Sve o Vinu Forum

Da bi se ubrzao prirodni proces bistrenja pribegava se ubacivanju sredstva za bistrenje, bistrila.
Zbog čega se to radi?
-zbog želje da se što pre ozbistri
-zbog potrebe da se što pre konzumira
-zbog eliminacije organskih i neorganskih nečistoća, a koje mogu vrlo bitno uticati na kvalitet dobijenog vina,
ovo zadnje je i najvažnije.

 Možda ima još puno razloga, ali ovo mi je prvo palo napamet, a ovo zadnje kao preporuka!
 
Bistrila ili sredstva za bistrenje.

1.bentonit (klarol)
2.Želatin

 Pomoćna sredstva za bistrenje, koja nebistre, ali svojim delovanjem omogućavaju brže i uspešnije bistrenje.

1.vinobran (kalijummetabisulfid)
2.enzimi
3.tanin
                                                              -*-
Ja ću početi od Bentonita-klarola, vrsta silikatne rude, belog do sivkastog izgleda, bez mirisa i ukusa i nerazgradljiv, i nejdini se nisačim iz tečnosti koje bistri.
-dobre osobine, pored ovih gornjih su još dobre da najefikasnije sredstvo za bistrenje.
-a loše: da skida boju kod obojenih vina
Preporuka i po mogućstvu obaveza: Rastvarati ga isključivo u demineralizovanoj vodi, jer u suprotnom neki put i do 50% gubi efikasnost koagulacije nečistoće iz vina vezujući se za minerale iz vode, pa ujedno gubi i moć naelektrisanosti.
Nikada ga nerastvarajte u vinu, i uvek ga potopite da nabubri barem 5-6 sati pre ubacivanja.


- Ovu temu sam zamislio kao kolektivni rad, ja sam počeo, a vi ako možete i znate nastavite, ako ne ja imam obavezu za dalje!

Bentonitiranje šire

Dodavanje bentonita (klarola) istaloženoj širi nalazi sve veću primenu prilikom spravljanja belih vina. I ovde treba naglasiti da se radi o potpuno prirodnom sredstvu – bentonit je jedna vrsta gline, i nalazi se u zemljištu. U trgovini se može kupiti kao prah ili granule beličaste, krem ili sive boje. Pre nego što se doda u širu, prethodno treba pripremiti suspenziju (rastvor). Suspenzija bentonita u vodi se priprema tako što se 100 grama bentonita u granulama (ili u prahu) sipa u 1 litar vode. Ovako potopljen bentonit stoji 24 sata, potom se meša, sve dok se ne dobije rastvor mlečno bele boje. Na 100 litara šire, ukoliko je grožđe zdravo, dodaje se 1 litar ovog rastvora. Ukoliko je grožđe bilo plesnivo, onda na 100 litara šire treba dodati 1,5 do 2 litra rastvora bentonita. Suspenzija bentonita se dodaje širi u tankom mlazu uz neprestano mešanje. Ovo sredstvo reaguje sa belančevinama koje kasnije mogu da zamute vino i prevodi ih u talog, što znači da olakšava i ubrzava bistrenje vina.

Želatin i tanin

Želatin

Dobija  se  preradom – kuvanjem životinjskih kostiju, hrskavica i kože. Na tržištu se nalazi
u obliku praha, granula ili listica.
Koristi se najcešce za bistrenje crvenih vina da bi se stabilizovale bojene materije
ili da bi „omekšalo“ crveno vino bogato u taninskim materijama. Doza se određuje
prethodnom probom i najcešce se krece između 5 i 15 g/hl, a za neka vina od preševine
od 20 do 30 g/hl, pri cemu se višak taninskih materija eliminiše, pa se pored bistrine
postiže  pitkost  i  mekoca  na  ukusu.  Postoje  na  tržištu  i  tecni  preparati,  s  tim  što
proizvođac daje upotrebnu dozu u zavisnosti od razređenja i na primer 30 do 60 ml/hl za
„meka“ vina, odnosno 60-100 ml /hl za vina bogata u taninima. Bela vina se ne bistre
želatinom, ali se mogu bistriti ukoliko im se prethodno doda tanin u dozi od 2 do 10 g/hl.



Tanin

Za  bistrenje  vina  uglavnom  se  koristi  tanin  kao  derivat  pirogalola
proizveden iz hrastovog drveta ili njegove kore. Trpkog i oporog je ukusa i sa solima
gvožđa daje rastvor crno plave boje i taloži proteine prevodeci ih u nerastvorljivo stanje.
Bistrenje vina taninom uglavnom se obavlja u kombinaciji sa želatinom. Na uspeh ovog
bistrenja utice kiselost (veca kiselost - bolje bistrenje) i temperatura (5 – 15 ^oC). Pri
bistrenju prvo se dodaje tanin, a zatim posle dobrog mešanja dodaje se želatin. 

Želatin!

Oblik proizvoda je u pločama-listićim, sitnim granulicama ili finom prahu, u suštini sve je isto.
Koristi se za bistrenje belih i crvenih vina, kao i rakija-destilata.
Način delovanja pri bistrenju je vrlo sličan bentonitu: vrši koagulaciju nečistoće iz vina stvarajući finu mrežicu,(okom nevidljivu) i tako bistri vino, padajući sa talogom na dno.
Želatin se rastvara u hladnoj vodi u razmeri minimum 10grna 0,5litra vode, stim da je potrebno da se potopi najmanje 5 sati pre ubacivanja.
važno je napomenuti da želatin prilikom bistrenja vezuje i jedan deo tanina iz vina pa je vino "mekše" na ukusu.
Ako se vino bistri sa više bistrila, a može, onda se želatin prvi ubacuje.

PS. Ja i Dioda smo  otprilike u isto vreme kuckali pa je želatin dupliran, ali neka, uglavnom je suština ista!

VRLO BITNO!!!

Koliko god su sredstva za vistrenje dobra, toliko se mora oprezno postupati sa njima.
Dve su osnovne greške koje se javljaju prilikom upotrebe bistrila:

1. U želji da što pre izbistrimo vino, prekoračuju se preporučene količine
Time se gubi na kvalitetu vina, jer sredstva za bistrenje, pored organskih i neorganskih nečistoća, skidaju i miris i ukus, a najviše boju vina.
Zato je preporuka da se sredstva za bistrenje vina UVEK koriste na donjoj granici preporučene količine.
Bolje je i dva puta bistriti, tj. izvršiti korekciju, nego preterati sa količinom.

2. Nemarnost posle korišćenja bistrila
Obično, kada bistrila urade svoj posao, mi srećni i zadovoljni, degustiramo sa prijateljima lepo, bistro vino, i zaboravimo šta se dešava u tanku.
Bistrila deluju tako, što snagom svojih slobodnih elektrona "lepe" za sebe organske i neorganske čestice, i pod uticajem sile zemljine teže, padaju na dno suda. Naravno, na površini ostaje bistro vino.
Ali, šta se dešava na dnu?
Organske čestice, počinju da se razgrađuju, tj, da se raspadaju. Tim raspadanjem one izazivaju kvarenje vina, pa nam vino dobija miris i ukus na pokvarena jaja.
Znači, OBAVEZNO pratiti i proveravati kako teče proces bistrenja, i skinuti vino sa taloga 10-14 dana posle bistrenja! Tank obavezno dobro oprati od taloga!

pozdrav
koliko vremena treba da prodje da se vide rezultati bistrenja bentonitom?

Ako je sve urađeno kako treba, već posle 24 časa površinski loj, negde oko 20-tak santimetara bi trebao da bude bistar. Kada ubacite sredstva za bistrenje i izmešate vino, natočite jednu bocu staklenu tog vina i ostavite negde u podrumu da miruje, i videćete posle izvesnog vremena kako sredstva koagulišu  čestice nečistoće iz vina i polako ih obaraju ka dnu. Ako pak u boci uzorka se to nedešava znači da vino nije obrađeno za bistrenje. Postoji više uzroka za to: još uvek"radi", nije završena fermentacija, nije dovoljno dobro aerisano tako da sadrži CO2 koji neda da se smiri, i na kraju tegljivost pa tu sredstva nemogu da rade, i zaboravih još jednu situaciju, a to je prisustvo belančevina, pa je boja mutno-opaliscirajuća. Za sve ima rešenje, pitajte ako ima problema!

ja sam pretocio ima 3 dana jos nevidim neke posebne rezultate posto mi vino je u staklenim balonima od 54 litra samo povrsinski sloj od 10tak cm se izbistrio dole je jos uvek mutno,napominjem da je vino bilo prilicito bistro i stala je bila fermetacija dodao sam vinobran 10g na 100l i sada cekam da vidim rezultate,bentonit sam pripremio po uputstvu ...pozdrav

Siniša, ako je stala fermentacija i ako ti je, kako ti kažeš, vino bilo prilično bistro, zašto Bentonit??
U 95% slučajeva, Bentonit se koristi 24-48 sati posle muljanja grožđa (znači, 2-3 sata pre zasejavanja kvascima). U ostalih 5% služi za korekciju. Preterano korišćenja bistrila smanjuje kvalitet vina!

Evo jedan praktičan savet za tebe, i sve one koji drža vino u "malim pakovanjima".
Stigla je zima i niske temperature.....Niska temperatura je prirodno bistrilo!!! Iznesite vino, ali samo u toku noći, napolje i za par noći ćete videti efekte. Vino će se izbistriti. Niske temperature "stežu" lance belančevina i oni padaju na dno.
Takođe, pokušajte da, u toku noći, otvorite vrata i prozore na podrumu, efekat je sličan.

Ceo taj proces se zove hladna stabilizacija i mnogo je kvalitetniji od tople stabilizacije, tj. kuvanja.

pozdrav,kod mene vino jos nema nekih vidljivih znakova bistrenje samo jedan mali povrsinski sloj.
proslo je vec vise od 7 dana sve je isto ...baloni sa vinom stoje cak pored otvorenog prozora tako da ih hladan vazduh dodatno hladi strah me je da nisam nesto pogresio sa bentonitom.
jel da cekam jos ili ima neka metoda koja se radi u ovakvim situacijama?
napominjem da sam vino dobro prozracio prilikom pretekanja  i dodao sam otprilike 10g na 100litara vinobrana i oko 100g bentonita na 100litara...
pozdrav

Ima i toga, sve uradiš kako treba a ono, neće pa neće da se bistri! Šta uraditi? Prvo ustanoviti šta je uzrok.
-Tegljivost vina; isprobati sa čašom kada sipate u neki sud dali može da se sipa kap po kap, ili se stalno sjedinjuje u neprekidni mlaz.Ili probom ustima, kada uzmete gutljaj dali se razbija u ustima ili osetite kao ljigavu masu.
Otklanjanje ovog uzroka se eliminiše pretakanjem preko plastične rešetke više puta dok se ne razbije tegljivost. Dobro rešenje je i dobro oprana PVC gajba od piva naopako okrenuta, pa sipanje vina sa visine preko dna gajbe, preko onog rešetkastog dela, pre početka pretakanja obavezno sumporisanje sa 10gr vinobrana.
-Opaliscirajuća mutna boja vina
Otklanjanje se radi tretiranjem vina sa 10-15gr. tanina.
Tanin se rastvara u alkoholu u odnosu  1:15, pa se zatim uz mešanje vina dodaje u vino i pritom se vino dobro promeša.

pozdrav Peco
sutra cu da probam, odvojio sam 5litara koje nisam sumporio da bih pio odmah
ukus nije los zadovoljan sam samo sto je malo vise mutno,i u balonu od 5 litara stvorio se priliciti talog!
mozda bi bilo najbolje da sacekam jos malo da ne preteram sa tumbanjem vina?
pozdrav javljm sta sam uradio

Čim se stvara talog, znači da je sve ok. Nema potrebe za žurbom. Moraš imati strpljenja.  :whistle:

Imam prasanja:
Dali postoi drugi nacin na pokacuvanje na alkoholot na vinoto osven so osmoza?
Dali postoi drugi nacin na namaluvanje na vkupnite kiselini vo vinoto osven so kalcium karbonat?
I kako moze da se zacuva svezinata na vinoto koja ja ima pri prvite pretoci i  posle negovoto filtriranje.
Bidejci imam napraveno degustacija na nefiltrirano vino koe uste se cuva  vo primarna prerabotka i filtrirano vino ova mislam deka e dosta interesno prasanje zatoa molam nekoj da se potrudi da mi odgovori.

zosto nikoj ne mi odgovara na prasanjata dali
 ne sum jasen pri postavuvanjeto?

Aleksandre, ja imam problem (pretpostavljam i ostali) sa tumacenjem tvojih postova ???
Neke stvari mogu da rastumacim a neke ne mogu pa da me ubijes ;D

smanjenje kiseline u vinu mozes ostvariti mlecno kiselinskim vrenjem. prilikom tansformacije 2grama jabucne kiseline u mlecnu kiselinu u jednom litru smanjuje se kolicina ukupnih kiselina za 1gram/litru a i izlaganje vina niskim temperaturama izdvaja se stres sto takodje smanjuje kiselost vina.

zasto dioda nemoze da razbere mojih prasanja pa to je kako se povecava alkoholot vo vinoto na koji nacin

Ma mogu ali tesko i nije mi bas sve jasno :)

Sadrzaj alkohola u vinu mozes povecati tako sto ces dodati vinski destilat u vino. Drugi nacin je kupaziranje vina sa malim sadrzajem alkohola sa vinom koje ima vise alkohola...

nije tacno dioda sadrzaj alkohola mozes povecati za osmozom a to je proces na  oduzimanje na vodata od vinoto na pr. ako odzememe 10% voda od vinoto alkoholot go povecavame za 0,5% vol  ja taj nacin go imam raboteno a sakav da mi predlozite drugi nacin ako uopste postoi  pozdrav iz vinarske vizbe Tikves Makedonija

Da li mislis na reversnu osmozu?

sta je to reversna osmoza ne razumem
 ???

Osmoza je pasivni transport kroz polupropustljivu membranu.... Rastvarac prolazi (difuzijom) kroz membranu iz sredine sa manjom koncentracijom u sredinu gde je veca koncentracija. Reversna osmoza je obrnut proces kojim rastvarac iz vece koncentracije "istiskujes" kroz membranu u sredinu u kojoj je manja koncentracija ali taj proces ne ide prirodno (difuzijom) vec moras koristiti posebne uredjaje. Npr dobijanje vode za pice iz morske vode, cistu vodu pod ogromnim pritiskom guras kroz membranu a sa druge strane ti ostaje uguscena morska voda sa jos vecom koncentracijom soli. Za RO su potrebni posebni uredjaji koji rade pod velikim pritiscima i skupi su kao djavo tako da sumnjam da ih kod nas neko koristi za obradu vina...

Znam da su skupi,zato sam i postavio pitanje.

Evo  teksta o kojem sam govorio, uz izvinjenje što ne navodim autora i izvor jer kao što rekoh, mojom grubom greškom nisam te podatke zapisao. U odnosu na original se razlikuje utoliko što je izostavljenja tablica:
"Bistrenje vina
Vreme potrebno da se vino samo od sebe izbistri i dostigne stabilnu kristalnu bistrinu, kreće se i do 2 godine. Vina koja nisu namenjena tržištu već za ličnu potrošnju, ne moraju se podvrgavati bistrenju, dodavanjem određenih sredstava. Međutim, vina koja su proizvedena radi prodaje i to, pre svega, kao razlivena u boce, ili vina koja se žele vise godina čuvati, potrebno je da poseduju stabilnu i kristalnu bistrinu koja se postiže bistrenjem.
Pod bistrenjem podrazumeva se dodavanje vinu raznih sredstava kojima se vrši odstranjivanje čestica mutnoće vina, kao i onih materija koje bi mogle da izazovu mućenju vina. Čestice mutnoće maskiraju ukus i miris vina, pa ono bistrenjem postaje izraženijeg i "čistijeg" ukusa i mirisa, a time pogodnije za sazrevanje i ostavljanje za duže čuvanje u bocama. Ne treba suviše rano bistriti vina, jer će se ona kasni sigurno mutiti. Potrebno je sačekati da protekne određeni vremenski period u toku kojeg se, pod dejsvom alkohola novog vina, prirodnim putem istalože sluzaste materije (tzv. zaštitni koloidi), koje otežavaju, ili u potpunosti onemgućavaju bistrenje vina. Vina koja će se ranije potrošiti treba bistriti najranije u toku marta meseca, neposredno pre drugog pretakanja, a visoko kvalitetna vina namenjena za čuvanje u toku leta, ili, čak, u jesen. Vino neposredno bistrenja mora biti mirno i stabilno bez ikakvog izdvajnja ugljendioksida koji nastaje, bilo zbog naknadnog vrenja kao posledica mikrobioloških procesa, jer u takvom stanju ono ne može da se izbistri. Sredstva za bistrenje moraju potpuno čista, da ne menjaju hemijski sastav vina, niti da menjaju ukus i miris.
Sredstva koja se koriste za bistrenje vina mogu se podeliti na organska i mineralna, ili rastvorljiva i nerastvorljiva. Organska sredstva su: želatin, tanin, belance jajeta, obrano mleko itd., a u mineralna spadaju bentonit, kaolin i dr.
Pre nego što se objasni postupak bistrenja vina pojenih od navedenih sredstava, potrebno je ukazati na sledeće: ukoliko se šira pre alkoholnog vrenja tretira relativno većom količinom bentonita (oko 200 g/hl), a pre toga obavi njeno
taloženje, svi metalni delovi sa kojima ona dolazi u kontakt budu zaštićeni i ukoliko se vrenje obavi do kraja (u vinu ne zaostane ni najmanja količina šećera), tada ovakvo vino (pogotovo ako se čuva na nižim temperaturama) postiže
stabilnu bistrinu pre letnjih meseci, a u toku jeseni (nakon godinu dana) može biti bez bistrenja razliveno u boce.
BISTRENJE VINA ŽELATINOM
Želatin se dobija kuvanjem životinjskih kožica i žila uz odgovarajuća prečišćavanja. U trgovini se želatin prodaje u obliku listića ili u samlevenom stanju. Treba da je bezbojan, a jača žuta boja znak je njegove nedovoljne čistoće. Želatin se, obično, koristi za bistrenje ružičastih i crnih vina, a voćna vina (bogata u oporim, taninskim) materijama (naročito opore sorte krušaka daju ovakva vina), takođe se bistre ovim sredstvima. Ukoliko se želi postići samo bistrina ovih vina, ona se tretiraju sa 10 do 15 g/hl želatina, a ukoliko su jače opora (skupljaju usta), treba ih tretirati sa 20 do 30 g/hl želatina, pri čemu se opore materije eliminišu i, pored bistrine, postiže se i pitkost i mekoća na ukusu. Bela vina se ne bistre želatinom, ali se mogu bistriti i njime ukoliko im se pethodno doda tanin. Međutim, ovo nije za preporuku jer je povezano sa nizom teškoća i rizika od tzv. prebistravanja.
Da bi se tačno ustanovila potrebna količina za bistrenje ružičastog ili crnog vina, potrebno je postaviti ogled u malome. On se izvodi na taj način što se uzme 6 čistih belih hoca i u njih nalije po 1 litar vina koji treba bistriti. Prethodno se pripremi 1% rastvora želatina u destilovanoj vodi. Odmeri se 1g želatina i sipa u specijalnu staklenu čašu od 100 ml, ili u emajliranu posudicu (lončić) u koje se prethodno sipa oko 50 ml (pola dl) destilovane vode, ostavi nekoliko sati da želatin nabubri, pa potom zagreje do najviše 40°C. Mešanjem treba sav želatin da se rastvori (može u toku mešanja da se doda malo vode) i potom da se prelije u posudu sa oznakom od 100 ml (1 dl) i dopuni do 100 ml destilovanom vodom. Ovako pripremljen rastvor je 1%-tni, tj. sadrži 1 g želatina. Od ovako pripremljenog rastvora specijalnom staklenom pipetom odmeravaju se sledeće količine ovog rastvora želatina i dodaju u boce sa vinom koje treba da se bistri.
Odmah nakon dodavanja rastvora želatina, boce se što brže dobro izmućkaju, kako bi se želatin što brže i bolje izmešao sa vinom. Nakon 2 dana, sav želatin sa česticama mutnoće legne na dno boce u talogu vina. Tada se tankim crevom ili laganim naginjanjem boce vino naliva u čaše. Treba paziti da se ne pomeša redosled boca (one treba da, budu označene) i iz svake boce se u po jednu čašu sipa vina (oko pola čaše) i posmatra se u kojoj je čaši vino najbistrije. Takode se vrši i proba vina na ukusu. Najmanja količina želatina kojom se postiže zadovoljavajuća bistrina, uzima se za bistrenje celokupne količine vina. Nakon utvrdivanja potrebne količine želatina, vrši se glavno bistrenje vina. Odmeri se potrebna količina želatina, u zavisnosti od količine vina kojom se raspolaže i potopi u hladnu vodu toliko da ogrezne. Ukoliko se želatin nalazi u obliku listića, treba ih najpre iskidati na sitne komadiće i potom preliti vodom. Zelatin do sutradan nabubri, potom se zagreje 1-2 litra vina u zavisnosti od količine želatina (može i više) na oko 40°C, doda se želatin i, uz dobro mešanje, rastvori. Tako pripremljeni želatin dodaje se sudu sa vinom, koje bistrimo, a koji smo prethodno otpraznili 5-10%. Želatin rastvoren u vinu dodaje se u sud sa vinom u tankom mlazu, uz intenzivno mešanje nekim štapoms ili uz produvavanje vazduha preko gumenog creva (ovo drugo dolazi u obzir, ako se bistrenje vrši u manjem sudu, npr. 50 do 70 litara). Nakon 10-14 dana vino se otoči sa taloga, a sud dobro opere, ocedi i ako je bure u pitanju, vrši se blago sumporisanje spaljivanjem sumpornih traka (u sud do 500 1 spaljuje se 2 g sumpora na svakih 100 litara pri čemu nastaje 4 g sumpordioksida na 100 litara zapremine suda).
BISTRENJE VINA BELANCEM JAJETA
Belancetom kokošijih jaja bistre se najčešće crna, ali i bela vina. Za bistrenje 100 litara crnog vina potrebno je 2-3 belanceta, a za bela vina dovoljno je jedno. Belanca se najpre pažljivo odvoje od žumanaca. Jaja moraju biti potpuno sveža. U nekoj posudi, belanca se dobro izmute brezovom metlicom, tako da se dovedu u stanje pene. Preporučuje se, radi boljeg razbijanja, dodavanje na svako belance oko 1 g kuhinjske soli. Izmućena belanca se sipaju u kofu u koju se prethodno ulije 8 do 10 litara vina koja će se bistriti. Potom se iz ove kofe vino sa umućenim belancetom preruči nekoliko puta u drugu praznu kofu (što brže raditi). Ovako pripremljeno belance dodaje se u otpražnjeni sud vinu koje se bistri u tankom mlazu i u nekoliko navrata uz dobro mešanje. Nakon 10-15 dana sva mutnoća vina zajedno sa belancem nalazi se na dnu suda u vidu taloga, a bistro vino se odvaja pretakanjem.
BISTRENJE VINA OBRANIM MLEKOM
Za bistrenje vina koristi se obrano kravlje mleko. Kada se unese u vino, belančevina mleka zvana kazein se zgrušava (koaguliše) i taloži povlačeći sobom čestice mutnoće. Obrano mleko se, obično, koristi za bistrenje jače oksidisanih belih vina, koja imaju neprihvatljivu zatvorenu ćilibarnu boju ili za tretiranje vina sa stranim mirisom (npr. na petrdleum). Obično se koristi 0,25 do 0,40 litara (tj. 2,5 do 4,0 decilitata mleka) mleka na 100 litara vina. Bistrenje se izvodi na način opisan kod bistrenja vina belancetom.
BISTRENJE VINA BENTONITOM (KLAROLOM)
Vina razlivena u boce često su sklona mućenju, koje se javlja usled prelaska termolabilnih belančevina u nerastvorljivo stanje. Ukoliko se šira tretira bentonitom, u velikoj meri se uklanjaju belančevinaste materije i vino brže bistri. Međutim, deo belančevinastih materija prelazi u vino, a jedan deo se oslobađa iz ćelija vinskog kvasca. Stoga je neophodno vršiti bistrenje vina pre razlivanja u boce, ukoliko su one namenjene dužem čuvanju. Bistrenje vina bentonitom obično se vrši nešto pre drugog pretakanja (februar-mart). Količina bentonita potrebna za bistrenje vina kreće se obično od 50 do 200 g/hl. Tačna količina bentonita, kojom treba vino bistriti utvrđuje se ogledom u malom. Pre samog izvođenja ogleda u malom, vino se podvrgava sledećem testu u cilju ispitivanja da li je sklono mućenju usled prelaska belančevinastih materija u nerastvorljivo stanje: u čistu belu bocu od 1 litra nalije se vino i ostavi na temperaturi od 60°C (u termostatu) u toku 24 časa. Ukoliko se vino zamuti, obavezno se mora bistriti bentonitom. Ogled u malom se sprovodi na taj način što se uzme 6 boca od 1 litra i naliju vinom. Prethodno se pripremi 10% suspenzija bentonita: 100 g bentonita sipa se u 1 litar destilovane vode. Sve se to ostavi do sutradan, pa se dobro izmeša tako da ne bude grudvica. U boce se dodaju redom rastuće količine bentonita kako je dato u tabeli.
Nakon dodavanja potrebne količine suspenzije u svaku bocu, nekoliko puta se dobro promućka. Posle 24 časa vrši se filtriranje vina iz boca preko filter-papira postavljenog na levak, a ukoliko se sav dodati bentonit staložio u bocama, tada može i bez filtriranja vina da se proceni kojom se najmanjom količinom bentonita postigla zadovoljavajuća bistrina. Da li su datom količinom bentonita uklonjene nestabilne belančevinaste materije vina, proverava se toplotnim testom. Tretirani uzorci vina koji se ne zamute označavaju količinu bentonita koju treba primeniti da bi se izvršila stabilizacija vina u pogledu taloženja belančevina. Na osnovu rezultata ogleda u malom, odmeri se potrebna količina bentonita radi bistrenja raspoložive količine vina u podrumu za koju je rađen ogled u malom: na svakih 100 g bentonita uzima se litar što mekše vode. Bentonit se dodaje u vodu (bez mešanja) i ostavi do sutradan, kada se uz intenzivno mešanje prevodi u stanje suspenzije. U tankom mlazu se dodaje u sud sa vinom uz intenzivno mešanje oko 15 minuta (ukoliko se radi o relativno manjim količinama vina). Najranije nakon 7 dana, vino se može odvojiti pretakanjem od taloga"

Kad i kojim sredstvom je najbolje bistriti roze vino?

Moj predlog je želetin i neposredno pred drogo pretakanje, ne pre februara.

Kako se bisti vino u prohromskim kacama sa plivajucim poklopcem?

Isto kao u bilo kom drugom sudu...

Ja sam u roze ubacio bentolit pre početka fermentacije. Već sam ga odvojio od taloga i za sada je sve ok...

Bas isto?.....    Dignem plivajuci poklopac i u kacu uz mesanje sipam sretsvo za bistrenje. Vratim plivajuci poklopac i to je to.   Moje pitanje je vezano za parafinsko ulje. Da li se ono posle mesanja opet grupise oko plivajuceg poklopca ili ima neka druga tehnika?

Parafinsko ulje nije razgradivo u vinu, a po specifičnoj težini je mnogo lakše, pa i posle intezivnog mešanja vina ono će već posle 15-20 minuta biti na površini, a možda i pre.
Pre par dana sam se uverio u to, korigujući neke elemente u starom vinu a koje je bilo zaštićeno parafinom, posle mešanja, kružnog, parfinski sloj se formirao na površini već posle 10-tak minuta.

Ok, probacu pred prvo pretakanje.

Listao sam malo prof. Jovica.
Izmedju ostalog kaze:
"Vrlo je vazno odrediti pravo vremevreme bistrenja vina.
Ono se vrsi 2-3 nedelje posle prvog pretakanja. Ukoliko se bistrenje izvodi ranije, cestice koje izazivaju mutnocu nece biti odstranjene iz vina i ono ce biti mutno, a ako se bistrenje vrsi kasnije , prirodan proces talozenja materija koje cine vino mutnim bice vremenski produzen."

Iz navedenog se moze izvuci zakljucak da prerano bistrenje nema svhe.

Koliko dugo moze vino sedeti na bistrilima

Koje vino, crveno ili belo?
U kom momentu tehnološkog postupka?

Najcesce se otace nekon 10-15 dana...

Radi se belom vinu sardone stoji vec deset dana na bistrilima i jos uvek je blago mutno.

Da li bi mozda pomoglo filtriranje grubim plocama K700

A sta si koristio za bistrenje?

Tanin 1gr/hl, Bentostab 60gr/hl,  Bevasil 30 tecni 40ml/hl, Siha zelatin tecni 20ml/hl,Limunske 0.5gr/1 lit. i ovim redosledom.

Uh, vuce :)

Najbolje je da pitas onoga ko ti je preporucio ovu kombinaciju posto ja nemam pojma sta je bentostab, bevasil itd...
Ja koristim onaj zelatin iz prodavnice + tanin i bentonit.

Ја сам ове године имао проблема са бистрењем ликера од ораса и није помогло никакво таложење, па ни бентонит.
Онда сам добио некакву двокомпонентну желатину и у року од пар сати све се исталожило!

Alambik, kako se zove taj preparat? Mozda i kod nas moze da se nabavi...

Danas sam pretakao vino ,a ono kao da je juce muljano,mutno da ne poverujes.Inace radi se o caberneu i merlou (kupaza 50%).Sama vinifikacija je bila ok.Pri muljanju je koriscen sumpor, skinuto sa komine posle 12 dana,tiha fermentacija i nakon tri nedelje skinuto sa taloga.Pre dve nedelje sipao sam bentonit medjutim vino je danas bilo mutnije nego pre dve nedelje.Inace u drugom buretu kupaza vranca i frankovke je sjajna ,frankovka -burgundac jos bolji a o belim vinima da ne govorim.Sva vina stoje u prohromima.Kad skinem plutajuci poklopac na povrsini vina kao da se nalazi prasina.Vrlo je cudno sto ni pri vrhu bureta vino nije bistrije nego pri dnu.Ovo mi se prvi put desava iako se tek tri godine bavim vinom i do sada je sve teklo normalno.U ovom trenutku vino je izlozeno hladnijoj temperaturi da bi pomoglo bistrenju(hladna stabilizacija) medjutim napretka nema.Voleo bi da cujem misljenje i savet a posebno malo iskusnijih forumasa.

Ne znam sta bi moglo da bude uzrok tome.Jedino ako fermentacija nije zavrsena do kraja pa je jos malo odradilo i zato je mutno.Pretpostavljam da je to u pitanju,ozracilo se prilikom pretakanja i pokrenula fermentacija.U prilog tome ide to sto kazes da je sada mutnije nego pre dve nedelje.Da li si koristio kvasce?Ja ne koristim sredstva za bistrenjei kada vino skinem sa komine ono bude potpuno bistro.Ove godine je bilo malo mutno ali se brzo izbistrilo.Ostaje ti jedino da cekas.

Sale,korisceni su kvasci kao i hrana za kvasce.U toku vrenja redovno sam merio secer tako da je po siromeru prevreo sav secer ,pa jos tri nedelje tihog vrenja.Poslacu na analizu u enolosku stanicu Vrsac , medjutim interesovalo me je misljenje.Evidentno da je negde nastao problem.

Pretpostavljam da problem prave dekstrani i pektini, oni se ponasaju kao zastitni kolidi (http://www.google.com/search?q=zastitni+koloidi&ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.mozilla:en-US:official&client=firefox-a) i otezavaju bistrenje. Ako je to poblem trebace ti enzimi koji ce ih razgraditi a onda ce se istaloziti bez problema. Uradi analizu pa vidi sta ce ti reci...

Dioda koji se enzimi generalno koriste za ovu problematiku.Analiza pod obavezno.

Dekstranaze i pektinaze, ne znam tacno pod kojim komercijalnim nazivima ih pakuju...
Uradi nalizu pa ce ti oni preporuciti sta da radis i kako da doziras. Kada saznas rezultete bilo bi dobro da postavis na forum, cisto ako se jos nekome desi isti problem da orjentaciono zna sta da radi.

dioda  kao lekar  , opste prakse.. za  sve ima terapiju. ok  postovanje . ali mene zanima  konkretan odgovor akos e ovako nesto desi..   znaci ako se men i desi ja  cu to prepeci  u rakiju i gotovo nema  ispravljanja....  e  sad moje pitanje   zbog cega se desilo..  necisti sudovi ?  ili    problem sa grozdjem ,   pre mulajnja.,, recimo da bi nama koji neznamo hemiju lakse   objasniti sa  par  reci nego pisati formule i ceo mendeljejev sistem.  znaci sta bi od  prilike mogao da bude uzrok.? co 123
H38C3 CBD10 I SLICNO nece nam mnogima pomoci !¨a ako  nas    usmerite  sa par  jednostavnih reci mnogo vise ce da  znaci . HVALA.

Po knjizi S.Savica"Vranac"pektini veoma retko izazivaju mucenje i po njemu vrlo se tesko odstranjuju bistrenjem ili filtriranjem.Po ovome sto si poslao pogledao sam i navode Filtrogan, Pektinol ,Ultrazim.U svakom slucaju posle analize sve cu postaviti na forum.

@pola pije lapo sarcu daje

Nema potrebe da prepices u rakiju, ako bas hoces niko ti nece braniti :whistle:
Dekstran se, konkretno, javlja u vinu koje je proizvedeno od grozdja zahvacenog plemenitom plesni (Botrytis cinerea). Kao sto znas od takvog grozdja se dobijaju vrhunska vina a to je tvoj cilj. Po tvojoj prethodnoj konstataciji ispada da nikada neces dobiti vrhunsko vino, o kome toliko pricas, vec samo obicnu lozovacu.

Pektin je prirodni sastojak bobice grozdja i iz nje prelazi u siru i vino a kolicina u vinu zavisi od nacina vinifikacije.

I na kraju, nisam doktor opste prakse vec diplomirani inzenjer tehnologije. Mozda spadam u onu grupu "hemicara" koje takodje cesto pominjes ali je znaje tih "hemicara" potrebno da bi se dobio kvalitetan proizvod ili unapredio postojeci...

hvala na odgovoru.   napravicu vrhunsko grozdje ,    od njega nemoze da ispadne    nista!
da budem iskren moj krajni cilja je      vrlo mala kolicina  visokog kvaliteta..   to jest      u najboljim godiama  " AMARONE"   odnosno suvarak ..    cedjeno polusuvo grozdje.. hrastovo bure,, par godina i posle toga " magnum flase"

Sale vidim da si na forumu pa me interesuje misljenje.Pomislio sam ono sto si ti konstatovao da nije gotova fermentacija pa sam sad premerio vinomerom alkohole i skala je oko11.5%.Inace grozdje je imalo oko20.5% secera.Da li mislis da i dalje moze biti taj preoblem koji si napomenuo ili je blizi dioda resenju.Unapred hvala.Voleo bi da cujem i Pecino misljenje ipak za ovo treba neko iskusniji >

Ako nije gotova fermentacija to ces najlakse da utvrdis degustacijom. Da li si ga probao? Ako ima ugljendioksida vino ce da rezi kao malo gazirano.

Dux,ne rezi ali kad ga pomirisem kao sveze cedjeni sok od jagode ,lep miris.

To je zbog inoxa, sacuvao je izvorni miris.  Zar nije na grozdje?

Taj miris je individualna stvar,njemu mirise na jagode,nekome na cvece,nekome na travu...Moguce je da je fermentiralo jos malo posle pretakanja pa sada pokazuje taj procenat alkohola.Trebao si izmeriti pre pretakanja,mnogo bi vise znali.Pitanje je i koliko je vinomer pouzdan.Dovoljna je mala kolicina secera da krene fermentacija i ponovo zamuti vino.Sacekaj 10-15 dana da vidis sta ce se desiti,u medjuvremenu ces dobiti i rezultate analize ako si nosio.Strpljen spasen,znas kako kazu.

Stigla analiza danas.Vino ima 11.9%alk. zaostao secer 1.9g/l. kiseline 4.8g/l, sumpor 51mg/l,isparljive kiseline 0.28g/l.Preporuka bistrenja sa obranim mlekom 2dl/100l vina.Inace ova analiza sa ovih pet parametara kosta 1900 din +pdv.Uslugu je vrsila enoloska stanica Vrsac, i mogu da ih pohvalim jer vrlo profesionalno vrse svoje usluge ,a pored toga su i vrlo ljubazni. Ako neko bude trazio njihove usluge neka kontaktira Micu Kertesa.Za informaciju tel. enol. stanice  013/821600.

cao narod imam problem pomgajte vino mi se pomutilo nism ga dosad nicim bistrio bilo je na vrlo hladnom mjestu tako da je pocelo samo od sebe da se bistri  ali u zadnji par dana sam primjetio da se pocelo mutiti rjec je o bijelom vinu koje sam prvi put u zivotu otocio i taman kad sam pomislio da ce da bude ok ono se pomutilo  ali okus je jos uvjek super  za nas pocetnike

Mozda nije prevrelo do kraja pa kako je vreme otoplilo fermentacija se ponovo pokrenula.

Sta je to vrlo hladno mesto?    
Kada si otakao vino, kakvo je bilo, da li je imalo sladak ukus, da li je rezilo kao gazirano ili ne?  Pretakanje otvoreno ili zatvoreno?  Da li se ukus vina promenio ili se samo zamutilo?

Moraš malo detaljnije da nam objasniš.
Da li su puni sudovi u kojima čuvaš vino; jesi li stavljao vinobran, koliko i kad; kolika je(otprilike) temperatura tamo gde čuvaš vino?

okus je dobar vinobran nisam stavljao  a mislim da je fermentacija bila zavrsena i sve je bilo ok pretakanje sam zadnji put vrsio otvoreno i da li ima neke veze sto sud nije pun do vrha

Generalno ima veze, to si mogao i na forumu da procitas, nikada vino ne sme da stoji u sudovima koji nisu puni jer najcesce dolazi do ciknulosti vina.
Konkretno kod tebe ako je fermentacija bila zavrsena, i ako se ukus nije promenio nije strasno. Vino ce pre ili posle ponovo da se izbistri. Ako neces odmah da ga koristis, sumporisi ga i prebaci ga u manji sud ili sudove. Ne znam o kojoj kolicini se radi, ali ako ga koristis uradi prebacivanje bez sumporisanja ili nesto sumporisi, a nesto ne.

nije neka kolicina to mi je prvi put da otocim nesto vina inace svake godine ppecem rakiju lozovacu ali nikad nisam otako vino ovo sam ove godine pokusao a nemam namjeru da ga jos trosim ne zuri mi se vise mi je bitno da to vino uspije pa cu vas poslusati i odraditi to sumporisanje i pretociti ga u manje sudove tako da budu puni  a da li ih mogu zatvoriti ili da ponovo stavim vranj hvala vam na savjetima i pozdrav iz republike srpske

Pa napuni ih i stavi vranj,vranj nista ne smeta.

Moja neka okvirna preporuka za bistrenje bi bila prvo hladna stabilizacija pri kojoj ce se istaloziti soli vinske (strijes) kiseline. Za amaterske uvjete je najbolje ostaviti otvoren prozor tako da hladni zrak tijekom zime ulazi u podrum. Prije drugogo pretoka (2-3  tjedna ranije) u vino dodati neko od bistrila. Bentonit, zelatinu, sil-flock...
Najbolje je kombinirati 2 bistrila (+) i (-) naboja jer najefikasnije taloze labilne bjelancevine u obliku koloida, a najmanje stete okusu, boji i mirisu vina. Pri tom paziti da je temperatura vina oko 15ak °C jer inace sredstva za bistrenje gube svoju funkciju. Isto tako bi bilo dobro napraviti pokus na maloj kolicini da se odredi minimalna potrebna kolicina bistrila. Ako to nije moguce, koristiti donju granicu dozacije. Nakon sto se vino izbistrilo tko ima mogucnosti neka filtrira kroz filter ploce K300 (moze i finije K200 i K100, ali one po mom iskustvu skidaju previse okusa, mirisa i boje) jer time garantira zadrzavanje zaostalih cestica, a tko nema neka zatvoreno pretoci vino s taloga.
To je prokusana formula kojom se dobivaju stabilna suha bijela vina spremna za trziste sa najmanjim gubicima boje, okusa i mirisa. ;)

Znači prje početka fermentacije vino ohladiti ispod 15 stupnjeva i staviti bistrilo, dali je temperatura od 15c dovoljno niska

Ja, iz svog amaterskog vinarskog isustva, smatram da se vino uvek spontano, samo, mora izbistriti. Dakako, što kaže i Košpa, to će teško ići ako je vino toplo pa je najbolje, ako je ikako moguće, da se podrum maksimalno rashladi. Ili ako imamo zaista male količine da ga iznesemo na hladno mesto.
Ja pravim dosta različitih voćnih vina i tu se. što se prirodnog bistrenja tiče, vide velike razlike između različitog voća.
Crvena ribizla, čiju sam berbu upravo počeo, i od koje napravim svake godine oko 100 litara vina, šampion je brzog bistrenja. Nikad mi se još nije dogodilo da se nije izbistrila i to direktno nakon završenog vrenja a bistrina se može opisati kao kristalna!
Na drugoj strani ogrozd je šampion teškog bistrenja. Vino od ogrozda, od prošle godine, a imam ga 50-ak litara, evo tek sad počinje da se bistri! Znači tek nakon godinu dana.
Šta hoću da kažem?
Kod različitog voća, i to svedočim iz iskustva, postoje i različite normalne "brzine" bistrenja a ja preptostavljam da je tako i kod različitih sorti grožđa. Neko vino, od nekog grožđa lakše će se i brže izbistriti od drugog.
međutim ja ostajem pri stavu da bi svako vino trebalo spontano, samo da se izbistri, sad da li pre ili kasnije, manje je važno. Jedino što mi trebamo da preduzmemo je da ga u fazi bistrenja čuvamo hladno, hladnije nego što čuvamo bistro stabilno vino.

A ako baš neće da se izbistri, postoje dakako razna sredstva, od blagih do "konjskih". Poslednje što sam koristio kod jednog likera, i koji nije hteo da se izbistri ni bentonitom, niti sam mogao da ga filtriram, bilo je nekavo dvokomponentno sredstvo za bistrenje. U roku od par sati liker je postao kristalno bistar sa debelim finim talogom na dnu.

Naravno da se svako vino od grozdja moze prirodno izbistriti. No za prirodno bistrenje koloida treba proci oko 2 god (pitanje dal i tad) . A to je ipak problem ako nemate vece kolicine vina.
Vina sa vecim udjelom nestabilnih bjelancevinama (istarska malvazija) se uzasno sporo bistre.

pozdrav do svima i zelim pitat kada moze se staviti bentonit u vina zasto sam ga jedan put pretokao ali fermentacija je i sada aktivna kod belog vina -smederevka.a kod crno fermentacija je stivnula ali ije ipak prisutna i mislim da jaos ima secer -blaga zica i dali da sacekam dok ne fermentira skroz.

Bentonit stavi 2-3 tjedna prije drugog pretoka. Sve ostalo je prerano.
Za crna vina koristi zelatinu jer ona skida neugodnu gorcinu i tanine, a gotovo nista ne utjece na boju.

koshpa sobzirom da mi rajski riz. ima  dosta kiselina dal da ga kasnije odvojim od taloga.danas mu je 7 .8 dan od prestanka fermentacije. a na dnu cesme je jos mutno. pozdrav.

Ja bi ga jos drzao. Meni je jedna bacva zakipila na talogu, dakle s autohtonim kvascima. Nju pretacem nekih 10ak dana nakon prestanka fermentacije. Onu drugu bacvu koja je bila istalozena kak spada planiram jos ostaviti.

Inace sto se same teme bistrenja tice u razgovoru sa strukom odlucio sam koristiti 3-way bistrenje. Najgore kaj se svi kunu u bentonitsko bistrenje no isto tako navode da bentonit najvise oduzima vinu.
Ja cu (redoslijedom) dodavati: SiO2, tekucu zelatinu i zatim bentonit i to sve u minimalnim dozama.

Molim Vas za pomoc...u pitanju je belo vino koje ima normalno zavrsenu fermentaciju i sada posle drugog pretakanja zatvorenog sa dodatim vinobranom 5gr na 100l ostaje potpuno maglicasto,a bilo je potpuno kristalno cisto.Da bude bolja stvar u pitanju su bila dva tanka od po 300 lit i to mi se desava sa jednim tankom??? :scr:drugi je potpuno u redu,fantastican i miris i boja,punog ukusa,pokusao sam sa izlaganjem niskim temperaturama i nije pomoglo. ostaje maglicasto...
Bas sam zabrinut i ocekujem Vasu pomoc...

...zaboravio sam da naglasim da je vino tretirano bentonitom pre ubacivanja selekcionisanog kvasca,grozde u punoj zrelosti,pomesan ital,rajnski rizling i furmint.Bojim se ponovo dodati bentonit da ne bi odnelo mnogo plemenitih stvar,i a sa zelatinom nemam iskustva i da li uopste sredstva za bistrenje mogu skloniti maglu iz vina???

U najgorem slučaju filtriranje.

Vec sam napisao to desetak puta a izgleda da moram i jedanaesti - bistrenje sire bentonitom ne znaci da ce i vino biti bistro!
Dakle, ponovi bistrenje bentonitom i bice sve ok ;)

U sudu mi se nalazi parafinsko ulje. Ako dodam bentonit da li ce on odvuci ulje na dno!?

Ne!

Momci,svi smo otisli na pogresan put...nije pomogla ni jedna solucija od gore navedenih,jedini koji je bio u pravu bio je izvesni PECA,belancevine su ipak pravile problem koje sam resio dodavanjem tanina...bentonita i zelatina, kako bih ugasio i pozitivne i negativne...u svakom slucaju hvala svima,pokusao sam sve da odradim ,medutim iskustvo cini svoje...vino je otislo na pravi put... :whistle:

pa onda pitaj "izvesnog" Pecu! Ne znam koji ti se deo "potrefio" sa pecinim savetima ali probaj. Mada nije izvesno da će ti odgovoriti ali mu je koliko ja znam mejl još u funkciji.

Imam isti slucaj kao ddbd7s. Vino mi se poprilicno izbistrilo ali je delimicno maglovito. Miris i ukus je ok. Da li postoji vremenski rok izmedju dva tretiranja bentonitom ili to zavisi samo od bistrine vina? Da li ce se maglovitost otkloniti ukoliko ostavim da vino jos malo odstoji? Tretirano je bentonitom 13.02.2011. godine i poprilicno se izbistrilo. Ovih dana se spremam da ga pretocim od taloga koga ima skoro 2 cm na dnu bureta. Da li se kod ponovnog koriscenja bentonita koristi ista doza ili ne?

Evo jedno iskustvo iz mog podruma. Sva vina sam tretirao sa Siha Becosol30+Vason tekuca zelatina+Bentonit osim jednog koje sam tretirao sa Vason zelatinom+bentonitom. Ovo zadnje se najbolje izbistrilo.  Roll Eyes Stoga sto se mene tice u buducnosti samo zelatina+bentonit...

Ma to je OK. Pitanje stoji sta je najbolje sada uraditi sledece. Ponovo tretiranje bentonitom ili nekim drugim sredstvom. Nije previse mutno vec maglovito. Napisao sam u poruci iznad.

Imam jedno mozda za nekog glupo pitanje.
Ranijih godina pa i ove, uvek sam siru tretirao bentonitom.Na bentonitu sam je drzao 24-48h, posle toga pretako i spremao za fermentaciju.Sada sam u nekom bezveze razgovoru sre nekog navodnog majstora koji mi tvrdi da bentonit trebam da skinem posle tihe fermentacije, znaci 25-30 dana?Meni se to cini suludo, sta mislite o tome?

imam jedno pitanje u vezi bistrnja dali bentonitom ili zelatinom. Dali utice temperatura vina na bistrenje.Koja je to optimalna temperatura za bistrenje.Pozdrav svima sa foruma>

Bentonit ako si dodao u siru mora da se skine pre vrenja!A Ako dodajes u vino dodaje se znaci posle vrenja i ceka se 15 dana i skida se!

@ nele - po pravilu prvo ide bistrenje pa onda fermentacija. To ne znaci da ces dobiti bisto vino, i nakon fermentacije se radi bistrenje a bistrenjem sire se uklanjaju cestice koje mogu uticati (lose) na kvalitet vina.
Nije katastrofa ako vino prevri sa bentonitom ali je bolje ako se sira izbistri pa tek onda krene fermentacija.

@ Vali - moze i bentonit i zelatin ili kombinacija.
Bistrenje je lakse na nizim temperaturama, sto manje konvektivnih kretanja (http://sr.wikipedia.org/sr/Konvekcija) u vinu to bolje.

koji je procenat kad je u kombinaciji.bentonit je u proseku oko 100ggr na 100l a zelatin_--

zavisi da li bistris belo ili crno(crveno)! Zelatin nije pogodan za bela!

5-10gr. želatina na 100litara, a u zavisnosti od trpkosti vina.

A kakva su iskustva sa bistrenjem pomocu BELANCA i MLEKA (obranog)?
Moj rodjak je bistrio belo vino belancetom i rezultati su dobri. Ne znam detalje...

Kada je reč o bistrenju vina uz pomoć niske temperature može li neko da mi kaže koja bi bila optimalna temperatura za bistrenje vina koje je upravo prevrelo i otočeno je sa taloga. Moja pretpostavka je da je to oko 4-5ºC međutim voleo bih da čujem od nekog kompetentnog koja bi to temperatura trebala da bude. Ideja je da se za to upotrebi zamrzivač od 410litara, kome bi se naravno malo bolje kontrolisala temperatura, što nije nikakav problem.

Dobro je kada uhvati i mali mraz-1-2c.Nemas potrebe da stavljas u zamrzivac,samo otvori prozor ili vrata napolju je ta temperatura.

Hteo sam da vino ostavim na 4ºC jedno dve nedelje te da ga onda pretočim kako bi moglo da se pije. Isti ili sličan efekat bi se postigao za mesec dana sa slobodnim promenama temperature.. ali da ubrzamo stvar.

Vino moze da se pije i ako nije potpuno bistro.Ne umanjuje mu kvalitet,samo vizuelni efekat.

ma svi smo mi kompetentni  8:) vidi koji ti treba?
Toma R.  
koliko i kako ti je upakovano vino(ako je u bocama sa kakvim čepom)? u bačvama, staklenim bocama...itd.
nisi nam dao osnovne podatke a hoćeš brz odgovor.

Vino je sada u inoxu a podrumska temperatura sa otvorenim prozorom ne pada ispod 14ºC.

Da li postoji poseban vinski zelatin ili je to isti onaj koji se koristi za npr. kolace

Moze i taj za kolace.

ti si u stvari hteo da ubrzaš proces a ne odgovor :doh:
naravno da možeš. hladna stabilizacija je i najbolja ako je na konstantnoj i što nižoj temperaturi.
mada ne bi trebalo da preskočiš bistrenje.
o ambalaži sam pitao jer je najbolje hladnu stabilizaciju raditi dok vino nije u bocama pošto će ti se javiti talog.

Jel prvo zelatin rastvorim u vodi pa sve to sipam u vino? I koliko ide grama zelatina na 100 litera ina?

Cao svima!!! Treba mi jedna hitna informacija! Ako neko zna,gde mogu da kupim bentonit u Novom Sadu???

Odgovor?

izvinjavam se na pitanju, odgovor vec postoji. :-[

Cardak, partizanska ulica. N. Sad

Izvolite procitati"
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,181.msg14332.html#new

Pozdrav svima!
Imam jedno pitanje u vezi bistrenja crnog vina.Ja moje vino zelim da bistrim radi oporosti (muljao sam grozdje-caberne sa peteljkama),inace nije uopste mutno.Sada se pripremam za prvo pretakanje pa bi hteo da znam dali ga mogu sada bistriti ili da to uradim izmedju prvog i drugog pretakanja?Dali i u ovom slucaju "oporosti" da koristim samo zelatin za bistrenje?
Hvala unapred!

Bistrenjem zelatinom pored toga sto ces skinuti deo potencijanog zamucenja vina, skinuces i tanine, pa ce ti tako vino viti mekse na ukusu.

http://www.tehnologijahrane.com/tehnologijaalkoholnihpica/bistrenje-vina
Zelatinu nikako ne dodavati samu. Uvijek u kombinaciji sa taninom i/ili bentonitom. Za crna vina pogodno je sa taninom dok u bijela moze kombinacija tanin/bentonit.

Da li mi savetujete da želatinom neutrališem opor ukus u vinu? Imam 50 l. crnog vina od Merloa ali , pošto nisam odvajao peteljke , oseća se malo opor ukus. Pošto mi balon stoji napolju , pod šupom , hladnoća i mraz su ga izbistrili , ali razmišljam da sa 4-5 gr. želatina probam da neutrališem oporost. Koje su negativne posledice takvog postupka?

Odustao sam od ideje. Bolje vrabac u ruci. A , kad bolje razmislim , i ne oseća se baš mnogo opor ukus. Naročito posle prvog litra vina.

Mislim da je najveci razlog zelja za sto brzim pustanjem vina u promet, odnosno da se sto pre obrnu ulozene parice :) Salim se, mada ima i toga....
Kazu da se bez bistrila moze postici pozeljna bistrina, naravno znatno sporije, ali da su bistrila ipak pozeljna, jer bistrina vina nastala spontano tesko moze da se odrzi puno, tj, tesko je postici da se vino ne zamuti naknadno  :o  :scr:

Dobar dan!Zelio bi ove godine da se malo ozbiljnije pozabavim proizvodnjom bijelog vina pa bi zelio da rijesim neke nedoumice pomocu vasih savjeta.

- nakon muljanja grozđa da li odmah treba dodati vinobran ili nakon zavrsene fermentacije
- kako cu znati da je fermentacija zavrsena
- da li se bistri vino prije ili poslije fermentacije(bentonit)
-da li je potrebno,a ako jeste kada se dodaje vinski kvasac(da li u kljuk ili siru)

Interesuje me najbezbolnija varijanta bistrenja crnog vina. Nesto mi se ne stavlja bentonit, vise sam za zelatin. Sta mi vi savetujete i koju kolicinu zelatina ili bentonita da stavim na 54l vina i kad? Planiram prvo  otakanje za 4-5 dana.
Hvala unapred

Mraz. Ništa bolje ne bistri vino od temperature ispod 0.

Ne bih da cekam mraz, ali kad bude dosao moze samo da mi pomogne, a do tada bih od one, gore 2 navedene varijante, da probam, samo da mi neko malo bolje objasni...

Black, ti je dao dobar odgovor. Najčešće nema potrebe za bistrenjem pri proizvodnji malih količina vina za sopstvene potrebe. Ova jesen je topla, pa i bistrenje vina teže ide, pa i kod nas ostalih.Sačekaj sa bistrenjem, ono se inače radi nakon prvog pretakanja, ali se više gubi nego što se dobija.Taj fini talog koji ovih dana lebdi po vinu izuzetno dobro utiče na aromatsku strukturu budućeg vina. Ranije sam bistrio svoja vina na silu, a sada ih bistrim samo po potrebi. Bolje imati malo mutno-opalescentno vino, dobrog ukusa, nego kristalno bistro vino bez ukusa, samo da bi se hvalio prijateljima kako ti je vino bistro.Inače crveno vino bistriš sa oko 10 gr želatina na 100 l vina uz dodatak od 4-5 gr bentonita, koje dodaješ u vino dva dana pred pretakanje. Ja bi ove godine sačekao drugo pretakanje za bistrenje.Pozz.

OK, hvala, neka bude tako, ne zuri mi se, niti imam nameru da se hvalim nekom sa bojom, vec kvalitetom. ;)

Molim za hitan odgovor !!!
Spremam se za drugo pretakanje i bistrenje 35-36 litara crnog vina (Cabernet  Souvignon). Pre 10 sati sam potopio 10 gr. želatina u 1 litar vode. Malo jača doza želatina jer je vino podosta gorko i kiselasto. Medjutim, želatin je još uvek na dnu suda u vodi, nije se stvorila nikakva želatinasta masa. Sumnjao sam i da će to da se desi jer je velika razmera.
Moje pitanje glasi: da li da svu tu vodu sa želatinom sipam u 2-3 litra vina, promešam, pa dodam u vino. Ovo pitam iz razloga što sam na forumu pročitao da nikako voda ne treba da se sipa u vino ?

Nele, prvo nadam se da si koristio Demineralizovanu vodu, drugo potrerbno je da tu smešu vode i želatina podgreješ na oko 40 stepeni uz konstantno mešanje, želatin će se otopiti i nema potrebe da želira. Zatim tu smešu prohldi na temperaturu vina, pomešaj 3,6 do 4 dl (nije ti potreban ceo litar) te smeše sa par litara vina i sve to uz obilno mešanje umešaj u ostatak vina. Posle dvadesetak dana otoči, i to je to.
Pozdrav!

Po mom skromnom iskustvu dvadeset dana je previše. Za bistrenje uzmućenog vina dosta je i 7 dana pri ovakvim hladnoćama. Ne treba zaboraviti da je želatin organskog ( uglavnom životinjskog porekla), i kada se unese u vino, a slučajno dođe do otopljavanja, opasnost od njegovog kvarenja (pa stime i kvarenja vina) je puno veća. No ne treba ni prebrzo pretakati takva vina jer u tom slučaju dolazi do zaostatka želatina u vinu. Sa bentonitom je potpuno druga priča, naime ona nije organskog porekla. A da i još nešto, za želatin nije obavezna demineralizovana voda, već samo za bentonit.Pozz.

Postovani Prijatelji

Imam nekoliko pitanja:

1. gde mogu dobiti vise informacija o filtriranju vina. Kad filtrirati? Dali se moze filtrirati pri svakom pretakanju i sa kojim plocama
2. imam roze i crveno vino od berbe 2014. Filtrirao sam obadva i flasirao. Crveno je super, bistro. Roze ima talog na dnu flase. Bistro je kad flasa stoji mirno na polici. kad se pomeri onda se zamuti. Sta mi je ciniti? Dali da vino vratim u inoxno bure, ostavim 20tak dana pa da ga opet pretocim i filtriram ponovo?
3. Dali je bustrenje sa belancetom od jajeta dobra zamena za zelatin. Ne bih zelep koristiti zaltin jer sam vegetarijanac i pomisao da je zelatin izradjen od kostiju zivotinja me zgozava

Puno pozdrava sa juga

Paa i belance je od životinja. Koristi bentonit , on je neorganskog porekla.Pozz.

Zdravo
Ako ti smeta ta zamucenost mala kao prah na dnu DA ,trebas samo filtrirati zato sto je taj prah ili talozenje valjda vec zavrsilo svoje i vise ga nece biti ako ga sad odstranis.
Ako si se odlucio da bistris  i vegetarijanac si idi u prodavnice za vegetarijanski ishranu i tamo ces pronaci BILJNI zelatin koi ce ti zavrsiti posao. svakako sa dodatkom bentonita.
 Oko  toga kad treba filtrirati :
Najbolje je samo pretakati, pre flasiranja izbistriti bioloski(bentonit+zelatin ako je belo, ako je crveno samo zelatin)sacekati mozda nedelju dana da odradi svoje  i tada filtrirati pa napuniti

MOZE LI SE NEGDE NABAVITI  BENTONIT NA DZAKOVE OD RECIMO 50 KG  ????

Pokrecem opet staru temu, nadam se da pitam na dobrom delu foruma...

Imam oko 150l crnog vina koje se nije izbistrilo, rastvorio sam oko 150 grama bentonita, sacekao 24h i onda sipao u vino i dobro izmesao...


Proslo je 4 dana ali se vino i dalje nije izbistrilo.

Da li sacekati jos neki dan, vino nije u podrumu pa mozda ova niska temperatura utice na tempo bistrenja, mozete li mi reci koje je optimalno vreme cekanja?

Nije trebalo da koristiš bentnonit kod crvenog vina i to u toj količini. On se obično koristi kod bijelih vina zbog proteinske stabilnosti, kod crvenih se posebno izbegava jer može skinuti antocijane.
Nego, jesi radio test na malome, ili si samo tako stavio otprilike dozu? I kakvi vrstu zamućenja imaš?

Totalni sam amater sto se tice vina, ovo mi je tek drugi pokusaj. Citao sam negde i pronasao da za crvena vina ide 100g bentonita na 100l pa sam shodno tome i dozirao.

Vino se nije izbistrilo uopste, pretakano je u decembru prvi put i dodat je vinobran, pretakano je opet par dana pre dodavanja bentonita...

Da imam 150lit vina, ne bih razmišljala ni o jednom sredstvu za bistrenje pa ni bentonitu.
Više štete nego koristi. Samo ga otoči sa taloga, i ostavi u hladnome.

Gde čuvati preparate (skladištite) Sil flock i želatinu pošto im je rok do 2020? Dal da stavim u frižider na +4 ili u hladnu prostoriju.

U kom obliku je želatin?

U tečnom.

Nemoj držati u frižideru, bitno je samo da je na hladnom i suvom mjestu kao što ih i proizvodjači skladište.

OK.  :thumb:

Zavrsio sam pre  par dana prvi pretok belog vina shardone,ima dobar miris ali na ukus je malo gorko kad ga progutas.Ne oseti se odma na prvi dodir na jezik ali kad ga progutas stoi u grlo,zasto je tako neznam mozda zbog vise dodate hrane za kvasac(losa preporuka od enoloske radnje).
Citam da bi bistrenje zelatinom+bentonit skinulo odredjenu dozu gorcine,ali nisam naisao na podatak koi je postupak.Citam da prvo ide zelatin,ali kad ide bentonit nema.....

Vino je još uvijek mlado, sačekaj do proljeća i onda probaj.

Pozdrav

Imam pitanje u vezi bistrenja da li ili ne bistriti.

Naime imam oko 20-ak litara crnog vina. Stoji u balonu od 34 litara i to mi se ne sviđa, previše otpražnjenog prostora za moj ukus i hteo bih da ga razlijem u flaše i to lepo popakujem u podrum. Trenutno mi stoji ne u podrumu nego u ostavi koja uopšte nema grejanje evo od polovine decembra. Pre tri dana sam pretočio u drugi stakleni balon i na dnu je bilo baš prilično mulja i dosta kristala. Čak i posle tog pretakanja ima još dosta kristala po zidovima https://imgur.com/a/rLtPKv8 (jedva sam uspeo da slikam jer je površina glatka pa ne može kamera da fokusira).

Dakle, da li da upotrebim nešto za bistrenje ili da jednostavno sačekam pa da opet pretočim? Imam jednog drugara koji mi preporučuje belance a ja sam nekako više za bentonit. Imam oba ali sam do sada jedino radio sa bentonitom. Inače ovo vino nisam bistrio, samo je stavljen vinobran zbog zaštite i to je sve. Bio je balon pun ali povremeno sam vadio po par litara uglavnom za poklon. Da li da čekam mart kako mi mnogi savetuju ili da jednostavno odmah uradim bistrenje?

Da ne bih postavljao pitanje u još jednoj temi pitaću ovde, da li da dezinfikujem flaše pre razlivanja vinom? Flaše su oprane i osušene, sve su već od vina sa odličnim čepovima na navoj koji odlično drže, samo me brine da li je pranje bilo dovoljno da ih dezinfikuje.

PS Bilo je tu i belo vino ali se popilo  ;D doduše nije ni stiglo da bude vino već mlado, nisam ni kap popio, sve je otac sa društvom slistio, neko mu uvrteo u glavu da belo vino skida visok krvni pritisak. ???

Nema potrebe da odradiš ni bistrenje ni filtraciju ako je za,kako kažeš lično uživanje.

I jednim i drugim se gubi na tijelu vina i oragnoleptičkim svojstvima.

E hvala, znači samo da razlijem u flaše i to je to?