kazanu a još brojnija jedinjenja koja u njima učestvuju. Do sada je u vinima, fermentisanom voćnom kljuku i jakim alkoholnim pićima identifikaovano negdje oko 1300 isparljivih jedinjenja i gotovo isto toliko neisaparljivih, bez obzira na neisparljivost bitno je njihovo mnogobrojno učešće u ovim reakcijama. Tako da je odgovor, sve one temperature veće od onih 120 stepeni pregrijane pare pod pritiskom. Kod otvorenog plamena se ta temperatura, ispod dna kazana, penje i do nekih 870 stepeni. Bez obzira što je bakar dobar provodnik kljuk koji je u stalnom pokretu će baš na dnu kazana biti izložen znatno višim temperaturama zbog kojih uostalom dolazi i do mikro progorijevanja i zagorijevanja. Ovdje govorim samo o jednom, ali jako važnom, segmentu reakcija u kazanu, i ne pominjem one koje se dešavaju na bakarnoj površini (kao katalizatoru) ama baš svih dijelova sistema za destilaciju.
Arome se i prenose i stvaraju i ovakvim kazanom ali je dokazano da su manje prisutne i manje kompleksne u tako dobivenoj rakiji.
Da baš se tako i gubi, ali postoje i oni kojima je brzina prednost, pa se zbog njih i ističe. Svaka roba ima svog kupca.
Zbog specifičnog aromatskog profila jabukovaće kod koje su naročiti izražena dva jedinjenja koja joj daju karakter i prepoznatljivost, što ne znači da ostala nisu prisutna i da na nju ne utiču.

P.S. Na sva četiri pitanja imaš već date odgovore na raznim rakijskim temama, pa ih nije zgoreg malo pročešljati.

Mene zanima a pomalo i muči ta dvojba oko ta dva kotla. Ne sumljam u postavljene teze i što je sve rečeno su skuplji kazani brži manje troše energije, da se može postiči dobar kvalitet itd. Sada sam u fazi kada razmišljam da u običnim/klasičinim kazanima se može dobiti vrhunski kvalitet ako se ima odlično isfermentirani kljuk ali to je u ostalom preduvijet uspijeha krajnjeg proizvoda neovino o destilacijskom uređaju. Zašto to pišem jer sam imao priliku kušati neke talijanske grappe koje su mi se jako dopale. A kako sam ja iz područja di ima puno vinograda do te sirovine nije teško doči  ali je ona dosta osrednje kvalitete dosta je isprešana i dosta suha. Na mom kotlu tek sam trečom destilaciom postigao dobar kvalitet (vjerojatno zbog lošeg masulja/dropa) ali moje pitanje je sada dali bi možda skuplji kazan bio bolji za komovicu koja ima dosta primjesa koje nisu povoljne za sam destilat i dali bi se njime dobio čišći destilat sa boljom aromom?
još jedna stvar kada se kuha masulj po prvi put teško bise mogla koristiti mješalica jer je jednostavno sirovina pre suha tako da se na dno mora staviti bakrena rešetka i voda kako nebi došlo do zagorijevanja.

Očigledno je da ti je pristup problemu pravljenja rakije puno zreliji i kompleksniji nego što je to bilo nekada kad si se tek pojavljivao na forumu. Put koji prolaziš sam prošao, pa ti ovo govorim samo sa aspekta svojih iskustava i u namjeri da ti ga olakšam. Za razliku od mojih i tvojih početaka sada si u situaciji u kojoj ne treba trčati eksperimentalno uraditi sve ono što si uopšte čuo da postoji kod fermentacije i destilacije da bi možda tako popravio kvalitet rakije. Aktivnost mora biti definisana i ograničena samo na ono što je nužno u svakoj pojedinoj situaciji, bez suvišnih koraka.
Talijanske grappe koje si probao su rađene baš na taj način, i nemoguće je bilo kakvom destilacijom postići njihov kvalitet ako nemaš sirovinu kakvu oni imaju.
Neprezrelo grožđe kakvo se na primjer izrazito koristi kod proizvodnje šampanjca, dakle za očuvanje aroma bitan je rok berbe. Temperatura na kojoj se radi berba i nivo oštećenja bobice zbog enzimske aktivnosti i oksidacije polifenola kao i razgradnje masnih kiselina, ovo ti u startu određuje visok sadržaj acetaldehida koji i jeste bio tvoj najveći problem. Tek kada ga imaš ispod ove količine koju si imao u zadnjoj analizi rakije onda si otklonio njegov negativan uticaj, zbog toga si radio treću destilaciju. Teoretski iskazano njegova količina ne bi smjela u komovici preči 1.000 do 1.500 mg/L apsolutnog alkohola. U trećoj destilaciji si ga smanjio, ali si isto tako uklanjanjem prvo sa 1% i još dodatno 2,5% prvenca značajno uticao na one poželjne arome. Prije svega voćne, cvjetne i nešto kompleksnije estere i jako važne i u grožđu izrazito prisutne terpene linalol i geraniol. Oni za razliku od nekih drugih terpena isparavaju baš na početku destilacije. Isti takav gubitak bi imao i na kazanu sa rektifikacionom kolonom. Njegova funkcija i jeste smanjiti količinu teže i lakše isparljivih jedinjenja od etanola što si ti ovdje i radio povećanjem izdvojenog prvenca i izdvajanjem patoke. Nemoj se opterećivati destilacijom, usmjeri pažnju na kvalitet sirovine i proces vinifikacije. Preporučujem ti bijele sorte grožđa, kojima nije rađeno maksimalno prešanje. Trop se isključivo uzima samo od onih koji prave najbolja vina. Pokušaj uz namještanje kiselosti i obavezno dodavanje kompleksne hrane za kvasce i kvasaca takav trop odmah nakon prešanja staviti na vrenje. Pokušaj mu povećati vlažnost i tečnost dodavanjem filtriranog taloga od vina, koji mora biti ispravan i bez znakova kvarenja. Ako fermentaciju ne možeš raditi odmah onda osiguraj da ti trop bude dobro sabijen u hermetički zatvorenoj posudi na što kraći period. Tako ćeš izbjeći veću oksidaciju i bakteriološki kvar koji bi pored gubitka alkohola i aroma uticao na  veće stvaranje mnogih „nepoželjnih“ jedinjenja, zbog kojeg bi morao povećavati izdvajanje prvenca i patoke. Ako ovo sve što sam nabrojao omogućiš, destiluješ takav fermentisani materijal na klasičnom kazanu, dobit ćeš komovicu bolju od onih talijanskih grappa koje si probao. Na drugoj strani ako budeš prikupljao loše preševine od grožđa, bez obzira koji uređaj za destilaciju koristiš, može biti i svemirski, nema više tog kvaliteta. Izgubljen je nepovratno.

slažem se ove godine ču se potrudit nači bolji drop a imam i nešto svojeg grožđa pa ču dropu povečat tečnost s dijelom toga mošta.

Ja bih rekao da je cista gre'ota trositi vreme i ostale resurse u pokusajima da se dobije dobra komovica. Razlog je jednostavan, dobra rakija mora da bude PROIZVOD, a komovica je ipak NUSPROIZVOD. Komovica nikad ne moze biti vrhunska rakija, iz istih razloga iz kojih se ne moze dobiti vrhunski sir ako je prethodno skinut kajmak.

Ko zeli vrhunsku rakiju od grozdja, jedini nacin je da pece LOZOVACU, nikako komovicu. Ne moze jare i pare, ne moze vino i rakija. Tipican primer zakona supstitucije i izbora na delu.

Uostalom, silni recepti za raznorazne obloge od komovice su nastali ne zbog kojekakvih specijalnih lekovitih svojstava komovice, nego zato sto je gre'ota dobru rakiju koristiti za obloge. (kad nije za pice, bar nek bude za obloge) ;)

Kad nema babe dobra je i devojka!

Dali mi se cini ili je ovo tema: Kazan za pecenje rakije, ili sam zalutao?

Možda i nije tema ali nadovezalo se jako na temu. No nije bitno ja bi htio samo reći da mislim da se može dobiti dobra komovica ali samo ako se ona radi od dobrog nusproizvoda i nadam se da ču  u tome uspijeti jer sam ih kušao zaista odličnih. Nisu prejako aromatski izražene ali imaju svoju zanimljivu i meni zgodnu stranu. evo stim prekidam o tome jer ovo nije tema ...... slažem se

[URL=http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_slika-kazan-za-rakiju

Nedavno sam video ovaj kazan koji nema otvor za punjenje nego se puni kroz kapak.
Dal je to mana ili pak nema puno veze sa celim procesom?

Uf, negde sam zeznuo sa slikom, no nema veze.

Takvo rješenje bi meni lično predstavljalo manu, ali zbog načina punjenja i pražnjenja kazana. Za proces destilacije nije uopšte bitno.

Interesantno da ima otvor za ispust komine, kupljen u Novom Sadu, ručne izrade,
inače ima 200L sa mešalicom je, kapak, parovodna cev 2.5m i tabarka.
Našao sam ga u oglasima, jedino me iznenadilo to da se puni kroz kapak, što nekako čak i meni totalnom amateru
 malo čudno i ne logično.

Carpmen, nije mi jasno kako se puni kroz kapak, objasni malo detaljnije. Dali se kapak skida ili ne.

Carpman-e postavi sliku od tog kazana,ovako se trtlja napamet.

Kao što bi se trebala uočiti i praviti razlika između različitih kazana za rakiju, isto tako bi se trebala uočiti i praviti razlika između čavrljanja i trtljanja.

trtljanje = pričanje gluposti, blebetanje, laprdanje, prazna nepovezana priča koja je sama sebi smisao...
čavrljanje = dokona, lagana, i neobavezna svakodnevna kratka komunikacija, kojom se prekida neugodno ćutanje, ili ostvaruje srdačniji i bliskiji kontakt.

P.S. I ova poruka je samo čavrljanje. ;D

http://www.limundo.com/kupovina/Masine-i-Alati/Poljoprivreda/Kazan-za-rakiju-sa-mesalicom-200l-/2340853
Nažalost jedino po ovoj varijanti mogu da vam prikažem kazan.

E pa video sam postavljene fotografije na limundu i jasno mi je kako izgleda. Izneću svoje subjektivno mišljenje o njemu, što ostali nemoraju da prihvate. Kazan je takozvani lončar, ima uži i dubok kazan što mu je mana. Teško kreće rakija uz dosta ogreva. Ima neujednačeni tok rakije zbog spiralnog kondenzatora. Kvalitet dobijenog destilata je odličan. Nalaganje kroz otvor za kapak je dobro rešenje i nepredstavlja problem, čak je i dobro kad se peče lozovača ili komovica. Postojeće verzije sličnih kazana, a koji imaju otvor za nalaganje-punjenje sa strane, imaju problem da je taj otvor najčešće nedovoljno širok za lako punjenje kofama, a da nedođe do polivanja sa spoljne strane, a tek ako se puni sa kljukom ili kominom to je već problem. Sam deo produženog dela kapka koji se akida je urađen od tankog bakarnog lima, pa nepredstavlja problem kod skidanja jer je relativno lak, i dobro je jer se uvek opere za novu destilaciju.

Ponovo sam postavio fotografiju mog kazana (svaki ciga svoga konja hvali), prednosti su mu: plitak a širok, izuzetno ekonomičan kad se tiče ogreva, lak za nalagnje sa svim materijalima za destilaciju, kapak lak, kvalitet dobijenog destilata odličan, kondenzator cilindrični.

Hvala na ovakvom iscrpnom odgovoru.

Postovanje svima,

Zasto na ratifikacionim kolonama postoji veliki broj okruglih "prozora"?

Da bi se video nivo alkohola na podovima rektifikacione kolone, sto znaci pracenje nivoa da nedodje do prepunjavanja same rektifikacione kolone usled nekog eventualnog zapusenja ili poremecaja u radu procesa destilacije, kao da nije doslo do greske kod rukovaoca destilacijom, a u smislu da je pozatvarao sve izlaze iz kolone..... itd...

dali ima neko na forumu  zna gde mogu da kupim bakarni lim od 1,5-2mm da promenim dno na kazanu zahvaljujem unapred

Ako ga već mijenjaš onda stavi debljinu od 5 milimetara. Možeš ga kupiti kod lokalnih kazandžija, ili direktno u Sevojnu gdje ga i oni nabavljaju.

http://www.astaco.rs/index.php?cPath=2_36_49

Kolko  će da me košta to zadovoljstvo od 5 mm obzirom da mi treba 1 kvadrat

Jedan kvadratni metar debljine 1mm, tezak je 8.933kg. Sto znaci da je, kvadratni metar bakra debljine 5mm tezak cca 44.5kg.
Cena bakarnog lima je oko 12.5eur/kg. Pa sada izracunaj. Imas i jevtiniju varijantu. Moze da se kupi u Sevojnu i kruzni komad precnika 80cm i isto debljine 5mm.

kod ovih u zemunu je trenutna cena 1080 dinara za kilogram, znaci nesto ispod 11 evra

To ti je cena bez PDV-a. Dodaj jos 18%.

juce sam kod njih kupovao al nisam sacuvao  racun, cini mi se da je to cena sa  pdv al opet  necu tvrditi da ne bih  pogresio eventualo

Sve u svemu pola kvadrata okrugle ploče od 5 mm je jeftinije od cijele ploče odnosno dva kvadrata lima od dva milimetra.

P.S. @milorad, iz obzira prema nama ostalima na forumu bilo bi u redu suzdržat se od uzastopnog pisanja poruka na istoj temi bez ikakvog razloga, kad već neće niko da "počisti", a nije prvi put.

zahvaljujem se na informacijama svima naručio sam iz sevojna

ма купио сам лим по вашем савету у севојну од3мм родио сам мечку са све мечићи док сам формирао данце можеш мислити да сам узео од 5 милиметара морао би да га ударам 3дана сада би требао да очистим казан али незнан где да купим живу соду па се надам да ће савет доћи од неког форумаша из бгд  земуна или околине

Evo sto posto imas u polj. apoteci na zelenjaku danas sam video a ima takvih apoteka i na zemunskoj pijaci garant!

незнам дали има начина да се захвалим свима на информацијама и саветима кои су ми драгоцени али ако је то овај начин  МНОГО СЕ ЗАХВАЛЈУЈЕМ СВИМА

Stvarno mi sad nije jasno sta sam pogresio?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/2/2_dscn1215-s.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=2_dscn1215-s.gif) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/2/2_dscn1221-s.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=2_dscn1221-s.gif)

I evo stiže nova vesela "mašina".A takođe i novo "0delo" za rakije.

Lepo je videti kad neko od nas, zaljubljenika a i od onih, koji od ovog posla zive, dodje do osnovnog sredstva za rad. Ako je majstor koji ga je satkao, ispostovao sve zahteve narucioca, onda je zadovoljstvo jos vece. Mnogo mi je drago zbog tebe i zelim ti, da iz njega svakoga dana istice najbolja plemenita tecnost.

Daj nam malo ostale informacije. Zapremina kazana, debljina daceta, precnik i duzina lule, zapremina tabarke...

Jos jednom, NEKA TE LEPO SLUZI!

P.S. Lepa ti je i nova ambalaza.

Pozdrav,

Peco ako nije tajna koliko je kostao kazan , jel to 250 litara, koja je debljina lima na dnu. Sta je svrha one manje posude na vrhu tabarke i ona cev sto vodi do dna. Kod nas takve radi Mandaric ali cene je 3700 euro. Srecno Peco.

 :thumb:      :thumb:      :thumb:

Pa evo i ostalih detalja: Kazan je zapremine 250 litara, debljina bakra na dnu je oko 4mm, zidovi 3mm, kapak 2mm. Dužina lule 2,5metra, prečnika 6/4. Tabarka ukupne zapremine oko 320 litara, ali neračunajući prostor koji zauzima kondenzator-aparat. Videli ste da ima mešalicu ručnu, ložište je od klasičnog crnog lima, rešetka na ložištu je uža ali zahvata skoro celu dubinu dna ložišta. Izlaz za čunak sa leptirom-klapnom za eventualno smirivanje vatre, ili čuvanje toplote da neodlazi nepotrebno u čunak. Spoljan cev na hladnjaku služi za hlađenje.  Završava metalnim levkom i ide sa spoljne strane a ulazi u dno tabarke. levak je postavljen zato ako je hlađenje ručno sa kofama, da bi se lakše sipala voda. Utrošak vode u odnosu na količinu dobijenog destilata je minimalan, što omogućava niže postavljeni kondenzator (35cm), ispod gornjeg nivoa tabarke, tako da je većina tople vode iznad tela kondenzatora-aparata. Spoljni omotač tabarke je od visoko kvalitetnog pocinkovanog lima.
Kazan je po mojim željama i nacrtima uradio kazanđžija Bata Stefanović iz Vlasotinca, i za to mu puno hvala jer je ispoštovao sve ono što sam ja hteo. Kazan sam danas isprobao i evo utisaka: jednom rečju  izvrsno. Ekonomičan po utrošku goriva, ekonomičan po utrošku vode, separatan kad se tiče izdvajanja aroma, i vrlo nisko se javlja miris i prepoznatljivost patoke(kod prepeka tek na 20% alkohola), što omogućava cilindrični gornji deo kapka. Bakar je visoke čistoće i nema ga u tragovima u dobijenom proizvodu. I još jedna dobra osobina: vrlo brzo kreće i trenutno reaguje na manju ili veću vatru, tako da je vrlo malo potrebno ogreva. Cena je 2900 eura, toliko sam ja platio, a nisam imao nikakvu privilegiju, sem što sam imao posebne zahteve u pogledu izrade.

Redovno čitam forum pa da nešto i napišem,

bio sam u posjeti jednoj destileriji u Italiji, pretežito peču komovicu i destilate od vina i lozovače. Njihovi kotlovi za rakiju su napravljeni tako da imaju više kotlova od 400l iz kojih pare idu u destilacijsku kolonu(svi kotlovi vode u jednu). kolona je sa 7 podova i pomoću nje izdvajaju prvenac i patoku. drop ili kominu zagrijavaju na način da u kotlove puštaju paru koja kupi alkohol i zagrijava kom te tako počinje proces. u kotlovima je kom posložen na 4 poda koji su postavljeni jedan na drugog i na svakog ide 100 kg koma (radi lakšeg pražnjenja kotlova). Cijeli proces je zatvoren i sve cijevi su baždarene od carinske uprave kao i prihvatna posuda samo prvenac i patoku smiju izdvajati, kontrole su stroge. Nemam šta reč rakija im je dobra. istim principom destiliraju i kom od voća ali mislim da tu nisu baš uspiješni ali nisam stigao probati baš sve rakije...........

imaju još jedan kazan za koji tvrde da su ga razvili sa tamošnjim tehničkim fakultetom (podrška razvojnog sektora i marketinga im je jaka)
kazan bez podova u destilacijskoj koloni oni ga zovu "soto vuoto" kolona iznad kazana je viša od običnog kapka i tvrde da time smanjuju temperaturu komine i da se dobiva puno mekša rakija sa manje negativnih primjesa. Nisam puno toga uspio razumiti oko tog kotla jer su to brzo prošli, za posjetitelje če tek naknadno biti dostupan.

Nevjerujem da če ovaj tekst puno pomoči oko pravljenja rakije ali bilo mi je zgodno napisati nešto da se vide i drugi načini pravljenja rakije iako sam ja pobornik klasičnijih načina sa poštivanjem pravila i procesa koji iz njih izvlače najbolje. Primjetio sam da tokom pečenja je to jako bitno. Uvjek se može dodati vlastitog štiha ali u tome treba biti jako oprezan.

Bravo prijatelju,lepo si se ponovio.Da te sa srecom sluzi dugo godina!

imam jedno pitanje vezano za  sam proces pecenja rakije, nije  vezan za zagorevanje kazana al milim da je pitanje ipak  prikladno za ovu temu.  da bih dobio  adekvatan  odogovor napisacu prvo malo o svom kazanu.
zimus sam kupio kazan  od 300 litara (ispostavilo se da je od 250  :) )kapak je zapremine 50ak litara. parovaodna ceve je od kerivine do krivine oko 2.5 metra i ima precnik 56mm. kondenzator je pravljen po sistemu aparate  (nije bakarna zmija) i ukupne visine je 1.8 metara (tabarka je  te visine a aprat cenim da je  dole 25cm  pre dna i jedno  15 cm  pre vrha)znaci aparat je oko 140cm visine i spoljnog je precnika oko 35 cm.

sad kad sam opisao  kazan mogu da napisem  sta sam primecivao  tokom pecenja dunjevace.

na nekih 15estak do dvadesetak minuta na lulici pocinje da se javlja intenzivan miris dunje koji poputnekog gasa polako izlazi   i pada ka prihvatnoj posudi . uu pocetku je to neprimetno vec se samo miris oseti  a kako vreme odmice postaje sve  intenzivnije i primetnije. toliko se na poslednjih 5 minuta vidi pred polazak prvenca da izlazi  bukvalno kao magla. ono sto je jos interesantnije, posle, par sekundi pred polazak prvenca iz lule bukvalno pokulja para i onda potekne i prva kap pa onda i stidljivi prvi tanki mlaz. ovo nije jedino sto sam uocio. kad pokusam da smanjim vatru  toliko da mi mlaz  u  toku pecenja  bude jako tanak krene po malo i pare. otprilike na  svak 3 minuta mi istece po litar  rakije ako samnjim ispod toga pocinje da se javlja para .  NARAVNO VODA U TABARCI JE SVO ALI SVO VREME SKROZ HLADNA.

SAD STA SAM JA URADIO

na lulu sam naglavio jednu bakarnu cevku koju sam redukova  na jenom kraju i  spustio tanku bakarnu cevcicu do jedne casice od jednog decilitra u koju sam do polovine nasuo do pola rakije. i na taj nacin   zacepio lulu da ti mirisi ne  isticu. sacekam da krene prvenac i kad se  ta casica napuni do vrha  sklonim je i skinem  taj naglavak. rastvor koji sam dobio je neprijatnog ukusa al ali extremno jakog mirisa dunje. to sto sam dobio sacuvao sam i nasuo kasnije u prepek.

moze li mi  ko reci jesam li pogresio ovim postupkom i zbog cega mi se  gore navedeno javlja.

Mozda ti je hladionik pun kamenca a on je jako dobar izolator pa izmedju ostalog i toplote, o struji da ne pricam!

Nečastive sile.  :D: Mala šala zbog dramatike u opisu.  :thumb:
Prvo provjeri ispravnost dobrog dihtanja svih spojnih mjesta. Nakon toga obrati pažnju i na sva lemljena mjesta, pogotovo na kondenzatoru. To se radi destilacijom vode, na praznu tabarku. Provjeri još i položaj parovodne cijevi. Ona mira biti postavljena na način da joj je jedna strana niža od druge za debljinu cijevi uvećano za par centimetara.  
Šta ti znači ovo?
Je li ti tako hoćeš, pa to postižeš stalnim dodavanjem nove vode?

Za ovo zadnje nema greške. Sav destilat, ili sve što izađe na lulu u prvoj destilaciji se stavlja u kazan za prepek.

Normalno treba provjeriti i ovo što je bane rekao.

P.S. Izgleda da su i na mene uticala ova čudna dešavanja kod tvog kazana. Umjesto lemljena mjesta sam napisao kalemljena, pa sam kasnije ispravio.  :D:

A ja se ponovio http://www.kupujemprodajem.com/oglasi.php?action=photo&oglas_id=1969221&data[photo_num]=1

Čestitam, nećeš se pokajati.
Uskoro bi na forumu mogli osnovati i sekciju kazana iz ove radnje.  :)
Ja za sada znam četvoricu.

Tvoja je preporuka bila presudna, ovaj je od 120 litara, trazio sam veci ali kad je ovo naletelo nisam se mnogo razmisljao. Doduse kako stoje stvari sa vocem bojim se da ga necu skoro paliti.

Hajd ja da se osvrnem na muke armin1. I odmah jedno pitanje, dali imas mesalicu na kazanu. I evo zasto te ja ovo pitam. To se meni dogadja kada nemesam intezivno masu koju destilisem, u prvoj destilaciji. Ja to mogu objasniti ovako, neujednacena zagrejanost kompletne mase omogucava i neujednaceno isparavanje alkohola, pa se zato i muci dok nepodje ujednaceno, onda para nestaje sa lule. Kada smanjis intezitet lozenja  onda ti se ponovo javi isto, po meni, sam kazan zahteva jacu vatru i ujednaceno lozenje. Ima jos jedan momenat, mozda ce to Bistrica bolje objasniti, jednu kolicinu alkohola nemozes nikako uhvatiti pa ma koliko imao dobar odnos kazan kondenzator, a to je etar. Ja pod tim podrazumevam onaj alkohol koji je preko 96,6 jacine i on ce prvi otici bas u etar. Sto je masa za destilaciju vece gustine to teze polazi rakija.I samo jos ovo, kada je komina nakisela tada se mnogo vise javlja para nego kad je normalno zavrsena fermentacija.

Za onaj stvarni pojam etera sam već jednom ozbiljno govorio, pa ne bih da me nisi pozvao da kažem. Samo ću kratko, oni ne mogu nastajati u ovakvoj destilaciji i pod ovakvim uslovima.
Ova brojka koju navodiš je samo jedna obična koncentracija nečega,  koja se inače često spominje jer pokazuje kada se nešto dešava. Isto kao koncentracija soli u jelu kada ono postane preslano. Ni u takvoj soli kao ni u alkoholu nema nekih drugih hemijskih jedinjenja da bi se drugačije ponašali, nego samo njih ima više ili manje. Ova koncentracija kod etanola pokazuje kada se on više destilacijom ne može odvojiti od vode, a to je kada ga ima po težini u procentu od cca. 95,6% ili isto to iskazano po zapremini 97,2%. Dakle kada bi „rakiju“ jačine 97,2 stepena stavili na destilaciju ne bi dobili ništa jaču koncentraciju takvom destilacijom i ništa drugo nema u toj brojki i toj koncentraciji etanola.
Isto sam već spominjao da u destilaciji nema gubitaka većih od cca. 1%, osim ako ih ne gubiš zbog neispravnosti kazana za destilaciju ili nekih loših postavki u njegovom radu, a to se kod armina dešava ovim isparenjima na luli..    
Imao sam priliku gledati propuhivanje na luli, ne ovako dramatično kao kod armina, ali vidljivo na početku destilacije u trajanju od nekih desetak minuta. Ovdje govorim o vidljivom isparenju u obliku magle a ne o normalnom isparavanju lakše isparljivih jedinjenja koje ne vidiš ali ih po mirisu možeš osjetiti na luli i prije kretanja destilacije (aldehidi, acetoin i sl.)
Poznanik koji inače ima jedan stari ali kvalitetno napravljeni kazan od 300 litara sa mješalicom i koji isto kao ti „voli“ raditi ubrzanu destilaciju, u stvari tačnije rečeno kazan je za iznajmljivanje pa se bržom destilacijom u istom danu dobiva više ušura, a sezona pečenja je ograničena pa bi trebalo stići na više mjesta. Da bi mogao raditi ekspresno brzu destilaciju u kojoj se ne bi dešavalo „povraćanje“ kazana i izostanak kondenzacije, izvršio je neke preinake na parovodnoj cijevi i kondenzatoru. Povećao ih je i time napravio niz grešaka. Neprimjereno veliki kondenzator koji ne bi bio problematičan da je po visini nego je njegovu veću zapreminu dobio proširenjem razmaka između unutrašnjeg i vanjskog cilindra. Napravio je parovodnu cijev od cca. 80 mm i nije poštovao zahtjev za nagibom te cijevi nego mu je ona postavljena skroz horizontalno. Na kraju je još bilo vidljivo, što je i normalno za kazan koji ide iz ruke u ruku da je imao i pucanje na lemljenim mjestima i to na onom mjestu spojeva sa parovodnom cijevi, i sa lulom na kondenzatoru. Kazan je kažem stari pa se spoj kape sa kazanom oblaže tijestom od mekinja, što isto zna da bude problematično ako se ne obraća pažnja na popuštanje takvog spoja pod uticajem vrele pare. Šta se u ovoj situaciji dešavalo, ili još bolje redoslijed grešaka po nekim mojim, a po mnogim stručnim preporukama rekao bih ispravnim zaključcima.

Ravnomjerno i najsporije kretanje fluida (ovdje isparenja iz kazana) se dešava kroz parovodnu cijev koja ima oblik labuđeg vrata, zato ga francuzi i koriste na svom kazanu. Kod nas se taj oblik postiže postavkom parovodne cijevi koja na jednom kraju mora biti niža za više od njenog prečnika. Ako je ta cijev vodoravna onda fluid preljeva i curi samo po njenom dnu a ne ispunjava njen cijeli prečnik i time neminovno imamo njegovo brže, slobodno i neravnomjerno kretanje.
Rastojanje između unutrašnjeg i vanjskog cilindara kondenzatora je mnogo veće nego što treba i pare prolaze a da nisu prisiljene dodirnuti njegove stjenke koje ih kondenzuju pogotovo u situaciji kada još imamo i neko drugo brže strujanje kroz njega koje će ta isparenja nekondenzovana dovesti do lule.
Zbog toga a i zbog popuštanja nekih spojeva na kazanu ovim kanalima pored isparenja sada kola i vazduh što sigurno utiče na kretanje isparenja koja se vide kao magla na luli.  
U tako lošoj situaciji je normalno da tek kada se pojača vatra, količina isparenja će biti dovoljna da popuni prečnik cijevi i zapreminu kondenzatora i tako ostvari „zatvoreni“ sistem u kome postoji ravnomjerno kretanje isparenja u jednom pravcu, od lonca kazana do izlaza na luli kondenzatora.        

P.S. Slažem se da gustina kljuka i nedostatak mješalice imaju dodatni uticaj na sve ovo, što se najčešće može primijetiti kao neravnomjerno damfanje na luli (ono puf, puf,..)

Pojava mage ( pare ) na početku destilacije i prilikom oduzimanja ''gasa'' je posledica nedovoljnog kontakta fluida koji struji kroz cev sa zidovima cevi usled pojave turbulencija. U prvom slučaju je posledica postojanja fronta nailazeće parne faze te se on kreće turbulentno do uspostavljanja ravnotežne brzine. Sam front  može biti bogatiji vodenom parom u odnosu na ostatak parne faze zbog efekta koncentrisanja u gornjrn delu kapka usled kontakta sa još uvek hladnim zidovima te otuda i takav efekat.  Povećanjem temperature raste i pritisak, a samim tim i udeo teže isparljive komponente u parnoj fazi ( vode ). Naglim smanjenjem temperature dolazi do pada pritiska što opet narušava ravnotežu protoka i dovodi do nove pojave turbulencije i istog efekta pojave pare do ponovog uspostavljanja ravnoteže.

Svaka turbulencija isparenja znači veći kontakt sa svim bakarnim površinama pa i stjenkama kape kazana. One su hladnije od isparenja zato se tu i dešava kondenzacija, inače ne bi bilo refluksa. Kada se alkoholno vodena para susreće sa hladnijom površinom onda se dešava povećanje koncentracije lakše isparljive komponente (etanol) zato što ona teže isparljiva (voda) biva kondenzovana i pretvorena u tečnost. Dakle ovaj front, kako ga nazivaš, ne može biti bogatiji vodenom parom, nego samo jednakog sastava ili siromašniji od isparenja koje tek izlaze iz kljuka, a što zavisi od toga ima li refluksa ili ne.
Inače princip termodinamike je da se vrelište javlja u situaciji u kojoj je izjednačen pritisak pare tečnosti i onog iznad nje. Nakon postignutog vrelišta trenutnim povećanjem loženja ili snage plamena nema promjene pritiska i temperature, nego samo dolazi do povećanja brzine isparavanja. Ista stvar se dešava i sa smanjenjem. Tako da naglim smanjenjem loženja nema promjene koje navodiš, takva promjena se može desiti samo ako totalno ugasiš vatru i opet destilacija ili isparenja ne bi stala trenutno nego bi bilo potrebno neko vrijeme. Jedino tada dolazi do pada pritiska i temperature ali i zaustavljanja destilacije.

No, sve je to Ok.  Temperatura koju pominjem odnosi se upravo na plamen.  Međutim i dalje nije objašnjena pojava pare (koju sam i ja primetio) kod ispravnih kazana pri uslovima konstantnog hlađenja, a usled smanjenja intenziteta vatre?

Pretpostavio sam da si pod pojmom temperature upravo i mislio na plamen, pa sam tako i posmatrao ono što si napisao.

Kod ispravnih kazana vjeruj da nisam primijetio ovu pojavu (neprekidni izlazak pare na luli u trajanju od nekoliko minuta), a do sada sam radio veće količine na pet različitih kazana od kojih su tri bila moja. Isto tako budi siguran da sam se „igrao“ sa snagom plinskog plamenika i da jedan značajan dio destilacije obavezno regulišem protok destilata povremenim, trenutnim i  stalnim smanjenjem, jer se drugačije to i ne može dobiti. Čak sam znao i totalno ugasiti plamen. Kod ispravnih kazana se može primjetiti samo ono damfanje, koje sam pominjao, i to u situaciji gustog kljuka ako ga prati promjena brzine rada mješalice ili ako nje nema nikako. I ovu situaciju bi ublažila dužina i položaj parovodne cijevi, koja ne treba da bude kratka i vodoravna. Ovo sve govorim sa aspekta adekvatne brzine destilacije, ne znam da li se to može dešavati ako ona previše odstupa.

P.S. Kakav ti je kondenzator, spirala ili cilindar. Ako je spirala, prečnik i dužina cijevi, i prečnik parovodne cijevi. Ako je cilindar, visina i rastojanje između njegovih stijenki, ili bar zapremina i visina sa vanjskim prečnikom. Možda tu leži problem, pa da probamo odgonetnuti. I još samo brzina destilacije, ako ti se da pisati?

dali neko moze da  postavi ili posalje na pp slike kako da se napravi dobar kazan za pecenje na lozovacu, posto zelim da napravim takav kazan, pogledao sam na forumu dosta tipova na kazana koji je kazan dobar da se koristi za lozu . plan je da kazan bude oko 200 L i da vadi dobru rakiju, dali moze neko da pomgne

eve jedan link  mozda nekome zatreba http://www.hillbillystills.com/copper_moonshine_still_p/hbf001.htm

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_lova.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_lova.jpg)  ;)

Ovo bi dosad bio naj kraci odgovor od Bistrice  :thumb: s koim se u potpunosti slazem Sa gore pokazanim se moze napraviti jako dobar kazan :D:

T1tan1,
bistrica ti je dao najbolji predlog.  ;D
Dobar kazan ti je od 2000-2500 eur. Ali ako si kazandzija i nas "rakijase"pitas ko je najbolji za nas -to je nesto drugo.
Ako ne,onda idi kupi sebi dobar kazan gde ustedis na vreme,muke i novac.
Evo ti na http://www.schnapsbrennen.at/anlagen.php par slika kako prave amaterske kazane,a za kvalitet dobijenog destilata mozes da presudis sam.










Korekcija linka.

 :D: ma ja hteo nesto drugo da pitam posto svi kazete pravi dobar kazan treba da izgleda ovako ili onako daj neka kaze neko kako treba da bude izradjen dobar kazan. a problem je sledeci ja sam iz makedonije i ovde ne prave kazan za rakiju kao sto vi imate kod vas sa mesalicu i ostalo kazan je klasican onaj stari . ja sam hteo da napravim kazan sa mesalicu i da ubacim onaj deo za rashladu (podove  za kondenzaciju ako sam dobro zapamtio )u njega dal ima neko ideju da mi pomogne kako to treba da bude izradjeno ( neko od vas sto bi od sraca hteo da ima takav kazan ) , znaci trebajumi dimenzije i ostalo neki nacrt pa da pocnem da trazim ko moze to da uradi ovde. ovaj vas forum me je naterao da to otpocnem do sada nisam mogo da nadjem ove informacije ovde tesko neko da objasni kao na ovaj forum svaka cast, zato i trazim pomoc od vas svi ste pro ovde hvala i pozzz svima nadam se da ce neko da pomogne ako ima ideju a vidim da ideje ima dosta  ;)

Jon hvala na linku  :thumb:

ja sam imao zelju da uradim ovaki kazan ali nemam nikakve informacije u smislu dimenzije i ostalo info kako da se to uradi  i dali taj kazan bi peko dobrog kvaliteta rakiju i kako se sa njime radi
http://www.schnapsbrennen.at/popup/imgWindow.php?imgName=anlage107.jpg
ako moze neko da pomogne oko izbora tipa kazana hvala svima



Spajanje poruka.

E gje bas nadje onaj"naskuplji" ;D
Takve prave samo profesionalci, i taj pocinje od 7000eur pa navise(do 20.000eur)za kazan od 200l.
Imas ovakav kod Arnold Holstein,pogledaj tamo negde ima i dimenzija ali bolja ti je bistrina varijanta...

Uz dužno poštovanje i uvažavanje hajdemo ipak u svijet realnosti. Koje količine rakije namjeravaš raditi i jesi li svjestan cijene, karakteristika, kao i načina rada ovog kazana?. Djelu je mi kao izbor za kupovinu helikoptera da bi se njime išlo na posao, a najblaže rečeno heliodrom je dalje nego mjesto stanovanja.

P.S. Dobronamjerna preporuka, za početak pročitaj ovu temu pa onda podforum pečenje rakije-destilacija. Ima jako puno toga o onome što bi trebao znati, ako te nešto zanima.

znaci ovako ja planiram za pocetak da pravim  negde od 200 do 400 L rakije ako se pokaze plan da ide kako treba da povecam proizvodstvo i pocnem sa time da se bavim malo po malo, znaci nije da ja zelim najskuplji kazan da napravim ( a ko ne bi hteo ) zato pitam za preporuke sta vi mislite da treba da se ima za pocetak za dobru proizvodnju a posle toga da se iskoritsti da ne stoji a da se kupuje opet novi kazan . dosta sam procito na forumu svaka cast mnogo pitanja su mi sada jasna al za kazan zaglavio ne znam sta da imam a da ne promasim zato daj neak neko da neki predlog za 100 l i za 200 l kazan sta bi bilo dobro .

PS . bistrice brate ja za nekoliko dana skoro pola foruma procito i da znas odusevio sam se svaka cast dobar forum i mnogo moze da se nauci daj pomozi oko ovoga 2 god se mucim sta da uradim oko tog kazana daj koji ti kazan mislis da je ok

Vjeovatno bi ti bila primjerena veličina od 100-120 litara, a usput je i duplo jeftiniji. Kasnije ako povećaš količinu možeš ga koristiti za prepek. Mislim da ti ništa posebno osim okvirno  ne mogu pomoći ni fotografije (a imaš ih u vidu preporuka na ovoj temi, pa i mojih) osim ako bi bile dopuna stvarno duge i opsežne analize koja je velikim dijelom već iznesena na forumu. Nije problem da ti dam ugrubo pregled elemenata na koje treba obratiti pažnju kod namjere kupovine ili pravljenja kazana. Detalje imaš na raznim temama foruma.
1.   Kvalitet materijala, što čistiji bakar;
2.   Njegova debljina, naročito na dnu i bočnim stjenkama posude izložene plamenu (lonac kazana);
3.   Oblik, dimenzije i mjere svih bitnih elemenata lonca kazana za rakiju: njegova stvarna zapremina do obrve lonca, prečnik i udubljenost dna, visina i kosina bočnih stranica, širina prečnika odnosno površina u zoni isparavanja, vanjski zaštitni obrub za plamen, prečnik suženja poklopca lonca, rješenje za spojna mjesta i dihtovanje elemenata kazana,
4.   Kvalitet urađenih elemenata i njihov raspored i položaj, ujedno i visina kompletnog sistema u odnosu na pod ili ploču na kojoj stoji kazan u radu: mjesto za punjenje, pražnjenje, dimnjak i vrata ložišta;   
5.   Kvalitet mehanizma mješalice i motora sa reduktorom;
6.   Oblik površina i zapremina kape kazana,
7.   Elementi prečnika dužine i položaja parovodne cijevi,
8.   Dimenzija, površina i zapremina kondenzatora, njegov položaj u tabarci, zapremina i dimenzije tabarke, kao i rješenje načina dopunjavanja vodom
9.   Rješenje za odvođenje isparenja tabarke ako se destilacija radi u zatvorenoj prostoriji, vjerovatno sam nešto i zaboravio istaći…

P.S. Uostalom kao kod svakog uređaja. Dobra paralela je automobil. Svaki detalj često značajno utiče na kvalitet vožnje. 

Posto bih zeleo da udjem u manju proizvodnju (kucnu, za prijatelje) kvalitetne domace rakije, zeleo bih da kupim kazan za rakiju, naravno za pocetak onaj u standardnoj izvedbi( bez desitilatora i 100 cuda) od 100litara.

Da li neko ima iskustva i da li je kupovao od Mandarica u Novom Sadu, kod njega su kazani na ceni skupi( 2700e od 100l), a mene prvenstveno zanima kvalitet lima, debljina lozista, kvalitet vara, oblik  itd...

A cini mi se da su njegovi kazani ok. Da li sam u pravu?

PS: Ne reklamiram nikoga samo bih da se informisem ko trenutno u Srbiji pravi dobre kazane za rakiju.
Zanima me kolika je debljina kotla pozeljna za 100-120l kazan, takodje molio bih nekoga iskusnijeg da mi pomogne i skrene paznju na sta da obratim paznju konkretno. npr trazi da dno bude toliko i toliko mm itd..





Spajanje poruka.

Debljina dna kazana 5-6mm, za ostalo imaš precizne smjernice u poruci iznad tvoje.

Imao bih ja jedno pitanje, naime kazan je poceo pomalo pustati na mestu gde se spaja sa kapkom. E sad ja sam video da je ceo taj krug kapka ili ti kanal koji naleze na kazan ispunjen gumom. Ona je koliko mi se cini vilkanizirala(otvrdla) pa me interesuje cime bih mogao kanal ponovo napuniti kad izvadim staru gumu? Mislim na vrstu gume, silikona ili mozda kanapa? Hvala unapred!

Prehrambena silikonska „guma“ dimenzija utora na kapku. Može i jutani kanap, prirodni i neobojeni i što tvrđi. Obrati pažnju na postojeću debljinu materijala, odnosno onu dimenziju koja utiče na visinu kapka da bi mogao raditi njegovo kvalitetno i lako dotezanje.

Поздрав члановима овог форума . Занима ме ваше мишљење о типу словеначког казана .Тек почињем са том делатношћу која ми је потуна непознаница а набавио сам овај тип казана који се врло мало користи у мом крају. Највише ме занима начин рада са оваквим казаном .Унапред хвала ,поздрав из Ћуприје.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/5/5_kazan-za-rakiju-d70d9.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_kazan-za-rakiju-d70d9.jpg)
Ово је тај тип казана какав имам.



Spajanje poruka.

Uh, ja sam imao isti ovakav. Sta mu sve nisam radio ali nije vredelo. Na moju beskrajnu srecu, uspeo sam da ga prodam.

Vidjao sam ih na vise mesta,duboki a uski.Kapak se sav uvija od nekog tankog lima i uopste mi se ne svidjaju.

Vojce, ni ja nemogu da te obradujem da je to dobar tip kazana. Vrlo lose mu je tehnicko resenje.Dosta je dubok za svoju zapreminu, veliki deo mu je van lozista, spirala je u tabarci sto se reflektuje na kontinuitet ujednacene destilacije. Kvalitet destilata je dobar ali ces se dobro namuciti dok mu neudjes u fazon rada. Ako ga dobro nalozis pocece da podize kapak, ako pak smanjis vatru prestace da tece destilat, ovo je posebno problematicno kod kasastih sirovina za destilaciju, nosi veliki rizik od zagorevanja dna.Nije ekonomican kad se tice odnosa utrosak goriva i odradjena destilacija. No mozda imas i srecu, ko se jednom nauci na njemu svi ostali tipovi kazana su mu prava pesma za rad.



Kozmetika, korekcija položaja u poruci.

Захваљујем свима на учешћу у мом питању ,ваши одговори су ми пружили извесну помоћ а ових дана казанчић је на ,,обраду,, код  Дулета Партизановца из Јагодине.  :)

Ne treba ti nikakva prerada za taj kazan ja ga imam 33 godine i daje najbolju rakiju od svih kazana ,ali nije za komercijalnu upotrebu vec samo za sebe ,,ja ispecem tri kazana dnevno i puna kapa a kada prepicem onda ceo dan,,sto kaze peca samo moras da mu udjes  u stos  posle ces biti prezadovoljan i naravno moras imati resetku ,,bez resetke ne pocinji,,pozzz

Jel ima neko iskustva sa kazanima koji imaju dihtovanje na vodi,cuo sam da je gubitak alkohola i do 10%  ???

Ovakvo konstrukciono rješenje je u suštini dobro i ne pravi gubitke, ili su oni totalno zanemarljivi. Gubitak je moguć jedino ako je kazan neispravan ili šalabajzerski napravljen.

Hvala na odgovoru bistrice.za taj "'gubitak'" od 10% cuo sam od jednog kazandzije u okolini nisa e sad zasto mi je to rekao neznam?hteo bih da kupim neki kazan od 80-120 litara pa neznam gde da kupim i kakav?godisnje bi proizvodio u proseku oko 1000l rakije tj. pekao bi oko 4-5000kg grozdza i 2-3000 jabuke.

Moja iskrena preporuka je ovakav, a mislim da na ovom forumu nije više samo moja, jer taj kazan to sigurno zaslužuje.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg15951.html#msg15951
Uzmi od 120 litara, dobivaš bolji odnos zapremine i cijene, i ne samo to...
Ovdje imaš i broj telefona, a na istoj temi i nekih drugih detalja.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg15997.html#msg15997

A takav isti, samo od 120 litara evo ga ovde.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,624.msg10417.html#msg10417












Korekcija linka

I ovo je verojatno dobar oblik za kapak na kazanu, bar se meni tako cini a i jako svidja... :)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_imagescankbxcs.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_imagescankbxcs.jpg)

Jeste oblik ali nije proporcija zapremine koja je itekako bitna za kvalitet destilata.

Sigurno je kapak od kazana sa indirektnom zagrejavanjem (sa vodom)-za dublji nego serpase.
Primetio sam to, ali mi je oblik kapaka omilen..... nesto sto lici na one francuske alambike.

Ovo je kazan koji sam zatekao kod kazandzije na stanju, prilikom ugovaranja izrade kazana za mene sa konkretnim, zahtevima. Zahtevi su se odnosili na raspored, odnosno polozaj otvora za sipanje, polozaj rucice mesalice, duzine parovodne cevi (insistirao sam da bude duzine 3m) ...
Dok je tekao ugovoreni rok izrade, padalo mi je svasta na pamet. Pomislio sam rasturice on sve sto treba na ovom kazanu, prepravice sta treba, da bi ispostovao moje zahteve, zamazati tragove i sacekace da ja dodjem.

Kada sam otisao da preuzmem kazan sacekala me sledeca situacija. Kazan koji sam ja zatekao prilikom ugovaranja, jos uvek je cekao svog kupca, a novi, spremljen za mene, bio je parkiran pored njega.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_dsc00556.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_dsc00556.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_dsc00557.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_dsc00557.jpg)

Srce mi je bilo na mestu i svoje odusevljenje nisam mogao da sakrijem. Cak sam mu to i ispricao.
Profesionalnost i koreknost, za svaku pohvalu. Ovakav kazan najtoplije preporucujem, jer je mercedes na ovim prostorima.
Sto se tice samog kontakta kazandzije, ne zelim da krsim pravila foruma koja se odnose na reklamiranje, ali koliko se secam, bistrica je to negde, najtoplije preporucio. Koga ineresuje, dobice kontakt preko PP.

 :thumb: :thumb: :thumb:

Pozdrav svima na forumu!
U pečenju rakije sam apsolutni početnik, nedavno sam kupio kotao od 80 L - na slici.

Nisam na forumu pronašao nikakve detalje glede dimnjaka na peći kotla, pa me zanima imate li kakvih preporuka?? Razmišljam o koljenu (90 stupnjeva) i cijevi od 1m od aluminata. Je li to ok?  ???

hvala

jagnjilac koliko je para koštao taj tvoj kazan, i ja sam cuo da je bolje da cijev bude duža,a i da je kondenzator bolje da bude viši i da u njemu bude veće dužina spiralne cijevi  ;D
kazan ovako na oko ne izgleda loše,samo malo odudaraju boje  :D:

Taj sam kazan kupio isključivo za privatnu upotrebu, ne interesira me veća proizvodnja - maksimalno 50ak litara godišnje! S obzirom na cijenu (330 eura - kotao je rabljen ali ne puno) nadam se da sam dobro prošao...

Shuca, možeš li malo pojasniti dio s rešetkom - tj kako bi trebala izgledati...
Materijal - bakar ili inox?
Širina mreže - koliki razmak između prečki rešetke?
Da li je bolje rešetku "povući" i na stijenke kotla da i tu ne zagori kom?
Noge na rešetki? Koje visine?

Ima li netko fotografiju pri ruci?? :thumb: :thumb:

To mozes i sam da napravis jer je krajnje jednostavno. Treba ti bakarni lim debljine od 0.8-1mm, sta nadjes. Bilo bi bolje od 1mm zbog cvrstine. Nije to klasicna resetka, taj se naziv za ovaj deo, odomacio kod kazandzija. To je lim, koji je isecem u krug i savijen tako da bude ispupcen (deo lopte) da bi se odvojio od dna kazana. Mora biti isecen u takav krug da kada se savije, pokrije celo dno kazana, inace nista nisi uradio. Tako savijen se prevrne na meku dasku i isbusi se probijanjem (ekserom i cekicem) tako da ostanu one ostre ivice na otvorima sa gornje strane, koje ce sprecavati prolazk guste mase kroz otvore. Sa gornje strane, jos zalemis jednu rucku i to je to. Ponavljam, bakarni lim na prvom mestu.

Evo nasao sam jedan link gde mozes da vidis deo te resetke.
http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/razno/kazan-za-rakiju

super, sve jasno
hvala na pomoći!

Evo slike mog kazana "Made in RUMA"

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_2013-06-1113.53.29.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_2013-06-1113.53.29.jpg)

E , OVO je cuveni majstor Stanimir I njegovo djelo  :)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_2013-06-1113.54.16.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_2013-06-1113.54.16.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_2013-06-1113.54.03.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_2013-06-1113.54.03.jpg)


 

Prijatelju moj dragi, da te sluzi u zdravlju i veselju sto godina.
Sto se tice majstora, pozlatile mu se ruke za ovaj kapak.

Majstor Stanimir je legenda, a i godine mu prijaju. Što stariji to pravi sve bolje kazane.  :thumb:

Hvala i vama dragi mojih prijatelji za sve vase iskrene cestitke!
Novi kapak smo "krstili - DESTILATNI AROMA KAPAK"  :)

Već sam rekao da je majstor legenda. Jako puno zna o svom zanatu. Imao je priliku biti u radionici i učiti zanat kada je, Profesor za rakiju (sa velikim P), Paunović danima analizirao elemente kazana i uticaj na destilaciju. Pokupio je od njega mnoge važne stvari. Ono što me je posebno fasciniralo je način na koji uživa u svakom napravljenom kazanu. Bez obzira što ih je jako mnogo napravio imao sam osjećaj kao da mu je prvi, pogotovo kada mu se kako on kaže „ugodi“ ovako nešto kao sa kapom ovaj put. Potvrđuje ono iskonsko pravilo da vizuelna proporcija gotovo uvijek znači funkcionalnost.

Поздрав , и ја сам почетник тек сто сам испекао педесетак литара комовице у истом казану као што је твој .Могу рећи да сам задовољан ,,казанчетом,, јер даје добар,бистар дестилат .Е сад што је потребно пуно времена а за малу количину то је друга прича али за аматерски рад потуно је задовољавајући.Још увек га упознајем ето сада иде лето па ће се сакупљати разно воће тек толико за по пар казана по воћки и да зиму чекамо безбрижно  :). У суштини шта лично препоручујем ,литература је обавезна јер производити вино ,ракију или пиво то заиста јесте наука , овде на овом форуму има дивних људи који својим добронамерним саветима помажу нама да проходамо а искуственијим да дођу до савршенства.Пуно среће и само упорно ,биће саплитања и падова али савака ситуација па и лоша даје нова искуства и знања тако да се уствари никада није на потпуном губитку.



Korekcija okvira citata.

Jon,mnogo kvalitetne kapljice ti zelim !!!

Ništa strašno nije ni ako imaš koljeno do 90 stepeni i cijev od 1 m, ali se zbog kvaliteta sagorijevanja, boljeg iskorištenja materijala za loženje, kao i zbog povratnog dima preporučuje kod svih spojeva ložišta i dimnjaka ugao od 45 stepeni i veća odvodna cijev, najmanje 2 metra.

Hvala ti @Happy Star za ljepu cestitiku! :thumb:
I ja se nadam da ce izaci bolja kapljica sa ovim novim kazanom :)
Dao sam majstoru Stanimiru sve potrebne parameter za izradu kazana zahvalujuci jednom velikom strucnjaku u ovom "zanatu".Izaslo je bolje nego sto smo se nadali (ja i majstor Stanko).
Prvo nije hteo prihvatiti "promene kapaka" sa izgovorom "na sta ce bre ovo da lici",ali mislim da je na kraju pobjedila i njegova zelja za novi izazov.Svaka cast,ispalo je stvarno dobro I ja se zaista radujem.

Vojce, znam kako ti je, ja sam dosad pekao samo kod prijatelja, a sada u sve idem sam. Zadnjih mjeseci se borim sa svim temeljnim stvarima oko nabavke svega potrebnog za destilaciju rakije, a bome i vrenje same komine...
Ovaj forum mi je temeljni izvor svih relevantnih informacija, ali ništa ne može zamijeniti iskustvo. U pravu si, u startu je najteže bit će grešaka, ali znaš kako kažu - stručnjak je onaj tko je u uskom području napravio najviše grešaka  :)
Svaki uspjeh, a pogotovo greške ću svakako napisati na forumu...

Drugari jel' se pripremaju kaznovi za novu sezonu  :D:

Ja moj ne gasim 365 dana  :thumb:

Hahahaha blago tebi

Postovanje i pozdrav svima! Nakon par godina amaterske proizvodnje vina i rakije odlucio sam da kupim kazan za pecenje rakije da vise ne uzimam od drugih! Naime paleta priozvoda je ogromna i razlika u ceni takodje a SVAKI CIGA SVOGA KONJA HVALI! :thumb: Molio bi da mi neko kaze dali ima iskustva sa kazanima firme DES Subotica? Cena im je pristojna cak i duplo manja nego sto majstori kazandzije traze za svoje kazane! Hvala i nazdravlje!

 
Kad smo već kod poslovica, ima i ona:“Koliko para toliko muzike“.  :)
Pored katastrofalne spiralne cijevi-kondenzatora, loše debljine bakra i izrade, ne kažem da taj kazan ne može da posluži za neku manju upotrebu. Ako je ta upotreba takva, manja, onda se postavlja pitanje racionalnosti kupovine. Manji je trošak, a kvalitetnija rakija, ako se uzima dobar kazan i plaća ušur kroz cijeli radni vijek ovog kazana, nego da se on kupuje.

Bolje pogledaj po oglasima ili selima na jugu gde moze da se nadje stari kovani kazan dobrog kvaliteta.

Hvala na savetima! Inace ove godine imam oko 3000kg kljuka da ispecem. Dogodine se nadam da ce i neke mlade vocke da pocnu da radjaju pa ce biti vishe. Kod nas u selu gde pecem rakiju ima samo jedan dobar kazan i na njega se ceka na red i po mesec dana pa sam resio da nabavim kazan koji bi sluzio iskljucivo meni! Mislio sam kupiti DES-ov prevrtac sa mesalicom od 100l i nadao sam se da ce zadovoljiti moje potrebe..... Sad sam tek u nedoumici! :scr:

Posto taj kazan kupujes"jednom u zivotu",bolje uzmi nesto sto valja.Nadji po selima kovani kazan ili naruci kod nekog majstora.Imas Stanica iz rrume,cebica iz valjeva,barbuta iz prokuplja(ne znam tacno koje selo)iz vlasotinca....Posto vidim da si iz Paracina nije ti daleko da odes i raspitas se malo.Nemaju ljudi toliko posla pa se sigurno moze dogovoriti neka cena.

Hvala Sale puno na savetu. Nasao sam u nekom selu kod Raznja stari kovani kazan od 100l za koji mestani kazu da pravi odlicnu rakiju. Ovih dana cu da ga kupim pa javljam kako sam prosao! Hvala jos jednom!

Na mojim terenima nisam vidjeo ni jedan kazan koji je napravila firma,nego samo privatne kazandžije. Nedavno je komslija kupio od jednog iskusnog kazandžije novi kazan 90 litara na prikolici za 3500 eura. A moze se naci i stari, pogotovo kovani kazan za malo para po selima gdije se gase domaćinstva i inventar se prodaje u bescijenje.

Svaka cast Jone :thumb:,nek ti je sa srecom

Hvala ti, da imas srece I bolji kupio... :) :thumb:

Kako procijeniti debljinu bakra na dnu kazana?

Hvala!

Ručna izrada ili mašinska.  

Pretpostavljam mašinska - mislim da sam ovdje vidio da je to Slovenski? kotao...
Kao ovaj na linku http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_kazan-za-rakiju-d70d9.jpg

(ne znam koliko je star, tj. koliko je bio u upotrebi)

Njih nisam baš previše zagledao, ali znam da im je dno i „bočne stranice“ lonca kazana u stvari jedna udubljena ploča, iste debljine bakra. Ta debljina bi se morala vidjeti na spoju sa onim kanalom za vodeno zaptivanje. Pretpostavljam da je negdje oko 2 mm.

Posjedujem rostfrajni kazan za rakiju. Znači kazan. ložište, čabar cijev, nogare... sve je napravljeno od rostraja, jedino je lanac od mehanizam za lanac od (ja mislim   ???) mesinga tj. isti je kao i kod bakarnih kazana. Dosta sam se raspitivao da nađem odgovor da li postoji razlika u destilatima destilovanih  između rostfrajnog i bakarnog kazana ali sam prihvatio jedno objašnjenje prof.tehnoloških sistema koji mi je rekao da u suštini ne postoji razlika u kvaliteti dobijenog destilata između ove dvije vrste kotla. Upitao sam zbog čega se kod nas rakija tradicionalno peče u bakarnim kazanima? Rekao je da je u doba kada su se na našim prostorima počeli proizvoditi kotlovi rostfraj bio nepoznat,  a i da je bio u opticaju da li bi tadasnje kazandžije lakše obradili bakar (koji se može kuckati čekićem ) ili rostfraj koji je daleko tvrđi? Još je rekao da bi trebao kvalitet destilata biti zdraviji iz rostfrajnog kazna (od rostfraja se rade medicinski instrumenti ...). ja sam lično prihvatio ove teze, a pored toga razmišljam da je zdraviji destilat iz rostfrajnog kazana jer koliko znam kada se kupi bakarni kotlić za čorbe prvo mora da se kalaiše jer je taj bakarni oksid ili šta već štetan po zdravlje.   ???
Interesuju me vaša iskustva






Vraćen sadržaj poruke.

Može iz ličnog iskustva.
U nekim ne tako davnim vremenima oni koji su nosili titulu profesora su to radili sa velikim uvažavanjem, i poštovanjem prema samoj tituli. Često ih ostali smrtnici nisu mogli razumjeti kada nisu htjeli suviše duboko da ulaze u ono što nije bilo u domenu njihovog prevashodnog interesovanja. Danas na žalost često nije tako. Mnogi trućkaju gluposti misleći da se nedostatak znanja može nadoknaditi samo zvanjem i titulom.   

   

 Nemci proizvode najkvalitetnije kazane. Danas kao i nekad prave kazane samo od bakra. Verovatno nisu culi za inox pa ih treba posavetovati. U mom selu za takvog strucnjaka ( tog profesora ) kazu : "dobar mali samo sto krade grozdje."

pozdrav svima

prijavio sam se samo da pitam bistricu gdje u Bosni da kupim ovakav kazan na kojem je sve rijeseno kako je on to opisao.
ja sam iz okoline Tuzle i imam oko 12 duluma sljive u drugoj godini pa neznam ni koliki kazan da kupim.razmisljam izmedju 120 i 200litara.znam da imam jos vremena za kazan ali ja bi kazan iznajmljivao pomalo dok ne prispije moja sljiva a i ucio u medjuvremenu.
hvala

Ako si iz Gradačca onda znaš ko tamo radi najbolje kazane. Ja sam ga još davno prekrižio kod nekih svojih kupovina zbog pretjerivanja u cijeni i još nekih „sitnica“, a trenutno se ne mogu sjetiti imena. Onaj koji meni leži u svemu osim možda u kvaliteti bakra (a možda mu se samo potrefila loša isporuka) je Majstorović iz Brčkog. Doduše kod njega se ne ide ako ne znaš šta hoćeš i ne postavljaš svoje konkretne zahtjeve za svaku poziciju. Kao što i sam kažeš potrebno je da stekneš malo iskustva, neke stvari će ti biti jasnije kada je u pitanju kazan, i neki elementi koji ti trenutno možda i ne izgledaju toliko bitni. Pogotovo na malo većim količinama.

ja sam iz lukavca ali ni meni se ne svidja pretjerivanje u cijeni pa bih odma preskocio tog majstora.
mozes li mi bistrice nekad kad budes raspolozen ispisat ovde ili u privatnoj poruci kakvi su to konkretni zahtjevi da ja to ispisem na papir i odem Majstorovicu da mi uradi.
procitao sam ovih 30 stranica i vjerovatno sve sto meni treba je tu napisano ali nesiguran sam previse pa se vama obracam za pomoc. velike se pare daju za kazan pa bih volio to odraditi bez i najmanje greske.
nadam se da ne trazim previse
pozz

Žao mi je ali puno je to pisanja, i još više opisivanja. Ipak ćeš se dijelom morati osloniti na vlastito iskustvo, a vjerujem da će ti pomoći i ono što je napisano na forumu.

Da li je bitna kosina bočnih stranica lonca kazana za rakiju, veličine do 150 litara, ili je prihvatljivo da stranice budu vertikalne?

Bitno je da se i one mogu zagrijavati temperaturom ložišta i da otvoreni plamen ne dodiruje njihovu površinu iznad tečnog dijela kljuka. Da li imaju kosinu ili ne od manjeg je uticaja ako kazan ima mješalicu. Ako je nema onda posuda sa kosinama pojačava konvekciju toplote, jer je konvekcija osjetljiva na oblik i dimenzije posude. Drugačije rečeno utiče na ravnomjernije zagrijavanje cjele zapremine smjese u kazanu, pa time i ravnomjernije isparavanje.

Hvala na brzom odgovoru. Mislio sam na kazan sa mešalicom.
Kod prikazanih kazana iz Rume, čini se da otvoreni plamen ne  dodiruje površinu stranica iznad tečnog dela samo na početku, kad je kazan pun koma. Kako teče destilacija, nivo tečnosti u loncu opada i otvoreni plamen dopire iznad tečnog dela. Možda bi trebalo da gornji deo lonca kazana bude iznad ložišta zbog zaštite od plamena. Ili se ugrađuje neka zaštita unutar ložišta.

Kod svih kazana teoretski postoji ista ta mogućnost zbog konstrukcije ložišta i načina na koji se vješa sama bakarna posuda u koju se sipa materijal za destilaciju. Potrebno je, isto tako teoretski, zatvoriti prstenom od lima prostor na nivou najnižeg kljuka u bakarnoj posudi, između nje i ložišta. Normalno uz ostavljanje prolaza za odvođenje dima. Kažem teoretski jer se kod propisane brzine destilacije, loženjem drvima i sl., rijetko dešava da plamen dodiruje veći dio dna kazana na njegovoj sredini a kamo li da to uradi bočnim stranicama.

Hvala za objašnjenja.
Pokušaću da uradim skicu kazana do 150 litara pa ću onda zamoliti za komentar.

Nisam baš siguran u koju temu spada ovo što ću reći ali mislim da je najpribližnije "rakijskom" delu foruma.
Dok sam surfovao(u nedelju ujutru oko pola 4), i tražio neke tabele u Excelu, naleteh na program "Distillation simulator".
Imam iskustva sa drugim programima i programiranjem u cilju prognoze suše (Cropsystem i sl.), ili nekih drugih situacija vezanih za meteorologiju, međutim, ovakav program teško da će mi trebatii, a verujem ni većini forumaša, ali opet, šteta da se baci.
www.vaxasoftware.com
Koliko sam ja provalio postoji mogućnost "montiranja" kontinuirane destilacije i tu sam se pomalo pogubio.
Mali problem su reklame ako ne registrujete program.
Verujem da bi bistrici, i naravno svima koji smatraju ovo za korisno, poslužilo da lakše objasne kako se i šta dešava kada je destilacija u pitanju.
Naravno, čitav model se odnosi na idealne (laboratorijske uslove), i rastvor alkohola u vodi bez primesa.
Zaboravio bih ja to ali sam instalirao prokletinju pa mi sad otvara neke gluposti prilikom pretraživanja (kada instalirate program, od-čekirajte sve).
Inače će biti..."Woman seeking TG/TV"

Imam kazan prevrtač od 80L kao ovaj na slici: http://img4.imagetitan.com/img.php?image=5_kazan-za-rakiju-d70d9.jpg
Hladilo koje imam je ovdje: http://www.sveovinu.com/index.php/topic,394.msg24658.html#msg24658
Pekao sam na plinsku bocu i kuhalo - plamen sam se trudio držati uvijek konstantnim.

A sad pitanje...prilikom pečenja vrlo često sam imao problem s održavanjem ravnomjernog toka destilata na lulici. Hladilo je cijelo vrijeme disalo - uvlačilo i ispuhivalo zrak, često uz zvukove :) Ovo se događalo neovisno o temperaturi vode u hladilu, dakle i kad je voda na vrhu bila hladna, a i kada je u radu bila zagrijana na 65 stupnjeva. Vatra pod kazanom bila je ravnomjerna, kazan nigdje nije puštao. Radi uvlačenja i ispuhivanja zraka, tok rakije njie bio neujednačen, na trenutke bi čak zastao, da bi par sekundi iza hladilo ispljunulo veću količinu tekućine...

Pretpostavljam da je razlog u razlici u tlakova, odnosno razlikama u temperaturi zraka u različitim dijelovima sustava, no kako spriječiti da se ovo događa ???

Koliko sam razumio imao si problem samo sa hladionikom. U pitanju je ista stvar kao kod prosipanja tečnosti iz pune flaše vode. Dok se ne otvori prostor na grlu flaše kroz koji bi ulazio vazduh stvara se u njoj vakum efekat pa klokoće. Ista stvar je i kod tabarke u tvom slučaju. Problem je što imaš "zatvoreni sistem" na izlazu tople vode. Treba ga napraviti otvorenim, bez ventila, česme u tvom slučaju. Izlaz sa većim prečnikom (3 cm) i na njemu dovoljno široko crijevo za odvod, da ostane prostora za nesmetani tok vazduha. Može i varijanta da staviš neki lijevak na postojeće crijevo kako bi samo na tabarci-hladioniku imao otvoren sistem, a neka onda klokoće samo u crijevu.  :)

Lozar! Nisam otvarao program baš zbog posljedica koje si naveo ali po elementima sa linka sam vidio o čemu se radi.  :thumb: U pitanju je model koji uzima u obzir brzinu isparavanja različitih hemijskih jedinjenja u zavisnosti od koncentracije i na osnovu njih vrši određena izračunavanja za projekciju broja podova na rektifikacionoj koloni i još ponešto.... Primjenjuje se ono što je poznato o njihovom ponašanju tokom destilacije a o čemu smo i mi pričali na forumu u par navrata.

P.S. Ako si "čačkao" po elementima u modulu onda te mogla zbuniti koncentracija zato što se u ovakvim slučajevima ne uzima kao element zapreminski procenat, nego težinski ili još češće molni udio komponente.

Još uvijek ne razumijem ili smo se krivo shvatili... :scr: Radi se o neravnomjernom toku rakije i uvlačenju/ispuhivanju zraka na luli gdje nema nikakvog ventila. Ne radi se o toku vode iz tabarke na gornjem dijelu hladila gdje je u mom slučaju česma...

Glede argumenta s bocom i grlom - teoretski, ako na spoju kazana i kape ostavim mali prostor za uvlačenje zraka, trebao bih postići izjednačavanje tlakova i ravnomjerniji tok rakije?  :whistle:

Da, krivo sam razumio, mislio sam da je voda i tabarka a ne rakija i kazan.
Ovo za vazduh na spoju kape i kazana ne dolazi u obzir. Za ostalo prvo provjeri da li ti je donji dio spirale u hladioniku ispod nivoa lule, pa se tu zadržava destilat dok se ne nakupi dovoljno da mora ići van. Nakon toga ćemo pokušati i o drugim stvarima.  

rnovak, zato je kazan najbolje loziti drvima. to duvanje iz lule je znak da si pri izdisaju sa alkoholom u kazanu  ;D
pred kraj destilacija, vatra se mora pojacati, zato sto nije ista kolicina tecnosti u kazanu, niti alkoholna vrednost. pozdrav

neće biti razlog u drvima i alkoholu nikako...
plin je skuplji, ali je toliko praktičniji da mi drva ni ne dolaze u obzir (pogotovo za moje male količine)

Nije drvima nego plinom, jer se ne može držati konstantna brzina destilacije kao sa plinom.
Upravo suprotno jer je konkretna pojava moguća samo ako ima viška tećnosti u kondenzatoru, a ne kada je nje manje nego inače.
Je li to stvarno misliš da se vatra na plinsko plameniku ne može pojačavati?
Manja količina tečnosti traži manje toplotne energije za istu dinamiku isparavanja. Nije u pitanju to nego samo ovo drugo, alkoholna vrijednost.
Pozdrav i tebi.  :)

I ja sam imao slična iskustva, neprekidno isčitavajući ovaj forum došao sam do zaključka da je prvi gorionik tu u priči. Verovatno nemaš dobro izrađen gorionik. U temi za to ima pregršt saveta, slika i rešenja. I ja sam poradio mnogo toga na mom gorioniku, ali još uven nisam zadovoljan do kraja. Plamen mora biti pravilno raširen preko celog dna. Čak se pominju i neke rešetke za ravnomerno rasplinjavanje.
Takođe, primetio sam da i popunjenost kazana igra veliku ulogu. Ukoliko je popunjen sa malom količinom tada mi se češće dešavalo. Desi se da mi neko donese 50 litara komine da ispečem u kazanu od 160. Pa zamisli koliko onda ima prepeka od 60 litara komine, i koja je to količina za kazan od 160 litara...

Inače, plin je konfor, nema boljeg, cenim... samo treba sistem do kraja doterati kako valja, kao i sve u pečenju rakije! Godine truda vidim. Sada pečem sedmu godinu za redom i to mi u mnogome puni budžet. Mogu reći da živim od prodaje rakije. A prošle godine, shvatih isčitavajući silne redove na ovom forumu, da uopšte ne znam ni pripraviti kominu, niti ispeći i formirati rakiju... eto, ali bolje tako pa da ispravim nego da se busam u grudi kako sam pametan!

Jeste, nije, mrzi me da pogledam.... :whistle:

Gorionik je kao ovaj s linka - najjednostavniji...
http://www.moduscentar.hr/Plinski-gorionik-sa-3-noge/21496/Proizvod.aspx

A što se tiče cijevi hladionika - mislim da bi tu mogla biti glavnina problema. Cijev mi je na jednom mjestu udubljena prilikom savijanja, a ta točka je dovoljno nisko da je tu rakija već tekuća. Vrlo lako moguće da se na tom mjestu zadržava dio destilata. Na izlazu kod lule, ako se nešto i zadržava to je manji dio, cijev ima dobar kut, ali malo po malo...

Da, hvala.  :) U međuvremenu sam uspio vidjeti odgovor na slici koju si postavio.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_dsc_0661.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_dsc_0661.jpg)

Pozdrav! Pohvalio bi se i podelio iskustvo sa vama ali neznam dali je ovo prava tema za to! Video sam skoro kad sam putovao sta covek radi i odmah isprobao! Kod kazana koji se lepe testom kao sto je moj kazan ponekad zna da bude muka zalepiti a i kasnije ocistiti zagorelo brasno! E ovako, Nasao sam po garazi stari prazan silikon, odozgo sam zicom izgurao dance koje odlicno dihtuje, sve sam detaljno oprao i ocistio, napunio testom kojim inace lepim kazan. Vratio sam dno, stavio plasticni vrh i sve to u pistolj za silikon. To ljudi radi fantasticno! :thumb: Em lepi besprekorno, sipam samo po malo, ostaje dosta cistije, proces je brzi i lakse se cisti a ono sto ostane u tubi ne susi se i koristim ga i narednih dana! Svima preporucujem da probate! Izum, fantastican! Pokusacu da postavim i slike! :whistle:

I još fotka ili video, i odličan post :)

Bravo, bas elegantno resenje !
Mozda bi bilo jednostavnije iskoristiti veliki spric koji se koristi u zdravstvu a i zbog kvalitetne plastike od koje je izradjen.

 :thumb: Da, stvarno praktično i dobro rješenje.  :thumb:

Mnogi moji prijatelji, u poslednje vreme se pitaju, kako uspevam kod svojih vocnih rakija, da postignem pored dobrog ukusa i taj cvetni miris.
Pa evo, odacu Vam tajnu. Kazan mora da prezimi u cvecu, inace nista od cvetnog mirisa :D:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_imag1129.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_imag1129.jpg)

Muskatle mu daju poseban smek hahhaha

Gdje to držiš kazan, kod komšije u apoteci?  :thumb: :D:

A do cvjeca je bilo..... :doh: Sto nisi odmah rekao.... :)
Ovo vec lici na destileriju... svaka cast! :thumb:
I propratna "mehanizacija" I elektronika ti je za primer!
Za proizvodstvo kvalitetne kaplice to ti je potrebno....pedanterija i organiziranost ,a ne secer i voda....

Jon, a sto zaboravi Biljanu sto platno belese ! Il ne smes pomenuti ,mozda se Pero naljuti ... Kad ga ona izglanca ( veselu masinu ) rezultat se vidi na slici ...

Ne bih se meni jagnjilac naljutio...ni u kom slucaju,garantovano!
Procitao sam ovo nekoliko puta, ali nikako da skontam poruku... :scr:
...objasni mi to, ako mozez. :)
Ne "glanca" mu ga Biljana,znao bih ja to....(ali ako treba i ona I "Lihnida" ce) :) ....glanza ga sa Ballistol-om.

Uradio sam nekoliko skica za kazan. Evo predloga za kazan, sa mešalicom, od 125 litara. Šta je ovde dobro a šta nije?
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_proba-page-00152.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_proba-page-00152.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_probaa-page-002761.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_probaa-page-002761.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_probaaa-page-003.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_probaaa-page-003.jpg)





Spajanje poruka.

Prvo bi se trebalo odgovoriti na pitanje šta to kod primjera 1 i 2 ima bilo kakvu prednost u odnosu na ovaj broj 3 da bi se trošilo vrijeme i uzimali u obzir ili ozbiljnije razmatrali kao opcija. O prednostima kazana koji liči na ovu trojku koju si nacrtao sam napisao pola romana na forumu pa da se ne ponavljam.   

Kod 1 i 2 nivo kljuka uvek ostane iznad plamena. Prilikom prepeka ne treba dodavati vodu. Ovo su moje pretpostavke, zato sam i pitao.

Kod prepeka je štetno i potpuno nepotrebno dodavati vodu čak i kada je taj kazan najobičnija sklepana skalamerija, tako da to nije stvar koja se uopšte dovodi u pitanje u iole ozbiljnoj priči o destilaciji.
Cjelokupan nivo kljuka treba da bude u okviru ložišta u kojem se razvijaju već navođene izrazito visoke temperature jer to onda daje aromatski doprinos destilatu a bočne stranice ionako nisu uopšte izložene plamenu od trenutka kada destilat krene na lulu jer bi to značilo njegovo previše brzo izlaženje što se ne treba dozvoliti jer se tako dobiva rakija slabijeg kvaliteta pa čak i ne tako veliki gubitak etanola zbog većeg zaostajanja u kazanu nakon destilacije.    

U svakom slučaju hvala na odgovoru. Kazan broj 2 sam pokušao da uradim po ugledu na nemačke.

Nijemci jesu velesila u mnogim stvarima ali isto tako u mnogima nisu ni blizu. Kao što u dizajnu ne mogu opepeliti talijanima tako kod kazana za rakiju nisu ni do koljena francuzima. Pogledaj ove slike koje pokazuju mrtvu zonu zagrijavanja kod kazana za destilaciju čak i kada su bočne stjenke grijane po cijeloj površini a kod tebe u varijanti 2 bočne strane kao da i nisu u ložištu, pogotovo gornja zona. Dodatno još što oblik posude utiče da sferna ili ukošena površina daje bolji i ravnomjerniji prenos toplote nego ona okomita.  
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_neva.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_neva.jpg)

Sve vreme pričam o kazanu sa mešalicom? Iz ranijih postova zaključio sam da mešalica omogućava ravnomerni prenos toplote i da je oblik manje važan. Da li se Vaš komentar odnosi i na kazan sa mešalicom?

Jeset manje važan sa aspekta ravnomjerne zagrijanosti smjese u sredini lonca i na njegovoj površini ako postoji mješalica ali nije u odnosu na prostor oko stjenki kazana ako se one zagrijavaju dosta manje ili nikako.
Ovdje govorim o temperaturama koje su jače od onih na kojima smjesa ključa. U pitanju je igra u kojoj kljuk ne smije zagorjeti a treba da bude na bakarnim površinama lonca kazana izložen većim temperaturama nego što je prosječna temperatura kljuka u ključanju. Tako nastaju aromatska jedinjenja koja ne mogu nastajati u temperaturnom rasponu ključanja alkoholno vodene smjese.

P.S. Nešto kao ukus i aroma mesa koje je kuhano, nedovoljno pečeno, pečeno na roštilju i prepečeno.

Poštovani forumaši,

Pošteno sam se zagrejao da kupim hobi kazan od 30l za svoje potrebe. Kako imam malu količinu voća (tu mislim na šljivu i grožđe) ovaj kazan bi mi bio dovoljan. A isto tako bih želeo da eksperimentišem i sa drugim voćem kao što je crna ribizla, dren, trnjina...

Stvarno bi mi značilo da neko ko ima iskustva sa ovakvim kazanom kaže da li vredi ovo kupovati.
Evo i linka proizvođača i karakteristika kazana na koji sam se nameračio http://www.des-kazani.rs/proizvodi/kazani-za-rakiju/kazan-za-rakiju-hobi-30l/

Hvala unapred!

Pozdrav!!!

Hvala. Jos samo da nadjem dovoljno mali kazan, kako bih mogao da uradim prepek, imam 270 kg komine.

Odgovaraju ti i oni po 100-120 litara,

U Jovicevoj knjizi sam procitao da za prepek treba 70% meke rakije. Na kazan od 120 l to je 84l meke rakije. Ja od ovih 270 kg koma, po Jovicu mogu da ocekujem 25%, odnosno 67l meke rakije.

Da li je to premalo za prepek i da li moze nekako da se nadomesti?  Slabiom meko  rakijom ili nekako drugacije?

Pusti Joviča i takve priručnike u ovom i sličnim konkretnim stvarima, što ne znači da u drugim dijelovima nisu jako korisni. Jović je inače jako dobar u dijelu fermentacije jer je vinar. Svi takvi priručnici bukvalno i doslovno prepisuju, pa i Jovič, već dugi niz godina iz istog priručnika, od dvojice švicaraca, i niko da se sjeti da bar malo koriguje ove stvari. Dobit ćeš meke rakije od 25-33% zapremine stavljenog kljuka u kazan prije svega u zavisnosti od količine šećera u voću i koje jačine meku rakiju hvataš. Kada bi bilo i ovih 67 litara nikakav problem u prepeku za kazan od 120 litara. 

Znaci nije problem sto ce biti kazan napunjen samo do pola? Da li postoji neka donja granica za kokicinu meke rakije kod prepeka u odnosu na zapreminu kazana?

Treba se povoditi za tim da će nakon završene destilacije u kazanu ostati nešto malo manje od 50% zapremine stavljene u njega. Bitno je samo da ne "presuši" jer u zavisnosti od debljine dna moglo bi ponavljanjima doći do neke od deformacija bakra. Recimo, ako je zbog ispupčenog dna količina koja ga pokriva nekih 20 litara onda je 45-50 donja granica stavljene meke rakije na prepek. Ako je dno ravno onda ga možeš puniti i sa 20 litara. Normalno da treba poštovati brzinu destilacije pa time i jačinu vatre. 

Postovani forumasi
odlucio sam da svoj kazan malo popravim te sam narucio dance od 4mm debljine. Kazan je prevrtac od 80 l.
Parovodna cev fi 42mm. Da li preporucujete veci precnik cevi(i koliki),koju duzinu cevi i da li bi koristilo da na izlazu iz kapka ima malu devijaciju u vidu labudovog vrata kakva se moze videti u jednoj od tema na forumu?
Pozdrav

Uradi ono što si započeo i ako ga misliš zadržavati eventualno promijeni spiralu u tabarci, ostale intervencije ne bi imale smisla.
Ovako na pretpostavljenu situaciju, jer ne znam ni kako ti kazan izgleda. Labuđi vrat je nešto što daje pozitivan rezultat kroz povećanje refluksa smanjenjem brzine toka fluida ali u situaciji koja jako mnogo zavisi od ostalih tačno definisanih elemenata kod kazana. U suprotnom može dati i gori rezultat.

Ok. Hvala bistrice.
Dakle, povecanim precnikom parovodne cevi ne bi se nesto narocito postiglo?
Inace u tabarci je onaj cilindricni aparat za hladjenje a ne spirala. Pre nego potece rakija hoce na luli da  se pojavi para ali to traje vrlo kratko pa se nadam da nije veliki problem.
Pozdrav

Da ga bar vidim mogao bih konkretnije. Prečnik cijevi na ovoj zapremini kazana nije upitan, eventualno bi njena dužina mogla to amortizovati ako nije brzina destilacije i sl. 

Slike bas ne umem da postavim ali evo dimenzija:
precnik danceta 62 cm
dubina kazana do prosirenja gde nalaze kapak 25 cm
precnik kapka u najsirem delu 70 cm
visina kapka 30 cm plus levak gde izlazi para
duzina parovodne cevi bez krivina 170 cm
precnik cevi 42 mm
umesto starog danceta debline 2,5 mm ubacujem dance od 4 mm
Ima jos jedan problem:zid kazana je presvucen slojem kalaja jer je nakad koriscen i za topljenje masti. Ima li to neki los efekat na kvalitet destilata i da li je moguce kalaj nekako skinuti (majstor kaze da ne moze)
Pozdrav

Dovoljno je i to što nije bakar nego kalaj, iako i on ima određeni uticaj ali ne bih u to ulazio.
Za skidanje ne znam.
Lako bi mogao biti problem u dužini cijevi, ali bi stvarno trebala neka slika. Ne samo zbog cijevi.
Pošalji na ovaj mail pa ću je ja postaviti. geberbistrica@yahoo.com

Kazan je kod majstora radi zamene danceta. Cim ga budem uzeo poslacu slike.
Ako moze jos jedno pitanje: da li da skinem lim koji sam bio zavario ispod danceta da bi sprecio zagorevanje koma? Sa bakrom debljine 4 mm i slabom vatrom valjda nece zagorevati a iz tvojih ranijih postova sam razumeo da je bolje da se kazan direktno zagreva?
Pozdrav

Kod kazana bez mješalice zagorijevanje jeste jedan od najvećih problema u destilaciji. Tako se dobiva rakija sa manom koja se gotovo pa ne može eliminisati. Ta mana i ne mora biti previše vidljiva ali je dovoljno što je prisutna da većim dijelom samo pokrije i maskira ono što je pozitivno. U takvim situacijama bolje je i izgubiti jedan mali dio arome ili sl., a uraditi nešto čime se umnogome smanjuje ovakva opasnost. Dakle, ostavi je ako nemaš unutrašnju rešetku koja bi pouzdano spriječila tako nešto.
Debljina bakarnog dna na mom kazanu je 8 mm i opet mi mješalica stalo radi. Nikako je ne gasim, doduše ne samo iz tog razloga.

Ok. Uradicu tako kao sto kazes.
Za kasnije probao bih da nabavim resetku ili da nekako ugradim mesac sa motorcicem. A ima li smisla probati sa izradom novog kapka oblika  obrnute kruske umesto mog kapka koji je kao isecena 1/3 lopte ? To bi me kostalo jos dodatno ulaganje ali ako je tehnicki izvodljivo i rezultira boljim kvalitetom destilata ne bih se mnogo dvoumio.
Kakvo je tvoje misljenje o tome?

Kazan je pokretan a cim stigne sa prepravke odmah slikam i saljem slike bistrici na email.
Ovde na forumu video sam da moj kazan ima dosta nedostataka  i hocu da popravim sve sto je moguce.
Pozdrav svima na forumu







Spajanje poruka.

Nisam slučajno napisao u prethodnom odgovoru:"Uradi ono što si započeo i ako ga misliš zadržavati eventualno promijeni spiralu u tabarci, ostale intervencije ne bi imale smisla." Upravo iz razloga što sam pretpostavio da u ideš u tom pravcu. Ako tako kreneš onda treba sve mijenjati na kazanu, pa je jeftinije a i kvalitetnije sa novim, jer ti od ovog ne bi ostalo ništa osim eventualno tabarke ako se uklapa dimenzijom.

Razumeo sam te. Sacekacu sa intervencijama.
Veliko hvala na korisnim savetima.  :thumb:

 

Pozdrav iz Slovenije,
(Nadam se da razumijete)

Imam jedno pitanje u vezi kazana Agromex (Panonija) standardni 60 litre.

Tijekom pečenja rakije alkohol bježi kroz pečat vode, i to toliko, da "gori" voda na pečatu i mjesto gdje pečem je pun alkohola. Rakijo pečem vrlo sporo te u slaboj vatri.

Molim Vas da mi pomognete riješiti navedeni primjer.

Hvala vam puno

ps. Ovo je najbolji forum za pečenje rakije. Mnogo stvari sam se naučio o pripremi voća i rakije.

Proveri dali ti se zapusio neki deo kazana, kako parovodna cev ili spirala/kondenzator u tabarci...
Nemoj stavljati nista na izlasku iz lule!
Tako me jedan moj prijatelj zvao da mu resim problem oko "curenja"-isparivanje sa strane kapaka ,pa kad sam otisao kod njega, video sam da je vezao gazu na lulu...da mu musice ne ulaze u lulu... :)
Kad sam tu gazu skinuo sa lule, kazan se odmah smirio.

Ništa se nije zapusio, sve je otvoreno, spojevi su svi zapečaćeni, zato mi nije jasno kako alkohol bježi kroz pečat vode?
Pozdrav

Vjerujem da ti je jasno je da se radi o kazanu, koji je pored ostalog, napravljen od tankog pa time i laganog materijala.
Pod 1. Smanji još više brzinu destilacije, na 3 litre na sat.
Pod 2. Pogledaj na ovoj fotografiji i linku za kazan od 60 litara,
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_kapak.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_kapak.jpg)

http://www.destilatori-kazani.com/sr/prevrtaci/60
i vidjet ćeš način kako da poklopac nakon punjenja pričvrstiš za kazan zato što je lagan i nestabilan. One dvije crne metalne spone kapka i tijela kazana.
Pod 3. Poklopac stavi na neku ravnu površinu i pogledaj deformaciju koju bi eventualno trebalo ispraviti. Morao bi nalijegati i na tu ravnu površinu i na bakarni kanal u vodenoj brtvi (pečatu).
Pod 4. Problem ti pravi i bakarna spirala u kondenzatoru. Ima malu dužinu i zapreminu. Ako želiš zadržati ovaj kazan nju moraš povećati bar na 6 litara zapremine, cca. 10 metara dužine. Prati ovo što je @rnovak uradio... http://www.sveovinu.com/index.php/topic,394.msg22755.html#msg22755

Ne mora biti zapuseno,dovoljno e da ima i suzenje...
Ako si proverio te spojeve i kapak stavio na ravnu povrsinu ,proveri dali ima neki kamencic ili drugi strani predmed u spirali.
Moze voda da curi pored njega ali da mu stvara dovoljno otpor da kazan ne dihtuje...Proveri jos jednom.
Na kraju slikaj sve to i postavi slike na forum.

Pozdrav svima
danas sam po obecanju poslao fotografije kazana (bistrica ih moze postaviti posto ja to ne umem) posle prepravke:
dance 4 mm
zid 1,2 mm
parovodna cev precnika 42 mm produzena na 260 cm ravni deo plus krivine
zapremina kazana oko 80-85 litara.
Voleo bih da cujem misljenja i komentare.
Inace juce sam ispekao tri kazana kruske i nije bilo ni najmanjeg zagorevanja.

Ovo su slike mog kazana
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0012.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0012.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0021.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0021.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0031.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0031.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0041.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0041.jpg)

@vinobran,
Dobar ti je kazan... :thumb:
Pored "mercedesa" iz Rume imam i ja takav star kazan,ali ovaj tvoj je kao nov... :)
Nemoj ga mnogo loziti jako i nema zagorevanje, bar ne kod tecnog koma .
Trebao si, kad si ga prepravljao, i tabarku malo izmeniti.
Dovod za hladne vode najbolje je da bude sa vanjske strane,zbog grejanje u gornjem delu.

Uz zdravlje i veselje da te sluzi...

Jon
hvala na cestitkama. Za razliku od tebe i ostalih iskusnih forumasa meni je ovo prva godina da pecem rakiju. Zahvaljujuci savetima i sugestijama  bistrice, jagnjilca, pece i ostalih ispekao sam "solidnu" rakiju od kajsije i malo slabiju od kruske (nedovoljnop zrele). Pogotovo sam pazljivo citao tvoje iskustvo sa breskvom koje mi je dosta pomoglo kod kajsije.
Sto se tice kazana , mislio sam da je sa prepravkama gotovo ali tek sad vidim da i tabarka treba da se menja. Ima mnogo sitnica na koje treba obratiti paznju. Osim cevi za dovod hladne vode da li ima jos parametara koje treba postovati kod izrade tabarke?
Pozdrav

Slikaj jos i kondenzator,pa da vidimo... :)

...i na svom kazanu, u svakom slučaju, postavi parovodnu cijev da se penje od kazana prema tabarci, kako bi pojačao refluks. Njena visina iznad tabarke treba da je za nekih 7-8 cm veća od one iznad kazana, u odnosu na horizontalni položaj parovodne cijevi pod vaservagom.

Izvinjavam se sto se nekoliko dana nisam javio. Imao sam dosta obaveza na poslu.
Sto se tice parovodne cevi ispostovao sam nagib sa penjanjem prema tabarci i to je valjda ok.
Tabarka je precnika 62 cm, visina vode do prelivnog ispusta je 92 cm dakle to je oko 280l zapremine. Sta mislite, da li dimenzije tabarke odgovaraju i kakav kondenzator biste preporucili? Mislim da bi lakse nasao majstora za izradu klasicnog kondenzatora pa me zanima koje bi dimenzije trebao da ima ?(sadasnji kondenzator je precnika 21cm a visine oko 60cm)
Ako sam dobro razumeo vrh (plafon) kondenzatora trbao bi da bude tek malo ispod nivoa vode u tabarci a kod mene ja sada bar 12cm ispod nivoa vode(kazandzije tako rade u mom kraju).
U temi o temperaturi vode u tabarci video sam da cev za dovod hladne vode treba postaviti spolja. Da li u tu cev ubacivati hladnu vodu pod pritiskom (iz vodovodne mreze) ili je bolje iz nekog bureta postavljenog na vecoj visini prirodnim padom?
Osim toga procitao sam da u prvoj dest. temperatura destilata na luli trba de bude oko 15*c a kod prepeka oko 18*c.
Jesu li te temperature toliko bitne za kvalitet rakije jer ih je skoro nemoguce postici bez nekog rashladno sistema :doh:
Nadam se da nisam bio previse konfuzan sa ovolikim pitanjima.
Pozdrav i hvala unapred na sugestijama
p.s. za dan-dva cu postaviti slike tabarke.

Daj molim te izmjeri koliko vode stane u kondenzator. To mi je jednostavnije za analizu sadašnjeg kondenzatora nego da te „masiram“ zahtjevom za neke druge dimenzije.
Pogledaj slike tabarke sa linka pa ćeš uočiti proširenje ili lijevak na vrhu cijevi u koju se stavlja crijevo iz česme i takva voda dalje slobodnim padom ulazi u tabarku.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,567.msg27145.html#msg27145
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,567.msg26637.html#msg26637
U pitanju su vrhunski dometi kod kojih je sve važno. Ako destilaciju radiš u uslovima u kojima nemaš kvalitetnu fermentaciju da bi talog kvasca mogao upotrijebiti u destilaciji onda imaš situaciju sa 2,5 puta manjom koncentracijom aromatskih estera u rakiji. Ako talog stavljaš u kazan ili radiš destilaciju neposredno nakon završenog vrenja onda se pored ovih aromatskih materija u destilaciji dobivaju i neka jedinjenja koja se moraju umanjiti propisanim temperaturnim režimom. Narušavanje zahtjevane temperature izlaznog destilata u takvim situacijama generalno daje masnu rakiju, pa i onu bez tijela ravnoteže, balansa i elegancije. Možda je malo uopšteno ali je tako bez svih onih drugih stvari koje ovdje nisam pominjao jer utiču u paketu.

-  Izmerio sam kondenzator. Staje tacno 12 l vode.
 - Pogledao sam slike i jasno mi je da treba da ugradim cev za dovod hladne vode sa spoljne strane
-  Fermentaciju sprovodim tacno po uputstvima sa foruma(enzim, kiselost, kvasci i hrana za kvasce,), temperaturu kontrolisem  pomocu zaladjenih boca i ne mesam kom i ne otvaram bure osim kod ubacivanja boca. Destulaciju vrsim odmah po zavrsetku vrenja i  destilisem svu kolicinu koja je  prevrela.                             
 Pozdrav
p.s. bistrice, ako ikad izdas knjigu ili udzbenik o proizvodnji rakije ,ja vec sad narucujem jedan primerak :thumb:

Evo fotografija tabarke i kondenzatora kakav je trenutno
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0011.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0011.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0021351.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0021351.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_telefon0031392.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_telefon0031392.jpg)

Pisao sam već da je idealna zapremina tabarke 2-2,5 puta veća od zapremine koja se sipa u kazan, a kod kondenzatora 8-10% od toga ili 4-5% od zapremine tabarke. Uz napomenu da kod manjih kazana, kao tvoj, može da ide i malo više od svega ovog jer je ionako puno teže postizati željene parametre. Imaš malo veću zapreminu kondenzatora koja ovdje bitno ne narušava zahtjev, jer nije u pitanju veća dodirna površina nego je ona dobivena većim rastojanjem stijenki od onih sa unutrašnjeg cilindra kondenzatora. Tako da je sve to solidno i ne treba se mijenjati, osim što se treba visina odlijevanja vruče vode iz tabarke spustiti na onih 5 cm iznad visine kondenzatora. Samo se skine postojeća cijev, zatvori rupa, i postavi na novoj visini. Kondenzator se normalno propisno očisti izvana i iznutra, i to je to. Na svom kazanu imaš dosta slab refluks zbog oblika kape i blizine zagrijanom kljuku pa je pametno destilaciju raditi na nižim temperaturama. Ujutro, predveče, bez direktnog izlaganja kazana suncu kod destilacije, i u prepeku nekih 15 minuta prije kretanja destilata stavljati pripremljene mokre krpe na kapu kazana i mijenjati ih kada se dobro zagriju dok ne prekineš sa hvatanjem prvenca.

bistrice, hvala jos jednom na savetima. Probacu da sve to uradim kod sledece destilacije.
Imam jednu dilemu na osnovu tvoje prethodne poruke. Da li je bolje da prilikom destilacije sa ovakvim kazanom ne koristim talog sa dna bureta u kome je previrao kom ako ne pronadjem nacin da ispostujem idealne temperaturne razime?
Pozdrav

Ako je fermentacija obavljena na korektan način sa kvalitetnim voćem, i nakon toga ostao talog koji nema nekih izraženih stranih mirisa onda on obavezno ide na fermentaciju. Nije ovdje samo talog u pitanju nego svi oni kvasci koji neposredno nakon obavljene fermentacije još uvijek nisu legli na dno. Ako ti temperatura izlaznog destilata u prvoj destilaciji nije uradila to što treba onda ima rezervna opcija koja će pomalo uticati na aromu ali sigurno dati bolji rezultat nego onaj bez taloga. Filtriranje rakije.     

@Jon
mozes li mi reci kakva je razlika u kvalitetu rakije dobijene na tvom novom kazanu (mercedesu) u odnosu na stari koji je slican mom kazanu
(pod uslovom da si radio sa istim ili slicnim komom u obe varijante)
Ako ne krsi pravila foruma koliko je kostao "mercedes", zapremina, debljina lima i da li ima kondenzator sa duplim zidovima ili sa cevima?
Moze i kontakt majstora iz Rume.
Hvala unapred
Pozdrav

Jasno. Moram da smislim nesto sa temperaturom, ipak je to kako vidim najispravnije.
Pozdrav

Ova moja se danas popodne, bas puno potrudila da ulepsa prostor oko mog ljubimca.  :D:
Nije joj krajnji cilj bio da iskiti kazan, vec da spasi cvece od mraza! 
Ne znam, gde je videla tu prognozu :doh:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/10/10_imag0908.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=10_imag0908.jpg)

Uffff, odličan kazan, ovako na oko... a i cvetni enterijer nije za potceniti!  :thumb:

http://www.des-kazani.rs/proizvodi/kazani-za-rakiju/kazan-za-rakiju-prevrtac-sa-mesalicom/

Da li neko ima ovakve kazane, ako može da kaže kakvi su?

Proizvođač ceni da mogu da traju 20-25 godina.

Ko proizvodi te kazane sa dobrim reflukosm, odnosno loptastim kapkom, ako može neki link (ili cene za 60 litara)?

Da li je bolje takav (loptasti) kapak imati za prepek ili za meku rakiju? (do sad ovo što sam iščitao, moje mišljenje je da je bolji za prepek, ako moraš da biraš :))

U vezi te debljine bakra, vidim da ovi DES imaju 1-2mm. To je dosta manje od ovde preporučenih 5mm za dno. Da li tih 5mm ima ikakvu drugu ulogu sem štednje kod loženja, jer bolje drži temeraturu.

Na kraju da dodam, da bih uzeo takav kazan za prepek samo, od recimo 60 litara, po pola sa još jednim entuzijastom :)

Rećiću samo jedno bježi od toga kazna kao đavo od krsta.

 Da li je kalajisani kapak od kazana lošiji od nekalajisanog :scr: ??

Jeste, zato što sprječava kontakt sa bakrom.

to sam i mislio,a kako bi taj kalaj mogao "skinut" i zbog čega se to stavljalo na kazane ??

Hvala

Jedino što mi pada na pamet je postupak sličan a u stvari suprotan kalajsanju ili lemljenju kalajem na bakru. Visoka temperatura let lampe za topljenje kalaja i sl. uz zaprljavanje očišćene bakarne površine. Probaj kod onih koji rade kalajsanje ili lemljenje bakarnih cijevi centralnog grijanja. Mislim da je vinobran64 nedavno to radio na svom kazanu.

Za ovo drugo mi nije jasan razlog. Možda zbog reaktivnosti bakra naročito sa kiselinama i sumpornim jedinjenjima i pogrešna paralela sa bakarnim posuđem za hranu, jer tamo je ta reaktivnost itekako štetna. Možda i efekat čistije površine nakon završene destilacije a upravo ta naslaga i prljavost na bakru je i potrebna da nam sve to ne bi prešlo u rakiju. Normalno da je prije slijedeće destilacije to potrebno skinuti kako bi se imalo priliku ponovno nakupiti.

Ok hvala

Nikaragva      Oni u fabričkoj izvedbi su loši tj. tanki ali može se poručiti da urade od debljeg materijala , ali šta ti je to od 60l  to je zezenje.  Ja imam 2 kom od 200l i sa njima se bavim uslužnim pečenjem i naravno za sebe. Dno sam uradio od 5mm a sa strane 2 mm

Moj novi kazan od 200l

http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_dsc01659.jpg

Pozdrav drugari ,
hteo bih da se pohvalim i da pripupitam nesto.
Kupio sam svoj prvi kazan , proizvodjac je iz Subotice ,koji tacno nisam siguran (znam da su kazani losijeg kvaliteta i tankog bakra ,ali su finansije i mogucnosti tako resile ovaj put..)
Kupio sam ga od poznanika ,star je 10ak godina ,ali nije puno radio , koriscen samo za kucnu upotrebu.

Kazan je zapremine 120l
Hladjenje je cilindar zapremine 40ak litara
Tabarka 360l
Parovodna cev duzine 2m od kolena do kolena i spoljasnjeg precnika je 35mm
Visina od cilindra do izlaza iz tabarke je 17cm
Kazan je sa mesalicom ,otvorom za sipanje i ispust

Prvo sto me muci je to koliko bih trebao da podignem uspon parovodne cevi prema tabarci, procitao sam da je za precnik cevi plus par cm ,sad nisam bas siguran koliko je to par cm ?

Postavicu slike ovih dana ,na selu sam i kucam sa telefona ,pa mi je to malo teze.

 :)

Na kazanu koji si kupio, a koji bi trebao da izgleda kao ovaj na slici, parovodna cijev se postavlja sa nagibom prema tabarci.
Suprotno od toga ide samo ako kazan nema dovoljan refluks, a na tvom kazanu ga itekako ima.
Minimalni nagib bi trebao biti prečnik parovodne cijevi uvećan za par centimetara, 35 mm + 25 mm. Dakle 6 cm, a nije problem i ako bude koji centimetar više, u odnosu na žutu liniju koja predstavlja horizontalu vaservage postavljene na gornju stranu parovodne cijevi.  

Suština takvog nagiba je prilagođeni položaj cijevi koji se inače naziva labuđi vrat i masovno koristi ne samo kod kazana. Tako je omogućen najsporiji protok. Uslov je ispunjen ako je jedna strana cijevi za više od svog prečnika spuštena u odnosu na najnižu tačku iz koje odvodi isparenja, ili bilo koji fluid. Linija obilježena crvenom bojom.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_kazan.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_kazan.jpg)

Hvala na odgovoru ,kazan je kao sa fotografije ,semo sto nema vodeno zaptivanje kod mene.

I kod mene je navoj. Može biti i ono koje se oblaže tijestom od mekinja. Svejedno je koje je samo neka zaptiva, a na ovim mjestima zaptiva bez problema bilo koje ako spojna mjesta nisu do krajnje mjere oštećena.

Pozdrav ljudi,
iščitao sam sve stranice ove teme, i ne nadjoh problem kao moj...
Curi mi na osovini mešača, smao dok se meša... Šta da mu radim? Malo se potrošila ta mesingana osovina... U pitanju je kazan koji niko ovde ne voli ,DESov od 100L...jbg, trenutno mi finansije dozvolile da njega kupim, polovnog... imam stari motor od brisača pa bih njega "upregao" da radi umesto mene....
Takodje bih voleo da ugradim termometre na kazanu i tabarci... kod tabarke mi je jasno kako ću da uradim. Gde na kazanu to da stavim ?   i Kakav tip termometra, neki što se samo naslanja na bakar ili moram da bušim?  I da li mi je to uopšte (u praksi)potrebno?  :scr:
I obzirom da mi je ložište relativno loše, i tu bih neke prepravke uradio. Koliko ima smisla da se na luli za dim stavljati klapnu za regulacijuprotoka vazduha(cug)?  Jer to moram da menjam, pa kad vec kupujem novo, šta da uzmem?
Takodje bih mogao staviti  limeni obruč kojim ću sprečiti da plamen dodiruje stranice kazana, tj.samo do polovine . Ima li ovo smisla?
Ložište bih obložio tzv.kamenom vunom od 3mm, da malo smanjim odavanje toplote , da bi se lakše podnelo sedenje u blizini, a i kontam da će toplota više otići tamo gde treba. Preko nje bih stavio ALU foliju ili tanji ALU lim... U istu svrhu bih stavio u ložište šamotne cigle, od rashodovane TA peći...  Takodje, isto pitanje kao malopre, ima li sve ovo smisla?  ???  :lol:
Toliko za sada, verovatno će biti još, tek sam počeo  ;D
Hvala :thumb:

Promijeni osovinu. Trebali bi ih imati u fabrici kao rezervni dio, nazovi ih pa pitaj. Ako nemaju, u zavisnosti od oštećenja, ugradi neki semering. Svaki solidan majstor bi to trebao lako riješiti.
Morao bi bušiti a nema potrebe jer je to nepotrebna igračka i u praksi i u teoriji. Sve što možeš vidjeti na takvom termometru preciznije i pouzdanije vidiš na alkoholmetru, a između te dvije veličine mora postojati direktna zavisnost. Doduše u „teoriji“ i kvalitetnoj praksi, a u onoj nekvalitetnoj zbog loše montaže ili nedovoljno kvalitetnog instrumenta i ne mora.
Cug ima smisla jer se tako reguliše smanjenje gubitka toplote kroz dimnjak na svim pečima ali je njegov smisao sve manji što je manji broj kazana, a može biti i besmislen ako se mali broj kazana pri brzoj destilaciji još loži i nekim lošim ili otpadnim materijalom.  
Ima smisla ako se neko ne pridržava propisane brzine destilacije a naročito kod kazana sa tanjim bakrom. Kada se radi kako treba onda je nepotreban jer plamen nikada ne može ni doprijeti do te zone nakon započete destilacije. Obrub se stavlja na par centimetara ispod najnižeg nivoa kljuka u kazanu. Na kraju destilacije je to u zoni od 2/3 punjenja kazana, jer će samo 1/3 izaći u vidu meke rakije.
Odgovor je isti kao i za cug s tim da nije sve do funkcije, ima i do draži u ambijentu i ritualu „pečenja“ rakije.  :)
Oblaganje ložišta omogućava kvalitetnije sagorijevanje, ravnomjerniju temperaturu i stabilniju destilaciju sa dodatnim uštedama na energiji. Maksimalni efekat se postiže, kao inače, tek kada je u pitanju kvalitetna sirovina, aparatura i tehnologija. Šamotna cigla ne smije dodirivati ili biti jako blizu gornjoj trećini bakarnih stranica lonca kazana, jer bi tako dolazilo do zagorjevanja na mjestu koji označava nivo kljuka u kazanu pri kraju destilacije. Pravila bi se uočljiva linija prstena od zagorjelog kljuka na tom nivou. Dovoljna za negativan aromatski uticaj pa se u slučaju oblaganja šamotom na tim mjestima ide sa izolacijom koja dodiruje bakar.

 :thumb:
Hvala na savetina i sugestijama!
Obzirom da cu loziti suvu bukvu i cer, koju sam namenio kao ogrev, onda bi trebalo da ima smisla cug, jer je to kvalitetno drvo. Da imam granja i otpada, verovatno bih i to iskoristio...
 

Nisam priču ispričao do kraja, bila bi suvišna za postavljena pitanja.
Morat ćeš negdje nabaviti i manje kvalitetnog drveta, granja ili otpada, pa makar to bilo i skuplje od bukve i hrasta, ako želiš da cijelo vrijeme imaš kvalitetnu brzinu destilacije. Na šamotom obloženom kazanu koji je nekoliko puta veći od tvoga jedva sam i sa letvicama otpadne jelovine debljine dva prsta kvalitetno održavao brzinu destilacije. Znatan dio vremena na granici gašenja vatre, dodavanjem po 3-4 letvice. Mogu samo zamisliti kako je to tek na mnogo manjem kazanu.

OK. Mogu i takvo drvo da nabavim. Za pocetak, necu skroz obloziti loziste, pa cu experimentisati  :)

Najlakše je kupiti novu. Odvi šraf namaži sa mašću i namotaj kudelje. Osovina ti je propala zato što verovatno pri kraju nje nemaš kućište sa ležajem

Ložište obloži obavezno, meni se najbolje pokazao čerpić ili ti glina, obavezno je armiraj sa žicom

 :thumb:
Jako je lose resena ta osovina. Ideja mi je da je stanjim, skinem na strugu jedan deo, ali pre toga da vidim ima li lezajeva i semeringa za tu moju ideju. Pa jedan napred, jedan nazad...

Samo jedan nazad , ako se ne varam osovina je 20 mm. A možda ti je lakše da dođeš do Opova i lepo vidiš razno razna rešenja za sve

Hvala na pozivu, sigurno cu doci sledece nedelje jedan dan, dogovorićemo se  :thumb: slika govori hiljadu reči   :)

Od čega napraviti dihtung za spoj(krajeve) parovodne cevi za DES kazan ?  Ovo sto sam pravio odunutrasnje  gume za bicikl ne valja
Hvala

Pa zar ti nije na krajevima šolja za vodeno hlađenje

Guma je nešto što se maksimalno izbjegava u destilaciji zbog štetnog aromatskog uticaja. Nestabilna je na kiseline. Ne pravi se na tim mjestima nikakav dihtung. Komplikovano bi bilo da tražiš a još komplikovanije da montiraš muški i ženski navoj na dvije strane cijevi pa tako spajaš parovodnu cijev na dvije strane kazana. Jednostavno se napravi kovanjem da ulazi jedna cijev u drugu na spojnim mjestima a onda spoj po montaži oblažeš sa malo tijesta od mekinja. Funkcioniše bez greške stotinama godina.  

P.S. Lako moguće da na parovodnoj cijevi imaš navoje kojim se ona spaja na kazan. Ne treba ti dihtung na tim mjestima jer bakar i mesing navojem osiguravaju nepropusnost spoja. Naročito kada su zagrijani odvijanjem destilacije.

Kada sam uzeo kazan, bio je deo dihtunga na njemu... >Kada se stegne mesingani "šraf" parovdnu cev je moguće izvući jako lako,tj.ne dihtuje nikako... zazor je oko 1,5mm ... mora neki okrugli dihtung... cev je na krajevima skroz ravna, nema nikakvo proširenje što bi mesingani šraf pritisnuo....
 našao sam neki što baš odgovara, ali je za hidrauliku, i nisam siguran da će trajati.... u svakom slučaju mogu napraviti testo da drži ali onda mora bez tih mesinganih spojki... mislio sam da postoji nešto što bi odgovaralo, možda klingerit...

Pozdrav drugari ,
ovih dana sam ribao svoj novi kazan i nesto mi ne uspeva da skinem neku zutu masnocu sa kapka, cevi i cilindra.
Prvo sam ribao sodom bikarbonom i sundjerm , pa sam posle sa praznom tabarkom kuvao kristalnu sodu (dobijenu po receptu iz ove teme, kg sode sam pekao sat vremena u rerni..) Sam kazan sad deluje cist , verujem zato sto se u njemu kuvala soda, a kapak i ostalo je i dalje puno neke zute masnoce. Posle kuvanja sode sam opet sve ribao sundjerom i ispirao iz vise voda ,ali bezuspesno ..
Sta da radim ?  Da li da ponavljam postupak dok ne uspem sve da ocistim ili imate neki drugi predlog ?

Spolja sam koristio soda bikarbonu i limuntus , pocinje polako da se nazire bakar  :D:
Ali me i dalje muci ovaj deo kod ispusta kazana, tu je loziste dimilo i sad tu naslagu cadji nema sanse da oribam ...

(http://i232.photobucket.com/albums/ee273/stdeyan/IMG_20150806_172751%20Small_zpsfihwldyd.jpg)

Da li ispod tog lima koji se izvlaci kada se vadi kazan iz lozista , treba da bude neki `dihtung` posto sam probao malo da savijem taj lim ,ali i dalje dimi ?
Ovo loziste mi je privremeno resenje za ovu sezonu i dosta je izgorelo , malo sam ga okrpio i zastitio.

Da li kapak treba da nalegnde u kazan do ove linije koju sam obelezio na fotografiji iznad i da li je kod ovig tipa kapka i zaptivanja potrebno mazati testom ? Posto kapak pusta samo na jednom mestu , vidi se na fotografiji dole ..

(http://i232.photobucket.com/albums/ee273/stdeyan/IMG_20150806_172835%20Small_zpsosnuldae.jpg)

Prilikom kuvanja sode sa praznom tabarkom , konstantno je isla para na izlazu iz cilindra i sa njom tanak mlaz vode, nesto mi je to bilo cudo , posto je tabarka bila prazna

(http://i232.photobucket.com/albums/ee273/stdeyan/IMG_20150806_173240%20Small_zps2ycv4mu7.jpg)

Izvinite na ovako nabacanim pitanjima, najbitnije mi je da resim kako da ga oribam od masnoce  :doh:

Lim ćeš najbolje zadihtovati neutralnim silikonom. Kapak gurni da uđe koliko može i to je to, i taj kapak se maže brašnom ili isto neutralnim silikonom,a iz lule izlazi jedan deo pare jedan deo vode zato što je dobar cilindar pa se jedan deo pare pretvori u vodu bez obzira što je prazna tabarka.   Pozdrav

kad  kazan  bude u  radu, odnosno  dok  peces  rakiju tad  ti je najlakse da ocistis  spoljnu stranu. na te  vrele  povrsine  uzmes  krpu i sirce i  mazes i trljas. tako  spada relativno  lako cak mozes  i da nabacis tako okvasenu krpu da malo odpusti i kad se prosusi ponovo nakvsis drugu i onda istrljas, i tako deo  po deo. ja sam  se potrudio nekoliko  puta i  ocistio  do sjaja novog  bakra, medjutim od stojanja to ponovo  potamni i nahvata skramu veoma brzo tako da sam  od ciscenja spoljne strane odustao, samo  po   nalivanju kazana ocistim da ne bude  one prave prljavstine a  unutrasnju  zato  perem i  iskuvavam  svaki cas da  bude idealno cista uvek

Taj lim ne sme da preklapa kazan zato ti i dimi, već da ide do kazana

Armin i dekara su ti već sve rekli pa ću ja samo za ovu spoljašnju mrlju od čađi. Može se čistiti kombinacijom soli i sirćeta. Ja to na težim flekama isto radim na vruče, pospem po njima so i trljam polovicom limuna dok potpuno ne nestane.  

Pozdrav ljudi,
na mom kazanu sam video da su labave drske za skidanje kapka. Svaka je zalemljena na po dva mesta sa unutrasnje strane. Da li bih mogao to da resim onim brenerom sto koriste majstori za lemljenje bakarnih cevi ?  Takodje na jos jednom mestu se vidi da se bakar na kapku odvojio pa bih i to lemio. I da li koristiti bezolovni ili moze i olovni tinol? Imam i tečni flux...

Pozdrav svima!
Amaterski sam proizvođač rakije.
Molim Bistricu za mišljenje i savjet o eventualno potrebnim preinakama na mom novom kazanu, a u cilju dobivanja što kvalitetnije rakije.
kapacitet: 80 L – sa duplim dnom u kojem se nalazi glicerinsko ulje
kapa kazana: -kruškolikog oblika veličine  cca 13 L
parovodna cijev: 180 cm sa savijenim dijelovima a bez savijenih dijelova 130 cm,  promjera 27 mm
hladnjak: 250L   dimenzije 60x100 cm
spiralna cijev u hladnjaku:dužine 4.5 m ,  promjer 27 mm,   zapremina 2.3 L

predpostavljam da bi trebala biti duža spiralna cijev u hladnjaku i duža parovodna cijev, koja mi je nagnuta prema hladnjaku samo 1 cm , da li je to dovoljno ? Molim tvoje mišljenje.
Ako treba slika poslat ću je nakon tvog odgovora.

                                     
                                       

           
                                 

Bolje je postavi odmah, bit će mi lakše. Napiši i koju rakiju najčešće radiš.
Ionako je kasno za sve ove brojke i "digitron" pa ćemo sutra o tome.

Nema slike, a možda je i zanimljivije kad mi je teže.  :)
Moglo bi proći eventualno kod komovice, ali šta je tu je ako se baš mora.
Dobar oblik, kao i zapremina, ako je još prečnik otvora na spoju sa tijelom kazana odgovarajuči onda je maltene idealno.
Prečnik bi mogao da prođe, a dužina od 130 cm bi morala biti veća. Kada već mijenjam cijev promijenio bih prečnik na trideset i kusur milimetara a dužinu ravnog dijela na cca. 2 metra. Slika bi stvarno bila od pomoći.
Primjerena zapremina a dimenzije vjerovatno dobre i funkcionalne. Opet slika.
Zapremina i dužina nedovoljna. Poželjno cca. 7-8 litara. Ako mijenjaš parovodnu cijev na 32 mm onda cca. 10-12 metara u spirali vanjskog prečnika 35-40 cm. Prvi dio poželjan na 32 mm, u zadnji možeš ugraditi postojeću spiralu od 27 mm, a i poželjno je, tako da rastojanje između navoja spirale u gornjem dijelu bude minimalno 1/2 prečnika a u donjem maksimalno 1-2 prečnika postavljene cijevi spirale. Rastojanje od vrha prema dnu postepeno raste da bi na dnu dostiglo maksimalnu vrijednost.  
Treba da je nagnuta 4-5 cm. Prečnik cijevi od 27 ili 32 mm uvećan za nešto malo, 10-20 mm.  

Sliku nisam znao postaviti ovdje pa sam ti poslao na e-mail i još sam napisao da najčešće radim krušku viljamovku i šljivu.Ovo što si savjetovao, sve sam razumio osim ovoga da duplo dno prolazi eventualno kod komovice. A što je s ostalim rakijama? Molim te pojašnjenje.
Prečnik otvora kape i tijela kazana ću izmjeriti.

Ma pusti mene, znam biti težak i cjepidlaka. :-[ ali je stvarno iz najbolje namjere kako bi odgovor bio što upotrebljiviji.

Ista situacija je i kad je u pitanju duplo dno kod kazana. Uvjeren sam da kvalitet alkoholnog pića pored onih pretpostavki kada je u pitanju kvalitet voća zavisi od brda malih i velikih stvari koje se dešavaju u postupku njegovog pravljenja. Jedna od njih je izloženost direktnog dna kazana otvorenom plamenu zbog ograničenog uticaja visokih temperatura na fermentisani materijal. Duplo dno sprječava takav uticaj pa ga smatram manje poželjnim u destilaciji. Međutim, ako kazan nema mješalicu, kao što ga nema tvoj, onda taj uticaj ne mora biti samo ograničen i poželjan nego često biva i krajnje nepoželjan odnosno degradirajući. Umjesto da dobijemo nešto bolje rizikujemo bez mješalice pa možemo dobiti i neproporcionalno lošije, ili katastrofu zagaranjem. Tako da je u konkretnim okolnostima ovako sigurnije.    

Ok, hvala Bistrice na odgovoru. U međuvremenu izmjerio sam prečnik otvora kape 18 cm, a prečnik tijela kazana 48 cm. Nekako mi se čini da bi bilo poželjno da je prečnik kape nešto veći u odnosu na otvor kazana, Što ti misliš?

Ovo 18 je jako dobro jer je 15 prava mjera u savršenstvu oblika i izrade takve veličine kazana.
Govorim o onim pravim i gotovo savršenim uradcima. Na žalost takvi nisu baš česti na našim prostorima pa prečnik ili oblik kape postaje nešto sa čim se trebamo pomiriti kao sa jednom od mnogih mana na koje bez radikalnog zahvata ne možemo uticati.
Ako bi preciznije išli u detalje onda bi najčešće trebali promijeniti cijeli kazan. Uradi zavojnicu za hlađenje i eventualno parovodnu cijev, sve ostalo je tako kako jeste i može poslužiti.

ok, puno hvala na savjetu i pozdrav !!! do neke druge prilike.

Da li neko zna, gde u Beogradu može da se kupi silikonska guma za dihtunge na otvorima kazana? Jedan otvor je za punjenje, a drugi za pražnjenje kazana. Ima li pogodnijeg materijala za ovu namenu?

Kada je u pitanju dihtung onda je to u redu. Bitno je da se materijal koristi u prehrambenoj industriji, iz poznatih razloga, i da je otporan na uticaj temperature pri destilaciji. Pogodnije su jedino izvedbe bez dihtunga, kada mesingani elementi idealno naliježu. Na "ulazu" u kazan se ne prave na našim prostorima a na "izlazu" se prave odvajkada ali su nešto osjetljiviji na prilično grubo rukovanje i dijelom sužavaju sam izlaz za đibru pa ih je sve manje.

Hvala Bistrice na odgovoru. Originalna guma je bila crvene boje, pronašao sam gumu bele boje, koja podnosi temperaturu do 260 stepeni. Problem je što se prodaje na kilogram po ceni od 3025 dinara, a širine je 1,2m. Praktično mora se kupiti materijal za pet dihtunga.?!

Pogledaj kod ovih, možda imaju dimenziju koja ti odgovara http://www.destilatori-kazani.com/sr/rezervni-delovi 500,00 dindži

Bistrice, molim savet oko nagiba parovodne cevi u mom slučaju. Kazan je DES-ov, od 160 litara.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/12/12_roberta.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=12_roberta.jpg)

Hvla Roberte. Ulivini otvor je 150x230, pa na žalost ne paše od navedene firme.

Nagib prema tabarci.
U suprotnom bi nepotrebno pojačavao refluks i time prekomjerno smanjivao količinu visoko ključajućih jedinjenja koja isto tako imaju bitan uticaj na aromatičnost i kvalitet rakije. O refluksu, pa i onom prekomjernom, imaš detaljno u ovoj poruci...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,1260.msg16364.html#msg16364

Hvala na savetu.  :thumb:

baradone, pokušaj za dihtung u novosadskoj trgovini Prostor doo, http://www.plastikainfo.com/firme/prostor-d-o-o-novi-sad-2
Kod njih sam razne gume kupovao, s tim da isto prodaju na kilo, ali upitaj koje dimenzije imaju, moguće da imaju neko parče koji ti paše.
Mislim da je za potrebe dihtunga potrebna debljina 10mm. Ja imam parče armirane gume koja zadovoljava potrebe dihtunga u pogledu otpornosti na temperaturu i kiseline, ali je debljina 7mm, dim. 200x300mm, koju ja ne bih stavio ali ako želiš, kontaktiraj me preko privatne poruke.

Poštovanje

Imam des-ov kazan za rakiju stabilni 160L, ložište zidano. Dobio sam ga pre 2 godine o od tada pečem rakiju za sebe.
Problem je neravnomeran mlaz rakije i duvanje (pufkanje) na izlazu iz tabarke.

Ovo se javlja uglavnom kod prepeka od polovine pa do kraja pečenja, kada je kazan pun i kada u kazanu ima 100L.
Probao sam sa jačim mlazom i mlazom tankim kao konac. Ovo se takođe javlja i kada je u ložištu samo žar, dakle bez plamena. Probao sam i sa potpuno hladnom vodom u tabarci i sa 1/3 vrućom.
Potpuno isto se događa i kada komšija peče rakiju na njemu.

Jednostavno nemam ideju zašto mlaz igra i para pufće iz tabarke. Da napomenem da se ne vidi para na izlazu tabarke već se oseti pod rukom kako duva neravnomerno.

zbija  ili  aparat ? verovatno  zmija, proveri  dal  se  pokrivila  negde ili  stoji  kako treba verovatno  pravi   vodeni cep

Može biti da je problem u samom loženju ispod kazana. Plamen nije ravnomerno raspoređen po celoj površini dna kazana, javlja se razlika u temperaturi, sadržaj kazana poigrava, površina se talasa i time dolazi do onoga o čemu si pisao. Meni se slično dešava i ako ložim sa zemnim gasom. Kod mene je činjenica da gorionik takođe ne obuhvata celu površinu kazana.

Do kazana je. Oštećenje ili nekvalitetno "dihtovanje".

Hvala na odgovorima

@armin1
Zmija dobro stoji, nije nigde savijena.

@Robert
Pufkanje se javlja i kada je u ložištu samo žar bez plamena.
Mada moguće je, meni je žar i vatra samo u prvoj polovini ložišta pa ako je žar jaka da na tom mestu vri i talasa se. U početku isparava bez vrenja a posle sa padom jačine počne da vri i da talasa.
Koja je preporučena visina između ložišta i dna kazana?? Možda je tu problem?

@bistrica
Ako je oštećenje šta da tražim? Koju vrstu oštećenja?
Ako je zaista problem u dihtovanju pa gubi pritisak onda ispada da bi sa ispravnim dihtovanjem stalno duvao?

Traši rupicu,  ;D zbog istrošenosti bakra ili mehaničkog oštećenja na lemljenim mjestima.
Nema u kazanu pritiska, on je jednak atmosferskom. Ispravnim dihtovanjem ti samo ne bi cirkulisao vanjski vazduh kroz njega ili ne bi unutrašnja isparenja izlazila van. To je razlog zbog kojeg destileri viskija ovu pojavu nazivaju "dahtanje psa" kod kazana. Već sam pisao kako sam i ja bio svjedok takvoj pojavi u jednoj fazi destilacije na prijateljevom kazanu. Kada su zalemljene dvije-tri "rupice" prestalo je. Jedna je bila na vrhu kape kazana, jako blizu parovodne cijevi, druga mala na gornjoj trećini kilera, a treća najmanja na spoju kilera i lule. Kazan se lijepio mekinjama na spoju kape kazana pa je i to bilo pod sumnjom jer nisam ga ja lijepio a nisam se ni miješao u destilaciju.  :)    

Bistrice, kako najlakše naći rupicu? Ima li neka mala tajna velikih majstora? :)

Pozdrav,

Imao bi jedno pitanje za Bistricu:
Imam kazan Panonia Murska Sobota 60l, pa me zanima savet oko nagiba parovodne cevi. Na forumu so različna mišljenja oko toga. Zato te molim, da mi objasneš ali naj bo cev nagnjena prema tabarki, kazanu ali horizontalno in za koliko %.

Hvala 

Kod kondenzatora klasika, zaparavanje bez vode u tabarci i mora pokazati najmanje vlaženjem ako ne vidljivim mlazom i šištanjem. Ostali dio kazana u destilaciji, a bolje je vidljivo noću sa velikom vlažnošću vazduha, uz prilično jaku svjetlost. Spojno mjesto kazana i kape uz oblaganje tanjim slojem tijesta od mekinja u kombinaciji sa trećinom brašna zbog povezivanja i jako malo vode samo da dobije oblik tijesta koje se može umijesiti. Da ostane „prosuho“ jer će i njega vidljivo nakvasiti i pokazati promjenom boje mjesto isparenja na spoju.

Odgovor je ovdje...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg29276.html#msg29276

duhovitiduh, hvla na inforaciji. Našao sam sil. gumu debjine 3mm i sam sam izrezao dihtung. Sve je dobro funkcionisalo i završio sam destilaciju za ovu godinu. Pozdrav!

Vladimirv -  mislim da je armin u pravu zbog toga što mi je prvi kazan imao zmiju i zbog transporta se pomerila i javilo se dahtanje rakije

Dobar dan ljudi,
Citam povremeno ovaj forum i naisao sam na brdo korisnih informacija i hvala vam za to!!!
Ja se nalazim u Chileu i zelim da narucim kazan da pocnem ovde destilaciju rakije za kucne upotrebe, sto bi se reklo.
Nasao sam dva modela od kojih jos ne mogu da se odlucim koji bi kupio, cena im je slicna. Voleo bih ako bi mogao neko da da komentar na ova dva modela.

Hvala vam!

Ovaj je 37 litara i deluje mi kvalitetnije uradjen
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_s-l1600.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_s-l1600.jpg)

Ovaj je 50 litara i po meni je plus sto je ceo od bakra
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/13/13_s-l1600(1).jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=13_s-l1600(1).jpg)

Ovaj drugi je tri u čelo za prvi. Bez greške drugi bas zato sto je ceo od bakra.  :thumb:

Hvala na odgovoru Vladimire!!!

Slav, ima nekoliko stvari koji između dva ponuđena kazana prevažu na stranu ovog prvog. Prvo - zaptivanje je rešeno poklopcem tj. kalpakom sa vijčanim vezama, a kod drugog je potrebno praviti smesu od brašna, mekinja i vode pa mazati spoj. Drugo - ima ventil za ispuštanje džibre, a kod drugog kazan moraš skidati i nositi da bi ga ispraznio. Treće - površina izložena vatri je veća, kod drugog se prečnik širi te je gubitak svakako veći prilikom zagrevanja. Četvrto - inox je lakše čistiti od bakra. Što se tiče površine izložene bakru, ona je kod prvog samo u delu u kojem se nalazi kljuk od inoxa, a sve ostalo je od bakra kao i kod drugog.
Srećno sa igranjem i čuvaj se plamena! ;)

DuhovitiDuše, hvala ti na detaljnom odgovoru, ja sam vec narucio ovaj br.2 nadam se da ce i on odraditi posao.
Brine me ovo tvoje poslednje cuvaj se plamena  :o Da li ima nesto posebno gde treba da obratim paznju ili kazes onako generalno.

Hvala i pozdrav!

Ako ćeš raditi sa gorionikom, obrati pažnju na: 1. kvalitet plamena - treba da bude plav, bez narandžastih nijansi; 2. obim plamena treba da bude ispod kazana, ne i po stranicama, jer ćeš na taj način da sprečiš zagorevanje na stranicama kada ostane malo kljuka/meke rakije; 3. nemoj da radiš na vetrovitom mestu jer može da poremeti dotok vazduha u mešač gorionika, a plamen ispod kazana će imati velikih gubitaka; 4. neka oprema bude nova i kvalitetna (crevo, ventil i regulator pritiska ako radiš sa butan bocom) i uvek dobro stegni priključke i proveravaj ih pomoću sapunice da li ima curenja.

Ima li ko iskustva sa kazanima iz kazandžiske radnje "Nedić" iz Brusa?

http://www.nedic.co.rs/

Konkretno,zanima me kazan broj 5 sa mesalicom.(sa njihovog sajta)

Debljina dna je 6mm,mešač mesingani lanac, tabarka je sa kilerom zapremine 1000l,ložište je od lima 3mm.
Hvala!

Kazan dobro izgleda koja je cena tog ako se ne varam ti hoćes od 150l

Da baš taj od 150l.
Nov je tu negde 2800-3000eur,a vidim i jedan polovan na kp.
Nego,interesuje me kako se pokazao (ako je neko imao priliku da radi sa njegovim kazanima)

Mislio sam da je cijena razlog "bježanja" od najkvalitetnijih kazandžija u Srbiji, ali očito nije. Prva trojica su ti jako blizu, tu u Vojvodini, pa ne vidim razloga traženja kazana u istom cjenovnom razredu dalje od kuće. Ujedno su na slikama vidljive razlike u onim bitnim elementima za izvođenje destilacije, a o nizu sitnijih i nimalo nevažnih detalja sam već toliko toga rekao pa da ne tušim ponovno.

Možda samo jedan "detalj" koji je baš iritantan, a očigledan iz slika. Pravi kovani bakar izgleda mnogo drugačije nego ovako upakovane tačkice na odsjaju, a na nekim mjestima ih nema nikako. Svaki udarac čekiča po bakru je vidljiv i mora biti preklopljen drugim udarcem ako se želi promjeniti struktura rešetke bakarnih atoma i svojstvo materijala. Jedino tako nešto ima svojstvo kovanog bakra i najviše zbog toga se razlikuju „industrijski“ i „ručno“ rađeni kazani. Sve drugačije urađeno je besmisleno osim da posluži kao marketinška navlaka za nerealno podizanje cijene i obmanu.

Bistrice,hvala vam puno na odgovoru.
Poslao sam vam pp.

Voleo bih da mi neko konačno objasni da li ,,gradnjača,kako to zovu Kazandžije , istovremeno i vrše odvajanje metil alkohola.(Radi pojašnjenja,to je lula za prihvat destilata sa sudom za plasiranje alkohometra(Grad-a).Kao i to da li postoji bitna razlika kod vrsti bakra pri eksploataciji kazana t.j. postoje li bolje ili manje dobre legure za izradu istog..

Objašnjeno je u više navrata na forumu. Prazna priča jer ne može ta spravica metil alkoholu ništa. Smanjenje njegove količine, doduše u ograničenim ali itekako dovoljnim relacijama u uobičajenim okolnostima, se na klasičnom rakijskom kazanu postiže ispravnim odvajanjem frakcija. Hvatanjem nešto jače meke rakije, i naročito jače rakije u prepeku

Za drugo pitanje, postoji bitna razlika u čistoći bakarnog materijala u zavisnosti od postupka njegovog dobijanja. Elektroliza je postupak iz koga se dobiva elektrolitički, najčistiji, bakar. Sa najmanje primjesa i najboljim karakteristikama za izradu kazana, i reakcije u destilaciji. 

Postovanje svima  ;D

Procitao sam dosta na ovim stranicama o jabukovaci ali nisam naisao (mozda sam preskocio) na pecenje jabukovace (i rakije uopste) u kazanu od inoxa. Naime, nabavio sam kazan od inoxa od cca. 120 litara bez mesalice. Da li mozda neko moze da podeli iskustvo o ovim kazanima i da me posavetuje kako da pecem rakijestinu u njemu? Predpostavljam, od ranije procitanog, da ce mi trebati mreza za dno, a negde sam procitao da se stavlja dzak za kafu na dno pa preko njega mreza da, ne zagori :scr:  ???
Izvinjavam se ako je negde na sajtu otvorena tema o kazanima od inoxa, ali sam poprilicno u guzvi sa poslom, a dobio sam sina pre mesec dana i hocu da ispecem rakiju za njegove svatove >:D

Najlepse hvala  ;D

Nema razlike u načinu destilacije. Jedina je razlika u kvalitetu dobivene rakije zbog materijala od kojeg je pravljen kazan. 

Hvala na odgovoru  ;D

Interesuje me, ako bih sam pravio resetku, da li se moze napraviti od pocinkanog lima recimo 0,5 ili 0,7mm debljine? Da li je lim ok resenje ili mora biti bakar ili inox?
Kazan je malo cudan. Naime, kapak se jedino moze skinuti sto znaci da bih je morao napraviti iz dva dela.

...ili možda iz jednog koji se preklapa na sredini sistemom šarki.
Bakar je nezamjenjiv materijal zbog svoje reaktivnosti u destilaciji i uticaju na aromatski kompleks rakije, naročito ako je kazan pravljen od nekog neutralnog materijala kao što je inoks. Da bar malo popravi taj nedostak.

Ako se radi o klasičnom kazanu od bakra, manje zapremine, koji inače ima više nego dovoljnu dodirnu površinu bakra u odnosu na zapreminu kazana onda bi mogao poslužiti i inoks.

Svi ostali metali ne bi dolazili u obzir, isto tako zbog reaktivnosti u kiseloj sredini fermentisanog kljuka ili vina. Nije preporučljiva čak ni kofa od pocinčanog lima za sipanje kljuka iz kace u kazan i sl. Ako ne osjetiš njen uticaj u rakiji onda ga sigurno vidiš po boji kofe koja je bila u kontaktu sa širom. Svaka reakcija je ne samo po nazivu nego i suštinski dvosmjerna pa ako vidiš njene tragove na kofi mora ih biti i na širi.    

Dobar Vam dan , dobri ljudi..
Kako dugo citam forum  (zadnje dve godine intezivno) resio sam i da vam se i prikljucim , pisanjem za sada. Elem, po ono sto sam procitao do sad na forumu, i kupih kazan po mojim merama, tj, potrebi. Kazan je iz Rume, od majstora Stanimira, kapaciteta 120 litara sa mesalicom. Kazan sam kupio cak pretprosle godine u maju , ali ga nisam koristio do sad, ali ce se vec naci u upotrebi od kraja avgusta , kad stigne sljiva na pecenje. Cena je bila , sitnica.. Ali, svako zadovoljstvo ima svoju cenu. Pozdrav i nadam se da cemo se cuti od sad pa na dalje.

Hvala na odgovoru  ;D opet par pitanja... Obzirom da je kazan od inoxa i da je debljina 2 mm (izmerio sam sublerom) da li vazi pravilo ciscenja sa kausticnom sodom? Ako ne, kako da ga cistim? Da li bi pomoglo ako bih napravio 'tocak' od borovih dasaka, stavio par krpa i postavio ih na dno da kljuk ne zagori (jer trenutno ne mogu da se pruzim za mrezu od bakra ili od inoxa, mal' nisam abortirao kad sam video cene). Prvo put radim sa inoxom, a kuci u Subotici pecemo uvek u bakarnom kazanu koji ima mesalicu...

Stavi na dno prteni ‚juteni dzak razredi malo kom i guraj

Tako kontam da cu i uraditi. Frka mi da ne zagori, a sa druge strane sve to ide iskustvom. A sto se ciscenja sa sodom tice?

Zahvaljujem dekara

žicu za posudje i ribaj

Jedna od osnovnih preporuka ne samo za čišćenje bakra nego i inoksa je ona čime se to ne bi trebalo raditi. Žica za posuđe je tipičan primjer. Njome će se oštetiti glatka površina materijala i tako postati sklonija još većem lijepljenju i zagorijevanju. Kada se uzme u obzir da je inoks višestruko slabiji provodnik toplote od bakra, i da je uz to njegova debljina samo 2 mm, onda je tako nešto put u pravljenje većih problema nego što je obično uklanjanje nečistoće.

Može se i kod čišćenja inoksa upotrijebiti kaustična soda jer neće naštetiti materijalu ali za nju nema nikakve potrebe jer to efikasno može uraditi čak i soda bikarbona.
U destilaciji inoks ne stupa u reakcije u koje stupa bakar pa su sve naslage na njemu identične naslagama na inoks posuđu iz kuhinje i mogu se čistiti na isti način.    

Super :thumb: siguran sam da ce ovo pomoci svima koji imaju inox kazane, a koji su se dvoumili kako da ih ciste.

Hvala na odgovorima ;D

kad muški zagori ništa bez žice za posudje

Što se mene tiče možeš to na svom kazanu raditi i brusilicom, nego rogiju kažem kako nije preporučljivo zbog štetnih posljedica.

Koji materijal mogu upotrebiti da napunim kanal koji naleze na kazan a nalazi se na kapku kazana. Poceo je da curi pomalo a ne znam cime mogu da napunim da dihtuje?

Bolje što ga mijenjaš jer je original gotovo isključivo azbestni. Pored već spominjanih silikonskih materijala otpornih na visoku temperaturu i kiseline koriste se, po meni kao najbolje rješenje užad od konoplje. Mislim da ih u Rumi, koja ti je blizu, još uvijek rade lokalne zanatlije. Od istog materijala, a odgovarajuće debljine za kazan, se prave i oni konopi za jahte i brodove.

Bistrice, hvala puno kao i obicno ne mrzi te da dajes savete. Ne mogu da nadjem gde su ti spominjani silikoni a sto se tice kanapa imam prodavnicu pored stana u sarajevskoj a i u Rumi sam pocesto. Inace kao sto znas kazan je Stanicev po tvom savetu i dalje sam prezadovoljan.

Samo je spominjano prije par godina i nije se išlo u detalje. :)
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg21648.html#msg21648
Možda sam priču sa nekim drugim nastavljao nekom drugom prilikom ili na PP.

Bistrice, mozes li jedno pitanje? Kako sam se do sad drzao Jovicevog prirucnika u svemu, tako sam i ispekao jedno 240 litara meke rakije od sljive, cacanske lepotice 1100 Kg. Hvatao sam je od pocetka pa do kraja na prosecnih 30%. Prepek nisam radio, jer sam resio da ga radim kad mi stignu jabuke za pecenje , pa jedno dan , dva ranije.. Pitanje glasi: Kad krenem u ciscenje kazana, da li da vodu zagrejem pa da sjedinim sa sodom ili da to ne radim?Pardon , sodu da sjedinim sa vodom. I, ako zagrejavam vodu, na koliku temperaturu da je zagrejem? U prirucniku lepo pise kako treba oprati kazan, ali nigde nije navedeno koja temperatura vode je potrebna za pranje istog. Pozdrav i svako dobro.

Mlaka voda. http://www.sveovinu.com/index.php/topic,33.75.html

Sta mislite o ovome za dihtovanje kapka kazana http://www.termoplast.rs/zaptivne-mase/silikon-za-visoke-temparature-315-c/

Ne!

A zasto? Jeli otrovno?

Pozdrav svima.
Dobio sam stari kazan slovenac 80 litara o kojem je vec bilo govora i resio sam da polako ucim kako se pravi solidna rakija.Pekao sam nekoliko puta i problem je zagorevanje koje mi se desilo i sa resetkom.
Imam pitanje posto sam video tipa koji usluzno peče rakiju na tom kazanu ,da stavlja bubanj od ves masine u kazan i u njega gusti deo koma a tecni izadje kroz rupe sa strane.On kaze da mu tako nikad nije zagorelo i da je mnogo bolje od resetke jer ona skace prilikom kuvanja i čvrsti deo se podvuče pod nju i zagori, a to kod bubnja nema.
Inace bubanj je komplet od inoksa.
Šta mislite imali li smisla razmišljti o ovoj ideji posto je bubanj od inoksa vrlo lako naći.

Na sličan način se smješta i trop od grožđa kod destilacije komovice.
Inoks bi u takvoj varijanti bio dobar izbor. Neće djelovati negativno a za sve ostalo pozitivno ionako već imaš više nego dovoljnu površinu bakra u kazanu.  

Bistrice hvala na odgovoru,sad cu peci sa bubnjem dok ne kupim bakarnu rešetku jer sam čuo da ih prave kazandžije po narudžbi.Ja imam neku ručne izrade i očigledno nije dobra.

bistrice, možeš li molim te reći kolika treba da bude udaljenost između dna kazana i dna ložišta. Radim novu peć za kazan pa mi treba točan podatak da ne zeznem stvar. I još nešto; trebam nešto zaletovati na kazanu pa me zanima može li se sa onom lem žicom i pastom za lemljenje sa kojom se letuju spojevi kad se radi centralno grijanje ili pak treba nešto posebno, ako da reci molim te kakvu žicu i pastu kupiti? Puno ti hvala unaprijed i srdačan pozdrav iz Osijeka!

Ako ne ulazimo u detalje, veličinu kazana sa dimenzijama ložišta i način zagrijavanja, onda okvirnih 40-ak cm.
Nisam nikada ništa krpao na svojim kazanima jer sam ih kupovao nove i samo sam ih ja opsluživao pa nije bilo mogućnosti da im se desi nešto što bi zahtijevalo takvu intervenciju. Jesam to radio na jednom prilično starom prijateljevom koji sam povremeno koristio, kao i mnogi drugi. Radili su mi to profesionalci i uradili kvalitetno. Uživao sam gledajući tu vještinu kontrole temperature i koordinacije pokreta. Koristili su standardnu pastu za lemljenje, i kalajne šipke. Pretpostavljam da nema razlike između takve šipke i žice za lemljenje, ali nisam ti baš neka posebno mjerodavna osoba za takve stvari.

Hvala bistrici na odgovoru jer ja sutra pravim lozite  ;D
Pocetnik.12, ovaj moj kazan od inoxa je curkao na par mesta i uspesno sam ga popravio sa lemilicom, klasicnom zicom za lemljenje i pastom. Radio sam pazljivo: alkoholom sam prebrisao oko rupica gde je curila voda, uzeo malo paste na vrh cetkice za zube i lagano ocistio (vise laganih pokreta, nikako grubo zuljati). Posle toga prebrisem sa ubrisom i opet lagano ocistim pastom. Zica za lemljenje se lepo lepi ali moja 'pistolj' lemilica je 150 watti sto, po meni, nije dovoljno, jer je povrsina na kojoj se lemi velika, te se lem brzo ohladi.

rogi87

''uspesno sam ga popravio sa lemilicom, '' klasicnom zicom''  za lemljenje i pastom. ''

Ja bih najpre proverio da li ta '' klasična žica '' ima u sebi olova koje nije baš dobro u rakiji ( osim što je malkice teža rakija  ::)) ,jer mi takvu klasičnu žicu za letovanje smatramo onom što se letuju oluci  pa i koja se koristi u elektronici .

citat iz wiki

'''Meki lem je legura olova i kositra uz dodatak 0,5 - 3,5% antimona (Pb+Sn+Sb). Odnos olovo kositar ovisi o namjeni lema. Za limarske radove koristi se lem sa većim sadržajem olova(i do 90%). Za lemljenje posuđa koristi se lem sa 90% kositra i 1,3% antimona jer preko 9% olovo je otrovno.'''
Znači za sve radove i popravke na kazanu treba da se koristi isključivo samo bezolovni lem .Siguran sam da većina nas to zna ali ima i onih koji ne , pa samo skrećem pažnu na to .

P.S. na ovo bi sad Dr Nele rekao '' olovo nije otrovno , ono je samo malo otrovno !  :lol:

početnik.12


'' ... trebam nešto zaletovati na kazanu pa me zanima može li se sa onom lem žicom i pastom za lemljenje sa kojom se letuju spojevi kad se radi centralno grijanje ili pak treba nešto posebno, ako da reci molim te kakvu žicu i pastu kupiti? ''

http://www.chipoteka.hr/artikl/42637/tinol-bezolovni-1-4kg-05mm-sn99ag03cu07-fluitin-as

Pogledaj taj link , oni imaju šta ti treba a i blizu su Osijeku ,  :)

Lem žica ne smije  biti sa dodatkom olova u sebi to je najbitnije , jer pri destilaciji se izdvaja olovo  iz lema koje se  onda sjedinjuje sa alkoholnim parama i a znamo da olovo nije poželjno da ga ima u rakiji .

Slazem se sa tobom u potpumosti, zato i jesmo tu da dodjemo do najboljih resenja ;D
Mada mislim da od par tackastih lemova, za rupice velicine zrna maka kao u mom slucaju, nece znatno otezati rakiju :lol:

Narodna kaže '' U maloj bočici je otrov ''
U tvom slučaju bi bilo '' U maloj rupici je otrov ''

 :lol:

da, ima smisla, hvala na informaciji poluamater!

 :lol: :thumb:

konačno ugrađujem elektromotor na mješalicu pa me zanima da mi vi koji imate el.motorni pogon na kazanima kažete kolika treba biti brzina okretaja u minuti tj. koja je brzina najoptimalnija, da nebude  ni presporo ni prebrzo

Broj obrtaja mesaca u kazanu: 12 do 15 o/min

Po meni malo premalo, iako normalno može da prođe. Ne samo zato što moj motor radi na 32 obrtaja nego što smatram da je 20-30 optimalno, naročito za kašastiji materijal kakav su na primjer jabuke. Nije u pitanju samo "hvatanje" na dnu kazana, potrebno je malo "brzine" i za ravnomjerniji raspored toplote.

Jagnjilac je stari prijatelj, pa neće ovo shvatiti kao dočekivanje na nož u prvoj napisanoj poruci nakon dužeg vremena.  :)

Veliki pozdrav,   

Slazem se, da je bolje brze zbog ravnomernijeg prenosa toplote. I ja sam bio u dilemi, sta je optimalno da spreci zagorevanje. Pekao sam dunju koja je bila gusca od pekmeza. Strepeo sam kada sam otvarao kazan, ali bez potrebe. Dno kazana bilo je cisto kao suza.
Protiv zagorevanja, dovoljno je 12 (kao kod mene) ali treba malo brze, zbog ovoga sto kaze bistrica.
Naravno, da nema ljutnje.

Pozdrav i tebi.

Brzina okretanja zavisi od... svega do sada nabrojanog. Dodao bih i ovo. Brzina zavisi i od težine lanca, tj. efikasnosti "brisanja" dna kazana. Ako je taj lanac od laganih lamela poput onih u desovim kazanima, onda brzina kljuka valja da bude veća. Za lanac koji se najčešće ugrađuje u ručno kovane kazane, teži je barem duplo od onih laganih lamelnih, brzina može da bude i manja. Takođe, brzina zavisi i od debljine dna kazana, jer zagorevanju je skloniji onaj sa tanjim limom, pa i brzina valja da u tom slučaju bude veća. I na kraju, brzina zavisi i od energenta, jer vatra gasnog gorionika svakako ne pravi problem kao što vatra od drva može da napravi. Za loženje na drva svakako valja ona veća brzina.
I kao epilog ove priče, pitam se važi li u ovom slučaju ona Platonova "zlatna sredina"?

Ne, jer bi za nju svi elementi uticaja trebali biti nabrojani i tačno definisani, a očito nisu. Ako ćemo se gađati sistemom slučajnog odabira onda može.
Očito je 12 dovoljno za nezagorijevanje dna i kod dunje, a 32 nedovoljno i za najteži lanac na dnu od 8 mm, ako je plinski plamenik neadekvatan. Niti se sva priča završava na dnu kazana, ima i ona o konvekciji.

Ja imam subotički čiji je lanac od mesinga,to valjda svi znate, ali moram da napišem... do sada nisam se susreo sa time koliko lanac oštećuje kazan. Šta mislite o tome?  Neko je na taj mesing odozdo stavio teflonske podloške, odnosno nešto kao U profil od teflona...

Trebao je dijamante zbog tvrdoče materijala.  :D:

Na mom desetogodišnjaku još svi udari čekića vidljivo stoje na svom mjestu.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_20160916_180055.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_20160916_180055.jpg)
Kod prijateljevog koji je u vlasništvo njegove porodice više od 80 godina, nije kupljen nov, i svake godine je maksimalno korišten, svakodnevno cijelu sezonu jer je tražen kazan za iznajmljivanje, gotovo da se i ne primijeti upotreba mješalice. Na par mjesta kružni tragovi u dubinu, iskazani dijeličima milimetra.
Toliko o raznoraznim nedostatcima mješalice: habanje dna, otežano pranje kazana, može da pukne štift na lancu... vjerovatno ima još neki biser, ali ga još nisam čuo.

Ja sam mislio na teflon materijal slican plastici,samo termootporan...

Pa dobio si odgovor koji važi i za njega. Nepotrebno, jer je habanje dna mješalicom samo jeftini marketing.  

Pozdrav svima!

Već neko vreme čitam, informišem se i evo, uskoro se nadam da ću se upustiti u destilaciju, za sopstvene potrebe, i ako bude dovoljno sredstava, po najvišim standardima i pravilima :)

Kako je moja ideja da spravljam rakiju samo za svoje potrebe, a ne pijem je mnogo, pa sam mislio da imam po 10ak litara od svake voćke, hteo sam da nabavim manji kazan.

Mislio sam da uzmem ovaj na plin od 35L od ovih destilatori-kazani, a tu negde, malo skuplji i sa cenom je DESov.

Ima li ko iskustva sa njihovim kazanima? Može li to da bude dovoljno za moje potrebe, i što je važnije, da li su dovoljno dobri?

35 litara za prepek i nekako a ako si resio da kupis kazan onda kupi  KAZAN

A šta je po vama KAZAN i zašto, ovo što sam naveo, to nije?

Ponosni sam vlasnik kazana od 120 litara, izradjenog u majstorskoj radionici majstor Stanimira iz Rume. Stvarno je sasiven pa mojoj meri. Svaka cast za majstor Stanimira, i da nam pozivi jos mnogaja ljeta.  :thumb:

To je vec kazan

Može li kontakt od tog majstora?

Poslacu ti sutra na P.P.

Da, to je jedan od najboljih majstora u nas. Pravi izuzetne kazane, ali ne ocekuj da su to jeftini kazani.Zavisi sta zelis?

Želim kazan za sopstvene potrebe. Praviću po 10ak litara svake godine od nekoliko voćki (kajsija, kruška, šljiva, dunja) i to je to. Zato sam incijalno i mislio da uzmem onaj destilatori-kazani od 35L sa mešačem i na plin jer, čini mi se, moje potrebe nisu velike i ne planiram u biznis proizvodnje rakije.

U tom slucaju nemas potrebe za Stanimirom, posto on ne pravi tako male kazane

Pa ako pravi od npr 60L za nešto više para, onda možda ima smisla razmotriti

Stvari sto je ovako...  Stanimir je imao tesku operaciju, zivot mu je bukvalno visio o koncu, radi ali sa umanjenim intezitetom. Za sad mu je sve rezervisano do proleca 2017. Ko je kupovao kazan od njega zna da je to realnost, i da se svaki naruceni kazan ceka od 3 do 6 meseci. Ja sam cekao 4.
Druze, u pravu si. Stanimir ne pravi kazane ispod 120 litara.
Licno mislim da za tvoje potrebe, koje si nam izlozio, nemas potrebe za majstor Stanimirom, posebno ako se uzme u obzir da mu je cena kazana skoro 3000 Evra. Pozdrav

Pozdrav
Ja sam nov na ovom forumu i potrebna mi je pomoć iskusnih članova.Bavim se proizvodnjom rakije zadnjih 6 godina i to radim sve prema knjigama i uputsvima prvi destilat drugi destilat prepek odvajanje frakcija razblaživanje destilovanom vodom i td.Međutim sve sam radio na tuđim kazanima.Sad želim da kupim kazan nov ili polovan.Prva ideja mi je bila šerpaš prevrtač od 120 litara ali nema kupolu kube jar bar takav nisam video a pouzdano znam da kazani koji imaju kupolu daju bolju rakiju.Pekao bih šljivu,krušku i jabuku pa smatram da mi mešač nije potreban a znam da ima šerpaša sa mešalicom i kupolom samo su dosta skupi.Pekao bi 300-400 litara rakije godišnje.Koji bi vaš predlog bio hvala

mešac ti je itekako potreban. Suboticki ce ti raditi posao mozes traziti da bude siri i od malo debljeg materijala sto ce malo dici cenu ali imaces masalicu usip ispust

Zašto je mešač potreban?
Nikad mi rakija nije zagorela a jednostavnije je puniti i prazniti kazan prevrtač?
Ono što mene buni nemogu nigde da nađem šerpaš sa kupolom (kruškom kubetom kako oćete)
ako samo ima mešač šerpaš sa kruškom uzeću taj .....

Vidi, po meni je milion puta lakse raditi sa kazanom koji ima ispust. Ali, to je po mome... A za mesalicu su u pravu kolege. OBAVEZNO sa mesalicom, jer je iskljucena svaka mogucnost da dodje do zagorevanja. A za proizvodjaca se sam vec odluci, mada po kolicini rakije koju mislis da peces, po meni je najprimamljiviji DES, (odnos cene~kvaliteta) naravno pod uslovom da ako mozes ti dati odrednice sto se tice debljine bakra. Ili, sacekaj da prodje ova sezona, pa polako na oglase i pazari neki lep polovan kazan za male pare.

Tasos
nikad nisam pekao na kazanu sa mešačem
recimi kad odradiš jedan kazan sa kljukom dali pereš poklopac ili samo sjuriš novi kljuk
jer ja obavezno kad skinem poklopac da bi izbacio džibru operem poklopac pa sunem novi kljk pa vratim pokolopac a kod ovih mešača delujemi to komplikovano.Još nešto kad radiš šljivu dali mešač ošteti košpicu.Ja ne vadim košpicu al ona padne na dno bureta al opet neka završi u kazanu.
Hvala

Druze, vidi ovako...
Ja kad ispustim kljuk, iz tabarke zahvatim jedno par litara tople vode, sa vrha, te tom vodom, koju bukvalno samo sjurim u kazan, isperem isti. Naravno, uz to jos i okrenem lanac dva tri puta i to je to. Sav posao.
A sto se tice sljive i kostica, pekao sam letos komsiji sa kosticama. To je tako jednostavno, da je to cudo jedno. Okrenes s' vremena na vreme lanac jednom ili dva puta i to je to. Isto ispustanje kljuka kao i bez kostice, ni jedna polomljena kostica, ma ladna boza kad ti kazem. Moj drugarski savet ti je, ako si vec u situaciji da kupujes kazan, pod obavezno ispustac i sa mesalicom. Totalno gospodski posao, sve cisto i pedantno, bez potrebe da ti neko opsluzuje oko kazana. Pozdrav.

Tasos
hvala na odgovoru videću možda se i odlučim za kazan sa mešačem samo da nadjem neki šerpaš plitak od 120 litara neki fond je oko 1200-1300 evra pa sad nov polovan des ili šta već navatam,mada navika je čudo nekako prevrtač mi je ono baš... al dobro

Pre kupovine bi bilo dobro da ti to dobro pogledas (uzivo) kako to radi. i, prati oglase. Moze se naici tu na fine kazane. Upravo sam danas naisao na kazan od 250 lit, ispustac, sa motorom na mesalici, mislim da je oko 2000 evrica.   Misljenja sam da je to povoljno.

Jednostavnije je puniti i prazniti prevrtac .,------------- A uuuuu
---

Evo i moje masinerije za destilaciju ljutice :)

Postavljam ove slike sa prikazom zapremine od 100 litara na kazanu.
Dakle, kada se kazan napuni "do cepa", zapremina mu je 120 litara. Kapak je tacno 12 litara.
Koliko da napunim kazan za ubuduce?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_dsc_49001.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_dsc_49001.jpg)

Evo i par slicki od lozista koje sam napravio od metalnog bureta i za sada sam zadovoljan. Ujedno sam sa lozistem resio i problem zagorevanja (jer nemam mesalicu  :-\ ) postavljajuci dno lozista od dna kazana za cca. 45 cm, a gornju plocu od bureta sam okrenuo za 180 stupnjeva i postavio na metalne profile na kojima sedi kazan. 

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/14/14_dsc_45391.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=14_dsc_45391.jpg)

Interesuje me jos nesto: koliki treba da bude ugao parovodne cevi? Ja sam je postavio na 5 stupnjeva.

Auu kakva masinerija :o

100 litara
U principu nije bitna veličina ugla nego je njime potrebno samo nadmašiti debljinu cijevi.
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg29276.html#msg29276
 

Ta nego sta nego masinerija 8:) jasno je - vise ulozenog rada nego novca jer imam trenutno drugih prioriteta u zivotu, a "kad bude plime, bice rime"  ;)

Bistrica, kao i uvek, brz i jasan :D Ja, kao i uvek, veoma zahvalan ;D

Bogme potrosices ti ovde dosta drva

Pozdrav,
Renoviram kazan agromex-panonia,  pa me interesuje, kako naj stavim nagib parovodne cevi. U literaturi sem pročital, da mora imati cev padac prema kazanu, zaradi sirćetne kiseline, da se vrati u kazan. Na ovaj forumu pa čitam, da mora pad prema tabarki. Koliko naj bo pad na jedno ili drugo stran in kam naj obrnem pad cevi prema kazanu ili tabarki, da bo kazan optimalno radio svoj posao.
Lp

Prosle godine sam kupio kazan od 30l, sa mesacem, predvidjen za grejanje na plin.
I ja sam se dvoumio dal da uzmem veliki odmah, ali nisam imao nikakvih iskustava i po nagovoru jednog prijatelja ipak uzmem ovaj manji. Prosle godine sam ispekao ukupno 23 kazana rakije od sljive 11l, jabuke 16l i komovice 11l koncentrovane jacine od oko 64%, posle sam dodavao demineralizovanu vodu, kad god sam hteo da pijem, pa izracunajte da je bilo nesto vise rakije ukupno...Sve za porodicnu upotrebu.
Ove godine sam ispekao duplo manje rakije 13kazana, i to dobio sam oko 6l sljive, 5 litara jabuke, 2,5l komovice i 4,5l smokovace, opet koncetrovana rakija oko 64%alkohola.
Posto prosle godine nisam imao nikakva iskustva pecenje mi je trajalo oko 4h po kazanu, ove godine sam malo ubrzao na 2h 15min po kazanu,
Sta reci za mali kazan izracunajte vreme pecenja po kolicini komine koju imate.
Prednost malog kazana je sto je lak za manipulaciju za jednog coveka "one man show", ali vremenski mozda ipak traje duze za vecu kolicinu rakije. Idealan je za prepek, nema dima, pepela, konstantan je plamen i temperatura ravnomerna dok ima plina. Ove godine ispekoh 13 kazana sa jednom bocom i jos je ostalo plina u njoj. prosle godine mi je trebalo 1 boca za 12 kazana al sam duplo duze pekao...ono sto je jos idealno je sto sam sve to radio u garazi tako da niko nije mogao da primeti osim kod izbacivanja dzibre...koja naravno ima miris i pusi se...

Evo veselog stroja:

(http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_492673243_20161023_132433.jpg)

Priručnici su dobri i korisni do mjere u kojoj je potrebno da uvedu svakog ko je iole zainteresovan u generalne i uopštene postavke onog što im je tema. Nikada nisu mogli ići dalje od toga iz razloga što bi na taj način bili manje razumljivi a onda i manje opšteprihvatljivi. Najčešće ih pišu oni koji takvim pisanjem nisu na svom terenu. Često ih ne pišu ni sami potpisnici priručnika nego asistenti i studenti debelo se služeći resavskom školom. Prepisuju se podatci koji odavno više nemaju utemeljenja u konkretnom, ako su ikada i imali izvan Švicarske i destilacije višnje. Tamo je 1982. godine nastao tekst koji najvećim dijelom i služi za prepisivanje. Još nisam naišao na priručnik koji njega nije prekopirao u nadpolovičnom dijelu. Česte su i suštinske pogreške koje nastaju pogrešnim prevodom, a nerazlikovanje različitih situacija kao što je na primjer destilacija na klasičnom kazanu i destilacija na rektifikacionoj koloni je već toliko očigledna i smiješna da bi se  napisanih gluposti morao postidjeti i sam potpisnik priručnika. Da ne spominjemo sve one tabele hemijskog sastava voća, količine šećera ili prinos rakije po frakcijama i sl. Tako da ako imaš dilemu zbog pročitanog u priručniku smatraj da ne postoji.  

Inače odgovor ti je samo par poruka iznad ove...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg31693.html#msg31693

... a dobio si ga i prošle godine na isto pitanje...
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,16.msg30186.html#msg30186
... pa ako nešto nije jasno slobodno pitaj za više detalja.

Želeo sam kazan od čuvenogt majstora iz Rume. Očekivao sam povoljniju cenu, pre dva meseca kada je cena bakra bila u priličnom padu. Majstor mi je odgovorio da to ne utiče na cenu kazana i da ona iznosi 2800 evra.
Imam "Agromex" od 100l sa mešalicom. Kapak 17l, spojna cev fi 28 dužine 20+100+50cm. Tabarka fi 600, visine 78cm, zapremine 220l. Spirala fi 28, zapremine 1.7l.  Godišnje destilišem 5 kazana. Posle saznanja cene u Rumi, razmišljam o novoj spojnoj cevi i o novoj tabarki za stari kazan.
1. koliko je to opravdano?
2. nova spojna cev fi 42, dužine 20+250+30cm?
3. uspon spojne cevi prema tabarki ili prema kazanu?
4. nova tabarka fi 630, visine 100cm, zapremine 300l?
5 cilindar fi 250, visine 80cm, razmak zidova 10mm?
6 ulaz spojne cevi u cilindar fi 42, izlaz-lula fi 42?
7. dve cevi fi 42 kroz poklopac cilindra za cirkulaciju vode u tabarki?
8. debljina bakarnog lima cilindra 0.8 ili 1mm?
9. staru tabarku bih povezao sa novom u prvoj destilaciji, mogućnost zbog postojeće visinske razlike.
 

1. Isto kao mijenjati auspuh, amortizere i kočnice kod isluženog auta a ne dirati motor i mjenjač. Udobnija i sigurnija vožnja ali ne očekuj da bude i "adrenalinska".
2. Može.
3. Odgovoreno najmanje 10 puta na forumu.
4. i 5. Moglo bi ako si dobro proračunao površine i zapremine, a mogla bi i spirala u sličnom proračunu.
6. Samo proširiti za ulaz parovodne cijevi ili nju suziti na spoju, vanjski i unutarnji prečnik cijevi su različiti. Za lulu je 28 sasvim dovoljno, možda i previše za ovu dimenziju kazana.
7. Isto kao kod lule, 28 mm.
8. Da
9. Ne razumijem zašto bi ih povezivao. Kada napraviš novu stara ti više ne treba ni u jednoj destilaciji.

Hvala za odgovor.
3.S obzirom da je kapak 17l, a kazan hvata 90 litara. Uspon je bio prema tabarki. Nisam siguran da li treba promeniti nagib.
5. zapremina cilindra 8l, ako bi razmak izmedju gornjeg i donjeg poklopca bio 5cm. Povrsina 1.25kvm. Majstor tvrdi da ne moze da se savije spirala od fi 42, pa je predlozio cilindar. Posto sam kupujem materijal mislio sam da jednu cev od 5m iskoristim i za lulu i za cirkulaciju vode.
8. da li lim od 0.8 ili 1mm.
9. staru tabarku bih povezivao zbog dodatnog hladjenja u prvoj destilaciji.(14)

3. Treba, jer je cca. 20% kape itekako dovoljno za voćne destilacije sa uobičajenim ostalim performansama kazana.  Neko izraženije pojačavanje refluksa bi vodilo aromatskom osiromašenju rakije.
5. Kada se radi spirala ona u konkretnoj situaciji ne bi smjela biti manjeg prečnika u vrhu od 30 mm, ali da ne komplikujem uradi kako si planirao. Za lulu ti treba cca. 30 centimetara cijevi, a za cirkulaciju kroz kondenzator 2 puta po 5-6 cm, pa produži parovodnu cijev na neka 3 metra + krivine.  
8. Uvijek je bolje staviti deblji materijal pa i ovdje, ali je za manji broj destilacija je zanemariva razlika u konkretnoj situaciji. Obje debljine u kondenzatoru će nadživjeti ostale dijelove kazana.
9. Ni hlađenje ne treba da bude maksimalno, inače bi se pravili drugačiji hladnjaci. Ako misliš na temperaturu izlaznog destilata onda je odgovor da ona ne zavisi od kondenzatora, ako je dobro dimenzioniran, nego od temperature vode koju koristiš za hlađenje, odnosno one koja se nalazi na dnu tabarke.  

Mnogo, mnogo hvala i veliki pozdrav!

Poštovanje svima,


   šta mislite o kazanima kazandžijske radnje Mandarić iz Novog Sada?

Prva liga,samo preskupi

Kvalitet uvijek ima svoju cijenu, bar onaj u pogledu mnogih bitnih parametara kazana za destilaciju.
Svjesni su da takve kazane u Srbiji radi svega njih par pa malo i pretjeruju, za nekih 20-ak %. Kako ko i kome.
Na drugoj strani kada bi se gledalo šta i po kojoj cijeni prave ostali, i uporedio odnos dobivenog za uloženi novac, ispalo bi da su bezobrazno jeftini.  :)

Mandarić ili Stanimir Stanić?

Koji Mandarić, jer imaju dvojica? Kakav kazan i po kojoj cijeni?
Ako stvarno namjeravaš kupiti kazan onda ide i krajnje ozbiljna analiza.
Ja sam svoje nedoumice rješavao na sličan način, uz nešto veći izbor kazandžija. Jednom prilikom na račun kazandžije u Bosni, a drugom na račun Stanića. Proteklo je i nešto vremena od tada pa ne bi bilo zgoreg pogledati da li se šta promijenilo u međuvremenu.   

Djordje Mandaric Novi Sad ili Stanimir Stanic Ruma?
Planiram da kupim kazan od 300 lit.

Bezobrazno su skupi.svoj kazan od 200l sam platio 1600e samo kazan bez lozista lule i tabarke to sam sam radio znaci kazan i rucno kovani kapak dno 6mm sa strane 2mm,kod mandarica mi je za ove iste debljine trazeno 3000 e

pre neki dan sam iz sevojna kupio bakarni disk 1400mm debljine 8mm za kazan od jedno 400-500l videcu jos kostao je 1300e

Dekara, razumijem da pričaš o cijeni kazana kod koje proporcija u odnosu na cijenu materijala prelazi omjer 2:1; što je i po meni malo previše, ali ovdje govorim o ukupnoj ponudi kazana na tržištu i ponudi sličnih stvari koje služe za preradu voća, gdje ta cijena debelo prelazi navedenu proporciju i gdje kvalitet urađenog, u smislu performansi, nije ni blizu dobivenog za uloženi novac. Uporedi to sve sa industrijskim kazanima, i uporedi još na primjer jednu pasirku sa cijenom od 4.500 do 6.000 EUR, ili cijenu prese za voće i slične stvari, pa ćeš neminovno izvuči zaključak da su stvarno bezobrazno jeftini.  :)

 

Dakle, Dordje Mandaric ili Stanimir Stanic?

Kupovina kazana od 300 litara nije dovoljan podatak. Kvalitet materijala i ostali podatci sa svim detaljima vezanim za izvedbu kazana su presudni, a kao što dekara reče ni cijena nije sporedna stvar. Za mene je u trenutku odabira Stanić bio mnogo bolja opcija ama baš u svakom pogledu. Nijedna stavka mi nije pretegnula na drugu stranu.

Naravno Stanic !!!

Evo Mandaricevih cena:

60 l      2700
80 l      2800
100 l    3000
120 l    3200
150 l    3500

Dance 5 mm, a ostalo 2mm

Hoces da kazes da je kvalitet bakra kod stanica visoke cistoce tj. odlican? I gde ja da nadjem parametre i ostale detalje vezane za izvedbu kazana od 300 lit?

A staniceve cene kazana?

Stanić je iskusan stari majstor i zna kako se kupuje bakar pa mu je on u pravilu bolje čistoće, iako je kupljen na istom mjestu u Sevojnu.
Bez lažne skromnosti jedino ovdje, na forumu sveovinu.com, osim ako ne namjeravaš potrošiti najmanje 10-ak godina za teoretsku podlogu i sakupljanje iskustava u konkretnoj problematici :whistle:

happy star, imaš li trenutne cijene od Stanića. U vrijeme moje kupovine kod njega je kazan od 120 litara bio 2.100 EUR-a. Kasnije su neki moji prijatelji zbog promjene cijene bakra plaćali od 2.200 do 2.400. Kako je sada?

Mandarić je bez ikakvog pokrića u kvalitetu divljao sa cijenama i tada. Drugi Mandarić-Poparić, onaj iz Cupruma, nije ali je tada imao nekih drugih nedostataka u izvedbi preko kojih nisam mogao preći.

Znam da mogu ovde na forumu saznati sve, ali me interesuju konkretne mere za kazan od 300l. recimo zapremina hladnjaka za kazan od 300l. pa zapremina kalpka, pa širina parovodne cevi itd?

Ako nekima od nas nije bio problem na ovako detaljan način podijeliti svoje spoznaje i iskustva koja su se sticala godinama ne bi ni tebi trebalo predstavljati problem "potrošiti" nekoliko dana na čitanje ove teme i nekih drugih vezanih za destilaciju voćnih rakija na kojima se to spominje.
Kada se nakon toga iskažu poneke dileme i prezentiraju na konkretan način onda ćeš dobiti i konkretan odgovor i potvrdu za od tebe utvrđene parametre.
Znanje se stiče samo trudom jer jedino tako ima vrijednost, pa ako se ne potrudimo ne zaslužujemo ni da se njime koristimo.

Nemoj pogrešno shvatiti nije ništa loše usmjereno prema tebi nego samo kao univerzalni princip i posljedično zbog svoje volje za pisanjem. Pun kufer mi je svih mogućih oblika diletantizma, pametovanja i kvazikritičkog pristupa, pogotovo u situacijama kada se "besplatno" dobiva ono što se inače ne može platiti ni "suvim zlatom".  

Uroni malo u problematiku pa će to za mene biti znak da priča ima smisla i da će biti isključena lakrdija i tako često pametovanje bez pokrića tamo gdje mu nije mjesto.  :thumb:

Slazem se u potpunosti sa predhodnim Bistricinim odgovorom.Malo truda i sve sto ti nebude jasno tu smo za pomoc.

Bistrice, cena Stanicevog kazana od 150 l je 2800E.Za ostale dimenzije nije mi poznato.

pozz

 Mislim da je bez veze uporedjivati cene nekih drugih stvari kao sto su pasirke kao sto kaze bistrica, sa kazanom. te cene su preduvane. imate odlicnih pasirki za 1200e. ja sam moju pravio od crnog materijala vecu i bolju i kostala me je 300e. Od gore navedenih majstora oba su dobra ali je to po meni ipak velika cena,no svaka roba ima svoga kupca.ponavljam. kazan 200l kapak rucno kovan 6mm dno sa strane 2mm 1600e bez lozista lule i tabarke to sam sam radio,kod mandarica to isto 3000e. razlika je velika

Hajde postavi slike tih odličnih pasirki za 1.200 EUR-a, i tog ručno rađenog kazana čiji te materijal koštao 1.600, bez tabarke i ložišta, pa da uporedimo šta sa čim i koliko ima veze. Ja ću pokušati krajnje objektivno u konkrenom slučaju bez obzira na uopštenu konstataciju. Upravo sam u potrazi za jednom tavom odličnom pasirkom pa možda je odmah i naručim.

ok samo koliko ces biti objektivan ‚????

I jos nesto nije me materijal kostao nego i ruke 1600e za 200l

Ako se na 2600 poruka nisi mogao uvjeriti u objektivnost onda ne vrijedi ni da pričam koliko ja to moguće. :D:

Kako ruke zar nisi napisao da si sam radio?

sam sam radio loziste lulu tabarku

U redu, pogrešno sam razumio. Postavi slike da stvarno vidimo šta je u pitanju.
Normalno da su ove cijene od Mandarića koje je happy postavio više nego paprene.

Tesko cu ti se ja tu snaci

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_dekara.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_dekara.jpg)

Evo postavio sam sliku u tvoju poruku
Takav kazan si mogao i sam napraviti pa bi bio još "jeftiniji". To je jedini objektivan komentar koji u ovoj situaciji mogu napisati.

I meni se svidja mandaricev kazan ali za duplo vecu cenu bas i ne. Radim sa ovim vec dve godine,radi posao  isplatio se

Ne kažem da ne „radi posao“, za onoga ko ga iznajmljuje, nego da postoji i druga strana u toj prići koja će iz nje sve više izlaziti kako joj više budemo davali priliku da o destilaciji, rakiji i sličnim stvarima nešto nauči. Normalno, objektivno pričajući, ne samo iz ugla ličnih interesa.

Koja je to druga strana za duplo vecu cenu za istu debljinu materijala

Očito gledaš samo iz ugla svog ličnog interesa tako da ti ne može pasti na pamet ko su oni sa druge strane.  :D:
Drugi su oni koji uzimaju u najam kazane i prave sebi rakiju, a pri tom plaćaju za lošije i duplo jeftinije kazane istu cijenu najma kao i za one kvalitetnije i duplo skuplje. Pa to ne radi ni rent a car.

Nadam se da nećemo o kvalitetu rakije uslovljenom kvalitetom kazana i različitim uslovima destilacije.  ;)

Pa pojasni ljudima da ne budu u zabludi sta je tu toliko losije za duplo manje para. Mozda moj majstor bakar nabavlja iz male krsne a ne iz sevojna

Ko nije shvatio iz do sada napisanog sigurno neće ni sada, a nema puno takvih pa mi se ne da ponovno pisati već napisane traktate.    

Ovako je najbolje odgovoriti kad i nema nekog odgovora

Odgovoricu na ovo pitanje , vezano za Stanimira, mada nije bilo meni upuceno ali, hajde ako mogu da pomognem... Elem, pre dve godine kod Stanimira sam pazario  kazan od 120 litara, za cenu od 2900 eura ( DVE HILJADE I DEVESTO) cisto da ne bude zabune. Cekao sam ga cetiri meseca. Kazan je zaista ne prva liga , nego svemirski.Prosle godine ispekao jedno 100 kazana. Nemam ni jednu zamerku na isti. Ako neko i planira kupovinu istog , neka racuna rok isporuke do sest meseci. Toliko od mene. Pozdrav.

Cijela jedna kategorija, sa gotovo svim forumima na kojima je priča zastupljena u gotovo pa 100 tema, i sigurno je približna polovica od mojh 2600 poruka direktno ili indirektno bila vezana za destilaciju, a gdje je tek ono što su drugi članovi pisali...
i čovjek kaže... NEMA odgovora...
Interes je čudo.. može i da zaslijepi... :D:

Stanić je iskusan stari majstor i zna kako se kupuje bakar pa mu je on u pravilu bolje čistoće, iako je kupljen na istom mjestu u Sevojnu.   Ovaj Bistricin citat shvaticu kao salu posto je bakar za izradu kazana sav iste cistoce. Opet ponavljam kazani su im odlicni i voleo bih da ih imam ali preterase ga sa cenama-dvaput je dvaput. Sa ovim mojim sam do sada ispekao sto meni sto usluzno jako mnogo i nemam nikakvih zamerki tako  da ?

Happy star je bio na forumu i još aktivan na temi pa sam njega pitao, a normalno da me raduje da i drugi članovi učestvuju u priči.

Da, nakon odgovora od happy stara nazvao sam jućer Stanića i vidio je i on značajno podigao cijene. Ostao je jedino sa normalnim cijenama na onim većim kazanima, cca 400 litara.  

Ma idemo dalje..  ;D
Forum se prati , barem ja, ali vise volim da citam polemiku , koja je i vise nego konstruktivna, u vecini slucaja, nego da ja tu nesto drzim banku.
Nego, sto se tice majstor Stanimira, izjavicu sledece, ali ne u cilju da ga nesto reklamiram, jer smatram da je najbolja reklama to da svako ko je video njegov kazan, cak i ljudi koji svojim kazanima peku usluzno rakiju po kraju, saglasni su da takav kazan jos nije dosao u nas kraj. Naprosto, i ta cena koju ima, jos uvek je mala u srazmeri kvaliteta. Posebno ako se uzme u obzir da kazan od 120 litara u Bugarskoj kosta oko 2500 eura, ali ni upola taj kvalitet. A u Grckoj im je cena i do 3000~3500 eura, ali isto taj Bugarski. Ovakav kazan u ovom kvalitetu ne bi bio ispod 5000 u Grckoj, minimum. Misljenja sam da mu je kvalitet na prvom mestu, a to mu i diktira cenu.

Tasos, kazes da je dimenzionisan za 120 l, a staje li slucajno 150 l ?

Dekara, nije dovoljno samo da kupis dobar bakar, ima nesto i u nauci !

Pozz

Ja zelim svima da imaju ovako kvalitetne kazane sto je naravno nemoguce,ali glavni komentari su bili u vezi cene razumem i majstore neki imaju i kvalitet i ime i tu je i cena. Trenutno mi se radi kazan od 500l sta mislite koja bi cifra bila kod zvucnih imena preterano je ipak

Vidi, do donjeg nivoa otvora za sipanje komine staje tacno 120 litara. Po Stanimirovoj preporuci, ne stavljam vise od preporucene kolicine. Ako bi sipao dokle moze da se sipa, sto znaci i preko donjeg nivoa, nego do samog vrha, tehnicki bi moglo da stane i do 150 litara, ali opet napominjem, nisam to pokusavao.

Upravo tako, nije samo materijal presudan bitne su i druge "nijanse". Ove dvije su sigurno od istog materijala pa se ipak "pomalo" razlikuju.  :D:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_aa967.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_aa967.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_ac46.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_ac46.jpg)

Dekara, svaka proizvodnja ima svoj škart koji na žalost iz neznanja ili iz namjere završi ponekad, ili nerijetko, u kazanu za rakiju. Postoji u proizvodnji Sevojna i bakar drugačije čistoće i drugačije namjene pa i on završi u kazanu. Da se tako nešto ne bi dešavalo potreban je nivo znanja, iskustva, i poštenog ljudskog ili čisto profesionalnog poslovnog pristupa. Tu se ogleda bitna razlika između dunđera i majstora i u tom kontekstu sam spomenuo Majstora Stanića. Kako vidiš nisam jedini koji hoće skinuti kapu i pokloniti se nečemu što je vrijedno pažnje, i zaslužuje da bude istaknuto.

Iz kojeg kazana pije ova desna ribetina, nesto joj los refluks !

 :thumb: A kod ove lijeve je više nego dobar pa je poželjno da u kazan od 120 sipa i blizu 150 litara.  ;)

https://www.youtube.com/watch?v=OpzmuxCnLds

Kad se sad ne osvestih ;D

 :thumb:

Ja ni u jednom momentu ne omalovazavam majstora i njegov rad veoma ga cenim, ali mislim da on ipak ne ide u sevojno da ' bira' bakar i skenira ga laserskim ocima vec to obavi telefonom i to je to. Ponavljam da bih voleo da imam njegov kazan ali tu razliku ipak vise volim da ulozim u neku pasirku ili nesto slicno.

E prijatelju, tu vec ozbiljno gresis... Stanimir ide licno u Sevojno i bira bakar. Da li ce ici i dalje , ne znam, stizu ga godine , a izdravlje ga vec popusta.. Ali , za moj kazan je isao licno, znam provereno.

Dekara niko ne dovodi u pitanje tvoj odnos prema majstoru lično ali nemoj molim te lupetati kako bi ostao dosljedan svojoj prići od starta. Pusti te jeftine fazone tipa "male krsne" i "skeniranja laserskim očima". Ostavi to za one kojima istjeraš kazan za 2-3 sata. U ovoj prići ima onih koji znaju šta rade i kako šta dobiti. Bogami ti neću tako nešto objašnjavati nego ću svaki slijedeći komentar tog tipa brisati, jer mi dižeš pritisak takvim jeftinim fazonima i glupostima.  

Mislim da ovde dosta njih zna sta radi ali ne moze se uvek sve i dobiti zato sto je pocetak price bio o ceni

Da, i odavno smo tu priču završili konstatacijom da su ovi kazani u stvari bezobrazno jeftini. Pa nećemo valjda i nakon one dvije slike ponovno o tome.  :D:
Postoji nivo kvaliteta kazana koji ja ne bih pustio da mi uđe u dvorište pa makar mi za to plaćali samo da tamo stoji, a kamo li da na tako nečemu pravim rakiju.  

Da nemam dovoljno novaca za pravi kazan ne bih kupovao nikakav. Unajmljivao bih samo onaj pravi. Za manje količine, 100-200 litara, to je jedino ispravno rješenje u konkretnoj situaciji. Na 100-200 litara rakije kroz 50-100 godina isti je ukupni trošak kao i za jeftin kazan, ali zato uživaš i imaš kvalitet cijelo vrijeme.   

Tasos, happy star te ne pita slucajno za ovih 150 litara. Zna mangup da sam ja to merio na svom kazanu sa menzurom. :D:  Do te donje ivice otvora za punjenje ima  TACNO 145 LiTARA!!!
Posto su nam kazani isti, trebalo bi i kod tebe da je isto. Jedino ako majstor Stane nije udarao po mom malo vise i isteglio lim a samim tim i povecao zapreminu.  :D:
Ja sam pomerio granicu jos za malo, tako da punim okruglo 150 litara bez ikakvih problema. Rezultat je, odlican refluks.

E sad, posto nisam nista na svom kazanu dogradio cele dve godine,  ;D odlucio sam da ovog proleca odradim jedan praktican eksperiment. Resio sam da probam, da na svom ugradim Liebigov hladnjak. Dakle eliminisacu sadasnju tabarku sa cilindricnim hladnjakom i sadasnju parovodnu cev. Taj test ce me kostati nekih 150 eura, pa videcu sta ce od toga ispasti. Sto se tice hladjenja, siguran sam da ce to funkcionisati, samo je pitanje kakav ce se kvalitet rakije dobiti.
Naravno, odrzavanje cistoce ovog sistema je krajnje lako i jednostavno.

Javim rezultate

Jagnjilac, sipam 4 izvrsene kofe vinogradarske, od 30 litara. E sad, nisam merio tacnu litrazu, mada mi to nije problem, ovih dana (Tacnije posle uskrsa) cu nesto izmestati kazan, pa cu i da tacno promerim. Opet ti kazem , meni je majstor Stanimir rekao da punim do odredjene crte, i toga se i pridrzavam. A kad napravis inovaciju, jedan dan ces spremiti kafu, i dolazim u goste da vidim kako si ti to sve resio. Do tada , ostaj mi zivo i zdravo i svako dobro!  :)

 :D: :lol: :D: E jebi ga i ti počeo da me nasmijavaš.
Znaš da od tog nema ništa i trošiš se nepotrebno u nečemu što nema ni logike ni utemeljenja. Fokusiraj se najprije na ono gdje ti je najslabija karika, posude za fermentaciju, pa se kasnije igraj "ćora bake".

Sta rece, da sam mangup !  :-[ Vidim lepo si vaspitan ! A ja sam samo hteo da Tasosa navedem na na razmisljanje.

Ja sam za to, da se proba  sa Liebigovim hladnjakom.Tehnicki je opravdano, samo neznam kako ce se odraziti na kvalitet destilata.

Pozz

A u kom smislu tehnički opravdano?

Funkcija kondenzatora uopšte kao mehanizma za hlađenje se sastoji u sposobnosti da uvijek nadvlada toplotu ulaznih isparenja, a kod destilacije rakije specifično da u gornjoj zoni što duže zadrži što višu temperaturu tih isparljivih para postepeno joj spuštajući temperaturu pri kretanju prema izlazu, kako bi bilo omogućeno selektivno kondenzovanje različitih jedinjenja sa različitim tačkama isparenja, pa time i kondenzacije, i kako bi bilo moguće njihovo međusobno hemijsko reagovanje na bakarnoj površini kondenzatora koja mnogostruko ubrzava (katalizira) te reakcije. Još dodatno da ne omogući samo nadvladavanje isparenja u konačnici na luli tabarke nego da tako stvoreni kondenzat dovede na poželjnu temperaturu koja će omogućiti dodatno umanjenje pojedinih jedinjenja kroz mehanizam njihove granične temperature rastvorljivosti. Uhhh... zamalo pa samo jedna rečenica.  :)

Šta to može Libig od svega ovog osim ono prvo, da nadvlada isparenja kao i svaka druga dobro dimenzionirana tabarka sa kondenzatorom.

 ;D
Kao sto vec rekoh, Stanimir mi rece dokle da punim kazan, i samim tim mislim da mi je sve rekao. A , posteno i da ti kazem , kako pecem iskljucivo za sebe, kad hocu i koliko hocu, nije mi ni greda da pecem preko onog sto je majstor predvideo.
A salu prihvatam, naravno. Idemo dalje . Pozdrav. P.S. Vec si duzan hladno toceno u Guci na leto, pa ti samo DELA nastavi.  ;D

Bistri, mislio sam tehnicki izvodljivo, a za ostalo neznam.Eksperiment ce to pokazati.

Tasos, auu ako sam duzan, a jesam onda cu se oduziti.Dobro ti meni dosao i nezavisno od Guce.Cekam te sa zadovoljstvom, a mislim da bi trebalo da napravimo i neko forumsko druzenje.Bio bi red, zar ne Bistri !

Bio bi red,  :thumb: i veselilo bi me, ali nakon onog propalog posljednjeg pokušaja na jako lijepo uobličeni prijedlog od partane pomalo sumnjam u realizaciju. Osim možda u nekom užem i manje formalnom krugu. Ja sam za, i za svaku varijantu.  

To si u pravu. To je najjednostavniji pa time i najjeftiniji oblik kondenzatora sa vodenim hlađenjem, ali me čudi eksperiment u kome se debelo ide „s konja na magarca“.
 
Naime Libigov  je od svih onih 10-15 vrsta kondenzatora koji svoje porijeklo vuku iz laboratorijskih i procesnih destilacija uvjerljivo jedan od dva najlošija kondenzatora. Za razliku od već postojećeg koji se nalazi na kazanu za rakiju i koji spada među najbolje.

Radi se o klasičnom Dejvisovom kondenzatoru koji je samo malo prilagođen uslovima destilacije rakije. Povećana je posuda tabarke kao vanjska stijenka kondenzatora kako bi se usporila brzina protoka vode i nešto malo povećan prostor na vrhu za prihvat isparenja. Sve iz razloga koje sam naveo u prethodnoj poruci. Ništa mu od toga nije uticalo na originalno rješenje, niti umanjilo efikasnost. Normalno da je zadržao sve prednosti u odnosu na Libigov pa i više nego dvostruko veću dodirnu površinu za izmjenu toplote i ostalo.

Razumio bih da to radi neko ko tek ulazi u destilacijske vode pa je nasjeo na nebuloze sa homedistiller i sličnih foruma. To je za mene toliko apsurdan pokušaj i još uvijek ne mogu da povjerujem da se radi o iole ozbiljnije razmotrenoj ideji pa pokušavam saznati namjeru i koja se prednost očekuje dobiti ovakvim potezom.

 

Evo ovaj se već duže vremena prodaje (krenuo sa 2500eur) pa dođe i do ove cene...
http://www.kupujemprodajem.com/Pokretan-kazan-od-250-litara-za-pecenje-rakij-46402483-oglas.htm?filter_id=119367208
Navodno je Mandarićev.
Po izgledu je preživeo svašta,sad vredi li toliko ili ne?

Ima i ovaj lepotan ali je preterao sa cenom za polovan kazan od 100l.
http://www.kupujemprodajem.com/Kazan-za-rakiiju-46457456-oglas.htm
Koliko mogu da pročitam sa pločice,majstor je Ilija Stanić (ako neko zna da li ima veze sa Stanimirom?)

Majstorski su oba, sad koliko je prvi radio pitanje je. koliko je mesa ostalo na dnu ko zna

Ja nebi pazario ni jedan od tih kazana po ponuđenim cenama.
Da obrazložim
Onaj prvi kazan je prilično izraubovan,rabatan je i veliko je pitanje kako će se ponašati u praksi,koliko ćeš imati dodatnog ulaganja.Drugi kazan je nešto bolji ali preskup je pojma nemam kako je došao do te cifre pretpostavljam da je prikolica i kod jednog i kod drugog ušla debelo sa cenom.Za dve hiljade evra mislim da može da se kupi nov veoma pristojan kazan i kod Ćebića u Valjevu i kod Pavlovića i td.
Da sam na tvom mestu za te novce kupio bi neki nov kazan kod dobrog majstora nije Mandarić, da pa?

Te prikolice se ne mogu registrovati, tako da ti prikolica nista ne znaci. A za te pare je bolje uzeti nov od nekog manje poznatog majstora

Kao neko ko poseduje kazan od istog proizvodjaca mogu potvrditi da je ovaj drugi proizvod Stanimira Stanica.  I cena koja mu je izlozena od 2350 eu a radio je maksimalno tri sezone, uopste nije velika, posebno ako se uzme u obzir cena novog plus cekanje jedno sest meseci od trenutka narucivanja. Naravno, treba ga u svakom slucaju i pregledati pomno, ali kako izgleda na slici, ocuvan je kao casa.

Uz maksimalno uvažavanje svih konkretnih okolnosti u kojima se nalazi svako od nas pojedinačno i brižnog vođenja računa o kućnom budžetu nije ovdje suština i akcenat priče o tome nego o kvalitetu kazana i njegovom doprinosu kvalitetu rakije. Tako da bi u krajnjoj mjeri trebalo biti objektivan i analizirati stvar na način koji isključuje cijenu. Jer tek to daje pravu i suštinsku sliku sa uvidom u kvalitet. O cijeni svakako možemo usput i sa gore spomenutog aspekta ali ne možemo njome pravdati ili sakrivati nešto što nikako ne stoji.

Za sve one koji to ipak ne mogu isključiti može se postaviti i drugačije pitanje. Kada bi se upriličilo druženje forumaša sa programom koji bi podrazumijevao simbolični takmičarski dio u stilu ko će napraviti bolju rakiju od istog fermentisanog materijala, koji biste kazan izabrali da pokušate biti najbolji? Normalno kod mene se nikada ne isključuje i ono vječno pitanje, zašto.

Na raspolaganju bi bili kazani već više puta spomenutih i hvaljenih majstora. To bi bila varijanta pod 1. Varijanta dva su od svih onih što proizvode industrijske ili "pristojne" kazane, i pod 3. neka budu  na primjer čuveni Holstein i Kothe. Na žalost nemamo na raspolaganju broj jedan na planeti, Chalvignac Prulho koji izrađuju neprikosnoveni alambic charentais. Šta biste izabrali?

Normalno da nisam naivan da očekujem pretjeranu objektivnost od svih, ali ipak da pokušamo. Nadam se da ne moram postavljati slike jer svi znamo koji su kazani u pitanju. Ja sam se već izjasnio bezbroj puta pa se moj odgovor podrazumijeva, a nisam bio škrt ni na onom zašto.  :)

na kazanu firme destilator od 120 l po ceni od 1500 evra pravi se rakija ocene 18,5 to jest vrhunska rakija
i štaćemo sad?

Pa ništa, podatak kao i svaki drugi pojedinačni podatak.
Pa neće nam valjda samo tako siromašan podatak poslužiti kao jedini za donošenje zaključka o kvaliteti kazana i njegovim performansama za izvođenje destilacije. .
  

Sad videh ovaj odgovor bistrice (mislio sam i gledao u temi ful kontakt)
moram da se složim da to jeste pojedinačni podatak upravu si ja ni za jedan drugi primer ne znam možda postoji ali ja ne znam.Ipak to mi uliva nadu da ću možda i ja na pristojnom kazanu postići dobar rezultat.

Ne znam dal je ovo dobro mesto i dali je primereno pohvaliti se sa novim kazanom i nešto lično istaći tako da ako nije razumeću ako se moj tekst izbriše za razliku od drugih mnogobrojno izbrisanih.
Elem kao što znate sve sam vas davio koji i kakav kazan da kupim naime sa dobrim prijatelejm koji je ljubitelj i samo ljubitelj dobre rakijereših da kupimo kazan.Do sada sam pekao rakiju na jednom malo slovenačkom kazanu prevrtaču sa kupolom.Rezlultati na tom kazanu su veoma dobri naravno uz svu negu koju sam posvetio.Baš sad pijuckam moju rakiju pečenu u septembru i veoma sam zadovoljan veoma lepa aroma i ukus u ustima ni malo ne pali glatko klizi i postoji taj jasni osećaj grejanja u stomaku.
E sad videćemo na dalje.
Pre tri dana sam kupio kazan stabilni 120l u firmi destilator Subotica.Lula 3m fi 40 tabarka 470l ima mešalicu motornu ima hladnjak kiler  veliku kupolu bakar 4 mm neznam kolko je sa strane al mislim da je 1,12 i košta 180000 dinara od toga je samo motor 20000 dinara
I dobro znam dekara znam bistrice znam nisam trebao da dajem 20000 dinara za motor al moj prijatelj je na tome insistirao i jeb...
Videćemo ispećiću ove godine ako postignem dobru cenu za šljivu jedno 3- 4 tone pa dogodine je nosim na na ocenjivanje pa ću javiti koji sam rezultat postigao.
Imali su neki kazan exsluziv od čistih 120l (puna iskorišćenost) dosta plići i širi ono što mi je dekara savetovao lula fi 50 bakar 5mm sa strane 2mm tabarka 850 litara motor kiler sve u fulu za 210000 al jeb.. imamo još troškova oko dodatne opreme pa smo morali da se ovde zaustavimo.
Eto dragi forumaši sretan mi start sa novim kazanom
pozdrav

Pa neka je sretno...
... i debelo pripazi bar na progorjevanje na bočnim stranama lonca kazan.

  Srecno da bude ! Mozda si trebao da uzmes sa rucnom mesalicom na koju je lako nadograditi motor, a za razliku u ceni da kupis sa debljim bakrom. U svakom slucaju jos jednom srecno !

Srecno.........  Apsolutno se slazem sa happy star

*Goja*...ako mozes postavi sliku od novog kazana.

Bilo bi poučno i zanimljivo da ako želiš da kažeš nešto o svom kazanu za rakiju.Veličina proizvođač tabarka i drugo.

Mogli smo o tome i na temi o kazanima, a mogao je o njemu i jon koji nije bio dugo aktivan na forumu. Pisao sam o tome u više navrata pa da se ne ponavljam a i namjerno ću prepustiti da i on nakon duže vremena napiše nešto. Ionako ti je na temi o kazanima postavio pitanje pa može u sklopu već započete priče. Vjerujem da hoće jer upravo traži da kupi još jedan kazan, pored onog manjeg što ima, sličnih gabarita kao moj. Ako ipak ne odgovori, odgovorit ću ti ja svakako.  

I ja trazim da mi naprave novi kazan od 400 lit.
Javio sam se kod svih renomiranih firma koje izradjuju kazane.
Holstein,Kothe,Mueller,Maurer.....naravno i kod majstora Stanica....
Cene su razlicite... i kad dobijem sve ponude objavi cu ih...

Evo i dimenzije i oblik kazana koji trazim da mi se napravi...

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/15/15_jokomdistillery.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=15_jokomdistillery.jpg)

Bilo je zustre rasprave oko moje zelje za "starog modela " kazana...  :)
Ali nekako sam uspeo ih uveriti da je ovoj model bolji od njihov sa zagrejanjem parom ....
Svi su se slozili da mi ga naprave, osim firme Maurer u Madjarskoj... ali i to samo zato sto su mu pobegli majstori za
obradu bakra... bar tako kaze... :)

Hajde onda da i ja.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=484.msg22041#msg22041
Podrazumijeva se da nije moja ova kapa kazana na slici lijevo, nego desno. Kazan je slikan na zimskom odmoru izvadžen iz zidanog ložišta.  
Prva slika je tu da se bolje vidi proporcija koju sam i ja pratio na svom kazanu. Proporcija na tragu Da Vinčijevog „zlatnog reza“ na kazanu.
Dimenzije su joj 40:60:90 cm. Prečnik spoja poklopca tijela kazana i kape je 40 cm, ostalo su širina i visina kape kazana.

Zapremina posude, tijela kazana, je 500 litara. Na žalost svi barataju ovakvim brojkama, ne samo kod nas nego čak i francuzi, i označavaju kao nominalnu zapreminu kazana pa često unose zabunu a kazan je u stvari od 400 litara jer ga i ja punim tolikom zapreminom.

Debljina dna 8 mm, bočnih stranica 3 mm, debljina poklopca tijela kazana 2 mm, prečnik dna 100 cm što je ujedno prečnik donje zone tijela kazana, a gornje zone 128 cm.

Parovodna cijev je 4 metra od krivine do krivine, uzdignuta 45 cm od spoja sa kapom, prečnika 50 mm
Tabarka od 1000 litara i kondenzator visine 140 cm.

Meni je trenutno u izradi od 500l dno 8mm disk je bio 1400mm pa dok se savije bice oko 1300 mm dno, sa strane 3mm

Slobodno računaj na 1360.  ;)

Ko ti radi taj kazan od 500 lit?
Kako se zove majstor ?
Koja je cena za taj kazan,ako smem da znam...  :)

sam disk sam platio 1000e majstoru sam dao jos 500 za materijal a resto cu videti za neki dan koliko ce sve kostati. da se razumemo samo kazan sa kapkom ovo drugo radim sam. nije neki poznati majstor, daleko je od stanicevog ali radi posao..... imam od njega jedan od 230l

I, ako moze slika, clana @Goja? Interesuje me motor, fabricki da vidim...

Evo da pokušam
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_kazan6.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_kazan6.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_kazan4.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_kazan4.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_kazan5.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_kazan5.jpg)

eee radi

Ovakav sam kazan kupio samo mi još nije isporučen

Pokušao sam al sa dobrim prijateljem kupujem kazan zajednički a on je baš insistirao da sve bude kao u fulu da nema budženja i tako šta da ti kažem i dekara me je savetovao da nabudžim motor za male pare ali....

Nema tu budzenja zavari se nosac 3 srafa za motor remenica kais i teraj. - 3 eura motor na otpadu. po meni je uvek bolji kais da moze da prokliza u zavisnosti sta peces, '''''''' moze da bude neka kostica pa kad je lanac ili direkt zna to nezgodno da srtrucne pa posle vec nekog kacenja hoce da pukne donji leptir na osovini. savetujem ti jos da pogledas stiftove, zato sto ih u toj tvojoj varijanti stavljaju tanke'''' ekser''' bakarni. trebalo bi staviti jace. I ovaj ispust kugl ventil mi se nesto ne svidja, mozda gresim

MAURER - Made in Madjarska...  :)
Kompjuterizovan i skup.... 40.000 eur

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170324_092421_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170324_092421_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170324_092431_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170324_092431_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170324_092445_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170324_092445_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170324_092449_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170324_092449_resized.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170324_092905_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170324_092905_resized.jpg)

Kothe
Opis za model AROMA

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_150l-frei-beschriftet.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_150l-frei-beschriftet.jpg)

Arnold Holstein...

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170327_115955_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170327_115955_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170327_120001_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170327_120001_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170327_120052_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170327_120052_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20170327_120850_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20170327_120850_resized.jpg)

Evo i jedan motor za mesalicu....  mislim da je ovo bilo kod Mandarica
(cena oko 200 EUR)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_image-17.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_image-17.jpg)

U sluzbi manastira…  :)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20151114_144609_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20151114_144609_resized.jpg)

Detelinu za srecu I dobar pocetak procesa proizvodnje manastirske rakije

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20150925_120944_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20150925_120944_resized.jpg)

Manastirska pasirka… vrednim monasima nista nije tesko...  ;D

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20150925_130459_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20150925_130459_resized.jpg)

Motor za mesalicu… radi i bez struje   ;D

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_20151115_144647_resized.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_20151115_144647_resized.jpg)

Brate jon kakve munje i gromovi gde sve ovo iskopa svaka čast. :)

Da, ispust je prilično uzak za šljivu sa košpicama, dunju, pa i jabuku, ali nije neki poseban problem. Zaštopa samo na početku ispuštanja kljuka. Treba mati pri ruci neki savitljivi štap, malo pročačakati i kada krene neće više zaglaviti.

Donji leptir može da pukne samo u jednoj situaciji, a to je ako su štiftovi predebeli. Zato se i stavljaju tanji. Ni tanji ni deblji štift inače neće pucati ako je lanac postavljen na pravilan način. Tako da njegovi krajevi budu udaljeni nekih 15 mm od stijenke tijela kazana. Tačnije za malo više od širine košpice jer do njenog zaglavljivanja dolazi isključivo na tom mjestu. Na dijelovima dna kazana se to ne može desiti jer štift pravilne debljine lancu obezbjeđuje savitljivost pa je preskoči ako ponekad naiđe na onu koju nije gurnuo ispred sebe.

Jon, ako si ovaj svoj kazan ostavio monasima vračaj pod hitno. Ako se ne daju drugačije nagovoriti ponudi im u zamjenu ove sa slika, tako ćete biti svi na dobitku.  :D:

 ;D ....ma sve je to moje... opet ce on biti u sluzbi manastira...
Sad pravim, kako sto znas, malu destileriju pa cu ga postaviti kod mene.
Rakiju i dalje ide po manastirima... dobar je to brend ...
...a i rakija je dobra... svetogorac je pravi pod tvojim instrukcijama :)

Fino. Lepe slikice. Napred za Svetogorce  :thumb:

Evo da podelim svoje prvo iskustvo o novom kazanu sa Vama.
Dakle radi se o kazanu kupljenom u Destilatorima Subotica 120 litara sa motorom ,tabarka 490 litara ,parovodna cev 3 metara i td.
Prvi utisci su odlicni ,upadljivo malo drva trosi,motor radi bukvalno fenomenalno sve radi kao sat sto je valjda i normalno kad je nesto novo.Problem a mozda i nije .. kod prve destilacije sta god mu radim i kako god drzim vatru traje sat i tridest minuta do sat i 45 minuta kod prepeka je do tri sata i ni makac vise .Prvi utisci su odlicni videcemo kasnije.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_1428.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_1428.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_2888.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_2888.jpg)

novi,novcati- pitanje za bistricu: refluks više nego dobar, pretpostavljam da pad parovodne ide ka tabarci koji fi parovodne cijevi odabrati; dovoljno 35 ili da idem na 42 inače, kazan je 60 litara rađen od debljeg bakra (plašt 2mm, dno 5mm, ručno kovan) i još za pranje prije prve upotrebe- dovoljno sa 10% rastvorom kristalne sode, ribanje, ispiranje pa zaparavanje ili nešto agresivnije? Hvala unaprijed i veliki pozdrav!

Neka bude sretno sa njim.
Dovoljno je 35 i obavezno nagnuta prema tabarci.
Ne treba ništa agresivnije, a možeš i sa 5%.

Kupio i ja nedavno kazan od Destilerije iz Subotice, - model Praktik 100 lit sa mješalicom i cilindrom u tabarci.
Muči me položaj lule koja po uputstvu proizvođača treba ići blago gore prema tabarci, a bistrica savjetuje da na ovakvom modelu lula treba ići blago dole prema tabarci. Molim mišljenje.

Netreba to da te brine previše.To su finese u razmaku od svega par procenata.Ako sve drugo uradiš kako treba sigurno će ti rakija biti odlična.I na mom kazanu kupljeno u destilatorima parovodna cev vrlo blago ide prema tabarci i ovog leta sam ispekao kajsiju kojom se zaista ponosim.Neznam tačan promer kalpaka i kazana o kojoj bistrica govori konkretno kod mog kazana ali verujem proizvođaču.Bitnije je po meni dužina parovodne cevi debljina dna i mnogo što šta.
Jesili ispekao nešto na novom kazanu
srećno

 :D: :whistle:
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1260.msg16364#msg16364

Odličan i vrlo koristan tekst. Hvala Bistrici.
Hvaal i tebi Goja na odgovoru. Inače još nisam ništa  ispekao
na novom kazanu, ali se spremam za koji dan.
Dužina cijev je 2m, fi 32 i mislim da je zadovoljavajuća. ali brine me dno od svega 1,5 mm,
 a zakasnio sam naručiti deblje. Kolika bi to mogla biti mana.

Ja sam kod njih naručio 3 mm dno ,cevka je3 m i imam motor
Mana 1,5 mm dna je u bar dve stvari
Prva lako može da te prevari i zagori kao i kraća destilacija od poželjne i drugo kraći vek kazana.
Moj ti je savet slabija vatra (ne preslaba) i kupi motor
Srećno

Sada kada je jasno šta je to refluks, i kako on to presudno u destilaciji utiče na ono što će nam u vidu aromtski korisnih i aromatski štetnih jedinjenja preći u rakiju, i kada znamo da kod mnogih aromatskih jedinjenja važi pravilo da ona u optimalnim koncentracijama daju pozitivan efekat, a u povišenim daju manu rakije. ili u prekomjerno smanjenim koncentracijama potpuno izostaje njihov pozitivan uticaj, sad nam je jasno da taj refluks ne smije biti ni suviše mali ni preveliki.
Ako na kazanu imamo kapu koja nam daje refluks svojom zapreminom od nekih 20% zepremine kazana, (a kod francuza smo rekli da je to 10%, mada u nešto drugačijim okolnostima) svako postavljanje parovodne cijevi naviše prema tabarci bi direktno značilo znatno povećanje refluksa i uticaj na aromatski kompleks i kvalitet rakije pa se zbog toga ona postavlja u položaj naniže prema tabarci.
Slobodno nazovi svog proizvođača kazana ili bilo kog ko tako nešto savjetuje, i pitaj ga je li ikada čuo za refluks ili nešto slično, i da li uopšte zna kako kazan funkcioniše u pogledu stvaranja i prenošenja u rakiju aromatskih materija. Normalno pitaj ga i zašto preporučuje postavljanje parovodne cijevi na suprotan način od poželjnog.

Zahvaljujem na dobrodošlici, trenutno imam samo ove slike, ali ću sutra sve poslikati i postaviti ovdje.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3584.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3584.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3585.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3585.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3634.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3634.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3636.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3636.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3642.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3642.jpg)

Obnovljeno je ložište, ali ove posljednje tri slike su ono što me malo muči, ne znam da li su ova oštećenja koja se vide na kapku kotla (iznutra) nešto što bi me trebalo zabrinjavati.
Naime, kao da se je bakar počeo ljuštiti i ne znam kako to utječe na okus destilata, iako moram priznati da ću kotao (i sve ostale dijelove od bakra) tek sutra prvi put oprati kristalnom sodom.
Vidjet ću da li će nakon toga biti kakvih poboljšanja.
Mislim da je ostalo u boljem stanju i da neće biti problema.

P.S. Čini mi se da ne mogu vidjeti slike u postovima ostalih članova.. :scr:

Da, stvar je zabrinjavajuća zbog mogućih jakih uticaja na kvalitet rakije. Ne samo da posuda može izgubiti funkciju pri ovakvim oštećenjima nego unutrašnje površine kazana moraju biti "polirano" glatke kako bi se izbjegla progorijevanja, ili nakupljanja na takvoj površini koja će onda spriječiti bakar da stupa u reakcije sa fermentisanim materijalom u kazanu. Sve to normalno utiče na kvalitet destilata koji se njime dobiva.

Slika ima, a bilo ih je mnogo više dok imagetitan kao sajt nije pogasio mnogo od onog što je postavljano u prethodnom periodu. Tu su upale i mnoge slike sa ovog foruma jer smo ih gotovo isključivo postavljali na njihovoj stranici. Ne bi bilo loše da to vremenom obnovimo i obogatimo forum sa novim slikama.  

Bistrice, možda ti je promaklo, ove zadnje tri slike su poslikane na kapku, kapi kotla, a sam kotao je potpuno u redu.
Postavit ću kasnije slike kotla iznutra i ostale, a vidim da si sada na mreži pa ako možeš mi reći da li je situacija bolja pošto te greške nisu na kotlu.
Hvala

Da, promaklo mi je za predzadnje dvije, za zadnju sam uočio. Jeste situacija bolja, pogotovo što kapak neće dati efekat progorijevanja, a i lakše se može zamijeniti.
Mogao bi se i prebrusiti pa polirati ako materijal dozvoljava.

Evo ostatka kompleta..

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3644.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3644.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3647.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3647.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3648.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3648.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3651.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3651.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/16/16_dsc_3653.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=16_dsc_3653.jpg)

Pošto debljina lima na kapku iznosi oko 2mm, mislim  da je moguća ova tvoja ideja. Raspitat ću se kod majstora.
Zasad ću probati ovako (nakon čišćenja ), jer me kroz nekoliko dana čeka 500 l grožđa, koje je na vrenju  ;D

Hvala na savjetima.

Svaka cast! Lepo za videti.

Da sada je to već druga stvar. :thumb: Tijelo kazana je sasvim u redu.
Probaj i bez poliranja kape kazana ali je obavezno nakon svake destilacije dobro istrljaj nekom spužvicom i sl. pa saperi, može i vrelom džibrom iz prethodnog kazana, pa vodom.  

Ne znam, može li biti loše , to što mi kapak ima veću zapremninu (oko 100l) od kotla (90l) i sam oblik kapka.

Također, čini mi se da je spirala u dosta dobrom stanju, ali ne mogu procijeniti da li ima na njoj previše kamenca  :scr:

Iako je predviđeno punjenje tabarke odozdo na slavinu, ja ću dograditi vanjsku cijev sa lijevkom za dodavanje hladne vode slobodnim padom.Ima li veze koji je promjer te cijevi ?

Inače, grožđe (hotela, direktor) koje sam pobrao 21.10., imalo je poprilično šećera (nažalost nisam izmjerio koliko  :doh:), a nisam odvajao vino pa će biti čista lozovača, bez dodavanja šećera, naravno.

O kvaliteti mirisa i okusa ću vas obavijestiti, a baš me zanima koliko će rakije dati ovako kasno pobrano grožđe.

Živi bili..pa vidjeli !

Uzdravlje !

Tasos, hvala ti na lijepim riječima, znači da nisam pogrešio kupovinu.. 8:).

Bistrice, vjerujem da razumiješ koliko su mi potrebni savjeti iskusnih ljudi, pošto sam baš početnik bez ikakvog iskustva. No, nisam baš bio lijen pa sam pročitao dosta knjiga o ovoj temi, a i pregledavam učestalo mnoge teme na forumu. No, pošto za koji dan imam "vatreno krštenje"..svaka pomoć je dobrodošla  :thumb:. Kapak ću održavati po tvojem uputstvu.

Bilo bi zaista šteta da upropastim ovaj materijal koji ću peći jer baš lijepo vrije i miriši  ;D

Na ovoliko velikoj zapremini kape kazana te spašava to što nema oblik kruške ili lopte. Taj oblik pojačava refluks pa ne bi valjalo da je do te mjere. Ovako je ipak amortizovan taj uticaj, Na žalost ostat će jedan znatan dio isparenja neobuhvaćen refluksom, odnosno kondenzacijom na bakarnoj površini kape jer izostaje kružno kretanje isparenja zbog oblika, ali šta je tu je. Na dobrom fermentisanom materijalu  bit će dobra rakija. Nešto malo robusnija ali na takvu se inače naviklo na našim prostorima pa ostaje u dobrim okvirima.
Kamenac možeš skidati solnom kiselinom ali pazi da ne oštetiš lim tabarke. Trebalo bi ga skinuti na ovako maloj cijevi. To ti je veći problem i trebat ćeš ga riješiti kada budeš imao vremena. Zapremina cijevi mora biti 8-10% zapremine kazana.
Nema ako je neki primjeren prečnik cijevi u pitanju. Ne treba ići baš na neke velike.

Koliko bi bilo optimalno da je zapremnina kapka za moj kotao i kakvog oblika. Možda bih mogao ovaj moj kapak preraditi u neki manji, pošto materijala ima, a tako bih mogao izbaciti i neke oštećene dijelove na njemu.

Bistrice, hvala ti na tvojem vremenu koje si potrošio na moje probleme.

Pozdravljam te i laku noć.

To bi na tvom kazanu bila malo krupnija intervencija. Suženje spojnog mjesta tijela kazana sa kapom na nekih 30 cm u prečniku. Kapa na takvom prečniku treba da ima okvirnih 20% od zapremine kojom puniš kazan. Ima i druga varijanta, nimalo lošija, da duplo smanjiš prečnik spojnog mjesta, na 15-16 cm, onda bi kapa mogla imati 10% zapremine. Kapa je uvijek nekog oblika obrnute kruške, pečurke ili lopte.

Za skidanje kamenca 5% HCL.
  Pozz

Sa "malim" zakašnjenjem.. hvala happy star

Ne znam da li sam propustio u nekom postu podatak da je moguće pred kraj destilacije da temperatura u kapku bude  preko 100 stupnjeva C (kod mene max 105) ili to treba izbjegavati.
Ali kako onda uhvatiti alkohol do kraja na luli, jer meni se desilo od 102-105 st.C a na luli je još oko 15% alkohola??

Također me zanima da li je potrebno održavati (koliko dugo i kako ) temperaturu 82-84 C, pošto tu izlaze najpoželjniji alkoholi.
Ajme meni..  ???, koliko toga ima.. A glava premala.. :doh:

Da, pa zato zaboravi sve što si pročitao o temperaturama u destilaciji. Najčešće ih pišu diletatnti. Pogotovo oni koji u takav temperaturni raspon, i na takav način, posmatraju i stavljaju u kontekst "poželjna i nepoželjna" jedinjenja u destilaciji. Naročito što postoji samo jedan polažaj termometra koji bi bio relevantan a rijetko gdje ga vidim na takvim mjestima. Sva ostala očitanja niti su bitna niti su precizna. A i ona koja su bitna su vidljiva na jačini alokohola na luli. Između to dvoje postoji direktna i nepromijenjiva zavisnost pa je jedno od to dvoje suvišno. Ako biraš preciznije mjesto onda je to jačina na luli. Uostalom vidiš da je tako i na svom termometru.  ;)

Priznajem da sam odgovor razumio 95%, ali pretpostavljam da si htio reći.. "loži tako da brzina bude u skladu sa optimumom i prati lulu"..i sve će biti u redu.
No, ja sam ovo pitanje postavio iz još jednog razloga, naime, nakon završetka prvog prepeka, kad sam ispraznio kazan, ostao sam neugodno iznenađen, naime kazan je iznutra kao oksidirao po stijenkama i dobio fleke. Jedva sam to očistio , ali još uvijek nije onako kako je bilo. Ne znam što je uzrok tome, možda to što kazan ima par rupica pa oksidira u dodiru sa zrakom?

Da tako je za ovo prvo. Drugo nemam pojma šta bi moglo biti.  :whistle: 

Unaprijed se izvinjavam ako je pitanje u prošlosti pomenuto.
Naime,imam kazan od 200 litara sa tanjirastim deflegmatorom.Desilo se to da je jedne večeri radnik na kazanu kasno reagovao i kalaj na spojevima je istopljen.Da li je bolje očistiti potpuno spojeve od kalaja,i uraditi var srebrnom žicom odnosno tvrdi var,ili opet odraditi kalajem s tim što retko ko radi letovanje kalajem koji je čist obično su to legure sa olovom sa kojim ne bih da radim s obzirom na to da je rakija u pitanju.
Unapred hvala!

Najlakse je da to uradis sa kalajem, zbog niske temperature topljenja kalaja, neces promeniti bakru strukturu-mehaniske osobine. Ako lemis srebrnom elektrodom, to zahteva mnogo visu temperaturu zagrevanja, sto ima za posledicu da bakarni delovi, strasno omeksaju i onda su skloni ostecenju. Najmanje ga zakacis, on se deformise. Inace kalaj 60% cistoce je sasvim ok, pa sa njim  sve kazandzije rade. Nemoj da te to brine.

Hvala na odgovoru.Mene brine tih drugih 40% legure,jer u praksi je to olovo.
Znam da kazandžije rade sa Kalajem,ali ispostavilo se da Kalaj nije baš otporan u određenim uslovima.Takođe mi se ne sviđa rešenje Mandarića gde je napravio deflegmatore tako da se flegma uopšte ne vraća na ponovnu destilaciju.Ja sam do sada radila na većim uređajima za destilaciju,kao što je baterijski uređaj sa kapacitetom od 12 000 lit sa dva deflegmatora i kolonom,tako da mi je potpuno nelogično rešenje gde deflegmator stoji pored kazana i pri tom nema povraćaj flegme.

Tako da uz svo dužno poštovanje kazandžija mislim da i oni imaju svoje propuste.

Da, pa se najbolje rješenje i samo nameće.
Jednim potezom riješiš i ono što te brine, i ono što ti je nelogično rješenje, a usput podigneš nivo kvaliteta rakije.
Ukloniš "deflegmator" i postaviš klasičnu parovodnu cijev na kazanu.

Imas pravo bistrice.U slucaju ovog resenja deflegmatora skloniti ga i staviti negde kao ukras u rakija baru.  :)
Elem,zelim da kazem nesto povodom pitanja koje sam pokrenula.Var srebrnom zicom je odlicno odradjen.Uradila sam analizu destilata identicna je kao pre sto se tice sadrzaja bakra I i ostalih parametara.Tako da dokazano nije uticao na kvalitet sirovine.

Nije ti jagnjilac ni rekao da će uticati na kvalitet rakije jer se radi o jako maloj, odnosno zanemarivoj površini koja je izložena isparenjima u destilaciji. Nego da će temperatura vara srebrnom žicom degradirati kristalnu rešetku kovanog bakra koji će onda omekšati i biti sklon oštećenju. Ja sam ti pričao o kvalitetu rakije i uticaju nazovi deflegmatora. Što je isto tako dokazano, pa i lako dokazivo čak i u vlastitom aranžmanu.  

Da,to je samo spoj dva dela,čak se iznutra kazana ne vidi.Sad mi je jasno na šta je mislio.
Ja sam inače navikla da radim na većim postrojenjima,ovo je za potrebe neke male serije.Nikićević je negdje objasnio da postojanje samog deflegmatora koji ne vraća flegmu kod ovih kazana se opravdava navodno izvodjenjem jednokratne destilacije pri kojoj se postiže veći sadržaj alkohola u  destilatu samo jednom destilacijom.Medjutim nakon niza ogleda zakljucila sam ne samo da utiče na kvalitet negativno,nego i pravi neoprostiv kalo.

Nova sam na forumu,čim ugrabim vremena iščitaću detaljnije temu,kao i ostale vezane za rakiju.Primetila sam par zaista iscrpnih i sjajnih postova nadam se da ću i ja doprineti.

Zna Nikičević često lutati, i bauljati pričom kontra vlastitih stavova, naročito zadnjih 5-6 godina kako se više bavi "marketingom" nego stvarnim kvalitetom rakije, pa te ne treba zabrinjavati njegovo pisanje i pričanje.
Svaki doprinos je poželjan, a i veliki pozdrav dobrodošlice se podrazumijeva.
  

Delimo mišljenje kad je Nikićević u pitanju.Apetiti mu rastu,a prostor na zidu kancelarije se smanjuje od okačenih titula.(jelte mora se videti na zidu,u suprotnom nista to ne vazi) Njegova teorija je meni oborena u praksi i to mi je sasvim dovoljno.
Ako već radim male količine,i dvokratno onda šarantski tip bez deflegmatora jedino ima smisla.
Hvala na dobrodošlici!

Kada smo već ovoliko kritični prema njemu treba biti realan pa spomenuti i onu drugu stranu. Njegov veliki doprinos na balkanskim prostorima kada je rakija u pitanju. Ima on jako kvalitetnih radova na tom području pa i jako kvalitetnih angažmana, pogotovo kada mu se progleda kroz prste sklonost onom da cilj opravdava sredstvo.

Da, klasični kazan šarantskog tipa je nezamjenjiva aparatura za destilaciju najkvalitetnijih rakija na planeti. Dvostruka destilacija na njemu sa odvajanjem frakcija je nešto što se podrazumijeva, inače bi bilo krajnje neozbiljno.

Svakako,on je meni bio profesor.Imali smo sjajne profesore koji su sve više gledali zaradu i poceli gubiti onu misiju naučnika. :) Ovo je knjiga koju sam ja uzela posebno što jako cenim prof.Paunovića.
http://www.dobraknjiga.rs/sr/Umetnost_monografije/Tehnologija_jakih_alkoholnih_pica/ U njoj zaista ima od a do š što se tiče destilacije,odlezavanja destilata,aparata za destilaciju.Ali ima i nekih djelova koji se meni nisu baš pokazali u praksi.

Očito da i o profesoru Paunoviću imamo isto, visoko mišljenje. Mada niko nije nepogrešiv.
Šta konktretno nije u skladu sa tvojim iskustvom ili poimanjem kvaliteta rakije? Možemo i jedno po jedno. Zanimljivije je, a i nadam se da imamo vremena za takav način priče.  

Otvorih link i naidjoh na ovo. A cena knjige, prava sitnica...16.500.00 dinara!? ???
"Pred vama je dugoočekivana knjiga-udžbenik "Tehnologija jakih alkoholnih pića" autora prof dr Ninoslava Nikićevića i pokojnog prof dr u penziji Radoslava Paunovića."

Nikićeviće je duže vremena imao prezentacije na predavanjima gde su osnove destilacije objašnjene gotovo identično kao u knjizi.Inače,uz prezentacije,predavanja,i analitiku i praksu ( https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/jaka-alkoholna-pica ) mislim da je dovoljan materijal za svakoga ko se profesionalno bavi tehnologijom jakih pića.

Ja sam knjigu kupila radi svoje biblioteke.

A ovu knjigu maštam da uzmem,s tim što mi je cena od 300 i više evra preko svake mere. http://eu.wiley.com/WileyCDA/WileyTitle/productCd-0470512024.html

Sve više se ide na PDF knjige,i sama imam Kindle i moram priznati da je odlična stvar jer u njemu stane preko 100 knjiga a možeš ga nositi gde god.

Elem,prezentacije Nikićevića možeš naći i na SCRIB-u.  https://www.scribd.com/doc/63350086/4-TEORIJSKE-OSNOVE-DESTILACIJE

Negde sam pomenula,moje iskustvo na malim aparatima šarantskog tipa je tek počelo.Naime,već duže vremena radim sa kontinualnim sistemom destilacije,i prekidnim ali na baterijskom uredjaju sa kolonom i dva deflegmatora visoko postavljena gde se flegma,jel,vraća na ponovnu destilaciju.

Poredila sam organoleptiku destilata dobijenog jednokratnom  destilacijom na ovim malim kazanima od 200lit sa deflegmatorom sa organoleptikom destilata dobijenog dvokratnom destilacijom.Kad kažem dvokratno mislim na kazan bez deflegmatora kako većina proizvođača i radi na našim prostorima.Na organoleptici dajem prednost bez deflegmatora.(planiram destilat za odležavanje u hrastu tako da sam se tome upravljala).

Meni takva vrsta deflegmatora ima negde smisla kod jabukovače gde treba izbeći sadržaj furfurala kojeg zapravo najviše ima u kondezatu koji se skupi u njemu,ali opet,gubitak samog destilata je meni neoprostiv jer to je bitna stavka.Daleko bolje rešenje u prečišćavanju ako se  ide na to jeste kolona,i deflegmator na visini povoljnoj za spuštanje flegme na ponovnu destilaciju.

Ono što je najkritičnije u destilatu se  pravim proračunom otkloni u prvjencu i patoci što jednostavan šaranstki tip omogućuje pod uslovom da je sirovina zdravstveno ispravna.

Sve je pitanje količine koja se destiliše,kao i vrste voćne rakije.Ali,za male količine i visok kvalitet ovaj drugi tip je zakon.

Ma nema smisla uopšte takva vrsta „deflegmatora“ ni kod jedne rakije jer prije svega je neoprostiv gubitak na kvalitetu rakije, količinu bi mu još i oprostio da nije kvaliteta.
Ponovno ću o istom, sve je pitanje kvaliteta rakije. Klasični kazan je neprikosnoven, i na malim i na onim najvećim količinama. Ako proizvodiš male količine onda nabaviš samo jedan, a ako si među onima najvećim na planeti, po kvalitetu pa i po količinama, onda to radiš sa više malih kazana kao i oni.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_alambic.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_alambic.jpg)  (http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_hennesycognac.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_hennesycognac.jpg)

Inače sam pitanje iz prethodne poruke postavio misleći samo na ovaj dio iz citata...

:thumb: Normalno da kod svih onih koji vladaju materijom ne može drugačije jer se nešto što proističe iz nauke i naučnih disciplina može prikazati samo onako kako stvarno jeste i nikako drugačije. Morao sam to rasčistiti ovom prilikom, naprosto zbog buduće priče. Nadam se da ćeš razumjeti jer nisu rijetke situacije, za mene čak i zamornih i nepotrebnih trakavica od diskusije, upravo zbog nerazumijevanja ovoga o čemu pričaš. U priču o rakiji se u zadnje vrijeme trpaju gotovo svi, bar na internetu. Da u svemu tome imaju neku svoju priču to bi bilo još i poželjno ali se trpa u nju i nešto što se više ne može nazvati pričom o rakiji nego samo najobičnijim diletantizmom.

Na žalost takva priča zna dolaziti i od onih od kojih je najmanje očekuješ. Jedna od nedavnih takvih trakavičastih polemika, na drugom mjestu na internetu, kod koje se ne razumiju zakonitosti destilacije, brzine isparavanja, koeficijenti rektifikacije, mjerne jedinice iskazane kao litra apsolutnog alkohola i sl., a naziva se smiješnim način prelaska viših alkohola i metanola tokom destilacije na klasičnom kazanu, i pored toga još mnoge druge gluposti, mi je došla od nekog ko je ne brani argumentima jer ih i nema nego titulom doktora nauka i redovnog profesora na hemijskom fakultetu u Beogradu. Apsurdno i žalosno do krajnjih granica.

Još jednom, dobrodošla na forum.  ;)