Sve o Vinu Forum

Voćarstvo => Podizanje i održavanje višegodišnjih zasada => Temu započeo: Grof von temnic 01. Januar 2009, 15:45:49



Naslov: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 01. Januar 2009, 15:45:49
 kajsija  potice iz srednje Azije i Kine.Stablo može dosticii i do 6 metara visine,a životni vek do 50 godina a u povoljnim uslovima i daleko vise. osijetljiva na prolecne mrazeve,koji mogu oštetiti cvetove ili ih potpuno uništiti.Ima vrlo jak koren koji dopire 4-5 metara duboko u zemljiste.Zemljiste se uz kajsiju ne obrađuje nakon sadnje,nego se samo povrsinski sloj drži u rastresitom stanju.
Kajsija se sme rezati isključivo i samo u toku vegetacije.Rezanjem za vreme mirovanja kajsija strada.Kako kajsija uglavnom donosi plod na vrhu rodne grančice,za vreme vegetacije može se videti koji vrhovi nemaju plod,pa se preporučuje njih ukloniti radi oblikovanja krošnje.
 
Problemi pri uzgoju kjasija a koji pricinjavaju najvise problema i stete na zasadima kajsija

Prevremeno susenje i izumiranje stabala

kasni mrazevi skoro svake druge godine uniste bar polovinu prinosa

monilija

apopleksija kap kajsije - zavisi od vrste podloge , najvise od ove bolesti strada madjarska najbolja

odabir sadnica za odredjenu vrstu zemljista je takodje jedan od problema posto ja do sada nisam naisao na nekog ko zna da kaze koja sorta uspeva najbolje na kom zemljistu
Na nasim prostorima najpoznatije sorte su:

Madjarska Najbolja
Keckemetska ruza

neko je vec rekao da su ove dve sorte vec prevazidjene koliko je to ispravno neznam jer ako daju  dobre prinose ne treba ih menjati
od nasih sorti to su:

novosadska rodna NS 4
Novosadska  6

sve ove sorte uspevaju odlicno u vojvodini i podunavlju gde se i najvise gaje neznam dali bi za uslove sumadije mozda bilo pametnije izabrati cacanske sorte bar sto se tice podneblja

ČAČANSKA PLJOSNATA
ČAČANSKO ZLATO

Naprimer za dekija i mene bi mozda najbolja bila ova zadnja jer je nastala Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom.

necu vise da davim ostavicu prostor i za ostale da nesto dopisu negde je peca pomenuo nacin kalemljenja i vrstu podloge ali to neka objasni on a ima i puno  vocara koji imaju kajsije na primer moj buduci asistent pri sadnji dunja ;D ;D ;D  pa nek napisu nesto sto su oni primetili jer ovo sto sam ja napisao je samo teorija jer moj vocnjak kajsija podizem tek na jesen. Pa mozda dotle nesto novo cujem za vas imam i jednu zanimljivost
dali ste znali da se kajsije uspesno gaje u austriji i svajcarskoj pa ako mogu kod njih zasto nebi mogle u bilo kom delu balkana


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 01. Januar 2009, 15:51:55
Ovako u svajcarskoj stite od mraza . vrlo zanimljivo i u nasim uslovima moze sigurno da se odradi jevtinije.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_klmardach1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_klmardach1.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_klmardach2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_klmardach2.jpg)

mada moze da se uradi i u kombinaciji sa protivgradnim mrezama gde bi folija preko leta bila smotana kao na sl. slici
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_klmardach3.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_klmardach3.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_kajsija1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_kajsija1.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/19/19_kajsija2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=19_kajsija2.jpg)


a ove dve tek da dobijete apetit  a zamisli tek kada se to pretvori u dobru kajsijevacu
ok moze i da se proda u svezem stanju koga ne mrzi moze i da pogleda biltene uz zadnjih par godina

www.stips.minpolj.sr.gov.yu/index.php

gde se vidi da je kajsija na kvantaskim pijacama imala dobru cenu
a moze i da se susi  i kao susena kajsija moze da prestigne sljivu jedino sto fali a to je mali broj susara u srbiji a veliki broj trgovaca
tako da voce prodje i po pet sest ruku pre nego izadje iz zemlje i zavrsi na kvantaskim pijacamao minhena , beca ili moskve  ali to je neka druga tema pa nemoj ovu novu da pocinjemo sa sumornim temama pozdrav


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 01. Januar 2009, 17:30:17
Pored intezivnog učešća u proizvodnji i edukaciji kod proizvodnje alkoholnih pića, intezivno pratim i učestvujem posredno i neposredno i u podizanju zasada voćaka i vinograda (ovo nije epp za naplatu zinteresovanim).
Kalemari u mojoj okolini trenutno preporučuju, kad se kajsije tiče sorte NS-4, mađarsku najbolju, i čačansko zlato. No za pet-šest dana mi stižu katalozi od par rasadnika, pa ću imati i najsvežije informacije. Javlja se jedan nov momenat kod kalemljenja, naime kalemi se na dženariku stenlej, pa se onda vrši prekalemljavnje na kajsiju, zasad su rezultati odlični no otom potom, pisaćemo još o tome.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 01. Januar 2009, 17:33:58
ima vise nacina kalemljenja neki kazu da je najuspesnije na belosljivi peco ti znas o kojoj sljivi je rec mozda ima neko drugo ime nije mi poznato ali gde naci nekog gde kalemi na toj podlozi kada svi kaleme na dzenerici jer im je to najlakse.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 01. Januar 2009, 17:43:29
Kalemari beže od najboljeg načina kalemljenja na belošljivu, zato što im je to mukotrpan i manje isplativ posao. Treba sakupiti seme od belošljive pa ga stratifikovati da bi se izazvalo klijanje i nicanje, posle toga ide proizvodnja podloga, i na kraju takođe vrlo bitan momenat: treba iznegovati podlogu da ima upotrebnost kalemljenja na visini od 80cm.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: deki 01. Januar 2009, 20:54:29
 Prema preporuci strucnjaka redosled sorti kajsija koje su najbolje za proizvodnju rakije:
1.Cedle de bibireson ( valjda se ovako pise :scr:)
2.Madjarska najbolja
3.Kečkemetska ruža
4.Roksana


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: krajnji 11. Januar 2009, 19:52:41
gospodo kakvi su oni vodeni rasprskivaci protiv mraza i gde to moze da se nabavi???


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 16. Januar 2009, 18:09:45
Vodeni rasprskivači koji se koriste za zaštitu voćaka od izmrzavanja, pri pojavi poznih prolećnih mrazeva, su ništa drugo nego obični rasprskivači koji se koriste za zalivanje travnjaka, cveća ili povrtarskih kultura orošavanjem. Postavljanjem takvih sistema u voćnjaku a za zaštitu od mrazeva, obezbeđuje se podizanje temperature i do 5 stepana celzijusova što je stopostotna zaštita. Kako se to postiže? Znamo da je bunarska voda najčešće temperature oko 7 stepena celzijusova, permanentnim rasprskavanjem u vidu fine rose ukupna temperatura se podiže u voćnjaku i na taj način se mraz anulira. Šta je vrlo važno kod tog načina zaštite od mraza, pa to da se posle prestanka raspršavanja creva i rasprskivači moraju isprazniti, dobro ocediti od vode, da nebi sledeći mraz izazvao pucanje istih.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: MEDVEDJA 08. Februar 2009, 23:07:26
Zasadio sam jesenas 90 sadnica kajsija,kad i kako da ih rezem i kad i cime da ih prskam?unapred zahvalan.pozz ???


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 13. Februar 2009, 22:53:09
Pozdrav Medvedja

Sto se orezivanja tice - radi se zelena rezidba krajem jula ili pocetkom avgusta tako da kajsija ima vremena da se oporavi od orezivanja i "spremna" dočeka zimu.
Reze se 1/3 do 1/2 od godišnjeg porasta u zavisnoti od toga koliko je grana izrasla a one grane koje rastu prema unutra bi trebalo skroz odrezati. Eto ja sam to nasao, nesto vise ce ti valjda reci ovi iskusniji sa foruma :)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 18. Mart 2009, 23:25:01
Medveđa: Kajsije koje si posadio prošle jeseni (2008), ovog proleća režeš na visinu željenog formiranja prvih ramenih grana, odnosno, na kojoj visini želiš da ti bude početak krune. Uzmi u obzir da će doći do porasta samog stabla u toku života kajsije, pa će recimo početna visina od 80cm kroz 7-8 godina biti na 1,1 metar.
Zaštita: U fazi bubrenja pupoljaka (to je otprilike sada), cuprablau Z 0,5% ili funguran0,4% i galmin 2,0%.


Ili ovakva kombinacija a za iste bolesti i štetočine i u istoj fazi: Bakarni oksihlorid 50 0,5% ili cuprozin 35WP 0,35% plus galmin 1-2%


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 15. Maj 2009, 22:13:38
...ove godine sam zaista tužan čovjek: s kajsijom sve je super pošlo, konačno proljeće bez MRAZa (zadnje dvije godine bilo ga je za kajsiju previše), ali PLOD umjesto da je krupan ostade SIĆUŠAN i, koliko vidim, ne napreduje dalje s rastom; na granama lista na minimali...a mojoj slatkoj kajsiji nije više od tri godine...Ljudi ima li joj spasa, što da radim... :'(


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: sale 17. Maj 2009, 08:27:28
Ova godina je susna pa je mozda to uzrok?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 22. Maj 2009, 22:31:58
...evo i slike JADA...  :'(

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_picture_2018.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_picture_2018.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/24/24_picture_2019.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=24_picture_2019.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: sale 23. Maj 2009, 16:41:00
I ja sam imao slican problem pre par godina.Napredovala je odlicno,pocela da radja i sledece godine kada je krenula da lista izbilo je malo listova i svi su posle nekog vremena svenuli.Neke"lokalne sveznalice"su mi rekle da je cetvrta godina  ???kriticna za kajsiju i ako nju prezivi sve ce biti ok.Zbog cega i da li je to bas tako nemam pojma.Kada sam je isekao sredina stabla je bila suplja, pa pretpostavljam da su je napale nekakve stetocine.Verovatno ce neko znati da objasni o cemu se radi.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 23. Maj 2009, 17:47:42
Citat
Neke"lokalne sveznalice"su mi rekle da je cetvrta godina  ???kriticna za kajsiju

Ja sam nedavno cuo da je sedma godina kriticna ;D, navodno, ako nju prezivi onda vise nema problema :whistle:
Sve su to "bapske price"
Na sajtu poljoprivreda.info sam nasao zanimljiv clanak i postavio ga na forum, link je ispod pa pogledajte..

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,375.new.html#new


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 25. Maj 2009, 13:26:04
...UH, izgleda da sam sam kumovao prikazanom stanju kajsije - s pojavom ploda DOBRO SAM JE ZALIO VODOM  :doh:...DIODA, hvala na linku... :thumb:
...srećom imam još jednu iste sorte (?)... ???


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 25. Maj 2009, 15:25:32
Zasto mislis da joj je zalivanje skodilo?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 25. Maj 2009, 21:37:28
...ma zalijevao sam je k`o pravi, a pročitao sam tekst vezan tvojim linkom i drugu stavku u njemu... :'(


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 25. Maj 2009, 22:10:33
Mislim da zalivanje ne moze da izazove gusenje korena.
Visoke podzemne vode su druga stvar, npr. iskopas rupu u zemlji dubine pola metra i dno se napuni vodom, to vec moze da ugusi koren...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 25. Maj 2009, 22:22:33
...e onda stvarno neznam što bi joj moglo biti...vidjeti ću na proljeće kakva će biti, da li je ovo nešto prolaznog karaktera ili  :scr:
...ma ovu drugu nisam zalijevao toliko s pojavom ploda i zasada je dobra, te sam pomislio da je to to (možda manjak kisika za korijen pošto mi je zemlja glinovita, tko bi ga znao...)... :scr:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 04. Jun 2009, 23:12:51
...evo detalja druge kajsije - zbog ovih svakodnevnih kiša kasni s zrenjem  :'(...možda netko i prepozna sortu, te neka nam otkrije... :scr:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/25/25_kajsija_zeleniplod.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=25_kajsija_zeleniplod.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 08. Jun 2009, 23:00:04
...malo da se pohvalim: - danas sam s ove jeo zrele kajsije, a ove tri s slike samo što nisu...valjda neće puhnuti vjetar i da otpadnu, te da Vam ih neuspijem slikati zrele... :scr:
...što se tiče oboljele kajsije, s nje već tjedan dana jedem zrele (sitne kao šljive) kajsije... ???


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 10. Jun 2009, 07:17:06
Odusevio sam se kada sam konacno nasao ovu temu negde na internetu. Dacu svoj skromni doprinos sveopstem skupljanju i razmeni informacija o ovj vrsti voca.

Imam zemlju u Futogu, da sam je birao losijom-ne bih je nasao. U sali cesto kazem da bi tu pre trebalo ciglanu otvoriti a ne vocnjak praviti. Medjutim kajsija me je demantovala. Zemlja je zaista ocajna: peskusa + glina + slatina. Veliki problem u prolece je visak vode koja se javlja posle topljenja snega, a leti je zemlja kao kamen tvrda zbog nedostatka vode. Uz to jos i pojavljuju se pukotine u koje ruka moze da se stavi bez problema. Medjutim ispostavilo se da je to u stvari dobitna kombinacija uz navodnjavanje-naravno. Upravo u toj glini se najbolje primila, ali cim nema navodnjavanja duze od 10 dana mlada stabla pocinju da se "bune" i opustaju list. Cim im se doda voda-sutrdan se stanje popravi.

 Zasad je mlad i zastupljene su sorte Novosadska rodna, NS4, NS6,Nju DZersi i madjarska najbolja. Pre sadnje sam dodao veliku kolicinu stajnjaka u rupe(60x60x60cm) i pomolio se Bogu. Problem je bio sto je sadnja obavljena ovog proleca pa je bilo mnogo problema sa osmotskim pritiskom upravo zbog samih karakteristika zemljista.

 Kod drugih ljudi vocke zriju a kod mene te listaju  :doh: ali sve ide za sad kako treba. Obavio sam prihranu preko lista(folijarna) od proizvodjaca djubriva YARRA na bazi kalijuma i kalijum oksida i voce se "razveselilo". Naj veci problem navodnjavanje. Znam da je za to idealno resenje sistem "kap po kap"(bar u mom slucaju) ali ce to morati sacekati neka bolja vremena i taj nedostatak nadomestam zalivanjem crevom "stablo po stablo" :scr: :-\ :'(

za sad toliko uz molbu da ako iko ima neki link sa karakteristikama sorti (prispece,rodnost,karakteristike ploda) da ga ovde postavi jer je dostupnost informacijama katastrofalna-kao da su vojni dokumenti u pitanju a ne marketig koji bi svaki rasadnik trebao da ima. Zanimaju me sve sorte kajsije i tresnje :scr:, bez izuzetka-unapred hvala


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pbabic 11. Jun 2009, 16:00:11
...dobro nam došao "u kajsije"... :D
...link: http://www.poljoprivreda.info/?oid=4&id=313 (zasada)... :)
...moje su SAZRELEeee, a one tri sazrele, otpale, pojedene bez fotografiranja... ;D
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/25/25_kajsija_zrela.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=25_kajsija_zrela.jpg)  :thumb:


...http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=DJ435_1.htm&autor=15
...http://www.poljoprivreda-leskovac.org.rs/Vocarstvo%20i%20vinogradarstvo/html/kajsija.html
...http://www.agro-savjetnik.bloger.hr/post/marelicakajsija/1078664.aspx... :whistle:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: kazanpasa 12. Jun 2009, 00:54:32

Evo pogledajte kako moja kajsija rodi.To je u Melburnu.

(http://img8.imageshack.us/img8/107/1002330.jpg) (http://img8.imageshack.us/i/1002330.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 13. Jun 2009, 03:10:16
Hvala ti na ovim linkovima. Na zalost te informacije imam i prilicno su nedovoljne. Izneti su podatci o prispecu ali neprecizno(nije tvoja greska) i prilicno je nejasno kolika je rodnost jer se poredjenje vrsi sa madjarskom najboljom, a o njoj ne postoje precizni podatci(barem meni). Ja sam imao takve podatke, ali sam to negde izgubio i sad pokusavam da dodjem do toga.

imam jos zemlje na koju hocu da posadim kajsije, a prilicno je besmisleno ulaziti u nesto ako se ne raspolaze preciznim podatcima jer koliko je problem da se dodje do dovoljne kolicine od koje se moze ziveti-tako moze biti i problem proizvodnje prekomerne kolicine. U stvari viskovi mogu biti veci problem od manjka-posebno ako se racuna na 5000stabala(nisam pogresio broj). Sebe smatram ozbiljnim proizvodjacem, ali proizvodjaci sadnog materijala nisu dorasli takvim potrebama.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 15. Jun 2009, 06:24:03
ako se rezidbom pokušava uspostaviti ravnoteža između rasta i rodnosti, ova mera je nedovoljna, pa se u pojedinim godinama mora vršiti proređivanje plodova. Ovom pomotehničkom merom dobijaju se kvalitetniji plodovi, olakšava berba, otklanja alternativno rađanje i ostvaruje znatno bolji finansijski rezultat. Kajsije se proređuju ručno. Najpovoljnije vreme proređivanja plodova kajsije je kada prođe opasnost od poznih mrazeva. Sa proređivanjem plodova se počinje kada plodovi dostignu razvijenost sitnog oraha, ali pre početka zatvrdnjavanja koštice. Posle zatvrdnjavanja koštice proređivanje plodova ne podstiče njihovu krupnoću. Plodovi se kidaju rukom ili im se seku peteljke neposredno ispod osnove ploda.

(http://www.psss.rs/e107_images/Kajsija01.jpg)


Na mešovitim se ostavlja 5-8 plodova, na cvetnim grančicama 2-3, a na kiticama 1-2 ploda. U proređivanju plodova na mešovitim granama trebalo bi nastojati da plodovi koji ostaju budu na njoj spiralno raspoređeni, a ne svi na jednoj strani.  Kod hemijskog proređivanja nije moguće u potpunosti predvideti efekte proređivanja jer u velikoj meri zavise od vremenskih prilika. Hemijsko sredstvo za proredjivanje plodova poput NAA – alfa naftil sirćete kiseline (‘Amidthin’) je jos uvek u fazi ispitivanja. Takođe, dobri rezultati u istraživačkom radu su ostvareni rastvorom Sevina – S 50 u koncentraciji od 0,1% u vreme cvetanja, kao i primenom morfaktina.

Ivana Žugić
Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?71


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 18. Jun 2009, 13:08:08

Zaštita voćaka od poznih prolećnih mrazeva



U našim krajevima voćke su nekih godina izložene opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Oni se javljaju u vreme cvetanja voćaka kada mogu potpuno ili delimično da unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste sorte, položaja grana u kruni i dr., nabubreli cvetni pupoljci (pred otvaranjem) mogu da izdrže - 50C, otvoreni cvetovi mogu nastradati na - 20C, a tek zametnuti plodići na - 10C.
Mere zaštite od poznih prolećnih mrazeva svode se u osnovi na usporavanje vegetacije, odnosno usporavanje faze cvetanja i sprečavanje snižavanja temperature na kritičnu tačku.
Neke od mera u cilju sprečavanja poznih mrazeva su:

Primena pomotehničkih mera

    * izbor vrste i sorte voćke koja je poznocvetna,
    * korišćenje bujnijih podloga koje usporavaju cvetanje,
    * izbor hladnijih položaja gde je cvetanje nešto kasnije,
    * rezidbom rodnih grančica obezbediti takav položaj da su im cvetni pupoljci većim delom
    * okrenuti naniže. I takvi cvetovi imaju za 10 C višu temperaturu od onih cvetova koji su
    * okrenuti gore, tako da su manje izloženi izmrzavanju.



Primena agrotehničkih mera – krečenje stabala i zastiranje zemljišta

    * krečenje stabala i jačih skelenih grana izvodi se u jesen posle opadanja lišća. Ova mera se zasniva na poznatoj fizičkoj osobini da se tako okrečene biljke u belo slabije zagrevaju usled odbijanja sunčevih zraka, što s proleća usporava vegetaciju, čime se smanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva.Voćke se kreče kada je temperatura preko 00C. Da bi se krečna skrama zadržala što duže, i imala izrazito belu boju i dobru lepljivost potrebno je pripremiti masu od 5kg. negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg. sumpora u prahu. Kreč ugasiti i pri tome dodati kuhinjsku so i sumpor. Ovako ugašeni kreč pre primene se razredjuje običnom vodom do potrebne gustine i njime se voćke kreče. Krečno mleko spravljeno na ovaj način ima dobru lepljivost i ona se još više povećava ako se masa ostavi da odstoji 2 do 3 dana
    * prskanje voćaka blagim rastvorima fitohormona tokom avgusta meseca ili septembra sintetičkim fitohormonima (alfa-naftil-sirćetnom kiselinom NAA u koncentraciji 0,02%-0,08 %, Alar i dr. ), dimljenje voćnjaka je najstarija mera koja se primenjuje u vreme cvetanja voćaka. Zasniva se na ublaženju hladjenja prizemnih slojeva vazduha u voćnjaku. Ovo je jeftin način ali i nedovoljno uspešan, jer se time temperatura poveća za oko 0,5 0C do 1,5 0C. Najjednostavniji način je da se po voćnjaku unapred spreme organske materije – nezgoreli stajnjak, natrula slama, pleva, korov. Ove materije se stavljaju na gomilu i pale
    * zagrevanje voćnjaka pomoću raznih peći u kojima sagorevaju različite materije, medjutim, ova mera je vrlo skupa i teško izvodljiva, jer je po jedinici površine potrebno mnogo takvih peći, pa ova mera nije za široku praktičnu primenu
    * izazivanje temperaturnih inverzija pomoću velikih vetrenjača i helikoptera kada se može sprečiti snižavanje temperature za 1-2 0C
    * neprekidno prskanje običnom vodom u vidu najfinijeg rasprskavanja i stvaranja izmaglice u kritično doba kad temperatura pada na kritičnu tačku, može se obezbediti povećanje temperature u voćnjaku i izbeći pojava oštećenja od poznih prolećnih mrazeva. Osnovni princip zasniva se na tome da se voda kojom se kvasi voćka pretvara u led, koji oslobadja izvesnu količinu toplote. Povećavanje temperature usled formiranja leda koji kao skramica zahvata površinu cveta ili tek formiranog plodića, dok je tkivo ovih organa zaštićeno povišenom temperaturom koja se pri tome obrazuje. Prskanje treba da traje što duže, uz što manju potrošnju vode. Treba odrediti tačan momenat početka prskanja, a to je kada temperatura u kruni voćke padne na 0C
    * Ako se ranije krene sa prskanje neće se formirati led i nema nikakvog efekta. Ako se zakasni sa prskanjem može doći do negativnog dejstva i doći do povećanja izmrzavanja cvetova. Kvašenje mora neprekidno da traje dok traje mraz, znači sve dok se temperatura ne popne iznad kritične tačke tj. iznad 0C
    * prognoza mraza i postojanje meteoroloških stanica kada se može blagovremeno predvideti pojava mraza



Poljoprivredna stručna služba Leskovac
Mr Gordana Jovanović

http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?5


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 24. Jun 2009, 17:00:35
Prema fotografijama se vidi da su kajsije bolesne, sušenje vrhova grančica i nedovoljna olistalost, što je uzrokovalo da nema roda.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: somika 11. Septembar 2009, 21:39:08
evo da se javim i ja na ovu temu kajsije posto imam 4ha pod tim vocem okolina Cacka t.j selo Miokovci 9km udaljeno.Polovina stabala  mi je Roksana na dzenarici a pola mi je madjarska najbolja na belosljivi.roksanu imam od 1-6 god.madjarsku od 5-45god.Sve sam komentare polako procitao i sve je to ok.Nekog muci ono nekog ovo,neko pita za savet i to je ok,al sta vredi kad nam ovi pokupise sve za dz.kajsija ove god 20din.sljiva da nepricam od 7-18din.jedino je tresnja ove godine imala cenu ja sam tek ove godine posadio 1.5ha- 1.samersun.2.colney.3.regina.4.silvija sve na magrivi.postavicu slike samo da vidim kako.pozz za ljubitelje kajsije i tresnje.


(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_slika-0008.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_slika-0008.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_slika-0025.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_slika-0025.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_000043_796451870e95a4lc9tfk05.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_000043_796451870e95a4lc9tfk05.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_000126_127311c90065a4hshin406.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_000126_127311c90065a4hshin406.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_photo-0022.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_photo-0022.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/29/29_photo-0026.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=29_photo-0026.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 20. Septembar 2009, 02:27:48
@somika

dobrodosao na ovaj forum :thumb:

u pravu si po pitanju cene :doh:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 25. Septembar 2009, 01:39:21
@somika

da li imas podatak o rodnosti po stablu?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: rakijas 23. Oktobar 2009, 21:22:18
Pozdrav svima!!!Procitao sam forum i nasao dosta zanimljivih podataka, samo sto se slabo pisalo o zastiti kajsije od bolesti.Molio bih nekog ako zna nesto vise o tome neka napise.Najvise me interesuje zimsko prskanje,kojim preparatom i u koje vreme.
Unapred hvala!!!


                           


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bistrica 23. Oktobar 2009, 23:04:42
da li imas podatak o rodnosti po stablu?

Dinamika prinosa sorti kasije (1995 – 2003. god.) Prinosi po godinama (kg po stablu)        
Cultivar                         1995.   1996.    1997.    1998.   1999.   2000.   2001.    2003.  
Mađarska najbolja          0,4       9,3        1,6       0,1        50,2      5,9       23,7      43,6      
Slava Đurgua                 0,3      10,9       4,4         -         82,0       3,9      26,6      25,4
Genci mađar kajsi           0,8      10,0       3,2       0,1       102,2     0,7       24,8      45,0
Cegledi orijaš                 0,5      11,7      2,1        –          63,5      1,0       18,9       49,3  
Čačansko zlato               0,4      9,7        4,9       0,2        56,1      6,3       30,2       51,0  
Cegledi bibor                  0,1      10,2       0,2       0,3        54,7      8,8      33,1       57,4
Ligeti orijaš                    0,3      19,9       1,2       0,1        60,2     8,1       21,0       52,8
Festivalna                      0,3       9,5         0,4       –          34,2     7,7       34,5       22,6
Nadežda                        0,3       5,4        2,0        –          67,3      9,6      10,1       31,5
Kostjuženskij                 0,4       16,2       1,4       0,4        67,7     0,9       21,0       64,1
Ambrozija                      0,6       8,6        0,6       0,2        40,3     17,1     47,1        45,7
Alfred                            0,4       5,6        2,8       1,1        43,6      0,2      10,0       21,0
Segedi mamut                0,1       24,8      2,1       0,3        68,1      6,7      36,7       64,5
Polonez                         0,9       15,2       1,8       1,3        42,9      0,2      55,2       42,4
Doktor Maskl                 0,1        2,1        0,5       0,5        52,1      9,3      26,5      19,3
Prosek                          0,4       11,3       1,9       0,3        59,0      5,8      28,0       42,4


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 26. Oktobar 2009, 10:56:33
Imam razlicite informacije, zato sam i trazio od vas licno da li znate rodnost. Ove podatke ne mogu da shvatim niti prihvatim. Ne krivim tebe "bistrica", ali ova statistika deluje prilicno neubedljivo i nekompletno jer nema novosadskih sorata.

ovo mi je posebno neverovatno, da jedne godine rodi 100gr pa sledece 100kg pa opet 700gr.

Genci mađar kajsi           0,8      10,0       3,2       0,1       102,2     0,7       24,8      45,0


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bistrica 26. Oktobar 2009, 20:26:47
U pitanju je originalan naučni rad, već sam ga navodio na ovom forumu i podatci su itekako vjerodostojni, Poljoprivredni fakultet, Zemun, autori: Dragan Milatović, Dejan Đurović, Jasminka Milivojević, 15.04.2005. godine
Biološke osobine srednje poznih sorti kajsije u beogradskom području.

Postoji još jedan rad, gdje je prikazana rodnost u beogradskom području, sorti: Karola, Jubilarna, Stela, Kasna silistrenska, Crveni partizan, Kasna drjanovska..., i rodnost je jako slićna.
Ako te neka posebna sorta od ovih zanima, reci pa da prepišem, mrzi me sve prepisivati.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ChedomirVETERNIK 10. Novembar 2009, 10:01:58
Ja imam sorte novosadskog instituta: Novosadska rodna, NS4, NS6 i nesto ambrozije


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 23. Novembar 2009, 13:18:26
 nisu navedeni razlozi tolike razlike u rodu a ako ih je svake druge godine zakacio mraz moguce zar ne.

i ja sam hteo da posadim novosadsku sortu ns4 ali tesko da se nadje cista u mom kraju sve neke mesavine
za sad sam posadio krupnu ranu i madjarsku najbolju nazalost vreme nije dozvolilo vise pa cu morati u prolece da nastavim


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: брат од стрица 04. Decembar 2009, 04:24:03

Zaštita voćaka od poznih prolećnih mrazeva



U našim krajevima voćke su nekih godina izložene opasnosti od poznih prolećnih mrazeva. Oni se javljaju u vreme cvetanja voćaka kada mogu potpuno ili delimično da unište neotvorene cvetove, otvorene cvetove ili tek formirane plodiće. U zavisnosti od voćne vrste sorte, položaja grana u kruni i dr., nabubreli cvetni pupoljci (pred otvaranjem) mogu da izdrže - 50C, otvoreni cvetovi mogu nastradati na - 20C, a tek zametnuti plodići na - 10C.
...

Primena pomotehničkih mera

...
    * okrenuti naniže. I takvi cvetovi imaju za 10 C višu temperaturu od onih cvetova koji su
...
.

црни Chedomire, ето шта замена знака ° (по unicode стандарду децимално 176, хексадецимално 00B0 - HTML специјални карактер (&)° или ° - еxtended ASCII карактер 167) знаком за нулу може да направи. надам се да неко непажљив сад негде не мисли да набубрели цветни пупољци могу да издрже -50°C, температуру на којој би већини воћака уздужно пуцало дебло   :lol:

бре пријатељи, колико видим, наши оперативни системи, а богами и browseri подржавају читав unicode, па мислим да стварно ником није проблем да почне да користи симболе наше азбуке/abecede, а и специјалне знаке, по потреби. ако ништа, windows има character map...

што се тиче податка о роду кајсија из оног рада, тачни су, то је једино објашњење како баш све сорте нису  рађале истих година (изузев првих година док стабла још нису била ступила у род), догодило се због пролећних мразева у време цветања у тим годинама и класичан је пример дејства касног мраза на родност кајсије (све то лепо прати апоплексија). сличан би био ефекат алтернативне родности, само што би онда биле веће разлике међу сортама него међу годинама. алтернативна родност, аха,  то је оно што се догоди кад је произвођачу жао да ђубри и прихрањује, да купи средства за заштиту, а нарочито да ПРОРЕДИ сувишан род (како оно би, "млого је само кад бију"...), а и да му се не би смејале комшије, па онда плати 400 € по хектару за резидбу, смеје се и клима главом, а кад вам види леђа опет "ради" по свом и на пример за читав живот не успе ни једном да проба ПРАВУ брескву или кајсију из свог воћњака. наравно, криви сте ви или у најбољем случају расадничари јер "лажу" да "то може толко да нарасте". само код "Словенца" или у "рекламу"...  ;D


иначе за кајсију као и за децу наравно нема неке одређене "критичне године", али у принципу што су старије то је мања вероватноћа да ће страдати од апоплексије, јер старије воћке по правилу касније почињу вегетацију од младих.
та прича око 4. или 7. године вероватно је настала јер стоји такође чињеница да је кајсија најугроженија баш у периоду првих неколико година од почетка цветања и доношења рода, а како стари све више избегава опасну зону. е сад, неко стабло процвета у другој, неко у четвртој, углавном многи закидају плодове бар у прве две или три године, да би се јаче развила круна, можда зато у четвртој, кад први пут слободно рађају, наводно највише страдају...

ја немам пуно стабала кајсије, а посадио сам само Magyar kajszi (Мађарску најбољу), Roxanu и Костюженский. шта да радим, волим кајсије одличног укуса, а и слатке коштице...  ;D

поздрав свима


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 13. Januar 2010, 23:37:37
presedeo sam sate  i sate na ovom pc-u u potrazi za nekim korisnim informacijama u vezi kajsije i sorti kajsija koje bi mogle uspesno da se gaje kod nas i obicno naidjem na nedovoljno ili nepotpuno objasnjenje kao da se to ne treba objaviti vec je to neka tajna posebno sto me iznenadjuje je institut iz cacka koji tako sturo i oskudno obavestava o svojim sortama kao da ih mrzi da napisu rec dve da narod zna o cemu se tu radi , mozda ce neko od njih ovo da procita pa da nesto promeni . ovde cu  navesti par sorti a izvor na zalost nemogu da navedem jer to je bilo namenjeno za privatnu upotrbu i tada nisam obracao paznju odakle sam sve skidao dioda neka izbrise ako misli da je neprikladno.


Krupna rana
Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti. Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.


Novosadska 2 (NS-2)
Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade.


Novosadska 3, (NS-3)
Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta.


NS-4
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta.


NS-6
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula. Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani. Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Mađarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.


Novosadska kasnocvetna
Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu. Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova. Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03 a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani  Meso je cvrsto, bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija. Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje siriti u proizvodnji.


Novosadska rodna.
Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi preterano na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova. Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula. Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom. Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice. Ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje. Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.


Vera
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta.


Biljana
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna  na štetočine i na prouzrokovače bolesti.


Aleksandar
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.


Čacansko zlato
Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac  sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula. Stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke. Plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industrijske proizvodnje.


Čačanska pljosnata
Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula.


Roksana
Poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime cveta srednje rano. cveta  (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta. Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti. Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.


Madjarska najbolja
To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti. Cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03  kraj 28.03 sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema  bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji.   Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika.  Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska. prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu, rodna sorta.


Keckemetska ruza
Kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama  i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.


Stark early orange
Americka industrijska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija.


Cegledi bibor
                                                   
Madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj.


Cegledi orias
Sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika.


Bergeron
Francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske  najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra  stona i industrijska sorta.




Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 13. Januar 2010, 23:40:42
ja sam se odlucio za  krupnu ranu , madjarsku najbolju , novosadsku rodnu i roksanu

usput diodo nemoj ovo da mi sastavis sa predhodnom porukom posto mi je jubilarna  ;D ;D ;D ;D


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: shuca 14. Januar 2010, 11:52:10
ja imam jedno kratko pitanje za forumase koji se bave uzgojem kajsije .da li postoje podneblja gde ona ne uspeva posto je moj kraj sljivarski ali kajsije imamo tek po neku koje ili prerode ili nista.jedan komsija je posadio hektar i to na veoma lepoj parceli ali vidim da su mu se godinu po godinu skoro sve osusile.ja sam jesenas u begaljici kupio tonu kajsije i placao sam 30 din kg jer je navodno ,,domaca,, bas za rakiju zbog arome a one druge tkzvane industrijske su bile po 15 din ali mi nisu savetovali da njih kupim.moje pitanje je koje su to domace i da li postoji neki problem u uzgajanju kajsije tipa nekih neizlecivih bolesti ili loseg sadnog materijala.ja sam pre dve godine uz novi sljivik posadio jedan red cisto experimentalno ali bih se veoma posvetio tome jer mi sljiva nije bas toliko interesantna a  i  imam je dovoljno.pozzzz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: acario 18. Januar 2010, 20:17:04
pozdrav za shuca. koliko sam ja upoznat kajsija je jako osetljiva na sarku sljive ali postoje novi tipovi(sorte) koje su otporne na prouzrokovace bolesti.sama kajsija ne voli mnogo vlaznu zemlju pa vrlo lako moze doci do susenja mladih stabljika.sto se tice same zastite pozeljno je vrsiti jesenje i prolecno tretiranje preparatima na bazi kaptana(merpan50wp) ili bakarnih preparata(cuprozin35wp, bakarni oksihlorid50,kocide ili neoram) mada bi i silit dosta dobro uradio posao.samo meso ploda najvise zavisi od vrste zemlje i od same sorte.sto se sorti tice ima ih dosta pa bi najbolje bilo da se malo bolje raspitas za njihove karakteristike.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: sapy 18. Januar 2010, 23:03:57
           Sorte kajsija
Krupna rana
Poreklom je iz madjarske. Kod nas je u grupi vodecih sorti.
Sazreva u drugoj polovini juna do pocetka jula. Stablo je srednje bujno. Rano pocinje da radja i vrlo je rodna. Otporna je prema niskim temperaturama a osetljiva prema prolecnim mrazevima. Nije posebno osetljiva prema bolestima i stetocinama . Plod je vrlo krupan 80-140 g.,okruglasto kupastog je oblika. Pokozica je narandzaste boje sa rumenilom sa suncane strane ploda .mesto je srednje cvrsto i socno kiselkasto slatkog ukusa i dobrog kvaliteta.
                                                      Novosadska 2 (NS-2)

Nastala 1985.godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje. Sazreva u drugoj polovini jula, oko nedelju dana posle mađarske najbolje. Plod je krupan do vrlo krupan (63-65g), okruglast, narandžaste boje pokožice, sa blagim crvenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, slatko-nakiselo, aromatično i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. U prve četiri godine plodonošenja u oglednom zasadu dala je 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti.ovo je izrazito industriska sorta pogodna za sve vrste prerade
                                                     Novosadska 3    (NS-3)

Nastala je 1985. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Cveta srednje kasno, tri do pet dana posle mađarske najbolje. Sazreva kao i mađarska najbolja – polovinom jula. Plod je krupan (51-60g), izdužen, žuto-narandžaste boje pokožice, sa blagim rumenilom na sunčanoj strani. Meso je narandžasto, sočno, kiselkasto, aromatično, vrlo ukusno i lako se odvaja od koštice. Jezgra koštice je slatka. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Zaslužuje pažnju zbog veličine ploda i velike rodnosti . Dobra industriska sorta

                                                                      NS-4.

Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je slabo do srednje bujno, okruglog do izduzeno-okruglog oblika, vrlo
vitalno, radja umereno i stabilno. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama.
Cveta kasno, 2 – 4 po nekim izvorima i 5-6 dana posle Ma|arske najbolje.
Plod je krupan do vrlo krupan (oko 80 g),po nekim izvorima (72 – 75 g.) izduzeno-okruglog oblika, narandzaste
boje pokozice, sa obilnim crvenilom veceg dela ploda , sto ga cini veoma
atraktivnim. Meso je narandzasto, socno, nakiselo, vrlo ukusno, osvezavajuce
e i lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 17% suvih materija i od svih novosadskih
selekcija najvise kiseline (1,54 – 1,46%). Randman mezokarpa je oko 96%. Jezgra
je slatka. Sazreva posle Madjarske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog vrlo krupnog i atraktivnog ploda i stabilne i redovne rodnosti.
Veoma je cenjena kod proizvodjaca kajsije zbog izuzetno atraktivne pokrovne
boje ploda.i stabilne i redovne rodnosti.vrlo atraktivna stona sorta


 
                                                                    NS-6.


 Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1985. godine na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je srednje bujno do bujno, kruna je okruglog do izduzeno-okruglog oblika,
vitalno i vrlo obilno radja. Rodi pretezno na mesovitim rodnim grancicama.
Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Ma|arske najbolje. Sazreva od 15 – 20 jula.
Plod je krupan do vrlo krupan (55-70 g.), okruglog oblika i malo spljosten sa
strane, svetlo-narandzaste boje pokozice sa obilnim crvenilom na suncanoj strani
 Meso je svetlo-narandzasto, cvrsto, socno, fine teksture, aromaticno i
vrlo ukusno, lako se odvaja od kostice. Sadrzi oko 16% suvih materija. Randman mezokarpa
je oko 95%. Jezgra je slatka. Sazreva posle Ma|arske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, velicine ploda i vitalnosti drveta.


                                                    Novosadska kasnocvetna.

 Klon je izdvojen 1980. godine iz semena sorte Ambrozija
u kolekcionom zasadu kajsije Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema
nekim bioloskim osobinama znatno se razlikuje od izdvojene sorte i to u pozitivnom smislu.
Stablo je srednje bujno do bujno i formira obrnuto kupastu krunu. Rodi na svim
kategorijama rodnih grancica, ali pretezno na kratkim, koje se nalaze cak i na primarnim
granama i produznici. Vrlo je rodna i pocinje da radja u trecoj godini, a osmogodisnja
 stabla daju prosecan prinos 35 – 65 kg plodova.
                         Cveta kasno 3 – 4 dana posle Madjarske najbolje. Pocinje da cveta najranije 25.03
a cvetanje u Vojvodini zavrsava najkasnije 23. 04. Plod je srednje krupan do krupan (oko 56 g) jajastog oblika, pri vrhu malo spljosten . Pokozica je svetlo-narandzasta, sa malo rumenila na suncanoj strani  Meso je cvrsto,      bledo narandzasto, osvezavajuce sa blagom aromom. Sadrzi
od 17 – 20% suvih materija. Randman mezokarpa je oko 93%. Kostica se lako odvaja
od mesa, srednje je krupna, prosecne mase oko 3,8 g. Jezgra je slatka. Sazreva posle
Madjarske najbolje. U kisnim godinama pred berbu plod napada monilija.
Zbog velike rodnosti, kvaliteta ploda i vitalnosti drveta treba je sto intenzivnje
siriti u proizvodnji
                                                       
                                                           Novosadska rodna.

 Nastala je selekcijom iz prirodne populacije 1987. godine
na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Stablo je srednje bujno, sa okruglom do siroko okruglom krunom. Rodi prete-
`no na mesovitim rodnim grancicama. Ima krte grane. Vrlo je rodna sorta i kad prerodidolazi do lomljenja 
grana, zbog cega rodnost treba regulisati rezidbom i proredjivanjem plodova.
Cveta kasno, 2 – 4 dana posle Madjarske najbolje.oko 20 jula
Plod je srednje krupan do krupan (oko 66 g), izduzeno-okruglog oblika malo
spljosten sa strane, svetlonarandzaste boje, sa rumenilom .
Meso je narandzasto, aromaticno, vrlo ukusno i lako se odvaja od kostice.
 ova sorta ima jednu manu da se vrhovi kostice lome. Ima visok procenat
ukupnih secera (11,67%) i vitamina C (6,25 mg/100 g). Randman mezokarpa je
oko 96%. Sazreva posle Madjarske najbolje.
Zasluzuje paznju zbog velike rodnosti, krupnog i kvalitetnog ploda.

                                                                                              Vera
Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 21. jula. Plod je srednje krupan (58,7g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven crvenilom oko 38%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,6%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je relativno otporna prema na štetočine i na prouzrokovače bolesti. Stona i industriska sorta
                                                                                            Biljana

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 13. do 23. jula. Plod je srednje krupan (57,2g), eliptičan, žute boje pokožice, prekriven crvenilom oko 34,5%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna  na štetočine i na prouzrokovače bolesti.
 
                                                                                Aleksandar

Priznata je za sortu 1995. godine. Cveta početkom aprila kao i mađarska najbolja. Sazreva od 8. do 23. jula. Plod je srednje krupan (58,2g), okruglast, žutonarandžaste boje pokožice, prekriven rumenilom oko 40,0%. Meso je narandžasto, čvrsto, fine konzistencije i lako se odvaja od koštice. Randman mesa je 94,5%. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno. Sorta je otporna prema na štetočine I na prouzrokovače bolesti.

                                                                 Čacansko zlato

Iz generativne populacije domaće kajsije izdvojena klonskom selekcijom 1952. godine ,pronadjena je kao samonikli sejanac  sazreva srednje pozno krajem druge dekade jula.
stablo je slabo do srednje bujno,rano prorodi a zatim radja redovno i obilato, veoma je osetljiva prema virusu sarke
plod je srednje krupan, prosecne mase oko 50 g., okruglasto ovalnog oblika. Pokozica je narandzasta sa izrazenom dopunskom crvenom boje sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, slatko-nakiselog ukusa, odlicnog kvaliteta. Plod je dobre transportabilnosti. Jezgra je slatka. Pogodna je za potrosnju u svezem stanju, kao stona sorta i za sve vidove industriske proizvodnje

                                                           Cacanska pljosnata

Stvorena je 1952. godine jednostrukom hibridizacijom sorti domaće samonikle kajsije i madjarske najbolje. Za sortu je priznata 1975. godine. Sazreva krajem jula


                                                                        Roksana

poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime
cveta srednje rano.cveta  (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta.
Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti.
Plod je srednje krupan oko 70 g. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.
                                                                 Madjarska najbolja

To je jedna od najrsprostranjenijih sorti kajsije u svetu kod nas je jedna od vodecih sorti                                                                           
cveta (podrucije beograda) pocetak 17.03 pun cvet 22.03  kraj 28.03
sazreva polovinom jula . Stablo je srednje bujno .rano pocinje da radja. Dobre je i redovne rodnosti. Otporna prema niskim temperaturama skromnih je zahteva prema zemljistu. Relativno je otporna prema  bolestima i stetocinama. Pokazuje nesto vecu osetljivost prema moniliji.   Plod je srednje krupan oko 50 g. Okruglastog oblika.  Pokozica je narandzaste boje, pokrivena rumenilom sa suncane strane ploda. Meso je cvrsto , socno , slatko – nakisel , aromatisno odlicnog kvaliteta dobra je i kao stona sorta i kao industriska.
prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=42,8 kg po stablu
rodna sorta
                                                                          Keckemetska ruza

kod nas vrlo zastupljena sorta koristi se pretezno za industrisku preradu , sazreva sredinom jula kada i madjarska najbolja ,plod je sitan do srednje krupan oko 30g. Okruglastog oblika pokozica je tamnozute boje delimicno pokrivena crvenilom. Vrlo rodna sorta otporna prema niskim temperaturama  i prolecnim mrazevima dosta otporna na bolesti i stetocine.

                                                                 Stark early orange

americka industriska sorta sazreva u vreme madjarske najbolje plod je sitan do srednje krupan oko 30 g.
Kasno cveta a manje je osetljiva na sarku sljive od drugih sorti kajsija




                                                                         Cegledi bibor
madjarska sorta nastala selkcijom . Sazreva u drugoj dekadi jula .stablo je bujno, siroko piramidalne krune . Vrlo je rodna sorta relativno je osetljiva prema poznim zimskim i ranim prolecnim mrazevima. Plod je krupan oko 60 g. Izduzeno ovalnog oblika i bocno spljostenog.plod je pogodan za stonu upotrebu kao i za preradu pre svega za kompote.plod je socan slatko nakiseo i po ukusu vrlo slicno madjarskoj najboljoj

                                                                           Cegledi orias
sorta slicnih osobina kao i ceggledi bibor razlika je u nesto krupnijem plodu oko 70 g. Izrazito okruglasto ovalnog oblika

                                                                               Bergeron
francuska je sorta nastala kao spontani sejanac sazreva u drugoj polovini jula, sedam do deset dana posle madjarske  najbolje . Stablo je srednje bujno do bujno . Rano prorodi. Radja obillno i redovno. Cveta kasno . Samooplodna je sorta relativno otporna prema prolecnim mrazevima. Plod je srednje krupan do krupan, prosecne mase oko 50 g. Okruglastog oblika. Pokozica je osnovne narandzaste boje, sa intezivnom crvenom dopunskom sa suncane strane ploda. Meso je narandzasto, cvrsto, slatko -nakiselo i vrlo ukusno odlicnog kvaliteta, jezgra je slatka. Dobra  stona i industrijska sorta


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 19. Januar 2010, 11:36:30
ja sam se odlucio za  krupnu ranu , madjarsku najbolju , novosadsku rodnu i roksanu

usput diodo nemoj ovo da mi sastavis sa predhodnom porukom posto mi je jubilarna  ;D ;D ;D ;D

Ne sekiraj se, stoti post ostaje posebno 8:)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pedjaperlez 22. Februar 2010, 17:56:26
Pozdrav svima na ovom divnom forumu,imam samo jedno pitanje posto sam nov da ne davim puno kupio sam jednu vikendicu u Perlezu na kojoj imam jedno 20-tak ari placa pa bih zeleo da posadim neku sadnicu kajsije ako mozete da me uputite u neke br.telefona rasadnika u okolini Beograda gde bih mogao da dobijem pribliznije informacije,jos jednom pozdrav i sve najbolje. :thumb:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: mk 22. Februar 2010, 18:11:14
Mora bas iz okoline Beograda?Kod nas u banatu uglavnom uzimaju sadnice iz Kanjize,i pokazale su se najbolje.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: b.jovica 27. Mart 2010, 01:18:44
Može li na Ledinama (pre skretanja za aerodrom) rasadnik Marković: 064/2469-110?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pedjaperlez 29. Mart 2010, 12:44:42
Hvala svima bio sam u zrenjaninu pa sam tamo uzeo i viljamovke u medjuvremenu sam sve posadio pozz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: shuca 05. April 2010, 16:44:01
a koje su bas dobre sorte za rakiju,ne zanima me prodaja na pijaci niti bilo kakve druge vrste vec samo za rakiju.pozzz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 05. April 2010, 21:41:17
sto kasnija to bolja


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Milan73 05. April 2010, 23:13:29
Grof von temnic je u pravu. ŠTO KASNIJA
Ja bih zasadio "Mađarsku najbolju", 6/10 NS4 2/10 i 2/10 Roksane..i to je to. može tu još da se ređa ali mislim da nije potrebno, one neće sazreti u isto vreme i ne treba čekati. jedna po jedna u fermentaciju i posebno ih "peći" to je to.
mada mislim da je najveći problem da ti neko "ne uvali" umesto Mađarske najbolje, Segedi Mamuth ili neki drugi NS umesto NS4. mada iz iskustva smo zaključili da sama sorta i nije najveći problem kod dobijanja dobre kaijsije, nijansa tamo amo, tebi, kao zaljubljeniku i neće biti najvažnija. pokušaj da se postaraš da u vreme sazrevanja, uradiš travu što bolje i da ono što otpadne ne bude ubijeno i spremi se da, ako nisi svaki dan na voćnjaku, imaš mnogo škarta, čim krene da trune-nestavljaj u rakiju.
ako budeš želeo da je bereš, moraš je ostavljati da dozri do faze da se pretvri u pekmez a ostane zdrava.
ako to radiš ako vikendaš! kajisija ti nije najbolji izbor-veruj mi.
tih mesec dana moraš da igraš oko nje ako želiš iole dobar rezultat. Nije slučajno da kajsije ima najmanje na tržištu a da VALJA, sledeća po zametnosti je Viljamovka. pa redom.
No ja ti želim sve najbolje i da uspeš a ja sam u tom kraju često-pa se spremi na inspekcijsku vizitu


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: mmuukkii 22. April 2010, 17:26:34
Uhvatila mi monilija kajsiju;da li vredi tretirati sa Signumom a kasnije odrezat bolesne grane?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: kicca 03. Maj 2010, 20:48:57
Nije mi bas jasno zasto niko neodgovori na ovaj post :scr:

ako do sada nista nisi uradio onda makaze u desnu a dzak u levu ruku i polako pored svake vocke svaki oboleo lastar seci i u dzak ako negde na lastaru samo na po nekom pupoljku primetis da vene otkini ka i u dzak sada vise hemija ne pomaze kada precveta i ocisti se to je kraj.Kada zavrsis berbu obavi rezidbu odmah i na jesen plavo dupla doza pa zimus ako dozvoli vreme opet plavo i pred bubrenje pupoljaka belo ulje +galmin paredom beli baloni  i precvetavanje  :thumb:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: kicca 03. Maj 2010, 21:00:25
Usput da pitam kakvo je stanje kod ostalih?Nije bilo zakasnelih mrazeva sto je dobro ali je bilo dosta kisnih dana sto nije dobro verovatno jos neko ima problema sa monilijom :whistle: ali mudro cuti >:D


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Milan73 03. Maj 2010, 21:12:26
Kicco, pozdrav
evo upravo zivkamo voćare da vidim kakvo je stanje sa kajsijom, kako je ponela.
mrka kapa. nije bilo mraza ali ni pčela. u nekim delovima Banata i Bačke rod će biti jako jako oskudan a tamo gde je bolje neće biti ni pola od 2009. kažu jako malo poloda se vidi na voću. Monilija standardno.
tako da se jako bojimo kako ćemo ove godine nabaviti dovoljne količine kajsije?
pozdrav


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: kicca 03. Maj 2010, 21:22:43
Mislio sam posto nije bilo mraza da je stanje puno bolje :-[

Inace sada je kasno ali ipak zapamtice valjda neko za dogodine vrlo uspesno se moze raditi "dresura pcela"
-ako imate nekog pcelara u blizini uzmete par desetina cvetova iz vocnjaka na pocetku cvetanja napravi se secerni sirup ujutru i potope cvetovi u njega onda se uvece sirup da pcelama oko 200ml po kosnici i one ujutru pravo u vas vocnjak :thumb:

Zao mi je sto to cujem dok ne probam dobru dunju/npr.Hubert1924/kajsija je za mene zakon :-[

Pozz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Milan73 03. Maj 2010, 22:05:28
Jaoooo. de još i pčele da dresiram. inače mk i ja imamo dosta zemlje, za koju obično doplatimo na kraju godine kada prodamo rod.....znate već kako to ide. svaki hektar dodaš po 100EUR-a da budeš na O.
i mk čvrsto odluči da zasadimo sve voće. sada je na meni da uzorkujem svu zemlju, odlučimo o sortnom sastavu, i pripremimo za jesenje zasade. Verujem da će gro biti Kajsija, možda i nešto Viljamovke, a onda da kupim koju košnicu da dresiram čele-kako bosanci kažu.

Buy the way. hubert kajsija je najgora rakija koju imamo (ceneći rezultate NS sajma) ali, ne da je lepa, slabija na mirisu (kada je bilo 30 u hladu, a fermentora ni od korova) ali toliko smo joj pogodili sortni sastav, punoću ukusa da je to spektakl. Evo, sada nosimo u jedan kikindski lokal, koji je za ova tri dana praznika prodao 5 flaša od 700ml ni upola toliko ostalih rakija-zajedno.

pa dragi moj, nemoj čekati...ako nas godina usere...a ovo malo popijemo...načekaćeš se.

dolazzzziiiiiiiii


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: mk 06. Jun 2010, 12:03:11
Drugari, kako su kajsija , dunja i sljiva rodile u vasim krajevima?Nesto sam zabrinut za ovu godinu,ovde kod nas u Banatu jako slabo.Pozdrav


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: shuca 06. Jun 2010, 21:31:11
ove godine nista nije rodilo pa cak ni dudinje ne mogu da skupljam od blata srecom imam nekih 400lit blsge rakije koja stoji 5-6 godina pa cu bar to imati da prepicem jedino ako nas grozdje spase kod mene sljive ni za slatko nema ,pozzz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dosljak 25. Jun 2010, 19:45:09
Kod mene je sve teklo ovako:prskane po propisu(i sljive i kajsije i dunje);kajsije cvetale po kisici koja je u inat padala bas tih dana >:(,ali su mi pcele pomogle i oprasile su solidno);onda,dok su plodovi bili kao manji orasi-naidje oluja i pola kajsija omlati,pokoju granu odlomi,jedno stablo iscupa a skine mi i crep sa kuce;ono sto je ostalo se drzi nekako ali sam primetio da dosta plodova pocinje da truli(tako isto i na sljivi),bice da je od toliko vlage;danas izadjem da ih poprskam sa ZATO fungicidom-ide 1,5g/10l vode,ali opet padne kisa....... :whistle: :whistle: :whistle:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ekolog 30. Septembar 2010, 08:15:09
Како ,кад да посејем коштице од кајсија?И брескви?Шљиве?
Има ли нека припрема-у фрижидеру?потапање у воду?Да извадим само семе?
Ово су све различите идеје/предлози које прочитах на нету!
На место стално ил могу да их пресадим?
Имам неке већ две године,друге сам добио недавно одн.оставио после клопе да се осуше.
Хвала на одговору.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dosljak 16. Oktobar 2010, 11:41:46
Znam za slucaj jednog komsije koji je sadio iz kospica i ne bih ti to preporucio ako sadis vise od nekoliko.Prvo sto su vockice bile krzljave i nikakve i drugo,trebalo im je "100 godina" da porastu.Vocnjak mu sada ima oko 15god a ove kupljene u institutu sto sam ja sadio je duplo mladji vocnjak i duplo veci pa ti vidi.Kad pogledas da je cena jedne kajsije,sljive itd od 250-350din i dobijes jednogodisnju,dvogodisnju,zdravu i jaku sadnicu,koja za dve godine pocne da radja znas na cemu si.Ovako cekas dve godine da ti sadnica lici na sadnicu i plus jos dve da prorodi,a godine lete :'(
Ako se pak odlucis da posejes kospe,dovoljno je da pripremis zemlju(izriljas ili kako god),nekoliko metara i zasejes kospe na svakih 10-20cm i cekas prolece pa kad izniknu i pocnu da lice na vocke onda ih,je li,presadis gde zelis :-\,


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: vojinso 20. Oktobar 2010, 10:07:12
Поздрављам све на овом Форуму на коме сам иначе нови члан, те молим за чланове да ми стручним саветима или сопственим искуством помогну да подигнем један мали воћњак кајсија.
Купио сам и оградио плац површине 10 Ари. Земљиште је ораница 1 класе ( у Сомбору). Узорковао сам земљиште и однео на институт ради анализе где сам добио мишљење да је на истом могуће ( да је погодно)  подизати воћњак кајсија. Пре три недеље сам разбацио на ову површину око 3 тоне прегорелог говеђег стајњака и исто сам великим трактором дубоко заорао. Избушио сам и бунар - (33 метра дубине) те сам сам купио и моторну пумпу за наводњавање. Осим пумпе за наводњавање купио сам и моторну прскалицу као и мотокултиватор са фрезом - ИМТ - 506 . Што би се рекло опремио сам се, а постоји и воља. Једино знања и искуства немам баш никаквог. Моја молба за све који имају знања и искуства у вези са воћарством је пре свега да ми помогну својим саветима у вези са следећим :
- Који распоред садње садница извршити - размак до комшија, размак између редова и размак између садница ( плац је димензија 20 х 50 метара) ?
- Димензије рупа - 60х60; 50х50; или неке друге  ?
- Да ли је половина новембра добро време за садњу ?
Добио сам неке савете да засадим саднице сорте НС - 4 и НС - 6 па ме интересују и друга мишљења ?
- ГЛАВНО ПИТАЊЕ - Где купити здраве и кавалитетне саднице кајсије ?

Унапред се захваљујем на сваком одговору и савету !
С Поштовањем !Војин Мишков - Сомбор


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: NSM 23. Oktobar 2010, 00:00:39
Citat
Како ,кад да посејем коштице од кајсија?И брескви?Шљиве?
Nadam se da ovako zelis da dobijes podloge na koje ces kasnije kalemiti zeljene sorte. Ako mislis da ces setvom kostica voca dobiti identicne jedinke kao biljke sa kojih kostice poticu gresis i moj savet ti je da to ne radis.
Ako se radi o podlogama onda je sasvim druga prica, postoji nacin kako se to radi pa ukoliko i dalje zelis napisi ovde, mozda mogu da pomognem.

vojinso,

Dosta kompleksna tema te kajsije.
Ima vec nesto i na ovom forumu.
Cak se razilaze strucnjaci oko najosnovnijih pitanja kao sto su podloga i visina kalemljenja pa tako sto cu ovde napisati shvati SAMO kao moje licno misljenje.
Mislim da je najbolje kajsiju saditi nesto cesce nego sto su preporuke i da za tvorca korena ima ipak dzenariku a za tvorca debla belosljivu (dvostruko kalemljena)
 Zasto?
To sto se zove apopleksija (dosta negativnih cinilaca koji za zbirni rezultat imaju susenje stabala) nikada niko ne moze sa sigurnoscu eliminisati. Treba racunati da ce se uz malo srece i dosta rada ipak neko stablo osusiti. Ako imamo relativno manje rastojanje i relativno bujniju biljku mocicemo eventualna prazna mesta nadoknaditi i popuniti susednim biljkama tako sto cemo rezidbom ostavljati jace i duze grane koje rastu u pravcu praznih mesta. Ovo naravno ne moze apsolutno nadomestiti prazno mesto ali deo stete se moze nadoknaditi.
To zahteva vise zelene rezidbe u celom vocnjaku ali obzirom da se radi o 10 ari sto nije previse mislim da je to sasvim izvodljivo.
Dakle razmak 5x4, kruna piramidalna. Razmak "do komsije" se po pravilu ostavlja pola medjurednog rastojanja do one ivice koja je paralelna sa redovima a do ivice koja je normalna u odnosu na redove pola rastojanja u redu. Dakle 2,5 m i 2 m.
Rupe za sadnu sto vece, malo je 50x50, nemas ih mnogo pa se potrudi :)
Vreme sadnje: kad se vegetacija dobro smiri (ranije rasadnicari i ne vade sadnice iz rastila pa ih neces moci ni kupitii) a to se uglavnom desava tokom novembra pa dalje.
Mislim (samo mislim) da institut u NS ima dobre sadnice.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 23. Oktobar 2010, 20:10:42
hajd i ja da kazem neku "pametnu"
raspored zavisi sta hoces i kako hoces da gajis kajsiju za hobi uzgajivace je bolji a i jednostavnije saditi na vecem rastojanju a za intezivnu proizvodnju ici na guscu sadnju.red od reda 5-6 m a u redu od 3-5 pa kako se ko odluci

rupe od 06mx06m ili 05mx05m je nepotrebno kopati. jer u pitanju je duboko oranje vec se kopa  za svaku sadnicu posebno zavisno od velicine korena kako visina tako i sirina mnogo je brze... posaditi na visinu na koju je bila u rastilu stim da se vodi racuna da ce oranje da slegnei da na prolecu vise nece biti na toj visini

vreme sadnje po meni najbolje vreme za sadnju je odmah kada rasadnicari izvade iz rastila da se posadi bez predhodnog trapljenja i premestanja sadnica  tada se najbolje primi tako ja mislim (i imam razloga) a mozes da sadis u toku celog mirovanja vegetacije od dana kada opadne list pocetkom novembra pa sve do marta meseca

i ns-4 i ns-6 nisu lose sorte i verovatno da ces najcistiju sortu naci u vojvodini ali ima  svega na trzistu i ne postoji nacin da dobijes 100% to sto hoces pa da ti je i rodjeni brat jedino da ih sam kalemis cak i na institutima ista je prica i za njih rade drugi ljudi.
sto se tice apopleksije to jos nije niko odgonetnuo najnovija teorija je to sto je nsm napisao i trenutno ne postoji neko resnje za koje se zna da funkcionise. jednostavno posadis i sto se osusi podsadjujes.

cena prosle godine je bila (jesen) na veliko od 128 rsd do 160rsd zavisno od sorte tako je pocelo a u prolece 2010 sam placao sa njihovom sadnjom tzv. "kljuc u ruke" 150 din  . i ove ce godine cena biti visoka dok se ne opipa trziste i vidi kolika je potraznja


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ekolog 25. Oktobar 2010, 08:25:44
Citat
Како ,кад да посејем коштице од кајсија?И брескви?Шљиве?
Nadam se da ovako zelis da dobijes podloge na koje ces kasnije kalemiti zeljene sorte. Ako mislis da ces setvom kostica voca dobiti identicne jedinke kao biljke sa kojih kostice poticu gresis i moj savet ti je da to ne radis.
Ako se radi o podlogama onda je sasvim druga prica, postoji nacin kako se to radi pa ukoliko i dalje zelis napisi ovde, mozda mogu da pom
Не бих желео да калемим,него шта порасте,то му је,па ћу пресадим где има места.
Поготово кајсије ме зезају,купим садницу,лепо изгледа и роди 1.године,максимално 3 и онда цркне/осуши се.
На овом форуму прочитах разна мишљења о том.

Сећам  се кајсија по Моравском крају које су поживеле деценијама,на једној од стрица сам одрасто.
Не употребљавам никакву хемију.Хоћу да видим ста ће да буде.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: vojinso 25. Oktobar 2010, 09:57:11
Zahvaljujem se ''NSM'' i '' Grof fon temnic'' na datim odgovorima i savetima na moja pitanja. Znam da pomalo izgledam smešno sa mojim ''velikim'' voćnjakom kajsija od čitavih 10 ARI, ali u sve ovo ulazim isključivo radi razonode - hobija i u želji da svake godine sam sebi proizvedem kajsije za bar par kazana. Iako godišnje sve ukupno popijem 1 litar rakije, imam svoj kazan i već godinama pečem rakiju od kajsije koju uglavnom svu podelim prijateljima i familiji. Po zanimanju sam inače advokat, i taj voćnjak bi trebao da bude mesto gde ću moći da pobegnem od svakodnevnog posla, da doživim osećaj da sam nešto lično stvorio - proizveo a ne da bi bilo kakvu zaradu dobio na njemu ili uštedeo na kupovini gotovog ploda kajsije od drugih. Zato Vas molim da prihvatite i jednog ovakvog člana na ovom sajtu i da ga na ovaj način pomognete jer ja zaista sve što znam o voćnjaku naučio sam upravo na ovom sajtu.
Iako sam iz Vojvodine - Sombora,  nisam  uspeo da nađem sajt Instituta u Novom Sadu pa Vas molim da mi dostavite ili njihov sajt ili bar telefone ako ih znate.
Neki dan sam kontaktirao telefonom izvesnog Isailović Živka (mislim da je iz nekog sela kod Kruševca) a koji se inače u oglasima reklamira da je dobijao medalje na Novosadskom Sajmu za kvalitet sadnica, i isti mi je rekao da će imati za prodaju dvostruko kalemljene sadnice kajsije sorti ''BERGERON'' i MAĐARSKA NAJBOLJA'' gde je ''STENLEJKA'' posrednik i da daje i Sertifikat o virusno - bakteriološkoj isprqavnosti sadnica,  pa me zanima i Vaše mišljenje i o ovim dvema sortama, kao i uopšte da li je ipak bolje kupiti na Institutu neke druge sorte čak i ako nisu dvostruko kalemljene. Inače svi drugi brojni oglasi koje sam zvao nude isključivo sadnice čiji je kalem na ''Dženerici'' a nigde nisam našao da neko prodaje sadnice gde je kalem na ''Belošljivi'' .
S poštovanjem !
Vojin Miškov - Sombor   :scr:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: NSM 25. Oktobar 2010, 22:57:40
Citat
Не бих желео да калемим,него шта порасте,то му је,па ћу пресадим где има места.
Pa ako bas zelis...:)
Mozda si malo zakasnio za ovu sezonu, tesko da ces naci kostice sad, ali ovako bi to trebalo.
Kostice se ociste i dobro operu da na njima ne ostane delova ploda pa se zatim se u tankom sloju ostave da se suse na nekom promajnom mestu ali bez direktnog subcevog svetla, neka nastresica, supa i slicno.
Ne smeta da tako stoje sve do jeseni tj treba dobro da se osuse a ne mogu se nikako presusiti. Ako bas smetaju posle susenja od par sedmica ih pokupi i cuvaj na nekom opet promajnom mestu.
Negde pocetkom novembra treba poceti sa tzv stratifikovanjem.
U neku posudu cija velicina zavisi od kolicine semena se na dno stavi sloj od 1-2 cm sitnog peska ( taj pesak se moze nekako dezinfikovari, vodenom parom npr ali nije bas neophodno) pa na njega sloj semena. Kod kajsije i breskve ce to biti jedan red semena jer je krupno, a kod sljive mozda malo vise ali ne previse debeo sloj semena) zatim opet red peska pa red semena i tako dok ima semena. Na kraju je uvek sloj peska.
Sve to se ostavi na vlazno mesto, uglavnom se to radi u podrumima, (moze i frizider ako bas ima dovoljno mesta u njemu ili zaseban frizider) gde temperatura ne pada ispod 0. povremeno treba to navlazavati.
Kada semenke pocnu da pucaju dok se jos nije pojavila klica treba zasejati u rastilo.
Zasejava se tako sto se zajedno sa peskom (nema potrebe da se odvaja, a i manje je mogucnosti d ase odlome klice kojih ce sigurno po neka biti)  seme poseje u vrstice .
Prve godine ce nikle biljcice biti krzljave pa ih treba dobro stititi narocito od korova i povremeno prihraniti. Zalivanje je obavezno ali posto to nikada nije neka velika povrsina to nije problem.
Na kraju prve vegetacije i do pocetka druge jace biljcice se trebaju odvojiti i mogu se posaditi na stalno mesto. Krzlajvije nastaviti da se neguju u rastili a ako su preguste mozda malo razrediti.

Sledece godine bi to trebalo kalemiti ali posto ti neces, posadi tako i  srecno ti bilo.

Vojinso,

To sto im je stenlejka posrednik je mala prevarica.
Pazi kako to uglavnom rade.
Prodaju sadnice sljiva a sto im preostane vrate u rastilo i na njih nakaleme kajsiju pa posle tvrde kako je bas na  tu sortu sljiva na koju su oni kalemili najbolje kalemiti kajsiju. A nakaleme na onu koja im je ostala neprodata. Neki drugi ce ti garant preporuciti neku drugu sortu za posrednika.

Literatura kaze da je najbolji posrednik belosljiva (svi tipovi sljive bele boje ploda, posto se ovde vodio rat sta je zapravo belosljiva pa da ga ne nastavljamo) a sto se tice ostalih posrednika ne verujem da postoji razlika izmedju stenleja kao posrednika ili neke druge sorte sljiva.

Institut u NS je valjda u sklopu poljoprivrednog fakulteta pa pokusaj tako da dodjes do njih.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 26. Oktobar 2010, 06:32:34

To sto im je stenlejka posrednik je mala prevarica.
Pazi kako to uglavnom rade.
Prodaju sadnice sljiva a sto im preostane vrate u rastilo i na njih nakaleme kajsiju pa posle tvrde kako je bas na  tu sortu sljiva na koju su oni kalemili najbolje kalemiti kajsiju. A nakaleme na onu koja im je ostala neprodata. Neki drugi ce ti garant preporuciti neku drugu sortu za posrednika.

Literatura kaze da je najbolji posrednik belosljiva (svi tipovi sljive bele boje ploda, posto se ovde vodio rat sta je zapravo belosljiva pa da ga ne nastavljamo) a sto se tice ostalih posrednika ne verujem da postoji razlika izmedju stenleja kao posrednika ili neke druge sorte sljiva.

Institut u NS je valjda u sklopu poljoprivrednog fakulteta pa pokusaj tako da dodjes do njih.

bas upravo tako


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: vojinso 26. Oktobar 2010, 17:48:41
Hvala NSM !
Intereresuje me još i šta misliš uopšte o toj sorti ''BERGERON'' ?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: vaske 07. Novembar 2010, 01:11:07
dali neko zna da mi ogovori imaosam 4 kajsije kojesu mise  osusile   pa sam sadnice  obnovio na isto mesto ali uzalud ali nakon prolecnih prvih grancica koje daju znak da se vocka primila aone ce ponovo suse i to vec tri puta koji je tu problem  u naprd hvala.   >:D


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 08. Novembar 2010, 18:43:33
Mozda su sadnice "felericne" tj. zarazene nekim virusom ili ...
Mozda je i do kalemljenja, ne podudaraju se podloga i plemka.
Samo nagadjam, ima dosta njih koji znaju o ovim stvarima vise od mene pa ce ti reci...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Kratkoglavi 08. Novembar 2010, 19:01:34
Promeni mesto


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ekolog 28. Novembar 2010, 08:15:06
Подлога на којој су ове моје угинуле кајсије биле калемљене је БРЕСКВА!Већ доста изђикала ,оставићу да порасте и видим каква је.
Разговарах са човеком који ради на великом професионалном салашу-воћњаку-каже да многи тако у овом крају калеме кајсију јер брзо расте.(како видим брзо и угине).Код њега посаду коштице у рану јесен и калеме следећег лета.
Десетак коштица сам недавно посадио,од фрљоке,ако стигнем посадићу данас још десетак.
НСМ,хвала на савету,покушаћу и твојом методом.
Како да видим кад коштице проклијају кад су покривене песком?
Имам неке коштице више од две године у кухињском креденцу,суве сигурно.Дал су још виталне за клијање?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 30. Novembar 2010, 00:55:22
eto mene opet  :)
sadnja zavrsena dodao jos 210 komada ( hajd malo da se hvalim)  i saznao nesto novo hahahaha  to jest staro samo potvrdio
kupovao sam sadnice kod poznanika a posto kod njega uzimam i drugo voce oko podne nedostane sadnica a ja pravac kod njega, njega nema ali nema veze znam gde susadnice i izvadim iz trapa koliko mi treba. uvece kaze on meni" imao si srecu uzeo si sa dobre strane" pitam zasto kakve veze ima  " pa sa druge strane su kalemljene na vinogradarskoj breskvi i te ne prezive nikad duze od 6-7 godina"  
ekolog  ovaj tvoj predhodni post  samo jos jedna potvrda ispravnosti te tvrdnje a svi koje sam pitao a da su im kajsije se osusile kao mlade su bile kalemljene na breskvi.
naravno da sam ga pitao zasto to radi , pa da dodjes opet da kupis niko ne posumnja kada se osusi nakon 4-5 godina da je u pitanju podloga
usput ekolog   to sto ti izraste bice vinogradarska breskva nju mozes da posadis sam ili uopste bilo koju drugu breskvu koju pojedes kosticu u zemlju desetak cm i raste kao vrba samo sto osim vinogradarske sve druge dobices ko zna sta tako da moze da ti se dogodi da od dve kostice kalemljenih breskvi iste sorte dobijes dve razlicite kada posadis kosticu.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: haklberi 06. Decembar 2010, 15:06:47
Dragi vocari gde mogu da nadjem literaturu (knjigu) o kajsiji?.......Keserovic Dr, Djuric....Pozdrav veliki ;D


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: NSM 14. Decembar 2010, 18:55:35


Hvala NSM !
Intereresuje me još i šta misliš uopšte o toj sorti ''BERGERON'' ?
Izvini, nisam bio u prilici da svracam na net, pa evo tek sad citam ovo

Zao mi je ali nista o toj sorti ne znam osim onoga sto i sam mozes da nadjes na netu.

dali neko zna da mi ogovori imaosam 4 kajsije kojesu mise  osusile   pa sam sadnice  obnovio na isto mesto ali uzalud ali nakon prolecnih prvih grancica koje daju znak da se vocka primila aone ce ponovo suse i to vec tri puta koji je tu problem  u naprd hvala.   >:D

Sto kaze kratkoglavi, promeni mesto.
Samo pazi da i drugo ne bude isto kao to.
Najbolje je da uradis analizu zemljista mada osnovna (K, P, humus i Ph vrednost) mozda nece biti dovoljna ali posto to nije skupo pocni od toga.





Како да видим кад коштице проклијају кад су покривене песком?
Имам неке коштице више од две године у кухињском креденцу,суве сигурно.Дал су још виталне за клијање?


Ako proklijaju znaci da su vitalne :)
Ne moze se drugacije ustanoviti klijavost osim zasejavanjem. Naravno tu mislim na prakticne nacine bez koriscenja skupih labaratorija.
Da li su klijale ces videti tako sto ces naravno razgrnuti pesak i pogledati. Nece to pre kraja februara, mart mesec.
Moze da se pojavi problem kisnog proleca pa da klice rastu a napolju kisa blato pa bude nekad i nemoguce zasejati. Tada se saceka povoljan momenat s tim da se mora dosta pazljivo zasejavati kako se vec narasle klice ne bi lomile.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ns10 20. Januar 2011, 11:45:10
Da li neko moze da mi da opis cuvene belosljive,sorte na koju se kalemi kajsija,posto nigde nisam nasao ni opis a ni jednu sliku? Tako da nemam predstavu koja je to sorta,ako moze neka slika...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dioda 20. Januar 2011, 22:07:12
Prunus domestica, a koja je podvrsta odnosno subspecies (ssp) pojma nemam

    * P. domestica ssp. domestica – common plums
    * P. domestica ssp. institia – damsons, Damask plums or bullaces
    * P. domestica ssp. intermedia
    * P. domestica ssp. italica (including ssp. rotunda) – round plums (including greengages)
    * P. domestica ssp. oeconomica
    * P. domestica ssp. pomariorum – spilling
    * P. domestica ssp. prisca – zibarte
    * P. domestica ssp. syriaca – mirabelle

Mozda je ova sa slike ::)

(http://www.topwalks.net/plants/yellow/prunus_domestica_01.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: haklberi 24. Januar 2011, 08:49:07
Pozdrav drustvo...citam ovih dana o zastiti kajsije pa mi nesto nije najjasnije.Knjiga kaze da treba oprskati kajsiju u CVETU?...pre cvetanja,posle cvetanja ali i u CVETU? Sta mislite o ovome...moj rodjak (iz Begaljice) kaze da nikad nije prskao u cvetu? :scr:!Hvala unapred za svaki savet...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: homericus 24. Januar 2011, 21:35:21
@haklberi

Prskanje u cvetu ide samo protiv Monilije. Prska se dvokratno na početku punog cvetanja i nakon 6-7 dana. korista se preparati različite aktivne materije radi izbegavanja pojave rezistencije


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: haklberi 24. Januar 2011, 21:43:53
@haklberi

Prskanje u cvetu ide samo protiv Monilije. Prska se dvokratno na početku punog cvetanja i nakon 6-7 dana. korista se preparati različite aktivne materije radi izbegavanja pojave rezistencije
zahvaljujem,u medjuvremenu sam procitao da se prskanje u cvetu obavlja posle podne...valjda zbog pcela???


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: FruitBoy 31. Januar 2011, 21:45:29
Dragi vocari gde mogu da nadjem literaturu (knjigu) o kajsiji?.......Keserovic Dr, Djuric....Pozdrav veliki ;D

Na Poljoprivrednom fakultetu u NS! :thumb:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: NSM1 01. Februar 2011, 23:30:40
Pozdrav drustvo...citam ovih dana o zastiti kajsije pa mi nesto nije najjasnije.Knjiga kaze da treba oprskati kajsiju u CVETU?...pre cvetanja,posle cvetanja ali i u CVETU? Sta mislite o ovome...

Ako podjemo od jednostavne cinjenice da mi zapravo prskamo ne kajsiju vec izazivaca bolesti onda ce nam biti lakse da odagnamo dilemu.
U tom periodu se kajsija stiti od monilie a monilija (gljiva koja izaziva ono susenje cvetova i grancica) inficira biljku iskljucivo preko ziga tucka i za to joj je potrebna vlazna atmosfera, dakle kisa.
E sad, posto ta dva uslova moraju da budu zadovoljena prateci njih odredicemo da li, kad i koliko puta prskati.
Ako je susan period u toku cvatanja sanse za zarazu su minimalne i moze se preskociti to prskanje. Ako ima kise moracemo.
Koliko puta zavisi opet od situacije na terenu :)
U nepovoljnijim uslovima (hladno, kisa) cvetanje se moze produziti i na desetak i vise dana sto znaci da iako smo poprskali recimo na pocetku cvetanja ,cvetovi koji su se kasnije otvorili nece biti zasticeni i kroz njih se moze ostvariti infekcija pa se oni naknadno moraju stititi. U ekstremno kisnom periodu se mor stititi i po nekoliko puta. Nekad je to neophodno uraditi (ako kisa, a i to se moze dogoditi, ne staje dva tri dana) i po samoj kisi.
U slucaju da kisa padne pred kraj cvetanja onda se to radi samo jednom, ili  padne neka mala na pocetku, cvetanje bilo skoro istovremeno jer su uslovi bili povoljni, takodje jednom...i tako razna scenarija moze gospodja priroda ili gospodin bog, pa kakoko voli, da priredi


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ZZveR 07. April 2011, 11:12:09
Zdravo svima, nov sam na forumu. Ove jeseni hoću da sadim kajsiju na površini od 1ha. ako možete da mi pomognete na kojoj polozi da uzmem kaleme belošljiva ili sa posrednikom. Imam mađarsku najbolju na belošljivi staru oko 15-20 godina oko 40 komada. Sada bih sadio novosadsku4 ili Roksanu, kakva su vaša iskustva. Unapred hvala.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 12. April 2011, 16:59:20
 zavisi zasto hoces da sadis kajsiju ja bih se odlucio za roksanu kalemljenu na belosljivi sa posrednikom, imam i sam u planu da prosirim  vocnjak sa tom sortom na povrsini od 70 ak ari .


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ZZveR 13. April 2011, 12:17:04
Kako belošljiva sa posrednikom? Ja sam sa posrednikom mislio dženarika, šljiva(stenlej) pa kajsija. Sadio bih sortu za branje. Kažu da se sa posrednikom pre suše tj. kraći im je životni vek. Išao bih na sadnju 5*3m. Zašto Roksanu pre nego Novosadsku 4?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 13. April 2011, 13:27:24
neznam sta podrazumevas "za branje " verovatno za stonu upotrebu . roksanu bih ja sadio jer je krupnija od ns4 i ima kupca i to mi je jedini razlog.  ,islio sam sa belosljivom kao podlogom a da ti deblotvorac bude neka sljiva naprimer stenly visoko kalemljenje na 100-120 cm to bi bilo trenutno zadnje sto se preporucuje a sto ne znaci da  se nece osusiti . ti si vec imao sortu kojaa je podloznija apopleksiji nego sto je i ns4 i roksana pa su ti zive vec 20 godina . i ja sam sadio 5x3 i to je ok.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ZZveR 14. April 2011, 14:26:03
Grofe na stone sam i mislio. Kada si sadio, kako si pripremao zemlju? Evo moj slučaj. Ovu parcelu sam kupio i bila ledina, prošle godine sam kasno uzorao jel je bila suva zemlja i nije moglo ranije. Orao mi lik sa duplakom leskovački plogovi i 160kg na njima. Dublje od 40 cm nije moglo. U proleće nisam hteo da sadim i bacio sam ječam. Ove godine da je zdravlja na vreme orem valjda če ići dublje i sadim. Nebih izvlačio stajnjak u rupe kažu da nevalj zbog miševa samo veštak. Roksana nije bujna kajsija i može 5*3m.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 14. April 2011, 16:45:00
isto tako samo oranje pred sadnju obavljeno jula meseca tako da je u novembru izgledalo kao da je izmrzlo. stajnjak  ako imas nije lose da se rasturi pre oranja  a ako nemas nije strasno ja sam pred oranje rasturio 500 kg  po hektaru 15-15-15 i zaorao tako sam radio i sa sljivom i sa kajsijom a u rupe nije bas preporucljivo da se stavlja stajnjak a ni da se sadnica pre sadnje potapa u rastvorenoj balegi kao sto neki rade. pokriti zile i onda dodati jednu saku vestackog djubriva pa sve zatrpatii nagaziti dobro i ako je suva zemlja sipati jednu kantu vode i to ne da bi se zalila vocka vec da   se ne stvara prazan prostor ok zila to jest da zemlja lepo slegne oko zila


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ZZveR 15. April 2011, 10:39:46
Koju sortu kajsije si ti sadio, koliko godina ima i kako ti izgleda?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 16. April 2011, 16:12:08
poceo sam sa sadnjom jesen 2009 a ima nekih 200 kom od prosle jeseni ove godine cu imati za svoje ptrebe da se najedemo kajsija a sledece se nadam prvom rodu.
sadio sam  :krupnu ranu, madjarsku najbolju, NS 4 a u planu roksana a ima svasta sa posrednikom, bez posrednika pa nisko kalemljne i visoko kalemljene jednostavno probao sam svasta da bih znao sta stvarno ide a sta ne .


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ZZveR 18. April 2011, 08:19:39
Sigurno ću uzeti kaleme sa posrednikom, juče sam se čuo sa kalemarom od kojeg uzimam kaleme rekao mi da dođem polovinom  maju  i vidim kaleme. On ima više sorti pa dotad da se odlučim. Dvoumim se roksana ili ns4


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Grof von temnic 19. April 2011, 00:02:50
ja se nebi dvoumio posadio bih obe   ;D


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: killroy 20. April 2011, 20:47:47
Hteo bih da pecem kajsijevacu ove godine, da li bi neko menjao kajsije za grozdje, kada dodje vreme.
Neki dogovor da se napravi, nudim Italijanski rizling i Zupljanku...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bodo 23. April 2011, 21:54:51
Ajd da se i ovde javim. Imam oko 100 kajsija u Kikindi. na crnom pesku sa oko 30 % gline, 1,2 - 1,5 m dubine, a ispod tog sloja žuti i beli pesak do 6 - 8 m dubine, kada nailazite na čistu glinu ( dno panonskog mora , valjda). Podzemna voda je 0,8 - 1,5 m iznad gline. Idealno za vinograd. Ja posadio 100 kajsija, Mađarsku najbolju, Džersi, NS 4 i NS 6 ( valjda ). Starost 2 -4 godine. Prvo sadio u rupe 60x60 , dubine 50 sa 20 cm stajnjaka, posutog sa krečom, primilo se 100%. Iduće godine sadio ( 50 kom ) u obične svrdlom bušene rupe ( 30 cm ) sa stajnjakom, primilo se 90 %. Prošle godine dodao još 20 kom na isti način , primilo se 100 %. One prve fantastično napreduju, ove ostale lošije. E a sad pitanja. 1. Čitao sam da osnova za kajsiju na pesku ( preporučuju ) moče da bude badem, zbog dubljeg korena, uvrtanja stabla ( apopleksija )itd, molio bih za mišljenje auditorijuma.
2. Jedan stari voćar mi je pre par godina izjavio da njegove kajsije žive 50 godina zato što su kalemljene na mestu, bez presađivanja, pa im koren nije nikad oštećivan. Mišljenje .
3. Neko mi je nakada izjavio da je kajsija otpornija na apopleksiju ako joj se u razvitku stablo svake godine zakreće u istu stranu za 30 stepeni dok može. Mislim da je to glupost, ali ko šta misli o tome?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Mladen81 03. Jul 2011, 16:39:17
malo cu otici u off ali da pitam,

kupio bih tonu kajsije za pecenje rakije, 2 ili 3 klase.

zamolio bih clanove foruma da mi upute gde bih mogao najpovoljnije pazaraiti, i da li da sacekam
jos sa kupovinom.....verovatno ce cene ici dole.

molim odgovor na pp jer vec smo u off sa temom


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: gile952 27. Jul 2011, 11:12:27
Pozdrav ljudi,prvi put sam ovde,i vidim svasta svako zna,ja planiram na jesen 300 kom sadnica kajsija da posadim sa bratom,radicemo sa folijama i protivgradnim mrezama,kum je zavrsio polj.fakultet pa ce nam tu biti dosta pomoci,nadam se.
Sta sam hteo da kazem,LM,u dvoristu ispred kuce imam jednu kajsiju koja je bila tu kada sam kupio plac,mislim da ima kok 6-7god,nediram je nista,niti zalivam,prskam,orezujem,aman bas nista,rod je da nepoverujete,svake godine tj zadnje tri godine daje oko 25kg,od svega toga napravimo dzem za licne potrebe i neverovatno koliko je slatka.kako je to moguce,a da ni krecenje stabla,NISTA NISTA joj neradim a rajdaaaaaa,da neverujete.
trenutno sam u holandiji,ali dok se vratim u suboticu uslikacu je i postaviti da je vidite.pozz


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dejan_p 25. Oktobar 2011, 18:54:48
Ineresuje me kakvih iskustava imate sa KRUPNOM RANOM
Da li je istina da daju krupne plodove
Planiram da posadim oko 350 sadnica
Sadi cu ranije sorte pa ako imate neki savet hvala unapred


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Yoca 26. Novembar 2011, 00:28:37
Da li moze neko da mi obrazlozi koje sadnice (Kajsija) su bolje (dupli kalem, obicne..)? Koje su prednosti, mane?
Gomila ljudi mi govori da uzmem samo dupli kalem, a ima ljudi koji mi kazu da te sto nisu kalemljene da su one bolje.. i skroz su me zabunili... sad ne znam koje da kupim pa bih vas zamolio da mi pomognete.. 
ocekujem brz odgovor, hvala.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dosljak 26. Novembar 2011, 17:33:34
 Dupli kalem je zbog apopleksije ili narodski-slog drveta.Ide dzanarika pa na nju kalem od belosljive sa krupnim plodom,pa kajsija.Drugi kalem treba da je 50cm iznad prvog.Takva sadnica,navodno,oboljeva od apopleksije samo 5%.Sto se tice sorti,kojekude hvale ns4 i ns rodnu,ali ljudi hvale svasta pa ti se raspitaj,izmeri,sracunaj,edukuj,zovi institute i tako to,pa sadi  8:)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: pedjaperlez 05. Decembar 2011, 09:21:32
Interesuje me jedna stvar,s obzirom da imam vikendicu u Perlezu da li negde u blizini moze da se kupi takva sadnica duplo kalemljena,ako neko zna bio bih mu zahvalan da pokusam da ugrabim jos malo ovog vremena da ih posadim treba mi jedno 5 kom(toliko imam praznog prostora) hvala unapred


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bodo 09. Decembar 2011, 20:19:34
Probaj u rasadniku u zrenjaninu, zovi ih telefonom. Na žalost imam samo stari broj na koji se ne javljaju.Pozz..


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Milan85 08. Januar 2012, 18:11:46
Molim vas, ako neko zna da mi da odgovor na ovo pitanje; Da li je bolje nakalemiti kajsiju na sejancu kajsije(nikla biljka iz semena kajsije), ili na sejancu te cuvene belosljive? Molio bih i obrazlozenje...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: nenad1 16. Februar 2012, 15:51:48
Pozdrav svima imam u planu da posadim 1ha oraha a kao podkulturu kajsiju pa bih voleo ako bi neko od strucnjaka mogao detaljno da mi napise plan prskanja i djubrenja kajsije. za orah sam nasao ali za kajsiju ne mogu nigde,po mogucstvu sa sto vise detalja tipa prvo prskanje tad i tad sa tim i tim u kolicini toj i toj pa onda drugo prskanje tad i tad sa tim i tim u toj i toj kolicini i isto to sa djubrivom.Znam da sam vise nego zahtevan ali mnogo bi mi znacilo.Hvala unapred i veliki pozdrav


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 16. Februar 2012, 20:21:56
Molim vas, ako neko zna da mi da odgovor na ovo pitanje; Da li je bolje nakalemiti kajsiju na sejancu kajsije(nikla biljka iz semena kajsije), ili na sejancu te cuvene belosljive? Molio bih i obrazlozenje...

Sejanac, samonikli iz semena kajsije je nedefinisan u smilu osobina, tojest neznamo koliko i čije je osobine nasledio, pošto se generativnim razmnožavanjem neprenose verno osobine roditelja, pa u pojedinim slučajevima to može biti sve najbolje, a najčešće je mnogo lošije nego roditelji. Možda si se sreo sa pričom (uzimam primer orah), kada ljudi od samoniklog oraha odličnih karakteristika, ili kalemljenog, sađenjem dobiju najčešće koštunac. možda je dobro probati čisto iz hobija, pa videti šta će se dobiti.
A zašto je dobar sejanac, "te čuvene belošljive", kako ti kažeš? Pa zato što je već bezbroj puta rađeno kalemljenje na nju i uvek se pokazalo da je krajnji rezultat dobar, ili uvek bolji od svih drugih podloga.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: peca50 16. Februar 2012, 20:31:14
Nenade, neznam kako si misli da kao pod kulturu orahu posadiš kajsiju. Pod pojmom pod kulture se podrazumeva da u voćnjaku se gaji trava, (za košenje ili đubrenje), povrće ili neke slične jednogodišnje biljke, sve dok voćnjak neojača pa se pređe na osnovno gajenje i eksploataciju tog voćnjaka.
Možda nisam upućen, ali mislim da bi uzalud potrošio pare na kajsiju(kalem) i njenu negu, jer u momentu kad orah stupi na rod i svojom krunom prekrije daleko manje kajsije, onda će jedno stradati, a to će prvo biti kajsija.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: nenad1 16. Februar 2012, 22:36:26
Pa od dosta ljudi sam cuo tu pricu sa kajsijom jer orah se  ne formira 10-ak godina za to vreme se eksploatise kajsija a cim orah dostigne neku visinu a to je za 10-15 godina kajsije se vade i ostaje samo orah,cisto da se maksimalno iskoristi zemlja


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: lozar 17. Februar 2012, 22:15:47
kad radiš dve različite kulture u istoj parceli uvek postoji i praktičan problem oko zaštite pogotovu ako zahtevaju različite preparate i vreme tretiranja. tu je i primena mehanizacije ograničena ako ti je međuredni prostor mali a time i prskanje i obrada zemlje.
da li si razmišljao o jagodi?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: nenad1 18. Februar 2012, 16:44:40
Nije frka sto se tice prostora jer bi orah isao 10x10 a kajsije izmedju tako da bi razmak i uzduz i popreko bio 5 metara sto je sasvim zadovoljavajuce,a sto se tice jagoda ima vise podkultura koje mogu da se gaje(jagoda,poasulj...)ali nekako svi preporucuju tu kajsiju ne znam iz kog razloga.Pozdrav i u svakom slucaju hvala na savetu


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: rakijas 28. Februar 2012, 22:35:33
Slobodno sadi ja imam zasadjeno dva hektara oras kajsija i mogu ti reci da se isplati. :thumb: :thumb: :thumb:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: nenad1 29. Februar 2012, 08:57:05
Rakijas daj malo vise informacija na kom si razmaku sadio,kako sa prskanjem i slicno.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: wrebek 07. Jul 2012, 19:58:12
Koliko sadnica se optimalno sadi na 8a,i dali neko može da preporuči literaturu ali ne stručnu o kajsiji nego za početnika...


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: wrebek 07. Jul 2012, 21:13:33
A i bio bi red da ovi sto su sadili i hvalili se  ::) da nam kažu ako su kajsije rodile,vreme je...  :whistle:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Yoca 01. Novembar 2012, 01:18:27
A i bio bi red da ovi sto su sadili i hvalili se  ::) da nam kažu ako su kajsije rodile,vreme je...  :whistle:
Ja nisam imao 1KG ove godine! Mraz i zima su sve unistili!


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: wrebek 21. Novembar 2012, 20:19:41
Predji na Aroniju  :scr:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: wrebek 06. Februar 2013, 18:07:20
Da li orezati staru kajsiju  :scr:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: lozar 22. Mart 2013, 22:27:19
snijeg pade na behar na voće ...

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_slika0149.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_slika0149.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_slika0150.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_slika0150.jpg)
slikano danas


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bodo 22. Mart 2013, 23:15:17
U okolini Kikinde kajsija nije smrzla, zasad. Uzorkovao par grančica sa cvetovima, uneo na toplo i one nakon par dana procvetale, bez otpadanja pupoljaka. Slično je i sa breskvom. No rano je još za radovanje, dolazi još hladnih dana i mrazeva pa videćemo šta će nam ono iznedriti. Pozz.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: vojinso 22. Mart 2013, 23:33:32
Kod nas u Somboru prošlu noć - 4 C , a i za ovu noć najavljuju -4 C , za nedelju i ponedeljak sneg i oko -1 C do -2 C . Danas popodne sam bio u voćnjaku i kajsije mi još nisu procvetale ali samo ''samo što nisu'' u pitanju je dan ili dva.  Imali ikakve šanse da nešto i rodi sa ovakvim vremenom. Koje temperature može da ''prežive'' pupoljci i cvet ?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bistrica 24. Mart 2013, 18:28:45
Na tragu ovog što je lozar napisao za vinovu lozu,
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,28.msg22850.html#msg22850
na drugom linku  možeš pogledati uticaj temperature i procenat izmrzavanja u zavisnosti od fenofaze kajsije. Isto je temperatura u farenhajtima i mala napomena da su prikazani rezultati izmrzavanja već nakon okvirnih pola sata djelovanja ovih temperatura .  
http://treefruit.yakima.wsu.edu/weatherbuds/budhardiness/BudCharts/Apricot%20Bud%20Chart%20EB1240.pdf

Na linku ispod može se vidjeti ista stvar i za: jabuke, trešnje, višnje, breskve, kruške i šljive.
http://www.hrt.msu.edu/faculty/langg/Fruit_Bud_Hardiness.html


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: lozar 24. Mart 2013, 23:28:04
peca je imao izbacio jednu zanimljiv link na fejsu pa ga molim da to ponovi i u ovoj temi.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: jagnjilac 27. Mart 2013, 20:12:39
Ova fotografija je napravljena predproslog vikenda (17.03.). Ovog vikenda nisam smeo ni da idem da gledam propast. Jedina nada mi je ta, sto su protekli dani bili dosta hladni, pa moguce da je "stala". Sreca da imam i jednu kolicinu kasnije sorte, koja jos nije krenula. Valjda ce biti bar za jelo i dzem!

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_imag0770.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_imag0770.jpg)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bistrica 27. Mart 2013, 21:25:36
Citat
Valjda ce biti bar za jelo i dzem!
Štetu je moguće brzo i jednostavno procijeniti. Odrežeš par grančica sa pupovima sa različitih mjesta. Doneseš ih kući i staviš u neku posudu sa vodom na sobnoj temperaturi. Ostaviš tako par sati. Zarežeš pupove dijagonalno skalpelom. Zdravi pupovi su potpuno zeleni, dok stradali moraju dati mrku boju zbog oslobađanja fenolnih jedinjenja od pucanja čelijskih membrana usljed izmrzavanja.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: jagnjilac 27. Mart 2013, 21:31:36
Ovaj test cu uraditi u subotu. Javlajm rezultat!
Hvala,


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: jon 28. Mart 2013, 21:06:49
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_16072011099.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_16072011099.jpg)

Imam kajsiju u mom vocnjaku koju sam dobio kao rasad na poklon pre desetak godina, ali neznam koja je sorta.
Velika je skoro kao breskva,blaga a i vrlo socna.
Dali neko moze da prepozna o kojoj se vrstu kajsija radi?
Nije da ce mi biti ukusnija ako znam kako se zove ali bih ipak voleo da znam. :)


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: lozar 29. Mart 2013, 07:24:39
http://www.scribd.com/doc/75377899/Osnovni-Uzroci-Variranja-Proizvodnje-Kajsije (http://www.scribd.com/doc/75377899/Osnovni-Uzroci-Variranja-Proizvodnje-Kajsije)
]http://www.scribd.com/doc/75374205/kajsija] (http://www.scribd.com/doc/75374205/kajsija)
evo još malo tekstova na temu pozni mrazevi vs kajsije. interesantna je jedna konstatacija koju sam pročitao negde da izmrzavanje do 30 % cvetova nema većeg uticaja na prinos.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: sekki 02. April 2013, 07:39:36
Pozdrav svima! Imam jedno pitanje ili dilemu... Na parceli od cca40ari zasadio sam detelinu lucerku pre dve godine. Prosle jeseni sam kroz tu detelinu zasadio vocnjak. 100kom kajsije, 100kom kruske, 100kom sljive i 100kom nektarine. detelina mi je krenula odlicno a i sve vocke su se primile. Neki mi govore da je dobro da vocka ostane u detelini a neki mi govore da moram detelinu da uzorem jer je nepogodna za vocnjak. voleo bi da cujem vase misljenje sta da radim da vocke ostanu dobre? Unapred zahvalan


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: ducin 02. April 2013, 13:27:56
Lucerka i nije baš pogodna jer ima dubok koren i crpi vlagu pogotovo u uslovima sušne godine. Ali, pošto kažeš da je dobra ja je nebih poorao ove godine. Naime, koren deteline ionako zbog skore sadnje nije razvijen blizu korena sadnice a ti moraš ionako preko leta da zalivaš sadnice da bi osigurao prijem.
 
Pozdrav
 


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Vukašin 02. April 2013, 21:37:40
Imka li neko iskustva sa vegetativnim izdancima belošljive i ranke kao podlogom za kajsiju?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dosljak 16. April 2013, 22:41:48
Sekki koren deteline ide do 6m u dubinu.....samo da znas :whistle:


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: misoo83 16. Mart 2014, 08:52:36
Evo kako kod mene izgleda kajsija :)
Lepo vreme i pcele pocele da oprasuju cvetove, to je inace prva kajsija koja je kod mene u potpunosti cvetala ove druge sto imam su izgleda kasnije sorte i tek sad pocinju da cvetaju.

https://www.youtube.com/watch?v=3dr51g9zYgk


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: bodo 16. Mart 2014, 11:02:21
Misoo83, ova kajsija baš lepo cveta. Pitanje je da li si je prskao protiv monilije, hladno je a i pada kiša pa imamo idealne uslove za razvoj monilije. Ne bi sumnjao da nisam video snimak kajsije koja je orezana ,, ofrlje ,, i koja će u slučaju da prerodi imati gadne probleme sa lomljenjem i ukrštanjem grana. Mlada je i bila bi baš šteta da strada u ,,cvetu mladosti,,. Pozz.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: misoo83 16. Mart 2014, 18:06:45
Nisam prskao sa nicim ja ne volim hemiju i nikad ne prskam svoje vocke sve sto imam je neprskano i kad pojedem plod znam da nisam pojeo spricano, sa kajsijom nisam imao problema sa bolestima nego sa kasnim mrazem koji taman u cvatu bude i ostanem bez ploda.
Ova kajsija sa snimka je prosle godine cvetala po prvi put i tad sam je orezao, a ove godine je necu orezivati a ukoliko bude puno plodova proredicu rucno.
Inace imam jednu drugu kajsiju koja cveta 4 godine i do sada nisam sa nje pojeo ni jedan plod i ja celo vreme mislio da je rana sorta a ove godine se ispostavilo da je kasna sorta i tek sad je pocela da cveta dok je ova sa videa kajsija skoro precvetala.


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: dugi68 16. Mart 2014, 22:13:47
huh, misoo83, nadam se da će i moja koja me već 4 godine  :'( :'( :'(, ove godine ugodno iznenaditi. a mislio sam da sam jedini koji ima takvu situaciju  :'(


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: nexbg 25. Jun 2014, 09:28:37
zdravi svima... Ove godine planiram da pecem rakiju prvi put u zivotu i poceo bih sa kajsijom... Moje su jako slabo rodile, pa zelim da kupim par stotina kg... Zanima me da li neko sa  ovog foruma prodaje?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: armin1 27. Jun 2014, 16:11:00
evo jedne interesantne stranice vezane upravo za kajsiju i  orezivanje koje sad  treba da se  uradi 

http://vocarskisavetnik.com/content/rezidba-kajsijaurodu.php


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: wrebek 14. Decembar 2014, 17:07:16
Koja je razlika izmedju "zaklopacke ruze" i "keckemetske ruze"?


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: reggacci 15. Decembar 2014, 08:17:48
Nikakva


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: misoo83 09. Mart 2016, 08:33:32
Kod mene cvetale kajsije jos pre nekoliko dana a juce je bilo konacno lepse vreme i puno pcela na kajsijama oprasuju cvetove.

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=1VpdfNp2mUk

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=bAfRLE0Uh2Q


Naslov: Odg: Kajsija
Poruka od: Drug 65 09. Mart 2016, 09:49:42
Nikakva

Ako nije problem,da li biste mogli da pojasnite ?


Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin