Sve o Vinu Forum

Mada je ova tema negdje dotaknuta mislim da zasluzuje da se o njoj posebno prodiskutuje.

Usituaciji sam da po prvi put to radim.vinogradu treca godina,pa me zanimaju vasa iskustva.
Htio bih da to izgleda lijepo,prakticno i sto jeftinije i da su zice nategnute ka na guslama.
1.Od cega stubovi-beton,zeljezo ili plastika
2.Odcega zica-pocincana ili inox i razmak i debljina,
3.Kolika visina stuba,koliko u zemlji a koliko vani,
4.Nacin ucvrscivanja,
5.nacin zatezanja zice,
6.Razmak
Napominjem u vinogradu je vranac uzgoj dvostrukiGYOT razmak 1m

1.- Najednostavnije i najjeftiniji su stubovi od drveta, ako imate drvo, preporučuje se bagrem. Bitna je priprema istih: Obrađeni stubovi se impregnišu sa 3%-nim rastvorom plavog kamena. Na 100litara vode rastvori se 3kg. plavog kamena i u  takav rastvor se potope obrađeni stubovi, odsoje oko 24 časa i spreni su za u zemlju.
-razmak stubova u vinogradu je najčešće 5metara, što zavisi i od dužine redova, kao i debljine stubova, najbolje je da budu debljine 12x12cm.

2.-Žica, uobičajeno pocinkovana. Prvi red 3,2mm, ne tanje, a deblja može, ali ne preterano. Prvi red na visini formiranja čokota, što zavisi od nadmorske visine i oblika uzgoja čokota, kao i od sorte. Neki ustaljeni praktikumi su od 60cm do 80 cm., za prvi red. Svaki sledeći je na rastojanju od 35 do 40cm. Debljina žice za naredne redove ne tanja od 2,2mm, može udvojeno, ali i pojedinačno.

3.- Stubovi: u zemlju od 40 do 60cm. Visina prema planiranom uzgojnom obliku od 1,6 do 2,0 metara.

4.-Učvršćivanje stubova standardno, podbijanje u redu, a na kraju redova šprajcovanje ili lengerisanje, ako treba pojašnjenje, tu sam.
- Učvršćivanje žice sa U ekserima, a prvi red kroz stub.

5-Krajevi sa gvintom, napravom za zatezanje, i potezanje žice(vidite pored auto puteva kako je mrežasta žica zategnuta sa dijagonalnim i vršnim žicama). U suštini je bitno da svi redovi žice nebudu fiksirani za međureredne stubove, što omogućava svake godine da se nesmetano zategne opuštena žica.

6.- Razmak, redova ili čega? Ako je redova od 2,6 pa do 3,0 metara, normalno prilagoditi mašinama za obradu da mogu da uđu između redova, kako i prskalicama za zaštitu. Obratiti pažnju i na provetrenost vinograda, odnosno dali je na brdu ili na relativnoj ravni. Razmak stubova 5 do 6 metara.

Veseline pogledaj ovaj link...

http://www.vinogradi.co.yu/

Zahvaljujem Peci na datim odgovorima.Prebirajuci po internetu sve sam to manje ili vise negdje procitao ali mi je ostala dilema
drveni(bagremovi)koje vec imam spremne ili zeljezne(cijevi).Kako sam vinograd nasledio ove godine imam stari sa drvenim
stubovima i to mi se nimalo ne svidja.Stubovi razljuljani,zica olabavljena i sad je to vrlo tesko popravit i natec.
Zato bih htio u mladom vinogradu neko bolje resenje,dugotrajnije i estetskije.
Sto mislite ozeljeznim cijevima 2,40m od cega 60cm u zemlji sa kamenjem i betonom a zatezanje zice sa 3do4 alke od lanca
navarene na pocetne stubove za svaku zicu posebno i oprugama koje bi se kacile za njih.Kad se istegne prbaci se na sledecu alku.
Napominjem da mi redovi nisu predogacki oko25m a vinograd je tipa terase sa suvomedjom(suvozidom).
Nije mi jasno kako zicu provlaciti kroz medjustubove.dali ih busiti ili omotavati ili nesto trece.
Mozda sam malo naporan ali ovo je entuzijazam pocetnika i htio bih da to lijepo izgleda.

Za diodu.
Gledao sa taj sajt.Interesantna resenja,samo ima li ko prakticnih iskustava sa takvim stubovima i kako bih ja to nabavio
u Crnu goru i neznam cijene mada bih se mogao raspitati.

Jesi li razmisljao o armiranim betonskim stubovima? Na cela stavis 10x10 a izmedju 5x5 i nema im smrti dok gvozdje vremenom istrune u zemlji..
Stubovi se buse i zica se provlaci kroz njih, ako pravilno nategnes zicu i ceone stubove onda dobijes ono sto zelis - da su zice nategnute ka na guslama :)

Veseline, nemam nikakva iskustva sa metalnim stubovima sa onog linka koji sam ti dao, to sam postavio cisto da vidis da postoji i ta varijanta pa ti odluci sta ces i kako ces ;)

Razmisljao sam i o betonskim ali za sad su mi najblizi zeljezni radi najlakse manipulacije,naravno dobro zasticeni.
Betonski su mi teski za rukovanje a neznam gdje bih ih nabavio,mada vidim da se ovamo dosta koriste.

Ovo rešenje sa impregniranim drvenim stubovima sam video kod mog komšije Radovanovića, i svi koji su ušli u kooperativni odnos sa njime su isto uradili.//www.podrumradovanovic.com/
Najlošije ti je rešenje sa metalnim stubovima, nije se nigde dobro pokazalo. Drugo prihvatljivo rešenje i ekonomski su betonski stubovi, kako ti je preporučio Dioda, i mogu se raditi po sistemu uradi sam. Napravi kalup za četiri stuba odjednom, postavi armaturu, četiri šipke gvožđa, prečnika 6mm istegnuto na približno 5mm, za svaki stub ponaosob ti je potrebno, a za prolaz žice kroz stub koristi cevčice PVC od koktela, one malo većeg prečnika, a umesto U eksera, koji bi bili sprovodnici žice posavijaj neko tanje gvožđe i ubaci u stubove, pa nalij beton. Dobro je da i na čelo stubova postaviš vođice tako da ti poslednji red žice ide vrhom stubova. Ako nemaš original poteznice za zatezanje žice, onda je najbolje na krajnjem stubu obmotati četiri-pet puta kraj žice i dobro učvrstiti da se neodmota i nepopusti. To ti je najednostavnije rešenje, a ujedno kad narednih godina zatežeš žicu lakše ćeš to uraditi prostim odmotavanjem, jer posle pet-šest godina, svaka alka ili poteznica korodira usled sredstava za prskanje i meteo uslova pa postane neupotrebljiva. Stubove podbij dobro i nemoj koristiti drugi materijal osim onoga koji ti je u vinogradu, a žice u na stubovima u redu nemoj fiksirati već neka slobodno prolazi, što će ti omogućiti u narednim godinama lako zatezanje. Da bi sve bilo i estetski lepo, a i podudarno, koristi jednu letvu dužine stuba na kojoj ćeš markirati rupu za prvi red, kao i pozicije sprovodnika. Ako se odlučiš za betonske nije ti potrebno više od 50cm. da idu u zemlju. I samo još jedna sugestija za profil stubova u redu, možda je bolje da budu preseka pravougaonika recimo 5x8cm.

Ozbiljno ste me pokolebali sto se tice metalnih stubova mada mi je to najjednostavnije resenje.
Kako je zemlja mekana rastresita(pjeskusa) nije mi jasno kako da posadim stubove (drvene ili betonske) a da se to ne razljulja i ne nakrivi i onda svake godine zatezi ,ispravljaj o jadu se zabavljaj.

Veseline, Veseline, .. dali si probao da učvstiš stub, bilo drveni ili betonski? Iskopaj jamu dubine potrebne za stub, postavi ga i nabijaj zemlju oko njega, ali dobro,  pa probaj kako taj stub stoji na terenu, tek onda razmišljaj o tim dilemama koje imaš, jedino to mogu da ti uputim kao savet, pa će te to dalje i usmeriti kakve stubove postaviti.

Nisam nikad probao i to je problem,ali vidim ove okolo.Po metar su u zemlju i svaki vodi svoju politiku.Poceo sam da razmisljam o betonskim,to nije tesko napravit ali mi je jos uvijek nedoumica kako to ucvrstit da budu pravi ka strijela.
Mozda da iskopam rupu60-70cm,postavim betonski stub,zatim ga ucvrstim kamenjem i zalijem betonom ali ne do vrha nego kao stopa.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_slika035-za-impregnac.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_slika035-za-impregnac.jpg)

Spremljeni stubovi za impregnaciju za vinograde podruma "Radovanović"

Ajde nesto vise o impregnaciji.Sa cime i kako.

Impregnacija. 100litara vode 2 kg plavog kamena, napraviti rastvor i potopiti stubove da odstoje 48 sati, i gotovo!

prednost je ta što kod mene u Navip-u postoje bazeni za fermentaciju šljive kapaciteta 27000 litara i u njima se može napraviti rastvor za puno stubova, pa u taj rastvor može da se potapaju stubovi sve dok ima tečnosti(rastvora za impregnaciju) u bazenu.

Stup od prednapregnutog betona kupljen,  nikakvi home made zahvati sad po zimi, učvršćivanje u rupi ako je pijesak radi se zalijevanjem betona i taj se stup više ne miče. Žica isključivo inox, Griple sustav zatezanja, sidra pocinčana.
Vijek trajanja toga 30-50 godina. Metalni stupovi manje traju do 15 godina, i ako se radi vinograd s traktorom, ako to zapne, nastaje dar-mar.
Inače ono osnovno koliko vidim, nitko nije spomenuo veličinu vinograda, obradu!
Ako je manje od hektara, stvarno se ne isplati štediti na drvenim stupovima! Razmak stupova 5-6 metara je premalo, ide 7-10 metara, tako da stane 5 - 7 trseva ovisno  o uzgojnom obliku. Dubina sadnje stupa ovisi o veličini stupa. Stup mora ići barem 50 - 60 cm u teren ovisno o nivelaciji i veličini stupa ( 2,60 m na dalje)
Pocinčana žica normalna se sve slabije koristi. Ima ili inox ili posebne triple Al cinkana i slične žice!
Još jedna stvar, ako treba ići gore protugradna mreža, drveni stup je onda bolje rješenje jer je masivniji, samo je onda i veći profil tog stupa.

Zato i jeste ova tema i sve ostale, školsko učeno usmeravanje je dobra podloga za početak, ali iskustvo daje finale! Pišite i pričajte svoja iskustva!
Pozdrav za bilogorca!

To sa rastvorom plavog kamena je najjednostavnije i najjeftinije,samo dje ja potopiti stub od 2.60m.
trebali ga cijelog potopiti ili samo ono sto ide u zemlju.
Ako je samo ono sto ide u zemlju moze u bacvu od 200lit.


---------edit-----------


Dje ja u montenegro naci da kupim gotove betonske stubove.Mislim da toga nema.
A sto fali da se naprave.Nije to neka umjetnost a ovamo nisu ni hladnoce ispod nule.
Griple su odlican sistem za natezanje,nadam se da nije skup.
Vinograd je par stotina trsova tipa tarasa sa suvo zidom(medjama) na jednoj terasi oko 40tak trsova.

ja u svom vinogradu imam drvene strugane bagremove stubove oko 7puta 7 cm sam ih pobijam bez kopanja rupe ...ako se izvrti rupa pa se onda uglavljuje  onda od toga nema vajda nikada ne moze da se uglavi sa zemljom moze sa sitnim peskom ...no moji stubovi su zasiljeni i ja to svojom tehnikom rucno pobijam ... mogu do 250 stubova danas da pobijem a mozda i vise ako je zemljiste odgovarajuce ...drveni stub propada na izlasku iz zemlje i samo taj deo treba zastititi... ja sam probao sa kondorom i zasad nije lose a sto se tice zice ....kod nas gastarbajteri dovoze neku polucelicnu pocinkovanu zicu iz shvice  , fenomenalna je

Može li se saznati tehnika pobijanja stubova ili je to mala tajna velikog majstora ;)

Ima firma iz novog sada koja  prodaje stubove i žicu austrijskog proizvođača, vinogradi.co.yu i Enovitis iz Vinče.

za pobijanje ... :scr: ima caka , ali kao svaki zanat  mora se ispeci ne moze to ovako akademski  ;)

Mozda ovaj forum sluzi za to da se "cake" podijele sa drugima.
Mada ne vidim cake kako bagremov kolac duzine 2,5m i 15-20cm precnika mozes pobiti bez kopanja pa ne znam kakva da je zemlja.

pobijao sam i takve  ali nema potrebe da budu tako debeli  :doh:... znaci strugan i zasiljen stub , zasiljen kao olovka , to ti uradi onaj ko struze stub i to 7x7 do8x8 nema potrebe za debljim  :thumb:... zatim oznacis mesto budakom gde ces da pobijas i kopnes dvadesetak  cm u dubinu ako si nekada pobijao stoze za seno tako pobijas i stub , mi ga zovemo buntruk, jednom , dva puta lagano da napravis vodjenje . pa vrh stuba potopis u prethodno u kofu napravljen rastvor  govedje balege , zemlje , kreca i vode  i onda slozis facu >:( i kako kaze jedan moj rodjak " izmudacki" zabijes u tu rupu pazeci da te ne uprska ona smesa na vrhu stuba  :-\...
iz dva tri puta stub ide na 50 do 60 cm dubine ...kazem ima malo tehnike da podignes stub uvis koliko mozes i gadjas u rupu kako kopljem ....to je najbolji nacin uglavljivanja drvenih stubova jer donji kraj je apsolutno fiksiran za razliku od stubova kojima su prethodno vrcene rupe oni se rasklate posle prve kise ....


zaboravih da kazem a tek stoze ...koje je 6 do 7 m dugacko kako njega tek pobijamo bez kopanja rupe  :)

Interesuje me koji je najoptimalniji razmak izmedju stubova?Koristicu PVC stubove.Neki kazu 5m,neki 8,neki 10.Stubovi mi izgledaju odlicno i mislim da su u odnosu cena,kvalitet bolji od drvenih,metalnih i betonskih.

Sale,svi vinogradi oko mene u Sremskim Karlovcima imaju razmak između stubova 5,4m a razmak između čokota u redu 0,9m.Interesuje me gde ima da se kupe ti plastični stubovi i koja im je cena.Ako neko ima neko iskustvo sa tim plastičnim stubovima nek da svoj komentar.

Ima ih u BG-u.Cena za stub sa kapom i tri obujmice sa drzacima za zicu je 4,38e.Prave  se od plastike za PVC stolariju pa mislim da je ok.U stubu postoje dva rebra za ojacanje pa izgleda kao osmougao podeljen na cetiri dela.Narucuju se,nisu znali da mi kazu koliko se tacno ceka,posto to radi neki drugi covek a on nije bio tu.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/21/21_pvc-stubovi.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=21_pvc-stubovi.jpg)
ovo su ti stubovi kazu da im je vek trajanja 80 godina ali sam ipak skeptik kako ce izdrzati nalete vetra proizvodi ih firma iz hrvatske
http://www.grad-export.hr

Mislim da vetar nece biti nikakav problem.Precnik stuba je relativno mali,tako da stvara i mali otpor vetru.

pa taj stub nosi 5 metara duznih i 1.2 m visine lisne mase pa vidi koj je to otpor kada dune vetar prosle godine je na njihovom sajtu bila puna usta hvale kako su ilocki podrumi postavili njihove stubove na 80 hektara novog vinograda a sad te informacije nigde nema

Mislim da nece biti problema a uvek mozes da ih napunis retkim betonom ako nisi siguran.

sale, mislim da je to muka ziva, da punis postavljene stubove betonom... Zar nije jednostavnije da u startu kupis betonske :)

Pa nije neka muka,redak beton od sitnog agregata.Po stubu neverujem da bi islo vise od dve lopate betona.Mada to je samo pretpostavka da nece izdrzati vetar.A sto se tice betonskih cena im je duplo veca od ovih.Kada treba da kupis 200-300 kom onda je vec bitna stavka. :(

Hajde malo pisite, kako se vezuje loza, kako se razgranavaju lastari po zicama, kako se postavljaju zice, na kojoj visini i koliko redova kada se to radi... i te stvari
Dosta je bilo o stubovima...

Najbolje bi bilo u skicama ili fotografijama :scr:

Pogledaj prvu stranu ove teme,Peca je opisao kako se postavljaju zice ;)

Procitao sam ja prvu stranu ali nije sav posao postavljanje zice...
Sve sam ovo nekada imao detaljno u listu JUTRO ali sam ga sagubio...
  Ja sam potpuni amater u ovom pa za mene i meni slicne trebalo bi malo detaljnije obicnim seljackim recnikom
A posle cemo i mi da delimo savete...

Dragane mislim da bi najbolje bilo da kupis neku dobru knjigu a za prvu pomoc ti mogu poslati neke skenirane stranice iz casopisa SAM... Ako te zanima javi pa cu ti poslati na e-mail...

Svima koji podizu nove zasade preporucujem sledecu knjigu "Vinogradarsko vinarski prirucnik"-grupa autora (Bebic,Joncic,Milisavljevic,Mirkov,Perovic,Topalovic), Zadruzna knjiga, Beograd...Ne znam godinu izdanja ne pise na njoj ali garant nije nova... ???
Knizica, posto je malih dimenzija :), ima sve o podizanju vinograda, nege i zastite vinove loze a ima nesto malo i o proizvodnji vina...
Znaci bukvalno sve pocev od izbora prostora za vinograd, sadnog materijala, priprema sadnog materijala ima cak i kalemnjenje, raznih sistema gajenja (sto se ovde trazi).....itd
Znaci ima cak i tacno odredjeno koliko radnih sati je potrebno za koju operaciju, utrosak goriva za masine... ma sve.....

Ups... Mozda sam malo otisao u off  :doh:.... posto je ovde rec o stubovima....
Ne zamerite mi ...mlad sam... :whistle:

Ne Ne nisi u OFF informacija ti je odlicna i ja ti se zahvaljujem
Dragan

Sicko brate,imas li ideju gde bi mogla da se pronadje ta knjiga o kojoj pises

Stvarno ne znam gde ima da se nadje... posto je to neko staro izdanje...
Evo slike knjige i sadrzaja ako moze da ti pomogne nekako...
(http://img3.imagebanana.com/img/rreokoc/thumb/Knjiga.jpg) (http://img3.imagebanana.com/view/rreokoc/Knjiga.jpg)
(http://img3.imagebanana.com/img/llc9mvxy/thumb/Sadrzaj1.jpg) (http://img3.imagebanana.com/view/llc9mvxy/Sadrzaj1.jpg)
(http://img3.imagebanana.com/img/ulyc03tn/thumb/Sadrzaj2.jpg) (http://img3.imagebanana.com/view/ulyc03tn/Sadrzaj2.jpg)

Da li neko moze da preporuci najbolje resenje za kolje u novom vinogradu:

1. bagremov kolac
2.pvc kolac
3. gvožđe, recimo 8 ili
 neki drugi predlog????????????

Koliko sam se raspitivao najbolje je rezani bagremov kolac 3x3x130 cm, ali postoje problemi sa krivljenjem takvog kolca sa godinama.
Takodje ako ima neka preporuka gde bih mogao da nadjem takvo bagremovo ili neko drugo kolje.

Hvala
poz makiii

Vi verovatno niste primetili da je vase pitanje na trecoj strani a odgovor na vase pitanje je na prvoj...
Idite gore na vrh i sa leve strane pise 1 2 3 stisnite broj jedan... i eto ga lep tekst i odgovor
Mada u vasem pitanju nije jasno hocete li kolje za vinograd ili za paucinu...

Maki je lepo pitao:sta je najbolje za kolje u novom vinogradu?Pretpostavljam da je mislio na kolje uz koje bi privezao mladu biljku dok ne stigne do prve zice.

E pa onda moze, sta mu je pri ruci
Ako mu se primi do prve zice brzo stize pa nece stici da mu se iskrivi nijedan kolac Moze kolac za to i od jove, samo nevalja od vrbe jer ce i on da se primi i olista :D

Moze tacnija informacija, gde u Bogradu i broj telefona? Moze i na pp

Firma koja ih prodaje se zove "Grad export".
Reljkoviceva br.1
Kanarevo brdo.
Br.tel 011/3583-374

Za draganpan:
Pitao sam za misljenje, a cuo da je bagremov kolac odlicno resenje.
Ne razumem odakle vam "paucina".
Ako aludirate na duzinu kolca od 130, to nije predugacko: jer stablo formiram na 80-90 cm, i recimo jos 20-25 cm u zemlju, to daje recimo 100-115 cm. Ok, pogresio sam 130 cm je mnogo, medjutim o "pucini" nisam razmisljao


Za saleta:
Upravo sam na to mislio. Na koji nacin je najbolje resiti pitanje naslona mlade biljke u njenim prvim godinam rasta.


Ne verujem da vrba, topla, jova itd. mogu da budu resenje :thumb:

Imas pvc stubice u firmi koju sam naveo u prethodnoj poruci 22/1200mm 0.25e+PDV.Mada mislim da su isto tako dobro resenje i letvice2x2cm od bagrema ili nekog tvrdjeg drveta koje bi mogao da nadjes kao otpad na nekoj pilani ako imas u blizini.

Za PVC sam nalazio cene od 0.30+PDV, tako da ovo sto ti kazes nije losa cena.
Mada kada se pogleda broj kolja koji ti treba za 1 ha ( od 4000-6000) dolzimo da lepih cifara.

Bagrem je koliko sam se raspitivao malo jeftiniji, recimo od 0.19-0.21 eur.
Pazi ne mogu da budu otpadne letvice, jer nemaju odgovarajucu duzinu, recimo 110 cm.
Niko ne baca letvu od 2x2x110, vec ih prodaje.

Ima ih kao otpad,tamo gde struzu gradju za gradjevinu,duzina od1-1.5m se ne uklapa ni u jedan standard i nema namenu u gradjevini posto se obicno koriste letve 5x3 od 2,3 i4m. ;)

 :) Moz da bude
Hvala

imam jedno pitanje koliko kosta jedan betonski stub i koliko ih treba na 2 hektara

U zadnje vreme oni koji koriste pocinčane velike stubove, za male stubiće uz koje se pričvršćuje mlada loza koriste nekakvu žicu debljine oko 3-4mm koja je ukrućena blagim krivinama cik-cak.Mislim da se mogu nabaviti u KDS Novi Sad.

Ovo je neka okvirna racunica za 1ha:
Ako racunas da ti je razmak izmedju redova 2m onda ces imati pedesetak redova.
-Pocetnih stubova 100kom.
-Unutrasnjih stubova(ako je razmak 5m) 900kom.cena 5-8e
-Ankeri za pocetne stubove 100 kom
Broj stubova ce zavisiti od razmaka izmedju redova i razmaka od cokota do cokota,ali ovo bi trebale da budu neke priblizne kolicine.

koja je dimenzija stuba

Pa zavisi kojih,pocetni trebaju da budu jaci npr12x12 ili15x15 a unutrasnji 8x8 ili 10x8 ako su betonski.Metalni mogu da budu i manji,pocetni 60x60,unutrasnji 30x30,40x30,40x20.Okrugli q50-60mm.Drveni malo vecih dimenzija,opet zavisi da li su oblice,seceni ili tesani.Duzina bi trebala da bude oko2.6m.U zemlju ide 60-70 cm i ostaje 2m.

http://www.prestilpali.com/
stobovi ovog proizvodjaca su boli glava verovatno su i skupi a i ima puno vrsta ovih vodjica za zice koje smanjuju radnu snagu u proizvodnji sto se tice provlacenje lastara kroz zice u vegetaciji bolja je provetrenost a i osuncanost
izlagali su na novosadskom sajmu ali nikog nije bilo na standu da se raspitam za cene

ti mali stubici nece naci sigurno za dzaba na strugari tip kod mene struze takve bagremove stubice i zavisno od visine a ima 120 , 130 i 150 kostaju od 15 din komad  za debljinu neznam tacno ali mislim da je deblje od 2x2 to bih mogao da se raspitam ako nekog interesuje. i verovatno je najrentabilnije jer neverujem da zica 8 ica moze da izdrzi teret i da se ne iskrivi

Ovde ih ima kao otpad,u BG-u nemaju zasta da ih koriste(nema vinograda,basti...).On ih sece namenski i prodaje.Ovde ih ima na strugarama koje seku gradju za gradjevinu,bacaju ih na gomilu sa korama od trupaca.Celu gomilu daju za 10-20e,ljudi uzimaju za potpalu,samo da je neko skloni.Nisu oni svi istih dimenzija ali boze moj mogu da posluze svrsi.

bio sam skeptik za metalne stubove  ali kada sam ih video na licinom mestu ....ja sam se  :o naravno :)....elem , moram priznati bolji su od drvenih ...jedina im je mana cena  :scr:...

I ovde imate nešto o vinogradarskim stubovima http://www.vinogradi.co.rs/vinogradarski_stubovi.php

Ove stubove koje je postavio žure gledao sam prije par dana na stovarištu ove firme ( KDS).Stovarište se naziva trešnja i nalazi se u subotičkoj ulici u Novom Sadu a cena stuba dužine 2,5 m je 6,1 evro.

 CITAT:da zaboravio sam danas jos da kazem da sam zavrsio izlivanje stubova za ogradu pa i te slike stavljam ! da se malo pohvalim
Pitanje: Da ll bi Krajnji hteo da nam opise tehnoloski postupak proizvodnje stubova? Kako se pravi kalup, da li se stavlja armatura, kakav se beton pravi? i slicno?

cip! kalup drveni od dasaka razmera betona 3:1 armatura 8 mm po 4 komada u stubu! :)
 mozes da mesas rucno a mozes i u mesalici!
postupak je sledeci:
 1: sipas malo uode u mesalicu i pocnes da ubacujes sljunak ali obavezno broji koliko si lopata ubacio
 2:ubacis cement
 3:voda po potrebi
 4: kad se dobro izmesa istreses u kolica
 5:odvezes kolica do mesta gde ti je kalup
 6:ubacis u kalup malo betona ali svugde ravnomerno
 7:kad si ubacio malo betona postavis armaturu (koju si vec pripremio)
 9:onda ostatak betona ubacis  preko armature da ga izravnas sa visinom kalupa
10:kad si izravno beton postavljas male armature gde hoces da budu rupe u stubu ( naravno vertikalno)
11:sackas dva dana  pa ih pomeras sa mest ( naravno kad se osusi beton)
 
proceduru ponavljati dokle god ne napravis stubova koliko ti treba!
 
 >:D :lol: :lol: :lol: :lol: :lol:

Citat:proceduru ponavljati dokle god ne napravis stubova koliko ti treba!
Odgovor: Zahvaljujem. Malo je preopsirno i detaljno ali nema veze. Zato imam i pitanja.
Pitanja: Koliko uzengija stavljas? Koje su dimenzije stubica?(duzina sirina visina?) Da li si napravio samo jedan kalup ili vise njih? Koliko stubica napravis za jedan dan?

Evo da kazem i ja nesto o stubicima posto mi je gradjevina i struka.Uzengije zavise od dimenzija stuba.Obicno se prave tako da budu npr.8x8cm ako je stub 10x10.Duzina stuba zavisi od namene,da li je za ogradu,vinograd ili nesto trece.Kalup treba da bude na ravnoj podlozi,ispod se moze staviti najlon da se stubovi ne bi lepili za podlogu.Po sipanju betona u kalupe iste treba malo kuckati cekicem kako bi se beton ravnomernije rasporedio i izasao zaostali vazduh iz betona(trebalo bi da se izradjuju na vibro stolu ali sta da se radi)Kalupa mozes napraviti koliko imas mogucnosti i u zavisnosti od toga koliko ti stubova treba i koliko vremena imas da cekas da bi napravio potrebnu kolicinu.Za jedan dan mozes da napravis i 100 kom samo ako imas kalupa.

draga moja gospodo! upravo danas sam postavio stubove u mom vocnjaku! i mogu vam reci da su ipak betonski stubovi zakon jeste da su malo tezi za namestanje ali su vecni! naravno ako su propisno odradjeni! ja sam iso 10x10 sve i betoniro sam coskove bas radi zatezanja zice! a izasli su me jeftinije od 5 eura komad ! ! ! !

Molio bih za savet.Interesuje me koje bi drvo jos moglo da se koristi za stubove u vinogradu i koliki bi bio vek trajanja tog stuba(otprilike).Bagrem nemam a bas nesto  trenutno ne mogu da odvojim novac za betonske stubove.

Neki dan sam dobio ovaj clanak pa koga interesuje neka se raspita...

"Prilikom podizanja novih zasada vinove loze, koliko je bitno da se adekvatno pripremi zemljiste i izvrsi dobar odabir sadnog materijala toliko je bitno isplanirati i pravilno zasaditi kalemove. U podizanju mladog zasada vinove loze mora se voditi racuna u kom se pravcu postavljaju redovi vodeci racuna u kom pravcu duvaju vetrovi i koliko su jaki. Radi provetravanja vinograda i pravilnog odabira stubica za vezivanje loze. Mladom vinogradu se mora posvetiti mnogo paznje prilikom podizanja, zastita mladica od glodara, postavljanje kocica uz mladice do prve zice za vezivanje i pravilno formiranje zasada, postavljanje stubica i zice za vezivanje loze. Ove radnje moramo dobro odraditi kako kasnije prilikom eksploatacije vinograda ne bi imali smetnji izvrsavajuci potrbne radove u vinogradu.
Za zastitu mladica od glodara postoje specialno izradjena od PVC materijala koja se moze skinuti i koristiti za sledeci zasad.
Prilikom usmeravanja mladica loze kako bi ih vezali za prvu zicu najcesce se koriste kocici koji mogu biti od drveta, plastike i toplocinkovani metalni. U poslednje vrema pojavili su se plasticni kocici, koji po mojim saznanjima nisu ostavili dobre rezultate.
Imamo i drvene kocice koji spadaju u red jevtinijih i vrlo povoljnih sa ekonomske strane gledano, medjutim oni imaju i svoje nedostatke. Vrlo je slaba ponuda kvalitetnijih kocica i postoji mogucnost razvijanja stetnih bakterija za lozu, sto je vrlo vazno za mlade zasade.
Naj kvalitetniji kocici su toplocinkovani metalni, koji nisu podlozni za razvoj bakterija, dug vek trajanja, i visestruku mogucnost koriscenja.
Kao kod kocica tako i kod stubica imamo slicne probleme.
Stubici za vezivanje loze postoje od drveta, plastike, betonski i toplocinkovani metalni.Svi od ovih navedenih stubova imaji svoje nedostake i dobre osobine koje cu pokusati objasniti.
Drveni, spadaju u red najevtinijih i sto se cene tice najboljih, medjutim vrlo je slaba ponuda kvalitetnih drvenih bagremovih stubova,a iziskuju veliki dodatni rad za impregnaciju, rok trajanja oko 15 godina, podlozni za razvoj stetnih bakterija po vinograd.
Plasticni, nesto novo na trzistu, nedovoljno ispitano, na zapadu se u opste ne koriste radi bocnih vetrova.
Betonski, vrlo teski za rad prilikom postavljanja, dolazi do pucanja, sa cenom skoro nista jevtiniji od metalnih.
Toplocinkovani metalni stubovi, koji su izradjeni od specialno profilisanog lima tako da izdrzavaju vrlo jake bocne vetrove,
Vrlo su stabilni i imaju vrlo dug vek trajanja, preko 40 godina, mogu se lako vaditi i premestati, lako se kaci zica jer imaju kukice sa strane, mala tezina stuba sto olaksava postavljanje, ne pucaju usled mraza i dodira sa masinama, nisu podlozni za razvoj bakterija, optimalna upotreba za vinograde, malinjake, vocnjake, za vezivanje kupina i za ograde. Jedina losa osobina je da spada u red najskupljih stubova, oko 6e po komadu ali kad se pogledaju sve njegove osobine i vek trajanja mozda i nije najskuplji.
U Evropi postoji nekoliko razlicitih oblika stubova od kojih izdvajamo:
-Teroir Plus
-Nove generacije C40; C50;  C60,
-Isprobana generacija D65,
-ECO45; ECO50; ECO55,
-Krajnji stubovi EP1; EP2
-Ankeri i ucvrscivaci spoljnih stubova, Kvalitetna zica sa 3% istegljivosti,  debljine 3,15mm i 2,2mm.
Postovani vinogradari, pre kupovine bilo koje opreme dobro razmislite u sta ulazete tesko stecen novac i sta za njega dobijate."

Za vise informacija pogledajte sajt www.bspkom.rs

u ovom clanku spominjes , zastitu mladog vinograda.  ja sam  negde ostavio ovu sliku    ali mislim da nije na odmet da se   vidi jos jednom..
ove plasticne cevi su relativno tanke, na vrhu    plasticne cevi se  nalazi  , plasticna  veza  sa kojom  moze da se pritegne   , po  zelji  cev  uz  pre   pobijeni   metalni  stubic  ili   armaturu(  znaci  moze da se koristi normalna armatura  za drzanje  mlade sadnice  ako to    nije preskupo ).
 plasticne cevi  stite   100%   od glodara  i stite 100%  od izmrzavanja mladih sadnica..  neznam cenu    ali sam     siguran da bise isplatile      da se kupe, a  posle   prodaju dalje  .  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_b01930_5438.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_b01930_5438.jpg)

Krajnji, ozbiljno razmisljam da po principu uradi sam napravim oko 150 betonskih stubova za ogradjivanje vocnjaka. Vec sam jedan vocnjak ogradio bagremovim koljem 12x12cm, videvsi da je nabijanje kolja maljem crnacki posao angazavao sam skip. Ako bi napravili da betoski stubovi budu zasiljeni da li bi se po tvom misljenju
mogli pobijati skipom.

Što se tiče metalnih pocinčanih stubova u vinogradu izgledaju stvarno moćno no ukazao bih na jedan mali nedostatak.Prilikom obrade mora se biti dosta pažljiv jer svako zapinjanje mehanizacijom napravi pravi karanbol jer se oni lako iskrive i kao takvi se ne mogu više popraviti.Ja sam se bio opredelio za njih ali sam proletos vidio da institut u Sremskim Karlovcima postavlja neke lepo obrađene drvene stubove inpregnirane u zeleno otprilike kao i oni stubovi za struju.Ako je neko vidio ovakve stubove a zna gde se mogu nabaviti neka objavi na forumu.

ima moj susjed te inpregnirane kao bandere hehe a neznam jeb to je jelovina a i malo mi to tanko ok nije tanko di nem avjetra al tam di sma ja nisu bas ok aj i ak imas sjever jug redove jos nekako one sto on ima kao krajnje oni su veceg promjera ti su mi ok a neznam budemo vidili za 10 ak god dal ce pocet trunut


ja preferiram u redu betonske a krajnje drvene jel ja kad natezem zicu zaveze flasincug ua traktor i nategnem komplet stup hehe  ;D :thumb:

Betonski su mi nezgodni za postavljanje po dve žice na gornja dva nivoa a po jedna žica u nivou ne dolazi u obzir.

pa ja si onako narezem zice na komade 20 ak cm te napravim omču oko stup ai provucem kroz onu rupu jel ne uvlacim zice direkt u stup jel jeb ak ti pukne stup pa moras rezat sve zice uvak sam presjeces one omce  :thumb: ja imam 3 para zica na betonskim stupovima

Vec nekoliko godina sam u poslu sa drvetom i od skoro je nasa firma zastupnik ruske kompanije TTM les koja proizvodi drvene stubove. Ovo je kraci tekst o tome, a vise mozete procitati na linkovima ispod.

Drveni stubovi su odlični za podizanje vinograda, malinjaka  ili kupina, plantaža jabuka, a mogu se koristiti i za podizanje drvenih ograda.

•  Antiseptičko natapanje – Obavlja se u cilju zaštite proizvoda od drveta od truljenja, plesni, gljivica i insekata u teškim uslovima eksploatacije, uz dejstvo atmosferskih padavina, vlaženje kapima ili tečnošću, kao i direktni kontakt sa zemljištem i vodom. Posebno je efikasno protiv gljivica umerene truleži, koje proizvod napadaju u zemlji.

Osobine:
- hemijski rastvor 5% koncentracije u sastavu: natrijum bihromat (Na2Cr2O7 • 2H2O) ili kalijum bihromat, plavi kamen (CuSO4 • 5H2O), natrijum fluorid (NaF);
- ne može se oprati;
- obezbeđuje srednji rok upotrebe od najmanje 40 – 45 godina (državni standard GOST 20022.0-93);
- odgovara 9-13. klasi državnog standarda o uslovima korišćenja (za teške uslove eksploatacije, državni standard GOST 20022.2-80);
- nema miris, ne stvara pokoricu, ne smeta ''disanju'' drveta.

SERTIFIKATI

Kvalitet proizvoda  zadovoljava normative države – proizvođača. Proizvode potvrđuju Sertifikat saglasnosti, Sertifikat kvaliteta, Higijenski sertifikat.

Dodatno, a odnosi se na antiseptički rastvor koji se primenjuje – Sertifikat kvaliteta, Sanitarno-epidemiološki sertifikat.

TEHNOLOŠKE FAZE PROIZVODNJE

•    Okrugla obrada/skidanje kore brvana ( strug prolaznog tipa KT-140U kapaciteta 120m³ za jednu smenu).
•    Sušenje polufabrikanata u komorama za sušenje.
•    Natapanje polufabrikanata sistemom  „toplo – hladno“ kapacitivnost (državni standard GOST 20022.6).
•    Sušenje polufabrikanata natopljenih antiseptikom u komorama za sušenje.
•    Pakovanje gotovih proizvoda.

Drvo sibirske breze, koje raste u severnim delovima Rusije, je pravo, čvrsto i guste strukture, tako da predstavlja idealni materijal za drvene stubove.
Jedini nedostatak sibirske breze je kratak period eksploatacije kada se koristi postavljena delom u zemljište. Međutim, ova karakteristika može umnogome biti poboljšana impregnacijom efikasnim sredstvima. Impregnirana sibirska breza je zaštićena od biodegradacije.

Tretirana sibirska breza, stoga, predstavlja jedinstven materijal, koji poseduje sve prednosti koje ima sibirska breza, a kao dodatak, tretiranjem se stubovima produžava radni vek na 40 – 45 godina kada se stub koristi delom poboden u zemlju.


GARANTOVANI PERIOD EKSPLOATACIJE je 40 - 45 godina!

Vise na: http://www.xxxxxx

Lepo je sve to sto si prikazao,ali kako cu ja doci do tih stubova u Leskovcu(u pitanju je kolicina od 40 komada)

Slobodane, Slobodane, da li da te brisem ili ne :whistle:
Brisao sam sve ostale pa moram i tebe...
Necu obrisati tvoj (prvi reklamni) post vec samo link pa koga interesuju tvoji stubici neka te kontaktira na PP.
Procitaj pravilnik pa ce ti biti jasno zbog cega ti ovo pricam....

Pozdrav svima!
Vidim da ovde ima dosta ljudi koji imaju slicnu dilemu kao i ja- koje stubove izabrati!
Slazem se da najbolji kvalitet dobijate kupovinom metalnih, ali to ima svoju cenu!
6 e po stubu je zaista puno. Ali saznala sam da postoji neka domaca firma koja se bavi proizvodnjom istih i
njihova cena je znatno niza!!
Da li je neko mozda cuo za njih???
Hvala!!

Drugari,
da li neko može da mi preporuči nekoga ko prodaje bagremove stubove?
trebaju  mi takođe i tačke...
već nedelju dana bezuspešno pokušavam da nadjem i jedno i drugo...
nisam ni izbliza očekivao da to može da predstavlja toliki problem...
hvala unapred

Matej, mogu ti proveriti u Pancevu u sumskom da li jos uvek imaju stubove.

Matej imaju stubove duzine oko 2.6m debljine od 10-15cm.Kako mi rece prijatelj uglavnom su ostali ovi oko 10cm, ali ja mislim da je i to dovoljno.Cenu nije znao tacno  da mi kaze ali je oko 5.000din kubik sa pdv.Ide oko dvadesetak komada u kubik normalno sto su tanji to ih ima vise.Ali o tome cu ti sutra konkretno kad odem u Vojvodina sume i dobijem tacnu inf.Stubovi su u Deliblatskoj pescari izletiste Devojacki bunar na 30 km od Panceva.

Matej mozes na pp da mi posaljes kontakt telefon pa da ti odmah javim cim dobijem sutra informaciju.

Ja bih ponovo pokrenuo ovu temu jer imam određenih nedoumica.
Negde sam pročitao da je potreban 10% rastvor plavog kamenai da odstoje 7 dana, da li je to preterano i kolika je cena plavog kamena i kako ga nabaviti jer ako imam 5-6 bazena od 400 litara potrebno mi je nekih stotinak kilograma plavog kamena.

Ja sam nedavno kupi bagremove stubove u Ledincima i kaze jedan stari vinogradar da bagremovim stubovima treba skinuti koru onaj deo sto ide u zemlju tu koru i jos malo gume zapaliti oprljiti dobro taj deo stuba zatim odmah politi vodom i kaze skoro vecno.

Sad jedno pitanje, posto stubove planiram da stavim pod uglom zategmen sa zicom i stavim ankere u zemlju. Pitanje je zica od stuba do zemlje  koje debljine i od cega trebaju da budu ankeri.

Meni su "karlovčani" rekli da je najjeftinije i najpouzdanije da se betoniraju ankeri (ubaciš malo armatore-naravno saviješ) i da je to najjeftinije. Postoje i neki gotovi ankeri koji imaju i "sistem za zatezanje " žice ali kažu da koštaju oko 10 eur komad, pa ko ima malo veći vinograd nije zanemarljiva cifra. Što se tiče debljine žice danas ću da pitam pa ti javljam ali neko stavlja i nekakvu sajlu (kažu da je jača nego žica).
Za "impregnaciju" stubova su ti dobro rekli. Najbolje je oguliti koru i onda ih dobro opaliti, imaš i varijante sa impregnacijom plavim kamenom ali po mojoj računici to je skuplja varijanta nego paljenje.

Interesuje me,po kojoj ceni se mogu nabaviti bagremovi stubovi

Cena bagremovih stubova se kreće od 200 dinara pa naviše, zavisi gde se nalaziš. Čuo sam da u okolini Ljubovije može da se prođe i jeftinije ali ko nije iz tog kraja mora računati na prevoz. JP "Srbija šume" i nacionalni parkovi prodaju takođe stubove i to po kubiku pa cena bude nešto viša ali moja preporuka je da je bolje kod njih uzeti nego od nekih "privatnika" jer se mogu i birati i dobiješ račun pa ako tražiš subvencije od države to nije zgoreg.

trebaju mi za 2 ha vinograda,a racunam da su bagremovi stubovi dobri i da mogu dugo da traju,a pritom su jeftiniji od pasticnih,betonskih,itd...-posto mi treba oko 1500 komada,odgovaralo bi mi da budu jeftiniji od 200din. :) ,u svakom slucaju,Grab-e hvala na informaciji

Ja sam juče postavio bagremove stubove na 0,5 ha. Pokušati ću da okačim slike ovih dana.

Molim Vas za savet, da li je neko drvene stubove bušio za prva dva donja reda za žicu ?

koja je cena betonskih stubova 10 *10?

Zbog rasporeda rupa na betonskom stubu imam manjih problema, pa sam mislio da ovako stavim stub:
- 0.8m u zemlju
- rastojanje do prve zice 0.7m
- rastojanje od prve do druge zice 0.4m
- rastojanje od druge to trece zice 0.5m
- i ostane jos 0.1m stuba
Znaci, ima bih samo tri reda zice.  ???
Pravicu uzgojni oblik Gijov dvogubi.

Inace raspored rupa na stubu je sledeci:
- 0.6m prva rupa
- 0.4m druga rupa
- 0.5m treca rupa
- 0.4m cetvrtaa rupa
- 0.5m peta rupa
- i ostane 0.1m
Sto je ukupno 2.5m

Molim za savet da li je ova varijanta koju sam ja mislio u redu ili moze da se napravi nekako drugacije. Stvar je malo hitna pa ako neko moze sto pre da odgovori.  ;D

STO SE TICE POBADANJA STUBOVA JA SAM TO RESIO SA BURGIJOM ZA ZEMLJU KOJA OTVARA USKU RUPY,U KOJU SE POSTAVI STUB I ZATIM NALIJE BETONOM,MOZE SE ZASTITITI PREDHODNIM UMAKANJEM U OTPADNO ULJE ILI KATRAN,POZDRAV AUTOKUKE. :thumb:

kalupi spremni za livenje stubova
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf4764.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf4764.jpg)
tek smo na pocetku uradjeno 40, jos samo 460 kom bice puno dvoriste stubova
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf4763.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf4763.jpg)

Cena stuba 250cm visine, 9x9cm, sa 4 sestice armature, uzengije na 30cm, sa odlicnim betonom, sa kukicama za vezivanje zice ulivenim i nastavkom od 8cm od sestice je 750 din.

Da li je dovoljna debljina drvenog, bagremovog, stuba 10x8 cm, razmak izmedju stubova bio bi 5.6m ili ipak treba ici bar na 10x10?

ja treba da postavim ove godine drvene bagremove stubove ali sam u nedoumici čime ih učvrstiti u zemlji, naime čuo sam da može na sledeći način, izbuši se rupa burgijom ne ašovom,postavi se stub i sipa se samo pesak a onda crevo i voda da slegne pesak pa dodati još peska do popune rupe. Da li je neko radio na ovaj način.

kada se obicno postavljaju stubovi i koji je po vama krajnji rok za postavljanje,vinograd ulazi u drugu godinu razmisljam da ostavim postavljanje za jesen ne znam da li je kasno

 Preporuke su da se postave u toku sadnje.A praksa je da se postave naredne godine(novac!!!).Sto kasnije ih postavis postoji veca opasnost da ostetis koreni sistem cokota pored stubova.Najkasnije do trece godine,zbog formiranja uzgojnog oblika.
 zemlja mora biti suva.

hvala

da li je samo kod mene u kraju problem ili kod svih,treba mi plavi kamen za zastitu bagremovih stubova ali nigde ga nema

da li se sa stubova skida kora pre potapanja u plavi kamen

obavezno

Gde mogu da nadjem zateyace ya zicu na veliko da je jeftinije!?

vidim da sam dosta šturo odgovorio čoveku koji je, na drugom delu foruma, objavio da je posadio lozu (svaka čast i priznanje!)
naravno da se skida jer se vrši na taj način impregnacija dela tkiva(stubova), plavim kamenom a poželjno je da oni odleže bar 24 sata u 10% rastvoru plavog kamena.
na taj način se stvara deo "mrtvog" tkiva koji ne truli, tj. ne dolazi u dodir sa vlagom(zemljištem).

Crnitrn, javi se Vasketu on je proizvodjac vrlo kvalitetnih zatezaca za zicu na broj 063 822 000 8 .

Pozdrav

hvala

ovih dana cu postaviti stubove i zicu,u pitanju su bagremovi stubovi 2,5 m duzine,pocetni su 3m i ici ce pod kontra nagib radi ankerisanja,interesujem me da li je 7,4m prevelik razmak izmedju stubova i drugo pitanje sta se koristi kao teg za ankerisanje tj sta bi mogao da stavim u zemlju ispred pocetnih stubova

Razmak od 7,4 m je prevelik razmak, preveliko opterećenje po stubu, a i žica će se previše otegliti na sredini pa ćeš izgubiti oblik špalira. Ja ti preporučujem maksimalno 5 metara od stuba do stuba.Za ankerisanje koristi kupovne namenske ankere, ili kopaj rupu pa veži kamen, blok ili tako nešto, samo da znaš u tom slučaju problem je kvalitet žice( španera) jer loša zica za par godina puca u visini zemlje gde istruli. Pozz.

Lazare, za ankerisanje ima, po meni, i jednostavnijih resenja.
Ja cu sebi da izlijem kocke, veci ih radim, 40x40x5 sa ostavljenom kukom od armaturefi-6mm. Kocku betonsku zakopas kao kontra teg tako da armatura ostane van nivoa zemlje. Te za nju kacis zicu, sajlicu ili ti vec nesto sto je prikladno, sajlice mislim da ti je lako naci :)  i zategnes sa zatezacem. Ako ti se cini interesantim ideja javi se :) :).
Pozzzz

juce zavrseno postavljanje stubova i zice,stubovi bagremovi,1,9 iznad zemlje,60 u zemlju,prva zica na 70cm,debljine 3.2 sledeca 40cm iznad,2,4 pa jos dve na po 40 cm od 2,2mm.Krajnji stubovi od 3,5m ukopani 1m u zemlju pod uglom od 45 stepeni i ankerisani na ukopanu kantu od jupola napunjenu betonom

Odlično odrađeno, jedino nisi naveo razmak između stubova. Pozz.

6,2m

Koju kordunicu planiras(izmedju prve i druge 40?).Ako sam dobro shvatio 70,110,150(duple) ili 150 i 190?

da,ali cu zbog giyo verovatno dodati i jednu na 90 pa da bi po njoj savijao lukove,mislim da je to ok

reci mi Banjacn moze li  se ovom  tehnikom praviti i  stub za protivgradnu  zastitu i koje dimenzije  i  debljine  armatura  bi  trebao da ima ?

Stubovi vece duzine bi se trebali izradjivati od prenapregnutog betona,mislim da bi se ovi obicni prelomili.

Sve preko 250cm treba izlivati vece osnove, 15x15 ili vece i obavezno rebrasta armatura bar f8mm sa uzengijama f6mm, beton 1/3, pozeljno dodati i neki aditiv u zavisnosti sta zelite.

aj samo jos pomozi  oko  vibro  stola. Moze li  se kako iskoristiti hilti na  hamer prislonjen uz dasku kalupa?

Mislim da ne moze jer je potrebno da cela povrsina vibrira tj potrebna je ploca na kojoj stoji polozen kalup a za konstrukciju je fiksiran motor. Iskreno vibrosto nije bas neophodan ako ljudski protreses kalupe, odignes kalup 5/10cm i spustis ga na postolje i tako 10/15 puta sa svake strane.

pa sad  stub duzine 5 metara i  debljine 15x15cm tesko da mogu  podizati al  ok, shvatio  sam  poentu price.

mislim  da  bih mogao  naraviti kalup  za deset odlivaka odjednom i sa nekim  el motoricem  istresti  dobro  dok nalivam  beton. pa onda polako  svaki  drugi  treci dan po  desetak komadi na  kraju  bih imao dovoljnu kolicinu stubova. malo sam  pravio  racunicu te sam izracunao  da bi me samo  beton po stubu kostao nesto  vise od 5 evra pa jos  plus armatura tako da ne  bi  kostao vise od 9 evra u mojoj  izradi, sto je mora se priznati dosta jeftinije od kupovnog stuba

Da li neko ima iskustva sa PVC stubovima u vinogradu?

Postovanje svima! Drugar je stavio pvc od 4.5m za protivgradnu mrezu u zasadu kruske i za ogradu oko vocnjaka mogu ti reci da se poprilicno klimaju. Kada se nategne sa ankerima stub se skroz iskrivi kao banana. Meni iskreno izgleda bzvz a cena ti ispadne skoro ista kao betonski. Laki jesu, lepi jesu tvrdi nisu, stabilni nisu!  ;D

Pre neki dan su tom drugaru bili ljudi da mu postave protivgradnu mrezu i rekli su mu da mora da menja stubove jer nece da snose odgovornost ako se polome.

Jel ima neko dobra predlog za postavljanje kosnika za krajnje stubove? Imam PVC stubove, krajnji su mi metalni zabetonirani za koje sam zakacio zatezace i evo posle 3 godine su poceli da se krive krajnji prema sredini...

Postavi sliku.

Ili nisu dobri zatezači pa se izvlače,ili nisi dobro postavio žicu koja se isteže,u krajnjem slučaju može biti i komplet da se izvlače iz zemlje.Bez slike je teško oceniti.

I još nešto da li si odradio ankerisanje?

Najverovatnije da nisu ankerisani, cim se krive ka sredistu. To sto si ih zabetonirao je nedovoljno !
 Pozz

pa nisam ih ankerisao, nemam prostora za ankerisanje, zato bih hteo da stavim kosnike...evo slike jednog od stubova
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_stub1.gif) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_stub1.gif)

Bez ankerisanja ne razmišljaj o stabilnosti!Evo ti jedan primer:red dužine 180m,odradjeno ankerisanje debelom žicom peticom,dobro pričvršćena za tlo u odgovarajućoj dubini zemlje,više od deset godina se nije krivilo ka sredini!

Koje dužine ti je red?
Na slici vidim da je čisto za male potrebe,ali odradi ankere ako misliš da ti se više ne krivi u sredini jer ovo što si odradio je krajnje nestabilno.Imaš varijantu da uzmeš kupovne ankere ali bolje odradi debelom žicom zavezanom za beton-iskopaj rupu pored zadnjeg stuba,zacementiraj je za beton koji možeš izliti u kanti jupola,i ne brini.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_anker.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_anker.jpg)

Ovo je fotka za kupovne ankere odnosno sidra.

duzina redova mi je 10-15m, nemam ja prostora mnogo za ankerisanje jer mi je uzak plac, a cak i ankere ne mogu dalje od 0.5m od stuba da postavim

Ako stvarno nemaš prostora za ankere a ionako nisu veliki redovi može i ovo rješenje zadovoljiti u potpunosti.
Napravi betonsku stopu u zemlji i u nju na ovaj način postavi potporni stub.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_potpornistub.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_potpornistub.jpg)

U tom slučaju odradi kosnik sa unutrašnje strane poslednjeg stuba da mu stvoriš stabilnost.Jel znaš kako to izgleda?

Bistrice,pisali smo u isto vreme,e baš tako izgleda  :thumb:

ovo mi je mozda lakse izvodljivo, slicno sam ja razmisljao ali nisam bio siguran da li moze da kosnik bude tako blizu...hvala u svakom slucaju...

blue_moon

Da li si ti primetila da su u početnoj fazi vegetacije lastari veoma krhki i možeš da ih vežeš za betonski stub oluja ima da ih odlomi. Doduše ne dešava se to tako često i čista je sreća ili nesreća oluja u tom početnoj fazi kada su lastari takvi da se lako polome. Lastari se lako lome u osnovi kad su jedri jer sadže dosta vode posle obimnih kiša.  Mladi lastari  mogu da se  polome i onda kada se privezuju za potporu. Kad imaš više lastara uvek ti nešto ostane, a kad imaš samo jedan lastar koji polomiš u fazi kad je lako lomljiv onda ti ne ostane ništa. O tome govorim. Ništa nije savršeno bez mane.
Meni je do sada bilo dobro po starom načinu obrade i forniranja vinograda. Hvala za savete o novinama.
Vama želim mnogo sreće i sve najbolje u daljem radu.

Naravno da su krhki u prvoj godini zato se za armiranu žicu vezuju laganije,ali na više mesta kako rastu.E sad za veće vinograde je to automatizovano plastičnim prstenovima.Tek druge godine ide čvrsta guma na više mesta.Bitno je da pratiš stabljiku dok raste.

Evo slikovito vinograd od pola ha,kako to izgleda nakon par godina.Ovde se išlo na tehniku ostavljanja tog jednog lastara.Bilo je i vjetrova i oluja u naletima.Nijedan se nije pomerio.  :)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_vinogradddd.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_vinogradddd.jpg)

Ma kakav betonski stub,jedna armirana žica je dovoljna.  :)

Hvala na lepim željama ali u ovom poslu najmanje na šta bih se ja oslanjala je sreća.Možda je potrebna u onom delu kad dodje Prerada pa ako pada kiša celo leto kao one 2014. i nijedna zemlja iz regiona nije uspela da je ishendluje i iznese kao što je iznela 2011. kvalitetan rod.Ili prošle kad su visoke temp bile nemilosrdno dugotrajne kad ne treba.
Ali ni to nije nešto što se ne da rešiti na kraju krajeva.
Ti radi kako misliš,to je tvoj izbor na kraju krajeva.Ja samo iznosim ono što su moji stavovi,i kako sam ja videla poslednjih nekoliko godina u praksi na više vinograda.Pa ako i jedna osoba tu nadje nešto što će mu koristiti biću zadovoljna.

(http://)blue_moon
Lastari nisu krhki cele prve godine. Lastari su krhki u nekim fazama vegetacije kao što su početna faza i posle obimnih kiša u svim godinama rasta vinograda. Ne razumeo se izgleda. Lep ti je vinograd. Na streću se nije oslanjati, ali sreće nikad dosta u životu.
Ti radiš kratku rezudbu?

Hteo sam poslati slike, ali nešto ne finkcioniše.

Vinograd nije moj,ali to je i nebitno u ovoj priči.  :)
Da znam kakvi su lastari,od sadnice pa do dvadesete godine jednog čokota.U to ne sumnjaj. :)

Uglavnom je to kratka rezidba,ali to diktira i sorta pre svega a i vino koje se time treba dobiti.
Recimo Cabernet ne zahteva istu rezidbu kao Chardonnay.Svaka sorta traži svoj način i zimske i zelene rezidbe kao i redukciju plodova čime regulišeš budući prinos.Rodnost,oblik i veličina grozdova ima tu dosta faktora koji na kraju budu kormilo u kom smeru ćeš se kretati kod ove operacije.

Razume se da se određene sorte vinove loze različito režu. Ajde opet ja moram nešto da pitam u vezi slike: Čemu služe prve dve žice gledano od dole u tom vinogradu? Dobro, prva služi za crevo za navodnjavanje kap po kap.
Koji je prečnik armature za potpiru 6 ili 10 mmm? Ja sam koristio rezane bagremove potpore. Večina je izdržala 20 godina.

Prva žica je laterala za koju je vlasnik ovog vinograda zakačio sistem kap po kap kao što vidiš.Ostale su za krakove kordunice,lastare i tako dalje.

Kako ćeš formirati špalir diktira ti pre svega sorta koju uzgajaš.Kako u pogledu visine žice,tako i njene debljine (ovo drugo je već više vezano za šta je namenjena).

Armatura za potporu ne znam koja je,mogu da pitam.

Malo si me zbunio sa bagremovim stubovima.Da li si za njih vezao lozu ili su to  ankerski stubovi?

Ova armaturna žica je 6-ca.

Kad sam sadio vinograd pre 20 godina, onda sam razmišljao šta da stavim za pritke pa sam odlučio da kupim bagrem ogrevno drvo koji sam ap stolaru da iseće pritke 3x3 cm debljine. Pritke su izdržale evo već 20 godina, doduše nisu sve, ali većina

Da li je sigurno 6 mm za pritke od gvozdene armature za vezanje loze? Nešto mi to tanko.

Pogrešno smo se sporazumeli.

Jeste ovi armaturni stubovi su desetka.Bagremovi stubovi su dobar izbor,ali već nakon 20 godina vidi da počneš da ih obnavljaš.Ja sam mislila da me pitaš za armaturnu žicu koja drži čokot,ona je šestica.

I sasvim je dovoljan taj prečnik žice u te svrhe.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_dvogubigio.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_dvogubigio.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/17/17_img-512d1c31d57bb5957e0dce4c9de53d74-v.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=17_img-512d1c31d57bb5957e0dce4c9de53d74-v.jpg)

Elem,pitao si me za broj žica na špaliru,oni su samo u većem broju kod gornje fotografije vinograda radi veće mogućnosti provlačenja lastara.

Ali,klasika je pet žica višak u ovom slučaju svakako ne može da škodi.

Hvala za odgovor. Višak žice ne može da šteti, ali svakako košta naročito kad je veća površina zasada. Znači to je nepotreban finansijski izdatak.

Šta misliš kada kažeš "armaturni stubovi su desetka", a onda kažeš "žicu koja drži čokot,ona je šestica".

S obzirom da bih stavio pored svaki posađeni čokot gvožđe za armaturu, umesto bagremovo kolje, da li je dovoljna debljine  fi6?
Betonsko Gvožđe - Čelik - Glatko - Ø6mm / 1m = 23.5din
Betonsko Gvožđe - Čelik - Glatko - Ø8mm / 1m = 42,5din
Betonsko Gvožđe - Čelik - Glatko - Ø10mm / 1m = 65din

Na 1000 čokota razlika je lepa a na više i da ne razmišljamo. Hrvatski vinogradari uglavnom koriste ovo kao kolje/kolac/pritka ili kako već za držanje čokota.

Dakle,ako misliš na poslednju fotografiju koju si citirao prečnik te armirana žice (što drži sam čokot)  je  dovoljan biti 6mm.Kroz koju godinu kad čokot ojača ona neće ni biti od značaja.

Šta mislite o sadnji vinove loze na kolac, kao što se ranije sadilo? Svaki čokot na po jedan kolac. Na youtube ima prilog iz emisije U.D. "Vinograd na kocu - organski vinograd na stari nacin"

Koje dimenzije bi bio taj kolac?

Može se zaspati i šćućuren na neudobnom sjedištu autobusa uz sav žamor i ostale neugodnosti masovnog i javnog okruženja, ali je puno lagodnije i još se probudimo odmorniji na udobnom krevetu u intimi svoje spavaće sobe. Za krevet su dimenzije u standardnim okvirima sa eventualnim prilagođenjima, a za šćućuriti se mora prema vlastitim potrebama tražiti onaj minimum koji svakog od nas pojedinačno zadovoljava.
Ni zahtjevi vinove loze kao biljke se uveliko ne razlikuju, jedino što se pokušava nekada manje a nekada više uspješno prilagoditi čovjekovim namjerama i hirovima.

@marjan

Previdjela sam da je ekvivalent žici koju sam ja navela zapravo žica Betonsko Gvožđe - Čelik - Glatko - Ø8mm iz tvog posta,jer su to dve različite žice po kvalitetu tako da imaj to u vidu.

Sto se tiče drugog pitanja koje si mi postavio...
Posle metafore u postu bistrice,nemam šta da dodam a da već nije rečeno. :)

Nije preporucljivo da se zica nastavlja?

Na koju žicu tačno misliš?

Ova koja ide izmedju stubova, koja zateze... drugi, treci red

Žica se na kraju veže za ankerski stub,ne znam ma šta misliš kad kažeš da se nastavlja.

Red mi je dug 33 m, imam neke zice nove od drugara koje su duzine oko 20 m, sto je nedovoljno za moj red vinograda. Da li bi mogao da ih nastavim.

Sada sam proguglao, vidim da se koristi neki alat ''Gripe'' ili kako se vec pise, za nastavak zica u redu...

Naravno,to je sasvim izvodljivo.Sad sam te razumela.  :)

p.s. najbolje bi svakako bilo staviti novu pocinčanu žicu u ovom slučaju,jer pod pritiskom bi mogla ovako da se krivi ili puca.

ova je nova,nego mozda cu ipak iz jednog dela...

ima li iko iskustva sa povracajem sredstava za stubove i zicu u vinogradu.Vinograd mi ulazi u drugu godinu registrovao sam i domacinstvo i upisao vinograd u registar predstoji mi podizanje stubova.Kakva je dalja procedura

погледај

http://polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/~svetodavstvo/

пошто си у Срему (тако кажеш) зови саветодавце из Митровице и буди упоран
и досадан ако треба, да ти кажу када су конкурси за тебе интересантни или сам пратиш
на сајту ПСС или Министарства.

Koliko ja znam, zahtev moras podneti u godini sadnje. To vazi za sve, stubove, zicu , sadni materijal itd. Odnosno, subvencije iz 2019 vaze za zasad podignut na jesen 2018 ili prolece 2019. Barem su meni tako odgovorili:

Koliko razumem, Vi ste podigli zasad u 2015. godini. Mere podrške za 2017. godinu važe za zasade podignute u jesen 2016. i proleće 2017. godine. Takođe, ukoliko ste ostvarili subvencije za taj zasad u 2016. godini (zasad podignut na jesen 2015. Ili proleće 2016. godine) i prilikom dostavljanja zahteva za subvencionisanje priložili i  račune da ste kupili naslon (do momenta podnošenja zahteva), u skladu sa rešenjem koje ste dobili od Uprave za agrarna plaćanja imate pravo na refundaciju dela troškova za naslon (posle njegovog postavljanja i utvrdjivanja stanja od strane fitosanitarnog inspektora). Molim Vas pogledajte kako Vam piše u Rešenju o subvencionisanju Uprave za agrarna plaćanja.

Ukoliko niste bili korisnik sredstava za podsticaje tog predmetnog zasada (za pripremu zemljišta i sadnice), onda po osnovu Pravilnika nemate pravo na refundaciju troškova za naslon.