Sve o Vinu Forum

Plemenita vinova loza (V. Vinifera L.) spada u red gajenih biljaka koje su veoma osetljive na biljne bolesti i štetočine. Posebnost plemenite loze, u odnosu na druge vrste roda Vitis je u tome što je ona osetljiva prema bolestima (plamenjači, pepelnici) i štetočinama (filokseri) koje su u Evropu prenete iz Amerike, dok su vrste loze poreklom iz Amerike, na te bolesti i štetočine, uglavnom otporne.

Zaštita vinove loze u toku redovnog plodonošenja obuhvata zaštitu u toku mirovanja i zaštitu u toku vegetacije.

U toku mirovanja zaštita se obavlja u cilju uništavanja štetnih insekata koji prezimljavaju pod korom višegodišnjeg stabla i lastara, a najčešće se javljaju lutke grožđanog moljca, grinje, štitaste vaši i grožđani savijač. Tretiranje se obavlja posle rezidbe na zrelo, pre kretanja vegetacije i to preparatima na bazi DNOC, tzv. „žutim uljima”.

U toku vegetacije, zavisno od vremenskih uslova, uslova za pojavu bolesti i osetljivosti vinove loze u pojedinim fenofazama potrebno je izvršiti zaštitu od najopasnijih bolesti i štetočina.

Zaštita se vrši po sledećim fazama:

• U vreme kretanja lastara, u fazi 3-4 listića, lastari su osetljivi na pojavu crne pegavosti, i većeg broja štetočina, kao što su: grožđani moljac, grinje, cigaraš, rutava buba itd. Zaštita se vrši fungicidima i insekticidima.
• U fazi kada lastari dostignu 20-25 cm preporučuje se još jedno tretiranje istim preparatima.
• U fazi kada lastari dostignu 40 cm postoje povoljni uslovi za razvoj pepelnice i crne pegavosti, kao i razvoj brojnih štetočina. U ovoj fazi moguća je i pojava prvih znakova plamenjače (primarna zaraza). Preporučuje se korišćenje istih preparata kao i u predhodne dve faze.
• U fazi cvetanja zaštita se po pravilu izbegava, ali u slučaju potrebe može se izvesti i to pre svega, za zaštitu od pepelnice kada se koristi sumporni prah ili neko od sredstava koje ne izaziva štetne posledice po cvetanje, oplodnju i zametanje bobica.
• U fazi nakon cvetanja i zametanja bobica, najveća opasnost preti od plamenjače, pepelnice i sive truleži (Botritis cinerea). U ovoj fazi koriste se fungicidi na bazi bakra (protiv plamenjače), na bazi sumpora (protiv pepelnice) i neki od brojnih botriticida (protiv Botritisa).
• U fazi intenzivnog prirasta bobica pa sve do šarka, postoji permanentna opasnost od plamenjače, pepelnice, Botritisa i grožđanog moljca.
• U fazi sazrevanja grožđa najveća opasnost preti od Botritisa, pa je neophodna zaštita uz veliki oprez kada je u pitanju karenca preparata.

Zaštita u toku vegetacije nikako se ne može shvatiti kao zakonitost, već se mora prilagođavati uslovima spoljne sredine, fenofazama razvoja vinove loze i uslovima za razvoj bolesti.

Molio bi admina da više ne koristi termin "žuta ulja" u narednim postovima jer se to ne koristi već 20 godina.
Zimsko prskanje vinove loze se vrši plavim ili crvenim uljem ili  kombinacijom bakra i oleo ultracida (metidationa).

Pozdrav atomizer i dobrodosao na forum ;)

Sto se tice zutog ulja - ja sam prepisao onako kako sam procitao ;D
Pojma nemam o zastiti ali cu obratiti paznju ubuduce...

Nema više toga, Dioda ni kod nas ni koda vas.
Otvori posebno zaštitu vinove loze, da pišem u sezoni!
LPozdrav!

Hvala na informacijama Atomizer ;)

Nije mi praksa da otvaram nove forume dok se ne ukaze potreba za tim...
Kada se ovde nakupi dovoljan broj tema onda mogu otvoriti novi forum "Zastita vinove loze" i tamo prebaciti teme iz ovog foruma.
Mozes pisati ovde za pocetak, otvori novu temu i ud'ri po tastaturi ili tipkovnici ;D

Cudi me da za ovu temu nema vise interesovanja ili nije jos vrijeme.Rezidba je u toku ili je gotova,pa bi cinimi se trebalo uraditi zimsko prskanje.Kad ga planirate i sto predlazete od srestava za prvo zimsko tretiranje.
Na odvojenim lokacijama imam mladi vinograd(3god) 200cokota u odlicnoj kondiciji i na drugoj stari oko (30god) 600tinak cokota
prilicno zarazen crnom pjegavoscu.
Ja sam planirao crveno ulje cak sam ga i kupio po cijeni od 5,5 eura ali sam u dilemi da za prvo prskanje koristim srestvo sa sto vecim procentom bakra,kao npr. Nordox,Bakarni oksid.Bordovska corba itd.
Molim za sugestije.

veso...neces pogresiti ni sa jednim ili drugim ali to ti nece resiti problem ekskorijaze ili crne pegavosti.... u fazi misjih usiju tretiraj vinograd sa ili bakrom ili necim na bazi mankozeba sve kasnije nema efekta

Sto mislis za fazu vunastog pupa(to bi trebalo da bude drugo prskanje) crveno ulje+chromosul 80
ili bijelo ulje+nordox+chromosul80.

Zaštita vinove loze u fenofazi mirovanja (zimsko špricanje)
Poštovani posjetitelji, obzirom je na stranicama vinogradarstva ova tema jako dobro obrađena, tekst s fotografijama je u potpunosti preuzet s njihovih STRANICA.

Kako znamo da mnoge bolesti i štetnici prezimljuju na svim organima vinove loze (korijenu, stablu, panju, rozgvi, pupovima, lišću), onda nije teško zaključiti da preventivnu zaštitu moramo početi provoditi već u fenofazi mirovanja pa sve do početka kretanja vegetacije. A da je to tako uvjerili su se vinogradari koji prošle godine nisu proveli preventivnu zaštitu na vrijeme, te su imali problema sa pepelnicom, crnom pjegavošću (fomopsis) i grinjama.


    
slika 1    slika 2

        Prednost prskanja u fenofazi mirovanja - fenofaza A pup u mirovanju (sl. 1) je ta što jednim prskanjem možemo suzbiti više bolesti i štetnika. Ovo prskanje provodimo od polovice veljače pa sve do kraja ožujka, zavisno o vremenskim uvjetima.

        Prskanje obavljamo preparatima na bazi bakra, a prvenstveno je namijenjeno preventivnoj zaštiti od crne pjegavosti (fomopsis). U to spada klasična bordoška juha (galica + vapno) u koncentraciji od 2-3%, ili gotova tvornička BORDOŠKA JUHA u koncentraciji trostruko većoj nego je to propisano uputama proizvođača. Također možemo koristiti gotove tvorničke preparate u koncentraciji triput većoj od preporučenih na uputama, kao što su CUPRABLAU Z ili CUPRABLAU Z ULTRA.

        Savjetujemo vinogradare koji u veljači i ožujku vrše rezidbu vinograda, da prvo porežu vinograd i odstrane porezanu rozgvu, pa tek onda izvrše prvo prskanje. Odrezanu rozgvu treba što prije spaliti kako bi uništili bolesti i štetnike koji su prezimili u rozgvi. Po mogućnosti savjetujemo da sa stabla čokota ostružemo staru koru, jer u njoj također prezimljuju bolesti i štetnici. Čišćenje možemo izvesti rukavicama ili čeličnom četkom, pazeći da ne oštetimo provodne snopove na stablu čokota.

        Neposredno pred kretanje vegetacije - fenofaza B vunasti pup (sl. 2), kad pupovi počinju napinjati, a temperatura zraka bude iznad 15°C, potrebno je izvršiti drugo zimsko prskanje kombiniranim preparatima kao što su CUPRABLAU Z ili CUPRABLAU Z ULTRA ili gotova BORDOŠKA JUHA (bakreni preparati), te močivi sumporni preparati (CHROMOSUL i sl.). Ovo prskanje namijenjeno je preventivnoj zaštiti od pepelnice, grinja i crvenog pauka.


    
slika 3    slika 4

        U fenofazi C zeleni vrh pupa (sl. 3) preporučujemo organske fungicide, kao što su POLYRAM DF, STAR 80 WP, DELAN 700 WDG, RIVAL i sl. u kombinaciji sa uljnim preparatima. Ovim prskanjem suzbijamo prvenstveno grinje i pepelnicu koje prezimljuju u pupu, zatim crnu pjegavost (fomopsis) te grožđane moljce i štitaste uši.

        Moramo vas upozoriti da je crna pjegavost (fomopsis) kronična bolest vinove loze, te moramo u preventivnoj zaštiti biti vrlo uporni kako bi ju suzbili. Stoga vam preporučamo, čim se pup otvori - fenofaza D pojava listića (sl. 4), a mladice porastu 1-2 cm prskanje organskim fungicidima kao što je POLYRAM DF, STAR 80 WP, DELAN 700 WDG ili sistemični preparati kao što su RIVAL ili FORUM STAR.

Veseline,ovo ubacih sa nekog sajta možda će ti koristiti!!!

Hvala u svakom slucaju.Procitao sam to vise puta i na vise sajtova.Ponude proizvodjaca raznih preparata su velike i tesko se
novopecenom vinogradaru snaci u izboru .Svaki proizvodjac predlaze svoj plan zastite a ti sad treba da izaberes ono sto je najbolje i sto ti je dostupno.
Sobzirom da su bakarna sredstva najbolja za zastitu od crne pjegavosti to mi se cini da treba koristiti sredstva sa sto vecim procentom bakra u sebi a to su Nordox 0,75 Bakar oksidhlorid 50 0,50 Cuprablau Z 0,35 pa tek onda plavi kamen,bordovsku corbu,bakarni krec itd.
.

ja ovo mogu reci iz iskustva , nema prave zastite od ekskoriaze ili fomopsisa i efikasne takodje od tretiranja u fazi misjih usiju nekim preparatom na bazi mankozeba  :thumb:...elem ne izostavljati zimsko ili rano prolecno nikako  ;)

ulja i sumporni preparati se nesmiju mješati,
za fazu vunastog pupa koja je sad u večini vinograda najbolje sumpor sc (0.7%) i nordox(0.3%), gore je opsano djelovanje

Prekjuče sam izvršio drugo prskanje sa pesticidima koji se mogu naći u poljopr.apotekama u Zaječaru,naravno konsultovao sam se sa odgovornom osobom za agrotehničke mere.I preporučeni su mi sledeći pesticidi:
Cuproxat - preventivni fungicid na bazi trobaznog bakar sulfata,plamenjača i crvenilo lišća
Dithane - čadjava pegavost lista i krastavost ploda
Fury - cikade preventivno
Nissorun 10 EC - nesistematični akaricid,crveni pauk,crvene grinje

nisam neki stručnjak, ali mislim da su ti prodali nepotrebne stvari
kao prvo vinova loza se ne šprica protiv krastavosti ploda,
pretpostavljam da je tvoj vinograd u fazi D-F(razvijena 2-4 lista)
u ovoj fazi se šprica protiv crne pjegavosti (ako je ima), za nju bi bio dovoljan dithane koji još djeluje na plemenjaču (koja če se vjerovatno pojaviti početkom sljedećeg mjeseca kad se stvore uvjeti)  ili ako je prošle godine bio jak napad crne  pjegavosti onda preparatom na bazi Al-fosetila (mikal,rival,alonzo,atila...)
i protiv grinja  prventivno preparatom na bazi sumpora,a ako ih je bilo prošle i ako su sad prisutne nekim akaracidom

a što su cikade ?

Mužu veruj mi ja sam još veći laik pa zato uvek poslušam savet hemičara koji rade u poljopr. apotekama,tako je bilo i sada pa mi je preporučen Dihtane i Nissorun 10EC.Ali,uvek postoji ono „ali“,nisam u potpunosti prihvatio savet hemičara,već sam tražio i pesticide protiv plamenjače i cikada.Rekli su mi da je nepotrebno ali sam ja insistirao,jer čitajući na raznim sajtovima došao sam do zaključka da i ako nije vreme za zaštitu protiv određene bolesti,treba to ipak uraditi preventivno,uostalom bolje je sprečiti nego lečiti.Pošto sam još uvek laik u zaštiti vinove loze uvek postoji izvesna doza straha i sumnje.Moram još napomenuti da poljopr.apoteke nemaju,nedrže program pesticida jednog proizvođača već od svakog ponešto što dodatno otežava izbor pesticida nama laicima.Primera radi firma Herbos (Hrvatska) ima u ponudi komplet pesticida za zaštitu loze a kod nas se jedino može naći crveno ulje.Isti slučaj je i sa drugim proizvođačima što znači od svega pomalo.Potpuna konfuzija.
U vezi krastavosti ploda pogrešno sam napisao mislio sam na krastavost lista,moja greška.
Što se tiče pitanja o cikadama možeš pogledati na ovom linku. http://vino.aplus.rs/forum/viewtopic.php?f=1&t=115
Mene interesuje nešto u vezi karence pa ako znaš nije loše da daš mišljenje.
Recimo Cuproxat (plamenjača) ima karencu 21 dan - stone sorte vinove loze; 28 dana - vinske sorte vinove loze a Nissorun 10EC (grinje) ima karencu 35 dana.Da li ovo znači da je loza zaštićena od plamenjače i grinja dok traje karenca.Ako jeste onda bi trebao sledeće prskanje izvršiti samo pesticidom protiv pepelnice.Da li sam u pravu ili grešim.

Evo šta kažu knjige:

Period: LASTARI DUŽINE 10cm.                           Mere suzbijanja.
Fomopsis                                                           Dithane DG Neo Tec (0,25%) ili
Pepelnica                                                           Captan 80WG (0,20%) +
Eriofidne grinje                                                   Karathane EC (0,05%) +
                                                                         Demitan(0,06%)
Ili.....

                                                                         Mankogal80 (0,25%)
                                                                         Thiovit Jet 80WG (0,06%)
Za iste bolesti i štetočine!

Peco hvala.Jer možeš,ako znaš,da mi odgovoriš na ovo u vezi karence.Po mom shvatanju ispada da ako se plamenjača pojavi u prvoj polovini maja nema brige za lozu pošto sam je tretirao Cuproxatom a karenca Cuproxat-a iznosi 28 dana za vinske sorte.

Žure, karenca nije period zaštite to je perod koji mora proći od zadnjeg prskanja pa do upotrebe grožđa a da pri tome preparat nema štetno dejstvo po čoveka.Čak i kada prskaš sa sistemičnim preparatima period između dva prskanja je maksimalno 20 dana dok je za kontaktne preparate maksimalno 10.

nebi se složio,sistemični djeluju 12-13 dana pod uvjetom da nema kiše i da nije jak prirast mladica
kontaktni  7-8 dana isto tako pod uvjetom da nisu isprani kišom

Sada mi je jasnije.Znam šta je karenca,ali sam mislio da ona ima veze i sa zaštitom vinove loze.A šta da radim početničko neznanje,nemože čovek sve da zna,pa je onda najbolje da se pita.Hvala Duje na odgovoru.

Pojam karenca se prvenstveno odnosi na period toksičnosti sredstva sa kojim ste tretirali lozu. Pa ako se kaže da je karenca 25 dana, onda se grožđe nesme jesti, niti upotrebljavati za druge svrhe, sve dok taj period neistekne. Karenca se često poklapa i sa efikasnošću zaštite tog sistemičnog preparata. Međutim neki put je dovoljna i jedna dobra kiša pa i jedno i drugo dejstvo se izgubi, i treba ponoviti prskanje. Posebno kod zaštite od pepelnice i plamenjače.

Zanimam me kakva je zastia mladog vinograda (posadjen pre 15 dana). Da li odmah treba poceti sa zastitom? Loza je krenula i ima jedan do dva mala listica. Cuo sam da u prvoj godini ne sme da se koriste bakarni preparati jer oni usporavaju napredovanje loze, pa ako bi neko mogao da mi navede imena nekih preparata sa kojim bi trebao da zastitim lozu.

Pusti neka malo krene da ojača loza i novi lastari, pa ćeš onda po potrebi raditi zaštitu.

A ako se na mladim listicima vide tragovi plamenjace? Onda nema cekanja nego mora da prska. I ja imam mladi vinograd pa je ovo i meni zanimljiva tema.

Da li je tacno da ne sme da se koriste preparati na bazi bakra?

jos je rano za plamenjacu temperature su niske a najbolji preparat  protiv plamenjace je mikal jer je sistemicni fungicid koji stiti i novoizrasle listove a gljiva plamenjace nemoze da postane rezistentna na ovaj preparat za mlade vinograde je super jedina mana je to sto se ne mesa sa folijarnim djubrivima

posle koliko vremena je najbolje prskati tek iznikli vinograd ???

Da li se u prvoj godini mogu/trebaju dodavati folijarna djubriva
? U `odraslom` vinogradu sam prskao kolosul+bakarni oksihlorid+cipkord+vuksal . Da li je tu bilo nekog ukrstanja koje ne ide jedno uz drugo ?

dali zastitnite sredstva sto se upotrebuvaat pri zastitata na vinovata loza od pepelnica i plamenica moze stetno da vlijaat vrz tekot na alkoholnata  fermentacijata na vinoto, i koi stetni materii od zastitnite sredstva moze da ostanat vo vinoto vo tekot na fermentacijata?

Pozdrav
Aleksandar Makedonija-Kavadarci

zbog toga svaki fungicid, insekticid, akaracid ima karencu

da li neko zna koja je ovo bolest i cime se tretira

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_p5050085.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_p5050085.jpg)

ovo je sa druge strane

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_p5050084963.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_p5050084963.jpg)

to su grinjne, tretiraju se akaracidima

sta izaziva ovu bolest?i ako moze da mi se objasni sta su to akaracidi jer se prvi put susrecem sa tim

Nešo,muž ti je odgovorio u prethodnom postu u pitanju su grinje vinove loze (Eriophzes vitis Nal.).Grinje vinove loze su veoma sitne (o,16 mm.),pa se golim okom ne mogu videti.Odrasle grinje prezimljavaju ispod stare kore.U proleće pri otvaranju pupoljka one napuštaju mesto zimovanja i zavlače se u pupoljke u kojima napadaju mlado,tek formirano lišće.Nalaze se pretežno na naličju lista gde se hrane i razmnožavaju.na tim mestima stvaraju se klobučaste formacije crveno bele boje gledano sa lica lista,a sa donje strane su obrasle beličastim dlakastim izraslinama.Deformacije lista nastaju zbog enzima koje grinje luče pri sisanju sokova.
Akaricidi su hemijska sredstva namenjena isključivo u preventivnoj i kurativnoj zaštiti protiv crvenog pauka i loznih grinja.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_sl1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_sl1.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_sl2.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_sl2.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_sl3.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_sl3.jpg)

Može li mi neko reći kakvo je ovo crvenilo i kako se tretira?
Hvala

za ove grinje u apoteci su mi preporucili abastate,nadam se da cu uspeti da ih suzbijem.grinje sam imao i ranijih godina  samo u manjoj meri pa ih nisam ozbiljno shvatao,ove godine su se dosta rasirile

Jel moguće da niko ne zna, ili niko ne želi da mi odgovori?  ???

za ovo su krive grinje a trebas prskati nisuronom radi zastite novih listova

misliš da grinje izazivaju crvenilo na listovima?  ???

Evo šta kažu na sajtu vinogradarstvo.
                                                    Lozina grinja - uzročnik erinoze
        Opis: Lozina grinja Eriophyes vitis Nal. iz porodice Eriophyidae (uzročnik erinoze) slične su lozinim grinjama Phyllocoptes vitis Nal. i Epitrimerus vitis Nal. iz porodice Phyllocoptidae (uzročnik akarinoze), a razlikuju se morfološki od ostalih paučnjaka, uglavnom, po tome što imaju samo 2 para nogu. Tijelo je podijeljeno na glavo-pršnjak i zadak. Na zatku se nalaze 2 čekinje. Lozina grinja je vrlo sitna životinja (dugačka svega 0,6 mm, a široka 0,03 mm); duguljastog, crvolikog oblika i bijele je boje. Ova vrste grinja imaju jednako segmentiran zadak dok lozine grinje iz porodice Phyllocoptidae imaju jaču segmentaciju na trbušnoj strani zatka.

        Štetnost: Lozina grinja uzrokuje na donjoj, rijetko na gornjoj, strani lista loze ispočetka bjelkaste, kasnije crvenkaste ili smeđe prstenaste udubine ili šiške (erinoza). Na suprotnoj strani list je obično ispupčen. U šiškama žive grinje i sišu sok. Podražajnim djelovanjem enzima što ga one izlučuju, u šiškama nastaje poseban pleter tkiva. U starijim pjegama nema više grinja. Općenito štete nisu velike, a u slučaju jačih napada lišće povene za vrijeme vrućine i otpadne, sadržaj šećera ostaje niži, a kod dugogodišnjih jakih napada može se javiti i skraćivanje izbojaka i metlasto korijenje. Osjetljivost sorti varira.

        Biologija: Grinje su relativno slabo proučen red člankonožaca. Eriophyidae se tokom ljeta razmnožavaju polaganjem jaja partenogenetskim putem, a na jesen, kada se javljaju mužjaci, spolnim putem. Tokom ljeta daju više generacija (najviše 6). Prezimljuju pod korom loze.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/23/23_loyinagrinja.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=23_loyinagrinja.jpg)

Pozdrav svima iz zaboravljenog vinogradarskog regiona Potkozarja (Planina Kozara, Prijedor, RS, BIH).

Na mladom vinogradu oko 500 čokota, posađen ove godine krajem aprila, nakom prvog prskanja sa bordovskom čorbom i sumporom (omjer 2,5 l na 100l i sumpor 0,4%) svi mladi listovi su spaljeni. Prethodno su prskani sa Ridumil + sumpor...

Ima li ko ideju šta je moglo da se desi ? Rokovi su bili u redu...

Pozdrav

Vladislav MIRKOVIC
vladislav.mirkovic@gmail.com

Pozdrav svima na forumu. A Vladislavu da kazem,  pogotovo kada je mladi vinograd u pitanju, 0.4% sumpornog preparata je previse. Treba znate da se sumporni preparati moraju oprezno koristiti. Na primer, kada su temperature ispod 18 stepeni preparat gotovo da ne deluje isto tako, sa porastom temperature mora se smanjivati komcentracija. Koncentracija od 02% i temperatura ne veca od 30 stepeni za preventivnu zastitu je kod vinograda koji je na rodu  sasvim dovoljna. A za ove godine sadjen vinograd, koji je pri zemlji, prozracnost veoma dobra, a opasnost od pepelnice gotovo da nema, koncentracija sumpornog sredstva ne bi trebala da predje 1.5%.
Koji si sumporni preparat koristio? 

Hvala na pomoći, Sumpor SC-80 ( http://www.herbos.hr/Default.aspx?art=190&sec=159 ) Herbos...

Greskom sam napisao 1.5% a mislio sam 0.15%, Ako vec stitis sa sumporom a temperature prelaze 30 stepeni onda moras smanjiti znacajno kolicinu sumpora i prskati tako da nema slivanja sredstva inace ce se sredstvo nakupiti na ivice lista pa ce opet doci do palezi.
Ovo sto sam Ti rekao (smanjenje koncentracije) vazi za sumpor a nikako za druge pesticide. Bez obzira sto je mlad vinograd za otprilike 15 dana  ce se obnoviti lisce a i ova kisa ce isprati sumpor i bice sve u redu.

Srecno

Hvala puno, na odgovoru i optimizmu.

Pozdrav

Vladislav

cao svima! Inderasuje me kada se moze vrsiti prskanje bobica,protiv pucanja,ja sam hteo sad u subotu da prskam.I koje preparate treba koristiti?

Nisam cuo za zastitu vinograda prskanjem od pucanja. Kada se dogodi pucanje bobica usled naglog nalivanja zrna, ili kao posledica pepelnice, ili usled mehanickog ostecenja na primer ledom ili nekog drugog uzroka, onda se vinograd stiti sa nekim od botricida na primer ronilanom,sumileksom, saprolom (saprol se koristi samo kod vinskih sorti) ili ako je kratko vreme do zrenja sa teldorom.
Ali, ako posle ovoh kisa nastupi toplo vreme a hoce, vinogradi ce biti ozbiljno ugrozenj od sve tri gljivicne bolesti, pa je potrebna veoma ozbiljna zastita. I da znas, zastitu vrsi onda kada je lisce potpuno suvo nikako nemoj stititi dok na liscu ima kapi rose ili kise.

Sta u ovim nenormalnim vremenskim uslovima preduzimate da bi zastitilt vinovu lozu.Uponedeljak sam tretirao sa rubiganom ,kosanom,bajletonom i stavio sam neki zupin insekticid.U utorak pada kisa popodne pre podne 30stepeni ,danas 30 stepeni takodje popodne nenormalna kisa.Sutra ce verovatno ujutru biti pakla,sta dalje sa zastitom.Pojavila mi se pepelnica,cak su par grozdova zarazena.Misljenje i jedan dobar savet bi dobro dosao.

Katastrofalna greska rubigan i bajleton zajedno. budi sretan ako nisi znacajnije ostetio lozu. i bajleton i rubigan i sumpor se koriste za zastitu od pepelnice, vinograd nije zasticen od plamenjace (u ovo vreme se jos uvek mora stititi od plamenjace) i od sive trulezi cinere botritis. U zastiti od plamenjace bi bilo jako dobro koristiti venturin (ili neko drugo sredstvo kod koga je aktivna materija kaptan). kaptan zato sto se pojavila u nekim vinogradima, a pre svega u okolini Aleksandrovca crna trulez (guigandrija bioWgllii) lokalno stanivnistvo oko Aleksandrovca obu bolest naziva "pticije oko" zato sto u pocetku ova bojest zaista lici na pticije oko.  Ako nekoga zanima mogu je opisati. Dakle istim srestvom bi stitio od plamenjace i od crne trulezi. Protiv sive trulezi je neophodno zastititi u ovo doba godine, koristi ronilan ili sumileks ili teldor ili saprol (saprol samo kod vinskih sorti) ili bilo koji botricid, ali nemozes izostaviti botricid. A rubigan u ovoj fazi nisi smeo koristiti, i  da znas rubigan se koristi samo u jakim idobro ishranjenim vinogradima a svaki oslabeli cokot je u opasnosti da ugune nakon tretiranja sa rubiganom.

Da i nisam Ti rekao, da bez obzira na kisu, vazno je samo da u momentu  kada stitis vinograd lisce bude suvo da na njemu nema rose ili kapi kise. A vec posle pola sata sat vremena, ako padne kisa to nece umanjiti efikasnost zastite. Price koje cesto cujem "kisa pada danima pa ne mogu stititi vinograd", ne drze vodu.

Na preporuku zastitara radio sam sa rubiganom kao sistemskim fungicidom.Nisam napomenuo protiv plamenjace koristio sam ridomil.Uovoj fazi sam planirao da koristim po drugi put ronilan ,medutim ovde me je uplasila ova pepelnica .Kazu da se kosanom i sl.preventivno delujea sa sistemskim fungicidima da se bukvalno leci zarazena vinova loza.

Slazem se da je mnogo efikasnije sistemike koji u sebi ne sadrze i kontaktini fundicid mesati sa kontaktnim fundicidom za suzbijanje iste gljivice. I da si koristio bajleton pomesan sa kosanom to bi bilo OK. Ali Ti si bajleton mesao sa rubiganom a to mi je prosto neshvatljivo.
Dok traju ove kise, ako vinograd pre kisa nije bio zarazen sa pepelnicom, ne postoji velika opasnost od napada pepelnice, naravno treba kontrolisati. Ali kada prestanu kise stvorice se veoma povolji uslovi za razvoj pepelnice. I nadam se da si koristio ridomil MZ (sa mankozebom) koji je i sistemicni i kontaktni fundicid. Ronilan ne bi trebao da koristis vise od dva puta u toku godine, pa ga zameni sa drugim botricidom.  ovim nisi zastitio vinograd od crne trulezi a ove godine treba stititi i od crne trulezi. Protiv crne trulezi mozes koristiti kaptan ili cineb ili bordovsku curbu ili bakarni mankozeb ovaj poslednj vec dugo nisam sreo u prodaji. 

Vladane svaka cast, vidi se da vladas materijom ;)

Vladane daj kombinaciju da odradim zastitu posle ovih kisa.Ronilan je upotrebljen samo jedanput ,posle cvetanja ,za informaciju.

Plemenjaca i crna trulez: Venturin (ili bilo koji preparat koji ima aktivnu materiju kaptan)
Pepelnica: strobi ili tilt ili panc ili anvil i koji god da koristis od ovih preparata dodaj i minimalnu kolicinu sumpornog preparata.
siva trulez: mozes ponoviti ronilan ili sumilex ili bakarni faltan ili bakarni folpet  i dalje nabrajanje bi bilo verovatno ponavljanje onog sto su drugi vec rekli. ovde sam namerno spomenuo bakarni folpet i faltan zato sto bakarna sredstva jedina od preparata ojacavaju kozicu a sva ostala a narocito sistemici je cine tanjom i slabom pa je time otezana zastita od svih gljivicnih bolesti.
Insekti : ako vec nisi, kada je trebalo, izveo dva prskanja za suzbijanje cikada,onda koristi neki od preparata protiiv moljaca pauka grinja smotavaca koji ujedno tamani i cikade na primer preparati koji za aktivnu materiju imaju fenitrotion (on se moze mesati sa vecinom odve nabrojanih pesticida  ...

Bilo bi nezahvalno da Ti ja pravim konkretnu kombinaciju a da neznam u kakvom je stanju vinograd i koje si sve preparate koristio ove godine.
Prilikom kombinovanja preparata vodi racuna o dozvoljenim mesanjima, a to znaci citaj uputstvo, i ja sam citam uputstvo, stim sto imam uputstva za veliki broj srestava pa prvo na osnovu uputstva odredim moguce kombinacije a onda idem u nabavku sredstva koje mi nedostaje. 

Hvala Vladane.

Ja vec godinama koristim za zastitu mesavinu Kosana (u nedostatku kojeg koristim Kolosul), Cineba i bakarnog kreca. Nemam problema ni sa plamenjacom ni sa pepelnicom, cak ni u ovo vanredno sparno leto 8:)

Zadnje prskanje Ridomil MZ68+FalconEC460+Teldor po zoni grozdja 29. 06.Ja sam mislio da ce to ujedno biti i zadnje,ali kisa svaki treci dan pa cu morati najmanje jos jednom.Molim komentar na prethodnu kombinaciju i predlog za sledece prskanje.Reon Skadarskog jezere a sorta Vranac i Kratosija.Hvala.

Zdravo ljudi, nov sam na forumu, inteeresuje me kako da zastitim grozdove od osa, pcela, muva i dr. posto su mi ove godine potamanile pola roda slankamenke, a da nije cestito ni sazreo...

Naši vinogradari praktikuju da u vinograd unesu plastične boce sa nekih dva-tri deci šećernog sirupa i rasporede ih po zasadu, najčešće kačeći ih o žicu.Neki umesto šečernog sirupa stavljaju sirće.Svrha toga je da se ose i stršljeni(za muve nisam siguran) privuku i uđu u boce odakle ne mogu da izađu čime se smanjuje nijhov broj.Ali najbolje bi bilo kada bi se našlo njihovo leglo i uništilo.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_mrezazastitaodptica.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_mrezazastitaodptica.jpg)(http://img2.imagetitan.com/img2/small/31/31_zastitaodvrabaca!!.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=31_zastitaodvrabaca!!.jpg)
slika sa mrezom  zastita od vrabaca i ostalih sitnih   ptica..  druga slika zastita  od  velikih grabljivica )))))))

Pozdrav svima. Dali je neko imao iskustva sa Qvadrisom u suzbijanju plamenjace

On je i za Plamenjacu i Pepelnicu. Odlican je.

Hvala Dux. U kojoj fazi razvoja vinove loze si ga primenjivao

.Hteo sam sredinom vegetacije da prskam sa quadrisom, medjutim preporuka je bila da ga ostavim za kraj.Vec dve godine zavrsavam sa njim prskanje loze.

Od velicine zrna graska pa na dalje, otprilike u julu. Ne mogu da se setim da li sme da se tretira dva ili tri puta u sezoni, pise na kutiji.

quadrisom je preporuka da se ide pre cvetanja dva puta maksimalno treci put posle cvetanja a uvek se zavrsava nekim preparatom na bazi bakra naprimer kuproksatom on je za sada najbolji bakarni preparat kod nas

Preporuka...gde si to procitao?      

u preporuci koriscenja deltinih preparata u vinovoj lozi mada ja nisam neki ljubitelj tih preparata koji lece sve 2u1 a cak kazu da deluje i na botritis

Na njihovom sajtu vezano za Quadris ne pise nista, bar nisam pronasao.

No nema veze, moje misljenje je da jake sistemicne fungicide ne treba koristiti u toj fazi razvoja loze iz vise razloga.
1. U to vreme je Plamenjaca slabo izrazena ili je cak i nema.
2. Veliki je razmak u prskanju zbog "jacine" preparata, a loza ima intenzivan rast zbog cega je i neekonomican za taj  period.
3. Moguca rezistentnost pa ga treba koristiti kada je opasnost od plamenjace najveca.

nisam ni rekao da je sa sajta
a zato sto i jeste preparat 2u1 zato ga i forsiraju u prvim prskanjima kada nije veliki potencijal bolesti
naprotiv o jacini preparata aktivna materija je izolovana iz neke tropske gljive koja utice na disanje drugih gljiva i tako deluje na plamenjacu i pepelnicu karenca kod kornisona je samo 4 dana tolko o jacini preparata
a sto se tice rezistentnosti zato su i napravili drugu generaciju quadris max koja ima najbolju komponentu kontaktnih fungicida folpet

Preporuka "Deltinih" preparata?

Kod loze je karenca 21 dan, a prska se preporuceno 10-12 dana sto se moze reci na dve nedelje.

http://www.syngenta.rs/sr/cp/ProductList/Pages/Quadris.aspx
izvolte na druzenje u jagodini bice predstavnik delte pa ce sve dileme biti otklonjene

Nije li im predstavnik na tom terenu još uvek jedan bucmasti Dejan?Dobar momak ali svaki ciga svoga konja hvali pa ne verujem da će nešto loše da kaže o svom artiklu.Iako su svi oni stručnjaci za zaštitu ipak je to na prvom mestu trgovina.
I ja sam koristio Quadris ali uvek posle cvetanja i to ako krene zaraza u razmaku od 7-10 dana maksimalno između dva prskanja a ako nema vidljivih znakova i dužeg kišnog perioda i do 14 dana.Ako ga koristiš po preporuci 2 puta godišnje ne bi trebalo da ima rezistentnosti.Koliko znam i savetuju da se upotrebljava u dva vezana tretiranja.

To isto pise i na "Deltinom"sajtu, ali ja nigde nisam procitao prepotuku za vegetativni period loze.
Normalno da preporucuju Quadris u ranoj fazi, pree cvetanja racunajuci da ces morati da ga menjas sa necim drugim posle cvetanja. Sto Lozar kaze, svaki ciga....  

Darko sta ti koristis u letnjem periodu za zastitu?

Da, dva vezana pa presek.  Ja ga koristim kao zamenu. Osnovni mi je ranije bio Folikur a zadnje dve godine Melody Combi.  Pre cvetanja koristim kontaktne.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_image0.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_image0.jpg)
sto se tice sistemika za plamenjacu koristim Equation i nikada nisam imao problema od kako njega koristim
a sto se tice pepelnice Talendo ostvaruje zastitu do 21 dan

Ja ove godine planiram da promenim fungicid.
Pogledao sam Equation na sajtu i ono sto mi se ne svidja je sto je kontaktni.
Vidim da volis da koristis "Dipontove " preparate.

Equation sadrzi komponentu cimoksanil koja je je loko sistemi

Pozdrav svima. Zaista se mogu naci korisne informacije od strucnih ljudi. Ovih dana treba da pocnem da radim na Radmilovcu kao zastitar pa bi mi vase iskustvo jako dobro doslo. Interesuje me nesto vise o preparatu Mikal flash, u kojoj fazi ga je najbolje primenjivati do cvetanja ili nakon. Unapred zahvalan.

mikal je fenomenalan preparat za koga jes nije zabelezena rezistentnost posto je sistemik sa translokacionim dejstvom primenjuje se kada je najveci porast

prosle godine mi se u maloj meri pojavljivalo crvenilo lisca.dali da poznem prskanje sa nekim bakarnim sredstvom. pozdrav svima.unapred zahvalan

Cini mi se da je crvenilo lista zbog nedostatka gvozdja u zemljistu i da nema veze sa bolestima. Potrebna je prehrana. Ako je u maloj meri nije opasno.

Vali, crvenilo lisca, ako se dogodi kod crnih sorti grozdja pred kraj vegetacije je nesto normalno i ne treba nista preduzimati. Ako se dogodi u junu ili julu onda prvo treba kontrolisati da nije luk (pocetak luka) prestegnut sa vezivom, to je najcesci slucaj i u tom slucaju treba voditi racuna da se prilikom vezivanja luk ne prestegne (veze se labavo) ili se vezuje sa plasticnim elasticnim crevom koje mozes kupiti u poljoapotekama. Ako si siguran da nista od ovoga nije, moguce je da je crvena palez tada koristi bakarni folpet ili bakarne faltan. Najcrnja moguca stvar je fitoplzma. Ako  je fitoplazma u pitanju tu nema leka cokot mora napolj. I bila fitoplazma ili ne, vinograd treba stititi sa dva prskanja insekticidom  u junu protiv cikada koie su prenosioci ovog opakog virusa.

Hvala najlepse.

bilo bi dobro kada bi nam rekao nešto više o tom crvenilu lišća
u kojoj fazi su ti se javili simptomi?da li se crvenilo javilo po obodu lista ili svuda po listu?da li u vidu sitnih ili većih pega?da li se javila sporadično na listovima na svim čokotima ili na pojedinačnim čokotima i lastarima?da li je bilo još nekih simptoma(npr.uvijanje krajeva listova)?da li se javila prvo na mladim listovima ili nije bilo pravila?

 ove godine cu pratiti pa cu tacnije objasniti.posto vrlo malo iskustva imamoko zastite loze zamolio bih da mi date po neki savet.zelja mi je da prodjem sa zto manje prskanja.u pitanju je prokupac.zasad jos lastari nisu dostigli visinu od 5 do 10cm.nabavio sam antrakol za sada.kada da ga primenim i dali treba pri prvom prskanju da ga sa necim mesam.

drugari, nesto sam iskopao o sredstvima za zastitu

http://www.agrosava.com/fungicidi.pdf
http://www.agromarketdoo.com/pub/075808500_1203517780_agrosvet-specijal.pdf
http://www.agromarketdoo.com/pub/12348763193399_agrosvet_-_special_februar_2009.pdf
http://www.deltaagrar.rs/code/navigate.php?Id=11

za Valija
ako nije kasno za savet mogu da ti kažem s čime ja obično obavljam prvo prskanje s tim što svako od nas, naravno, ima neka svoja sredstva koja posebno voli.
s druge strane, broj prskanja i izbor sredstava zavise od vremenskih prilika i razlikuju se od godine do godine.
ovo što preporučuju u brošuri je ok jer kaptan deluje i na plamenjaču i na fomopsis(“crna pegavost”) ali i antracol takođe preporučuju za iste bolesti.kod nas fomopsis nije bio neki problem jer parazit prezimljava na lastarima izložen niskim zimskim temperaturama pa se javljao kao problem posle blagih zima bez mraza.zato je na crnogorskim plantažama baš postao problem poslednjih godina i oni ga redovno suzbijaju.Bayer forsira Mikal flash od samog početka jer deluje na fomopsis ali je to po meni bacanje para.
uz antracol obično ubacujem sabitan ili neki sumporni preparat.antracol mnogi hvale, proizvođač tvrdi da posredno deluje i na grinje a njegovom primenom unosiš i odredjene količine Zn(mislim oko 350mg/kg).ako nemaš velike štete od grinja onda slobodno izbegni prskanje sa preparatima protiv njih, ako imaš malo ubaci još i neki sumporni preparat koji stvara kiselu sredinu na listu jer to grinje ne vole pa tako i sumpor posredno deluje na njih.ako si prošle godine imao jači napad grinja onda kreni sa endofanom(tiodanom,tiocidom ako ih nađeš negde) ili recimo neki od novijih ortus,omite..
“šiškarice” (to su one koje prave ispupčenja na listu) nisu toliko opasne jer list ne gubi fotosintetsku moć.posebno je opasan “kalopetrimeris”(ako sam ubo naziv) jer buši list (list liči na paukovu mrežu, ostane samo nervatura sa malim trakama lisne mase između) i to u najosetljivijoj fazi na mladom lastaru i može da uspori njegov rast ili čak i zaustavi.vidim da za njega sada preporučuju envidor(a on je skuplji od kajgane sv.petra).
dakle, pregledaj lozu i ako nemaš oštećenja od grinja, antracol i sabitan(ili neki sumporni preparat).ako ih imaš poprilično onda se isprsi za neki insekticid.

Evo, ove godine nemam problema sa grinjem, a prosle ih je bilo.

Koji su uslovi u prirodi potrebni da se one pojave?

Da li je ovo ok za prvo prskanje : bordovska corba(galenika-fitofarmacija)-kolosul-insekticid cipkord-folijarno djubrivo vuxal super ?

To definitivno nije dobra kombinacija sto se mene tice ali obzirom da je nedelja danas verovatno ce se javiti neki pametniji vinogradar od mene i iskusniji Lozar ili Dux a ima jos hvala Bogu pametnih ovde  :doh: :lol:
Bordovska corba deluje protiv plamenjace to je tacno ali je to po meni previse slabo i bolje je koristiti na kraju sezone ako sve ide kako treba.Definitivno preporucujem Antracol Lozar je par postova povise vec pisao zasto ja mogu da dodam da mi se cini da je loza posle njega nekako "veselija" insekticid je sada bespotreban eventualno nesto za pepelnicu sabitan ili karatan imam dobra iskustva sa oba folijarno djubrivo naravno moze
Pozdrav nadam se da ce ti ovo pomoci  :thumb:

Meni je bordovska corba `pretekla` od kraja prosle sezone pa sam mislio da je potrosim :whistle: umesto bakarnog oksihlorida kog koristim (po savetu `veca staraca` iz komsiluka) za prvo prskanje. Juce dok sam proredjivao krenule lastare video sam velik broj razlicitih insekata pa zato `turam` cipkord. Imam i grinje  :'((ima se -moze se ) pa sam mislio par dana posle ovog prskanja proci fobos-om. Pametno ? :scr:

Svako od nas ima sad tu neko svoje misljenje obzirom da ti predpostavljam imas mali zasad koji redovno obilazis i provodis vreme u njemu nemozes mnogo da pogresis jer mozes na vreme da primetis ako nesto krece naopako i reagujes ;)
Ja sam u Becu i oslanjam se na sto jaca sredstva delom proverena a delom nova koja se preporucuju za grinje mislim da je malo rano da su se vec pojavile ali ako si video onda jesu ipak bih ti preporucio da zaobidjes plavo i svirnes nesto jace ali kao sto sam rekao nedelja je sacekaj da vidimo sta jos neko misli  :thumb:

Mankozeb ili Antracol + mocivi sumpor + Demitan.Ovo je jedna od mogucih kombinacija za ovo vrijeme.

Molio bih za vaš komentar Bayerovog plana zaštite vinove loze.
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_scan1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_scan1.jpg)
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_scan10001.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_scan10001.jpg)

Naime na sajtu Bayer-a kažu da je Antracol WP-70  kontaktni fungicid sa preventivnim delovanjem namenjen za suzbijanje prouzrokovača plamenjače i čađave krastavosti.
vinova loza, za suzbijanje plamenjače (Plasmopara viticola), u koncentraciji 0,2% (20 g u 10 l vode), vreme primene je preventivno, pre ostvarene infekcije; utrošak vode 600-1000 l/ha (6-10 l na 100m2); broj tretiranja u toku godine nije ograničen, po potrebi.
Ovo se sa planom zaštite ne slaže.A isto tako preporučuju Zato 50-WG za suzbijanje pepelnice vinove loze a on se u stvari koristi za suzbijanje pepelnice kod jabuke.

To za zato 50 sam i ja primetio da pise za jabuke.Ali tamo gde pise ogranicenja za upotrebu za drugo voce,pise da nema ogranicenja.

Zato 50wg koristio sam prosle godine za zastitu okulanata nektarine od pepelnice/njega sam uzeo zato sto je u selu bilo samo njega u malom pakovanju/ i super je bilo i to u veoma rizicnoj situaciji jer sam kalem grane skidao u mladom vocnjaku zarazenom pepelnicom tako da sam je ocekivao svakako :whistle:

Neznam sta ti je nejasno za Antracol i plan prskanja naravno ako samo njega koristis da ce se pojaviti rezistentnost prema njemu a i zasto bi ga Bayer forsirao u svom planu prskanja kada ima visestruko skuplje preparate :doh:

pudar, mislim da se Wuxal i Cipkord ne mešaju sa sredstvima na bazi bakra ali ipak pročitaj uputstvo.zapravo jedan od najvećih problema zaštite isključivo sredstvima na bazi bakra jeste njihovo mešanje sa drugim pesticidima.
i danas ima starijih ljudi koji koriste samo plavi kamen i sumpor u zaštiti vinograda.da li je to strah iz `90-tih kada se svakakvo đubre nalazilo na tržištu sredstava za zaštitu, ili je to želja za što manje „trovanja“ ko zna.lično smatram da je nauka napredovala pa zašto onda ne iskoristiti mnogo efikasnija i bolja sredstva.ja sam naveo Antracol kao pouzdan kontakni fungicid za prvo(prva) prskanje ali to ne znači da nema i drugih preparata.
Bayer nudi ono što je sada trend a to su sve vrste fosetil-aluminijuma pomešane sa nekim kontaktnim fungicidom(Mikal flash,Profiler,Verita) ali te kombinacije nisu baš jeftine.mislim da su preterali da 5 puta zaredom se ide sistemikom pa makar to bio i fosetil-aluminijum na koga kažu ne postoji rezistentnost.
„zato“ je odličan za pepelnicu a pošto je biologija parazita ista kod svih pepelnica bije ih sve redom, nema brige što nije registrovan za vinovu lozu.

http://www.krizevci.net/vinograd/htm/loza_zastitna_sredstva.html

kad smo kod interneta jedan interesantan članak u vezi sredstava na bazi bakra:
http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=859

Pominje se Mikal, pa me interesuje kad je najbolja njegova primena? Neki ga koriste odmah za prvo tretiranje, jel to OK?
Generalno, mislim da ova tema nije bas razradjena, gledano iz ugla nekog ko nije bas iskusan i ko uglavnom slusa savete.
Ja cu ove godine prva tretiranja krenuti sa Quadrisom+eventualno neki sistemin protiv grinja.
Kolega se odlucio za Ridomil i SABITHANE, jel to OK?

Zna li neko koja je ovo bolest vinove loze i sa čime da je prskam....Hvala unapred

(http://www10.speedyshare.com/files/22505603/download/Slika015.jpg)
(http://www10.speedyshare.com/files/22505538/download/Slika013.jpg)

inženjer...jesi li se prvo informisao kako se postavljaju slike.imaš to na
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html (http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html)
obrati pažnju da fajl ne sme da bude veći od 1,5mb
slike su očajne a koliko mogu da vidim radi se o grinjama. sredstva su : demitan, ortus, omite...pitaj u najbližoj poljoapoteci šta imaju.može i abastate, on je nešto jeftiniji
evo jednog obaveštenja poljoprivredne stručne službe iz kolara za vinogradare podunavskog regiona
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/38/38_vinogradari2010.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=38_vinogradari2010.jpg)

Dzabe obavestenje kada kisa pada non stop

Izvinjavam se gospodine Lozare.Nisam trenutno ništa imao za smanjivanje slika na računaru,a sad sam instalirao AcdSee.Slikano je mobilnim telefonom ,malo je lošija rezolucija.

Hvala na savetima.

Pozdrav

Rešenje za tvoj problem inženjeru je : antrakol+kosan(kolosul) ili mankogal+kosan(kolosul) 100% uspeh!

Imam jedno pitanje. Šta konkretno znači "kilogram bakra po hektaru" u praksi, kako da procenim to ako koristim bordovsku čorbu?   ???

@pocetnik
Ja tumacim tako sto na 55ari vinograda atomizer mi je podesen da taman sa punim prodjem t.j. trosim nekih 900 L vode po hektaru tako da i ako pise  10kg po hektaru to znaci da je koncetracija 1,1%   ;) sto je za prskanje u vegetaciji o.k. koncentracija dok za zimsko koristim 10kg po atomizeru ili nekih 2,5%  ;D

@profi
Kolega je izabrao bolju i skuplju kombinaciju definitivno Mikal je dobar to je sigurno.Quadris provereno nije dobar kao sto pisu jednom sam ga preporucio coveku jer sam negde procitao da je o.k. ali je to bila greska pa se posle par dana pojavila pepelnica e sada nemam iskustva sa @uadrismax to bi trbalo da je poboljsana formulacija  ::)
A na ovu nenormalnu godinu nema opustanja ako si vec kupio Quadris mislim da za plamenjacu moze zavrsiti posao ali za pepelnicu dodaj Falcon ili sabithane i moljac karate zeon i pobedio si :whistle:
Ja sam za prskao pre par dana/t.j. otac 8:)/
Antracol+sabitan+match

Hvala na odgovoru.
Znaci Radomil+ Subitan je ok
Antracol+Subitan je ok, za prvo prskanje.

Jeste druze godina je luda i nema zezanja doda se samo neki insekticid za grozdjanog moljca  :thumb:

p.s.
sta ti je to breton sa peharima u avataru  :thumb:

peco dala je antrakol sistemik  i koliko mu dejstvo traje sobzirom da ove kise ne prestaju.

Prskaj Antracolom i ne brini sad koliko mu traje dejstvo zavisi od vise faktora ali je preventivan znaci cim mozes da udjes u njivu prskaj cak i ako je malo blato samo da su listovi suvi ima dosta cinka koji ce pospesiti fotosintezu koja je bila jadna-kisa,hladno bez sunca

p.s.
Nisam Peca50 on je jedinstven ali sam mu "komsija" pa je i to preporuka :lol: :lol: :lol:

Odgovor za POČETNIKA:
1kg bakra po hektaru znači da količina upotrebljenog sredstva za prskanje treba da bude tolika kada se sabere količina bakra u njemu da bude 1kilogram. Ili primer: Imaš sredstvo koje sadrži 100gr bakra u jednom kilogramu sredstva, znači da ti treba 10 kilograma (10x100gr=1kg) sredstva da upotrebiš po hektaru da bi ga tretirao sa 1kg-om bakra.
Normalno sve to rastvoreno u količini vode koja ti je potrebna da oprskaš jedan hektar!

@inzenjer
Moraces da razjasnis ovu trilemu  :scr:
Jos uvek verujem da si mislio na bakarne preparate odnosno da ti je neko recimo rekao "ide 8kg bakrapo Ha"
misleci na bakarne preparate tipa Bluebordo,blauvit i sl. taman posla da je mislio na na cisti bakar Cu jer se kao takav i nenalazi u preparatu vec kao bakaroxihlorid ali sad ni meni vise nije jasno

p.s.
ruka mi se tresla po tastaturi jer dovodim u pitanje to da Peca nije dobro nesto razumeo :doh: ali znajuci da nije zlopamtilo ::)

Da, sad vidim na deklaraciji bordovske čorbe da sadrži 100 +/- 10 g "tehnički čistog bakra" po litru.

Prema onom linku koji je postavio Lozar gde piše da je u organskoj proizvodnji ograničena upotreba 6 kg bakra po hektaru (godišnje), to bi značilo 60 l bordovske čorbe. Odnosno, 6 dl po aru, ako sam dobro razumeo. Ja imam oko ~1,2 ara zemljišta u bašti pod lozom, to bi značilo da godišnje treba da potrošim maksimalno oko 7-7,5 dl bordovske čorbe, ako sam dobro izračunao.  :scr:

P. S. I još jedno pitanje, izvinjavam se ako je glupo, ali jedino ovde mogu dobiti stručan odgovor. Ovde stariji ljudi imaju običaj da pri prskanju loze i manjih vinograda po baštama u rastvor bordovske čorbe dodaju i malo mleka. Navodno da se bolje "zalepi" za lozu. Da li ovakva praksa ima smisla?

Sad bih ti rekao da je bolje da koristis pivo za tu namenu ali posle ovog bakra definitivno sam u stresu  :doh: :doh: :doh: :doh: :doh: :doh: :doh: :doh:

Hajde još jednom da pojasnim, na tvom primeru: Kažeš da bordovska čorba sadrži 100gr, čistog bakra u jednom kilogramu. Ako je kako kažeš da je dozvoljena količina bakra po jednom hektaru 6 kg. , onda u toku jedne sezone se po jednom hektaru sme utrošiti 60 kilograma bordovske čorbe za sva tretiranja-prskanja. Podrazumeva se da se ta bordovska čorba primenjuje u propisanoj koncentraciji na 100litara vode, pa ću uzeti proizvoljni primer da ide u koncentraciji 1 kilogram na 100litara, pa će ti biti potrebno i 6000litara vode. Opet samo primer: ako za jedno tretiranje a za jedan hektar se potroši 600litara rastvora, to znači da se mogu obaviti deset prskanja vinograda.
Početnik pročitaj malo unazad postove u vezi dodavanja mleka ili piva u rastvor da bi bolje lepio, nemojh da si lenj.

Mora da mi je promaklo, pročitao sam temu i nisam video. Pogledaću još jednom. Hvala na ovom odgovoru za količinu b. čorbe.

početnik....u vezi mleka i piva kao okvašivača postove možeš naći u temi"nega vinograda u prvoj godini"
ako je u pitanju galenikin proizvod "bordovska čorba 100 sc"(mislim da je niko drugi više i ne proizvodi) onda je preporučena koncentracija od 1,5-2% što znači 15-20 l/ha(ako je utrošak vode za jedno prskanje 1000 l/ha).prema propisima koji važe u EU dozvoljena količina je 6 kg Cu ili 60 litara bordovske čorbe godišnje što znači da je u organskoj proizvodnji dozvoljeno 3-4 prskanja godišnje.
za tvojih 1,2 ara dozvoljeno je 720 ml(7,2 dl) godišnje.znači račun ti je dobar

Hvala, Lozar.

Da, sad vidim da se pominjanje dodavanja mleka i piva nalazi u temi „Nega vinograda u prvoj godini“, nju nisam pre toga pročitao, a video sam da na ovoj temi nema ništa. Baš toliko sam i dodavao, 1% mleka, i sa tim sam krenuo tek od ove godine. Vidim da i u ovim kišnim danima sredstvo i dalje ostaje vidljivo na listovima, što je dobro. A bordovsku čorbu sam dodavao u koncentraciji malo jačoj od 1,5% (100 ml bordovske čorbe u 6 l vode) i tako radim već 3 godine i zadovoljan sam što mi i loza ne oboljeva i što sam se i ne znajući uklopio u normu za organsku proizvodnju, jer otprilike toliko i potrošim, oko 7 dl u tih nekoliko prskanja godišnje.

Molim cenjene kolege vinogradare da mi odgovore na sledeće pitanje : Hteo bih da izvršim drugo prskanje sa sledećim sredstvimna :
- CABRIO TOP , folijarni fungicid za suzbijanje pepelnice i plamenjače. UPUTSTVO : Ne meša se sa kiselim insekticidima , uljnim preparatima i insekticidima na bazi malationa.
- MIKAL FLASH , sistemični fungicid. UPUTSTVO : Ne meša se sa insekticidima kisele reakcije , alkalnim preparatima i folijarnim sredstvima za zaštitu.
- MORTON IJC PLUS , ( 19-7-29) , folijarno mešano đubrivo
- PROMIX 26 F , ( insekticid , protiv grinja ? ) , fungicid u obliku tečne susperzije bele boje , sistematični fungicid.
 
Planirao sam da ova sredstva upotrebim u odnosu 2 : 2 : 1 : pola zapušača.
 Molim cenjene kolege da mi odgovore :
- Da li je pametno upotrebiti SVE ovo odjednom ?
- Ukoliko nije , šta da upotrebim od ovih preparata ?
 Hvala unapred!

sa mikalom nemoze da se mesa folijarna prihrana a sto se tice preparata za grinje ako si isao sa njim u prvom prskanju drugo je bacanje para

 Da li to znači da ostale preparate mogu da koristim u željenom odnosu ? U prvom prskanju upotrebio sam Thiowit a to je , mislim , protiv grinja

thiowit je sumporni preparat i deluje svojim parama na grinje kao i na pepelnicu. cabrio top je univerzalni preparat za suzbijanje plamenjace i pepelnice 20gr/10l vode sa kojim moze i prihrana a sto se tice druge kombinacije  mikala 40gr u ovako kisnom prolecu sa topasom 2.5ml sa kojim neide prihrana ali bi stavio malo sumpora da cuva strah u cvetanju

"promix" nije insekticid  već fungicid protiv sive truleži vinove loze (upotrebljava se i protiv monilije koštičavog voća) pa je još rano za njega.malo pakovanje(50 ml) ide na dve leđne prskalice ili 25ml/10l vode

Hvala , kolege .
Odlučio sam da sada upotrebim Cabrio + prihranu a u sledećem prskanju , za 2 nedelje ,   Mikal + Promix

Ja iskoristih prvi suncan dan da oprskam vinograd.
Ridomil MZ + Subithane+ Colosul +folijarno djubrivo.

Pozdrav,
prije 8 dana sam prskao sa Bordoškom juhom, i to u 70%-tnoj koncentraciji od dozvoljene.(obzirom da je loza posađena tek ove godine, neko je u jednom od postova nsapisao da prskanje obavim  u 70%-tnoj koncentraciji od dozvoljene), sada me zanima nakon koliko dana mogu ponovo izvršiti preventivno prskanje? Možda je važno napomenuti da je od prethodnog prskanja padala kiša :scr:

mimko..prskaj onim koncentracijama koje su preporučene za određeni preparat.da je proizvođač sumnjao da neko sredstvo za zaštitu može na bilo koji način da šteti biljci(bila ona mlada ili ne) on bi to bio dužan da naglasi u uputstvu.prskajući sa 70% "snage" preparata ne dobijaš potpunu zaštitu.ja još nisam naišao na sredstvo na kome piše "...ali kod mladih zasada vinove loze primenite 70-80% od preporučene doze".znači samo prati uputstvo na proizvodu i opusti se.
ako su kiše kao ovde kod nas onda je već vreme da ponoviš prskanje.samo da te podsetim da postoji još preparata protiv plamenjače i pepelnice pa možda nije loše da razmisliš i o njima

Možda je važno napomenuti da je od prethodnog prskanja padala kiša, Napisao je Mimiko!

I pita dali treba ponoviti, a ja pitam dali se javila neka bolest u međuvremenu, obzirom da sam prporučio 70% od predviđene doze zbog mlade loze.
Lozar jedno pitanje, dali si čuo da se često javljaju ožegotine na maldoj lozi, nastale upravo od pune koncentarcije sredstava za zaštitu? Ja jesam čuo i video sam to, pogotovu od sredstava na bazi bakra!

mister piter...nisam čuo za takvo nešto.
ožegotine o kojima pričaš su posledica fitotoksičnosti a uslovi koji mogu da dovedu do toga su različiti:
-ako se bordovska čorba primeni u određenim vremenskim uslovima, kada su niske temperature i visoka vlažnost vazduha(kao kod nas poslednjih mesec dana)
ili kod naglog pada temperature recimo kad posle velikih vrućina udari hladni letnji pljusak
ili kada leti prskate sa vodom koju tek što ste natočili sa česme i napravili rastvor
-zatim kada se ne poštuju preporučene koncentracije(kod većine sredstava postoje donja i gornja koncentracija primene u zavisnosti da li se deluje preventivno ili već postoje primarne zaraze pa se preporučena doza preparata kreće između ove dve vrednosti) i vreme primene(za bordovsku čorbu preporuka je posle cvetanja)
-kada se bordovska čorba meša sa drugim pesticidima
-neko je u jednom postu napisao da list ne treba okupati prilikom prskanja.u ovom slučaju to je tačno jer se rastvor cedi sa lista i zadržava naponom kapljice na krajevima lista ili na urezima između „prstiju“(režnjeva) lista te se tu stvara velika koncentracija aktivne materije i mogu da se jave žuto-narandžaste pege nalik paležu
iz svega navedenog sledi da ako želimo izbeći fitotoksičnost moramo ispoštovati preporučene doze primene i sve ostale savete proizvođača vezane za vreme primene i mešanje sa ostalim pesticidima
smanjenjem koncentracije preparata rizikujemo da nam se pojavi bolest što se ne mora nužno desiti odmah ali...kako kaže naš narod, krčag ide na vodu dok se ne razbije

Ima li kakvo nepisano pravilo, svakih koliko dana je dozvoljeno prskanje?
lijep pozdrav

Koliko sam ja cuo da na ozegotine utice visoka temperatura i sunce.

Mimko pravilo je napisano na preparatu tj. zavisi od vrste i kvaliteta.  Moze da se prska i redje ako se proceni da u odredjenom periodu nema uslova za javljanje bolesti, a za cescim nema potrebe.

 Zbog vremenskih neprilika preskocio sam jedno prskanje.Na nekoliko listova sam naisao juce na plemenjacu ( ?-ispod lista belo,od gore mrlja kao od ulja ). Planirao sam prskati s cabrio-top i dodati cipkord i vuksal. Moze li se to mesati ?Posto se blizi cvetanje , ima li nekih ogranicenja ili saveta u vezi prskanja ? :scr:

nisam radio takvu kombinaciju ali ne vidim zašto ne bi moglo
evo šta kaže proizvođač:
cabrio top se sastoji od dve komponente: pyraclostrobina i metirama
metiram se ne meša:
-dihlorvos(Dihin,Difos,Webetin)
-dimetoat(Pefekthion,Sistemin,Zorat,Fosfamid,Chromogor)
-heptenofos
-vanmitidion
-fosfamidon
ove tri poslednje aktivne materije mislim da i nisu registrovane kod nas.ovo je verovatno podatak iz EU jer je Cabrio top BASF-ov preparat
strobilurinska komponenta se ne meša sa:
-malation(Etiol-sve formulacije,Malation,Insektin)
-endosulfan(Tionex,Tiocid,Thiodan,Beveticid)
-hlorpirifos(Pyrinex)
-hlorpirifos+cipemertin(Nurelle D,Chromorel D,Chromorel P-2)
-metadion
inače podatak da se nešto s nečim "ne sme mešati" obično asocira na eksplozije u laboratoriji nekog ludog hemičara.u stvari čak iako pomešate dve takve suspstance najčešće će samo doći do smanjenog dejstva preparata.uglavnom se radi o hemijskim reakcijama gde se stvaraju nerastvorljive soli i dolazi do njihovog taloženja i inaktivacije aktivnih materija
preporuka pred cvetanje: prskajte sistemicima pre cvetanja da bi ste na miru sačekali da se završi.ako vremenski uslovi nalažu možete isprskati i u cvetu ali nikako sumpornim preparatima

A sta se desava ako se prska sumpornim preparatima?Velika vecina cvetova je opala i pocele su da se formiraju bobice.U pitanju je samo jedan cokot koji pravi hlad ali cisto me zanima.

za sumporne preparate važi da se lepe na cvet(slepljuju delove cveta,prašnike i polen naročito) i na taj način sprečavaju oplodnju

Da,logicno.Hvala na odgovoru.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_12062010262.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_12062010262.jpg)

Pozdrav, na slici u prilogu, na kraju listova uočio sam da se suši list. Da li neko od forumaša može da mi pojasni o čemu se radi ,da li je i koliko ozbiljno, te kojim sredstvom da te listove tretiram? Važno je napomenuti da se radi o ovogodišnjem zasadu loze, te da pojava nije masovna, svega 5-6 loza ima ovakvih listova. :)

Slikano je kontra svetlu pa se bas list ne vidi najbolje, ali siguro je Plamenjaca.

veliki pozdrav za sve,.dali se moze mesati antrakol w 70 sa vuksalom_

Mimko, neje rec ni o jednoj gljivicnoj bolesti. Koje god sredstvo da koristis, ako ne vodis racuna o koncentraciji i o utrosku sredstva moze ti se ovo dogoditi. Svako sredstvo je i fitotoksicno ako prekoracis koncentraciju. I da znas da nakon ovakvog tretiranja loza postaje jedno vreme manje otporna, podleznija bolestima. Dakle okupao si lozu, sto je pogresno, prskaj tako da nema slivanja  sredstva  sa lista. Ako koristis sistemicna sredstva tada koncentracija mora biti u okviru minimalna maksimalna propisana kako ne bi doslo do povecane rezidentnost ili do fitotoksicnosti u slucaju prekoracenja koncentracije.

Mimko da li si prskao lozu i kojim sretstvom?

Drugari, koristite sistemike i nece glava da vas boli.
Moj matori nije hteo da slusa mene i ono sto mu prenosim sa ovog foruma, tako da je loza i posle tri tretmana dozvolila sebi da joj se usunja plamenjaca.
I na kraju smo uzeli sistemik (acrobat u granulama) i nadam se da smo resili problem plamenjace, a sve ostalo smo odradili kako treba

zar nije malo problematično da se stvar javlja samo na par lastara?barem je tako javio mimko.kad je fitotoksičnost onda je fitotoksičnost(ima je ili je nema).
a što se tiče mešanja wuxala sa antrakolom, jedno podsećanje: ako ne postoji izričita zabrana za mešanje sa određenim pesticidom onda je sve dozvoljeno.s tim u vezi antrakol+wuxal=moguće.

Prskao sam Bordoškom juhom, i to u koncentraciji manjoj od dozvoljene, istina je da sem "okupao" listove, te da je vjerovatno na nekim dolazilo i do slijevanja. Mlad sam u ovome, ali spreman sam da učim, te prihvatam sve kritike, prijedloge i sugestije. Hvala drugari. :thumb:
Da li je potrebno da potrgam problematične listove? Da li se u ovo vrijeme vrši kakva prihrana mlade loze, u vidu kakvih gnojiva, ili čime preko lista?

Nisi nam rekao koliko si puta prskao, ali da je Bordovska Corba dobra ne bi izmisljali tolike sistemike.

Prskao sam dva puta u rasponu od 15-20 dana. Koji sistemik bi preporučio. napominjem da je ovogodišnja loza.

Mimko, bordovska corba je sigurno najznacajnije sredstvo u zastiti vinove loze protiv plamenjace, ponekad ona nije dovoljna zato sto nismo u mogucnosti da prskamo uvek u pravom momentu. Do danas nije pronadjen preparat a da mozes samo njega koristiti i uspesno stititi vinograd od plamenjace, to moze samo bordovska corba. Od trgovaca, kada trazim plavi kamen u vecem pakovanju 25 kg, cesto cujem, pa to je prevazidjeno. Ovo me uvek  jako razljuti jer moram sam nabavljati iz uvoza hidratisani plavi kamen. Izgleda da je samo kod nas bordovska corba prevazidjena.
Pored bordovske corbe moras koristiti i neko sredstvo protiv pepelnice, neka to bude sumporni preparat koji mozes slobodno mesati sa bordvoskom corbom.
I da znas 4 godine unazad u zastiti vinograda sam koristio samo bordovsku i sumpor i u junu dva prskanja insekticidom.
Ove godine se nisam usudio tako stititi zbog neprestalnih kisa imao bi toliko prskanja da bi bilo nerazumno a i dejstvo sumpora zbog niskih temperatora bi bilo neefikasno, pa sam koristio sistemike, ali ovogodisnju sadnju sam i ove godine stitio sa bordovskom corbom.

mimko..imaš na tržištu puno sistemika i lokalsistemika protiv plamenjače:Ridomil gold,Mikal flash,Forum star,Equation pro,Curzate,Quadris,Cabrio top...raspon od 15-20 dana je veliki za bordovsku čorbu u ovoj fazi i kod ovakvog vremena.
pre cvetanja se obično preporučuje prihrana preko lista sa đubrivima koja imaju veći % bora radi bolje oplodnje a kasnije sa povećanim sadržajem kalijuma zbog jačanja pokožice bobice i to 3-4 puta u toku vegetacije.kod nas firma "fitofert" ima najširu lepezu proizvoda ali i najpristupačnije cene.dobro je prihraniti biljku koja je bila izložena nekoj vrsti stresa, bilo da je to bolest,grad(pu,pu,pu...),suša itd.

Hvala prijatelji na konkretnim savjetima   :thumb:

sa kojom procentualnom jacinom treba praviti bordovsku corbu za prskanje u ovoj fazi,spominje se jedno procentna i dvo procentna, neznam koju da pravim  :scr:

uglavnom se koristi 2%. Ako je vinograd mlad (jednogodac) mozeš ići sa malo slabijom koncentracijom (1%) ali je zbog količine padavina ove godine potrebno vinograd prskati možda malo češće, na svakih 10-tak dana

planiram ovih dana da prskam sa sisitemikom cabrio,koji je i za plamenjacu i za pepelnicu a za sivu trulez uzeo sam sumilex.borovskom corbom sam planirao da prskam polovinom jula.To ja valjda to

koliko znam nije predviđena posebna zaštita za mladu vinovu lozu niti posebna sredstva za nju u odnosu na stare čokote.znači sve ono što se primenjuje u starom zasadu može i u mladom.ne kažem ovo da bih polemisao tek reda radi jer se to pitanje provlači već duže vreme pa, po meni, tu vrstu "mita" treba razbiti.
mladi list na mladom čokotu je isto onoliko osetljiv koliko i svaki drugi list na mladom lastaru kod starog čokota.možda je nešto osetljiviji jer je cela mlada biljka osetljivija i podložnija stresu.jedino što mlad vinograd ne prašta su greške s obzirom na mali broj lastara.
u tom smislu mlad vinograd treba često prskati i to kontaktnim sredstvima(jeftinija su a ima dosta rasipanja u prvoj i drugoj godini).kad se svede računica bolje je prskati 7-8 puta kontaktnim(mlad vinograd nema period cvetanja), nego 3-4 puta istim a ostalo sistemicima.ali ako se primeti zaraza onda nema kalkulacije.

Vrlo konstruktivno poucno nema sta :thumb:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_23062010265.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_23062010265.jpg)

Pozdrav forumasi,
nakon sto se kisa posteno ispadala, juce sam otisao u vinograd da bacim kan oko loza. Na jednom listu sam zatekao nekakvo crvenilo. (slika u prilogu).
Da li neko zna sta je u pitanju, i da li je potrebno te "problematicne" listove otkinuti?
Hvala na odgovorima, i ugodan dan

Mimko meni se cini da je to nedostatak kalijuma jos ako  su se ivice lista malo povile navise to je verovatno to.Inace se na pocetku javlja po obodu lista nekroze crvenobraon boje a kako mi se to cini na slici to bi trebalo biti to.Posto ti je to ovogodisnji zasad ne treba da brines jes nedostatak kalijuma moze izazvati ostecenje grozdova i ugroziti proces sazrevanja grozdova, a to kod tebe nije problem   Inace danas sam isprskao vinograd koji je bar do sada u fenomenalnom stanju.Radio sam sa tiltom ,ridomilom i ronilanom.Mislio sam da sam malo zakasnio jer sam poslednji put prskao posle onih velikih kisa i bukvalno sutradan sam ga tretirao a posle je naisao onaj talas vrucine pa cvetanje.Ako ovako nastavi mislim da ce biti jos tri prskanja do kraja.                                                 

mimko..čini se da je ano u pravu i da je u pitanju fiziološki poremećaj.nešto slično se dešava i kod nedostatka magnezijuma.najsigurnije je prihraniti nekim folijarnim đubrivom iako se radi samo o jednom listu(koliko sam ja razumeo).ako nisi proverio kvalitet zemljišta pre sadnje možda je sad vreme.

Treba mi mala pomoc, primetio sam na nekoliko cokota da se na svakom listu pojave neke crvene tacke i na kraju skoro ceo list dobije crveno-bordo boju. Ovo se javlja na sorti Moldova koje je ince otporna sorta koju ni ne treba preterano prskati, dok se npr. na Muskat Hamburgu i drugim sortama ovo ne pojavljuje. Ako neko zna da kaze  sta je ovo i sa cime da prskam bio bih jako zahvalan.

jedna fotografija bi mnogo značila jer nije jasno kakve su prirode pege. pogledaj sliku koju je postavio mimko par postova pre tebe. radi se o nedostatku hranljivih materija u biljci. kod gubitka hlorofila najčešće usled nedostatka kalijuma ili magnezijuma kod crnih sorti antocijani preovlađuju u pigmentaciji lista i takve ljubičasto bordo pege se prvo javljaju između nerava lista počevši od krajeva.rešenje je prskati folijarnim đubrivima.
s druge strane kod fitoplazmoze takođe jedan od simptoma je crvenilo lista kod crnih sorti.ako se krajevi listova povijaju na dole onda je to možda fitoplazma.
i na kraju u ovoj fenofazi i kod ovakvog vremena moguće je da se radi i o crnoj truleži i njenim simptomima na listu.javljaju se u obliku crvenkastih sitnih pega koje postepeno mogu da zahvate čitav list. ali tu se radi o nekrotičnim pegama koje se spajaju i list ili delovi lista se suše.tebi se koliko sam shvatio listovi ne suše ali ako je to u pitanju rešenje su kaptan i bakarni preparati

O ovome treba voditi racuna. Ja sam juce prskao vinograd i nasao sam na nekim listovima tragove plamenjace (prethodni put prskano Ridomil+Impact pojacana doza). Juce sam prskao Captan+Impact, mozda sam i zakasnio, ali ovde je bila kisa svaki dan i prakticno nemoguce da se korektno zastiti. Interesantno da se spaljeni listovi nalaze samo na par cokota (afus ali), koji su inace bili slabi. E sad , zasto su oni bili bas pogodjeni... Nije to mnogo,ali...  Prokupac, Hamburg je ok.

Ja sam prskao raznim preparatima, poslednji od njih su bili  RIDOMIL MZ 68 WG + ZATO 50 WG, 2 puta u razmaku od nekih 10-15 dana, kada su vremenski uslovi dozvolili, jer kise su padale vise ove godine, nego u prethodne 3.
Plamenjaca je puno napala vinograd, vide se zute fleke na listovima, cime sada da prskam i sta da radim ?
Da li da uklanjam zarazene listove i zarazene bobice i posle toga da prskam ?
Unapred hvala.

samo MIKAL tu moze da sacuva sta se moze sacuvati a sto se tice pepelnice SABITHANE jer se sastoji iz dve aktivne materije i u ovom prskanju nemogu da idu folijarna djubriva zbog mikala

Koja srestva smem da mesam sa bakarnim protiv pepelnice.

sa ovakvim svakodnevnim padavinama bakarni preparati bas i ne pruzaju zastitu tako da ce ove godine izostati i sarak cemo docekati sa preparatima sistemicnog delovanja a ako ipak odlucis prskati bakrom sto se tice mesanja izbor ti se suzio na preparate na bazi sumpora

Hvala Darko na brzom odgovoru.
Nabavio sam Mikal i Sabithane.
Da li smem da prskam na primer danas folijarnim djubrivom, a za 2 dana Mikalom i Sabithanom ili je mozda bolje da prskam prvo Preparatima za zastitu, pa izmedju dva tretiranja za zastitu, da onda prskam folijarnim djubrivom?
Loza je dosta bledo zuckasta, sto je nedostatak svega i svacega, tako da bi mi prskanje djubrivom isto dobro doslo, mada mi je prioritetnije ovo sa Mikalom i Sabithanom.
Da li se Switch sme mesati sa ova dva preparata ili da sacekam sa njim dok ne zavrsim sa ovim preparatima ?
Hvala unapred, nadam se da nisam zakomplikovao pitanje  :scr:

Jel' ovo nesreca od botritisa? Plovdina je u pitanju...
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_slika0053194.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_slika0053194.jpg)  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_slika005421.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_slika005421.jpg)  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_slika0055327.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_slika0055327.jpg)

http://www.youtube.com/watch?v=_kh43uPIc_w&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=3Y9KrDOGgsw&NR=1
http://www.youtube.com/watch?v=M0scunOSG-Y&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=x5FIdzuW0bo&feature=related

crna trulez ujutru kantu i kaptan i samo u grozde botritis se hrani secerom iz grozdja a sada jos nema secera u zrnu a kada ides vec samo u grozdje mozes dodati nesto za botritis preventivno jer se od botritisa prska iskljucivo preventivno pada se pojavi kasno je za prskanje

Kod komsije u vinogradu je ovaj problem. Prenecu mu sutra da je u pitanju crna trulez a ne siva kao sto je mislio

na prvoj slici s leva u cveletovom postu jasno se vidi jedan karakterističan simptom crne truleži
na par centralnih bobica  došlo je do potpunog gubitka tkiva s jedne strane i jasno se vidi semenka u bobici. to je jedan od razloga zašto ovu bolest zovu i "ptičije oko"

Danas sam prskao vinograd Bordo Blue+Cosan+Sumilex.
Prethodno je bilo Captan + Impact.

Ono cime nisam zadovoljan to  je pojava crne trulezi. E sad nema je mnogo, ali ni malo. Pitam se da li sam zakasnio sa prskanjem (Captan) ili sta vec?

Da li sam trebao jos jednom Captan-om?

primetio sam da mi se na par cokota pojavila pepelnica,nije u nekoj znacajno meri al se bojim da se ne prosiri,posto mi se to nije ranije desavalo u ovom periodu u dilemi sam cime da prskam, sta bi po vama bilo naj bolje? i jos jedna stvar to sto ja nazivam pepelnicom se pojavilo samo na grozdovima ima sivkastu prevlaku i mirise na budj

profi...nije zgoreg da oprskaš kaptanom još jednom. pitanje je kako je na crnu trulež delovao plavi kamen i kojom koncentracijom si prskao. moguće je da će to biti suvišno ali s obzirom na cenu preparata(kaptan=merpan= džaba) i grožđa...
što se tiče pepelnice bar za nju imamo rešenje. zato, stroby, tilt, anvil, rubigan(moj ljubimac jer "ono što te ne uništi čini te jačim") i naravno Sumpor!
u ovoj fazi čak i kada se suzbije pepelnica ostaju tragovi na grozdu u vidu nekrotičnih traka-pega i sl. problem nastaje kada krene nalivanje zrna i ono počne da puca. tada dolaze truležnice(siva,kisela i ostale truleži) kojima je zajednička osobina da se razvijaju na mrtvom tkivu. zato i jeste svako tretiranje protiv truleži uvek preventivno: nema truleži na bobici pre povrede bobice!
najbolje sredstvo protiv pepelnice je preventiva! a ako je nema onda kreću sistemici pa šta ostane.

Da li to znaci da je bolje bilo da sam prskao bordovskom corbom i prethodni put (kada sam prskao Captan-om).
Naime, u razgovoru sa vinogradarima koji su forsirali plavi kamen i bordovsku corbu, zakljucio sam da oni nemaju problema sa crnom trulezi.
Bilo kako bilo, sledece godine definitivno menjam preparate i protiv plamenjace i protiv crne trulezi.
Koristio sam dva puta Ridomil, pa Captan, ali ce to sledece godine biti ili Mikal ili Quadris Max, ili Forum star.
Gledao samm vinograde koji su prskani gore pomenutim preparatima i bolje izgledaju.
Za sad sam zadovoljan preparatima protiv pepelnice ( jednom Sabithane+sumpor, pa dva puta Impact, pa samo sumpor)

Mislim, tema je malo rastrzana, a voleo bi da cujem iz licnog iskustva. Znaci, ne ono knjige kazu, ili procitao sam na internetu.

profi..ako ti to nešto znači moj prvi susret sa crnom truleži je bio na Game bojadiseru
prvi kreće lastar, prvi kreće grozd i prvi se i zarazio..
tretman Kaptanom(Merpan-trgovački naziv) bio je više nego dovoljan.
dva puta prskanje i zaustavljena priča za sva vremena. koliko plavi kamen pomaže stvarno neznam pretpostavljam mnogo ali nisam merio a ako neko jeste stojim na raspolaganju za nova iskustva. ne može da odmogne, kako god.
u celoj priči tzv. "stručnjaci" koji govore "prskaj samo grozd" su najgori. a šta da radimo sa listom sledeća dva meseca?

Kolika je karenca za stono grozdje posle prskanja bordovskom corbom?

Piše 30 dana, bar tako piše na ovoj što je ja koristim. Neka Italijanska.

Ja je pravim sam,pa tako da ne znam kolika je.

Mene i dalje muci pitanje, zasto se pojavila crna trulez?
Ili pitanje, kad treba prvi put prskati Captan-om ili nekim drugim sredsvom? Kakva su iskustva sa Dithan-om?
Dilema, ako vec u prvim prskanjima stitim sistemicnim preparatima protiv plamenjace, koji od njih izabrati, a da se ujedno pokazao kao i dobra preventiva protiv crne trulezi? ( Poznanici koji su prskali Mikal-om, Quadris-om, nemaju pojavu crne trulezi).

Pogledajte   ovo  (http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?2575.0#post_2581)

ja ko baba o uštipcima... plavi kamen je pored kaptana jedini registrovan za crnu trulež pa ne čudi ako u takvim zasadima nemaju problema sa pomenutom boljkom. to što neki vinograd izgleda bolje a prskan je samo plavim kamenom ne znači da su sredstva na bazi bakra bolja od recimo, Ridomila već je moguće da je vreme primene loše odabrano ili nije poštovana preporučena koncentracija. ako je sredstvo u original pakovanju, u roku, ispoštuje se preporučena koncentracija ali i(ono najvažnije)vreme primene, teško da bakar može da prismrdi ridomilu. jedino ako ne postoji već stvorena rezistentnost odnosno otpornost postojećih sojeva parazita u odnosu na ovu aktivnu materiju.
Ridomil Combi 45 WG ima folpet za koga kažu da deluje i na crnu trulež(ali koliko znam nije registrovan). inače on je sastavni deo i Mikal Flasha pa verovatno otuda i dobra zaštita od crne truleži kod vinograda tretiranim tim preparatom. najkritičniji period za suzbijanje crne truleži  je posle cvetanja(polovina juna meseca)
što se tiče karence za bakarna ali i ostala kontaktna sredstva to više zavisi od mlaza vode kojim perete grozd i dužine pranja nego od onoga što piše na uputstvu.

 :) kako da obrišem poruku koja je višak?

Falcon!

u celoj priči tzv. "stručnjaci" koji govore "prskaj samo grozd" su najgori. a šta da radimo sa listom sledeća dva meseca?

osecam se prozvanim ja nikako nisam mislio da se izostavi redovno prskane kojim se stiti lisna masa vinove loze kada sam rekao da protiv crne trulezi ide samo u grozdje vec zbog ustede na preparatima za sivu trulez koji su dosta skupi a zasto njima prskati lisnu masu
kada nikakvog efekta nema a sve to uraditi u jednom prohodu

nije mi bila namera da prozivam nikoga ponajmanje darka koji daje dobre savete.
kada sam to rekao u glavi su mi bile kolege iz moje nakadašnje firme koje su imale običaj da tako savetuju radi uštede sredstava ali pošto se štedelo i gorivo onda je prskano protiv truleži kad i protiv plamenjače i pepelnice, sve u jednom prohodu. pa pošto se prskalo uglavnom sa jednim, najviše dva otvorena puža sa svake strane, dešavalo se da je grozd sačuvan ali da vršne listove sa lastara "obrsti" plamenjača do polovine avgusta. doduše dešavalo se da se neke godine i provuku.

Kao prvo pozdrav i postovanje svima! Vidim da se ovde vodi rasprava na visokom nivou. Ja sam pocetnik i bicu slobodan da postavim par laickih pitanja. Jer igrom slucaja na meni je da odrzavam vinograd u selu koje nije tako blizu, a o tome ne znam gotovo nista.
Ove godine sam krenuo i kao najinteligentnije resenje su mi se ciniuli sistemici koje sam koristio od 9.05. u tri navrata nerazmisljajuci o karenci :doh: Danas ste mi otvorili oci, ali i dalje nisam nacisto da li mogu da spasem ovogodisnji rod. Karence su koliko vidim za sve po 42 dana, 42*3 je 126 dana, a do sada je proslo tek sedamdeset i kusur. A prskanjia  su radjena sa razmakom nesto visim od 20 dana.Kako se to na kraju racuna, kada su mi se karence i tretirenja poklapala. Da stvar bude komplikovanija plamenjaca mi se opet pojavila po vinogradu. Pa je pravo pitanje sta ciniti? Bitan podatak je da je Burgundac grozdje druge epohe, tj. da zori sredinom  i krajem avgusta, tako da ni nemam bas vremena na pretek. :scr:
Svaka ideja, komentar i savte su vise nego dobrodosli. 
Unapred hvala!

Nisam neki preterani strucnjak, ali dok se ne javi neko od iskusnijih poznavalaca......

Prvo koliko znam za karencu se racuna od zadnjeg tretiranja, pa do branja, tako da ako je karenca npr. 30 dana, od poslednjeg tretiranja treba proci 30 dana pre nego sto je preporucljivo da se bere i konzumira plod.

Sto se tice toga, cime prskati grozdje za plamenjacu, a da ima kracu karencu, to su QUADRIS MAX (karenca 21 dan)  i EQUATION PRO (karenca 28 dana) i oni su sistemici, znaci nema uticaj na njihovo delovanje padanje kisa, to jest ne sapiru ga.

Za lecenje loze od plamenjace, znaci kurativno delovanje, preporucujem Mikal kojim sam i licno prskao 2 x jer sam imao veliki napad plamenjace.
Koliko vidim Mikal se odlicno pokazao, ranijih godina ga nisam koristio, ali sada mi je spasio lozu koja je bas bila "oplemenjena" plamenjacom :)

Mi smo koristili Mikal Flash i Mikal Premium i pokazao se izuzetno dobrim sredstvom za peronosporu (plamenjacu)
Falcon je odlican za suzbijanje pepelnice. Switch je najbolji botricid.
E cijeloj godini morate imati plan zastite kada cete i s cime prskati. Jaka sredstva ne mogu zamijeniti slabija prijasnja spricanja. mogu ih samo stopirati. A to opet utjece na dozrijevanje  grozdja. ;)

perzistentnost = vremenski period za koji je aktivna supstanca stvarno aktivna
karenca = vremenski period od poslednjeg prskanja do kada može da se uvali na kvantašu kao "neprskanac" ;D
ako je u pitanju kontaktni fungicid onda se njegova koncentracija može redukovati pranjem pod mlazom vode(za Antrakol kaže proizvođač da treba 20ml/m2 da padne kiše da bi bio opran sa lista). Kod sistemika ne važi isto ali svaki novi list i novi vegetativni porast „razređuje“ aktivnu supstancu u biljnom tkivu tako da u fenofazi porasta lastara a ako je godina ovakva kakva je bila, 10 dana zaštite je najviše što sistemici mogu da pruže.

sta mislite o zaprasivanju vinograda sumporom u prahu,koliko je to delotvorno za pepelnicu :scr:

:scr:

       

Cvele kako se razvijala stvar sa pomenutim vinogradom? Meni ovo na prvoj slici vise lici na Plamenjacu. Naime na prvoj slici list kod palca na poledjini mi deluje da se beli tj. da ima skramu, a list u donjem delu kao da ima tackaste fleke koje su probile.  Trulez ne bi trebalo da se pojavljuje u ovako ranoj fazi. Njena karakteristika je pucanje pokozice pri zrenju sto izaziva budjanje. Po meni ovo je Plamenjaca koja se pojavila u vreme cvetanja grozdja.

ovo je crna trulez a ne siva a kamoli plamenjaca da ne bi doslo do zabune evo i linka sta kaze jedan zastitar a vec je lozar objasnio
http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?427.post
a evo i pege od crne trulezi na listu
http://www.chromos-agro.hr/graphics/Bolesti/Loza_guignardia.jpg

I dalje ne znam sta je na prethodnim slikama? Nesto slicno se pojavilo i kod mene u vinogradu, jedni kazu plamenjaca, jedni crna trulez  :scr:.

Ako zrno samo dobije braon (kafenu) boju, onda je to?

Evo jedne slike crne trulezi

(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Black_rot_on_grape.jpg/622px-Black_rot_on_grape.jpg)

profi...prijatelju, imao sam grdne muke da ovu bolest uvedem u poznavanje prirode mojih kolega u nekadašnjoj firmi. razlog je prost, niti je bilo neke štete niti su je ikada prepoznali. kada sam prvi put video simptome(za koje danas znam da su od te bolesti) stariji kolega mi je rekao da se radi o ožegotinama od sunca?! nažalost, ja sam to tada prihvatio računajući da primam bog zna kakvu nauku.
kada mi je postalo jasno da se radi o bolesti, jedna koleginica, sad već pokojna, bila je ubeđena( i neprikosnovena) da se radi o plamenjači koju mi nismo spremni(čitaj: nesposobni) da prepoznamo
bandoglav po prirodi, pokupio sam sve moguće bobice i listove sa simptomima i obišao 2 PSS službe(Smederevo i Jagodina) gde su mi konstatovali isto:-crna trulež.pošto mi je već ista bolest konstatovana i u PSS Požarevac bio sam siguran da je to crna trulež.
na jedvite jade ubedio sam ostatak firme da nam kupe kaptan i sa dva prskanja završili smo problem.
dakle moj moto bi bio:niko se ne rađa sa znanjem, ono se stiče i samo od tebe zavisi koliko ćeš da znaš. i naravno,  pitaj,pitaj,pitaj.....i uvek budi dosadan

Ko pita, glup je 5 min. Ko ne pita, glup je ceo život!   :scr:

Hvala na odgovoru, crvenilo se vise ne javlja. Sta je zasluzno za to nemam pojma jer sam u zadnje vreme prskao sa svim i svacim  ??? Od folijarnog djubriva sam isprobao Ekobooster i mislim da je odlican.
Pre neki dan sam cuo da postoji neki preparat (prah) koji se rasipa pa zemlji oko cokota. Da li zna neko o cemu je rec i za sta to sluzi? Mada je mislim da je to obicni sumpor...

Konkretno pitanje: Da li sad treba prskati captanom? Odnosno, da nije prekasno? Koju vi kombinaciju koristite za zadnje prskanje? ja sam planirao bordo blue+sumpor+teldor. Neki poznanici vise nece prskati vinograd, a inace u odlicnom je stanju.

Dux, zaustavio sam bolest kaptanom. Sada je ok, sto je otislo-otislo je, problem je bio kod mene sto nisam izvezao gidze na vreme, pa ga je prvo uhvatila pepelnica (svi lastari su bili po zemlji), pa onda crna trulez. Pepelnicu sam zaustavio BASFovim sistemikom (ne mogu da se setim imena)

Ja i dalje cekam odgovor...

kada su normalna leta kao sto ovo bas i nije normalno zadnja dva prskanja mogu ici bakarnim preparatima i sumporom posto ovo leto nije bas kako treba leto da bude moralo se ici sa jacim preparatima i ovo zadnje prskanje se moze odraditi bakarnim preparatima ali u sto kracem vremenskom periodu dok ne pocne sarak jer sam sinoc u vinogradu primetio da je sarak vec poceo i u frankovki i prokupcu, botriticide ne mesati sa bakorom, grozd je vec zbijen tako da je mala vajda sada prskati protiv sive trulezi a sa pocetkom sarka sva prskanja se zavrsavaju i cekamo ono najlepse BERBU

Ovde vinogradar pocetnik molio bih da neko ko to ima postavi pomenuti plan zastite vinograda za celu godinu sa terminima / okvirnim vremenom prskanja razumljivim i za pocetnike. Hvala unapred.

Jos jedno pitanje da skratim sebi muke/ mogu li se mesati ridomil gold i sabitan i folijarno djubrivo/ murtonik recimo?

moze

Možda ti ovaj link može delimično pomoći http://www.sveovinu.com/index.php/topic,25.75.html

dodatak za profija
ja bih ipak prskanje protiv truleži ostavio kao mogućnost za kasnije sorte,kaberne ili rajnski rizling.mislim da može da pomogne ako se pojavi problem u periodu do berbe.teldor ima vrlo kratku karencu pa kada su ove sorte u pitanju može se koristiti i u septembru po sistemu spasite koliko možete.
što se tiče onih koji sada prskaju i nikad više(do berbe) nadam se da imaju dobro zaštićen vinograd i sorte ranijih epoha sazrevanja.sve ostalo je rizik pogotovu ako pogledate ovu godinu kad nema dana da ne padne kiša(barem ovde).tu ne važe ista pravila koja važe za normalnu godinu(ako takvih ima).opet, ne vidim zašto mora svaka godina da se završi bakrom.bilo bi lepo ali...

Ja sam pre deset dana prskao Captanom i Kumulus. Pre tri dana sam ponovio Bakrom ,Kumulus i Teldor i dosta za ovu sezonu. :scr:
Stanje u vinogradu je solidno spram veremena :(

Dosta ste mi pomogli savetima zahvaljujuci vama sam vinograd sacuvao oko 80% :)
Mislim da sam za ovu godinu zavrsio prskanje pa cu vam navesti cime sam sve prskao:

1. Captan, Kumulus                             -sredina aprila?
2. Mikal F. Bumper.Kumulus, Armada.  - pocetak maja.
3. Mikal, Bumper.Ronilan,Captan          - oko 20-tog maja
4. Cabro Top, Impact?, Konker,           - 10-tog juna- ovo prskanje mi je oprala kisa?
5. Cabrio Top,Anivil, Konker,Kumulus    -20-tog juna
6. SALOMEA,Captan,Anivil, Teldor.         -15-tog jula-Kise kise?
7. Cu, krec. Cosan, Teldor.                      -01-og  avgusta
Tako je bilo ove godine.
Cekam komentare i sugestije.
P.S. Vrsta V. Loze je: Slankamenka, Hamburg-crni vecina.

Hvala svima na odgovoru.
Ja racunam da vise ne prskam, krece sarak, ali jutros vidim na 3 cokota se pojavila pepelnica i to na prokupcu (cokoti su jedan do drugog). Ne znam sta je razlog, mozda sto sam kosio u vinogradu dosta kasno, pa je to nesto poremetilo? Inace, jos jedan poznanik mi se zali da mu se pokvarila loza u dva reda koje je kasnije kosio. Da li neko ima slicna negativna iskustva?
Bilo kako bilo, sutra cu kantu na ledja i samo prokupac da oprskam.

Evo i neke slike iz vinograda od jutros.
Jel zna neko sta je ovo?
Slikano je losim telefonom, nisam poneo aparat.
(http://img529.imageshack.us/img529/6825/slika0008u.jpg)
(http://img695.imageshack.us/img695/1420/slika0012q.jpg)

sto se mene tice ovo je posledica pepelnice

E ovako... Ovo se desava samo na prokupcu, i to 2-3 cokota. Hamburg, kardinal, muskat italia..., je u odlicnom stanju. Sta bi mogao biti razlog? Na prokupcu sam uocio nesto kao zacetak crne trulezi i ko zna sta jos? Ispade prokupac najneotporniji. Ili mozda, prokupac je najnizi na zici, u tom delu je bilo trave, tj. tu je kasno pokosena, pa je vlaga doprinela da se ovo desi. Inace protiv pepelnice zadnji put sam prskao kolosulom(sumpor). Da cujem i druga misljenja, a reci cu vam sta je misljenje mog poznanika iz polj. apoteke sa kojim se konsultujem.

u pravu si profi kad kažeš da imaš svašta(ili barem tako izgleda).ovo jeste najverovatnije posledica ranije zaraze od pepelnice(kako reče nesa) koja je,moguće je, i suzbijena prskanjem ali ostaju nekroze na bobici, mrtvi delovi tkiva koji podsećaju na simptome č.krastavosti na plodu jabuke.kada v.loza krene da naliva zrno, dolazi do pucanja nekrotičnih delova pokožice bobice i dolazi do ovakve pojave kao na drugoj slici.
što se tiče vlage ona uvek pogoduje bolestima a to što si prskao kolosulom poslednji put protiv pepelnice ne znači mnogo ako ne znaš i kada, što je najbitnije(tj.da li je bilo upotrebljivo).

što se tiče teorija tvog prijatelja nadam se da nije neka od ovih dveju jer sam nažalost imao prilike da se ubeđujem s ljudima zbog sličnih ili istih stvari:
-naglo si izložio grozdove suncu posle uklanjanja korova pa je došlo do pucanja(u ovoj fazi teško jer je većina bobica još u "zelenoj fazi")
-korov ga je štitio od bolesti, čim si uklonio zaštitu javila se bolest(još veći nonsens jer je za razvoj bolesti potrebno bar neko vreme a tek do pucanja grozda...)

E ovako, prijatelj kaze da nema nista od bolesti nego da je pucanje bobice posledica prevelike vlage. na listu takodje nije bilo nista. mozda se vidi da je na nekoj bobici krenula crna trulez pa stopirana. inace, kad su grozdovi otkinuti na njima su jos bili tragovi prethodnog prskanja, tako da mi nije sasvim jasno sta se desilo? Kazem opet to je samo na prokupcu 3 vezana cokota. I na kraju, iz PSS Jagodina rekli su mi da je u pitanju pepelnica. Ostaje pitanje, da li sam i zadnji put trebao da prskam sistemicnim preparatom, umesto sumpora? Kad su vinogradari imali problema sa pepelnicom jos u fazi pre cvetanja, ja nisam imao ni p od pepelnice. Koristio sam Sabithane pa impact 2 puta od sistemika. Neki mi kazu da treba da budem zadovoljan jer su oni mnogo gore prosli, ali ja hocu nesto da naucim iz gresaka. Ono sto sam vec naucio je da nije dobar savet: Posle cvetanja prskas time i time... Nego jedan pametan i iskusan covek sa ovog foruma rece: Prskaces u zavisnosti kakva godina (vreme) bude!

ja sam posle cvetanja imao problem sa pepelnicom,obzirom da je stalno padala kisa prskao sam falconom 3 puta i ono sto je bilo zahvaceno uspesno je suzbijeno. E sad moj stric isto ima vinograd pored mog i on  godinama tradicionalno koristi kosan i cineb uporno sam ga ubedjivao da menja to jer je kisna godina a on nije, to se lose pokazalo kada je pepelnica uzela maha ni jedan sistemik mu nije pomogao. sto se mene tice  za zastitu protiv pepelnice u kisnim danima treba koristiti sistemike odmah posle cvetanja.Ovako kod mene izgleda istrebljena pepelnica.(http://img2.imagetitan.com/img2/small/40/40_p8140082.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=40_p8140082.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/40/40_p8140084.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=40_p8140084.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/40/40_p8140085.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=40_p8140085.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img2/small/40/40_p8140086.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=40_p8140086.jpg)

Neso, da si ovo napisao pre 2-3meseca sad ne bi ja brinuo. U svakom slucaju koristice u narednim godinama. Sta mislite, zasto je samo prokupac pogodjen? nizi je na zici, manje otporan, ili nesto trece? Neso, jel znas datume kad si prskao posle cvetanja? Obzirom na kise, kise...

ne znam datume,prskao sam odmah posle cvetanja ostala prskanja su bila odprilike na desetak dana,jer za sistemike kazu da je to odprilike razmak prskanja kad je kisna godina,inace i ja sam napravio gresku trebao sa da stitim protiv pepelnice od samog starta,to sto sam je kasnije uocio nije bilo razlog da ne prskam preventivno jer sam je imao i prosle godine,ona je bila tu od pocetka samo se nije primecivala.Covek se na greskama uci. Sto se prokupca tice on je inace slabo otporan na pepelnicu.

Prokupac i jeste sorta izuzetno osetljiva na pepelnicu, pa zato nemoj da te čudi što se intezivno javila baš na njemu. Ima jedan oprobani trik koji je uspešno spreči, iako nema veze sa hemijom. Naime dobro je te zahvaćene čokote oprskati bordovskom čorbom, ali je napraviti od plavog kamena i kreča, i dobro okupati čokote i grožđe. O čemu se radi konkretno, pa bordovska čorba (spravljena od plavog kamena i kreča) hemiskim putem znamo da suzbija plamenjaču, ali prskajući čokot i grožđe sa njom stvaramo mehaničku zaštitu i suzbijanje daljeg širenja pepelnice, jer se stvara fi9ni film na lozi, lišću i grožđu koji onemogućava njeno dalje širenje. Znam da se mnogi neće složiti sa ovim, ali je praksa pokazala da je uspešno. Pa tri čokota nisu neka velika muka i izdatak, probaj pa javi kao je bilo, ja rezultat znam unapred:uspešno.

Peco, primljeno k' znanju. vec sam okupao prokupac ali bordovskom corbom (bordo blue) i kolosulom. Tog dana sam bas zurio. Hvala, i nadam se da ce koristiti i meni i drugima.

profi.. imaš li ti kardinal u vinogradu? ako ti on nije pucao od kiše do sad nema šanse da je bilo koja druga sorta u ovoj fazi krenula da puca zbog prevelike vlage u zemljištu.
u tom slučaju najverovatnije je pepelnica u pitanju koja je oštetila pokožicu bobice što je dovelo do pucanja kad je krenulo intenzivno nalivanje bobice.simptomi pepelnice se često javljaju samo na bobici dok na listu i ne mora da ih ima
to što ima vidljivih tragova sredstava za prskanje ne znači da je v.loza zaštićena jer je moguće da se ostaci prethodnog tretiranja vide na bobici ali da je koncentracija nedovoljna da bi štitila od patogena.čak i kod sistemika koji su većinom dvokomponentni(sistemik+kontakni) količina kontaktnog fungicida na površini lista zavisi od količine padavina.jedan od razloga što sam često preporučivao Antrakol jeste i taj što(barem tako tvrde) potrebno preko 25 l/m2 padavina da bi ga sprala sa lista što je mnogo više nego kod drugih kontaktnih fungicida

Imam kardinal, u odlicnom je stanju, vec sam i dva grozda ubrao. E sad, sto se tice prskanja prokupca, posebno sam obratio paznju i pazljivo prskao i grozd i list. Bilo kako bilo, pepelnica se uvukla kad sam mislio da je opasnost prosla. Sto se tice Antracola, deda ga je koristio vrlo uspesno, ali ove godine zbog kisne godine, ja sam ga zamenio sistemicima. Kakva su iskustva sa Antracolom, mislim u kojim periodima i uslovima? Ono sto su me pogresno savetovali je: Posle cvetanja prskas jednom kaptanom pa posle samo plavo i to je to. Ipak imao sam pojavu necega sto mislim da je crna trulez i to narocito na belim sortama i prokupcu. Znaci sledece godine definitivno menjam preparate, mislim da sad malo vise kapiram sta i kako, naravno hvala svina na nesebicnoj razmeni iskustva. I na kraju, mozda nije lose da se u zasebnoj temi obrade bolesti vinove loze sa svim bitnim karakteristikama i specificnostima. Primetio sam da mnogi ne mogu da utvrde sta je sta? Jeste crna trulez, nije..., plamenjaca je...

Profi cesto ima i jednog i drugog, tj.mesano je pa je tesko utvrditi sta je.

Cesto okrivljujemo neke fungicide za losu zastitu, a zaboravljamo da i nacin cime se prska ima veliku ulogu. Nije isto prskati ledjnom prskalicom i atomizerom.

Dux, na koju si razliku tacno mislio izmedju atomizera i obicne ledjne kante? Ponekad mislim da je mnogo detaljnije prskanje kad natenane kantom idemo, nego kad prodje traktor i mislim da nd dopre corba do svakog lista i grozda. Mada, sledece godine nesto planiram da napravim, kaci se na traktorski kompresor i tako...

antracol sam pomenuo kao ilustraciju a njega sam koristio i preporučivao za prva dva prskanja.mislim da smo pričali o bordovskoj čorrbi odnosno bakarnim preparatima i to da može i na taj način da se štiti loza ali zaštita kraće traje tj. potrebno je više puta prskati.

E ovako, mozda je tema zastarla za ovu godinu, ali cisto da vidimo rezultate. Kod mene sad Hamburg i Afus krecu naglo da propadaju, trule. Do pola grozda ok, a onda  :o Do skoro je sve bilo ok, mada sam imao i na prilican broj cokota nesto sto je posledic pepelnice. Definitivno menjam preparate sledece godine. Protiv pepelnice kod nekih poznanika odlicno se pokazao Falkon, a na jednoj parceli od 2Ha koja je vec bila zahvacena, stvari je sredio Crystal, tako da ima moju preporuku.

  Kakav sam ja lik! Nije u pitanju bila pepelnica vec plamenjaca a sredstvo je Acrobat-BASF

Kako ste vi prosli sa zastitom?

Meni je ipak pepelnica napravila problem i ako sam mislio da je opasnost prosla.
Dakle, ako godina bude kao ova, posle cvetanja samo provereni preparati.
Ja sam prskao pre cvetanja Subithanom, pa posle cvetanja Ipmactom, ali ipak se pojavila negde negde.
Za Falcon smo culi da se dobro pokazao. Kolega je prskao Quadris max pre cvetanja 2 puta, ne znam cime je posle, ali mu je grozdje prva liga (Hamburg, Afus ali).

I jos jedna stvar, ovo dole na slici negde jednostavno zovu trulez.

(http://www.poljoprivreda.net/loza/slike/plijesan3.jpg)

Botritis, siva plijesan, trulez. To su sve sinonimi.

Syngenta preporucuje Quadris max posle tretiranja loze sistemicima, a to je posle cvetanja loze. Nekako mi sve ovo toliko komplikovano da jednostavno citam, slusam a i dalje sam zbunjen... Valjda ce mi se razbistri do sledece godine

Ova godina je bila pogubna po vinogradare koji se nisu okrenuli totalnim sistemicima.Quadris max je lokal sistemik i deluje na plamenjaču i pepelnicu ali u ovakvoj godini je delotvoran samo ako je dobro procenjeno vreme primene i ako je primenjen u blok sistemu(2-3 puta za redom).
Bilo je ljudi koji su koristili moj omiljeni preparat u borbi protiv pepelnice-Stroby(što je ista grupa kao i Quadris) pa kao da nisu prskali.Znači vreme primene i pravilno doziranje-to je sve.
A proizvođači su proizvođači.Oni će vam savetovati šta je u njihovom interesu.Pa ako se poklapa sa vašim onda dobro i po vas. :)

Ja ne mogu da se požalim, naprotiv! Uspeo sam da sačuvam vinograd i grožđe, što kaže lozar trebalo je pogoditi vreme i dozu ali i preparat. Ja sam najviše koristio bakaroksihlorid i Colosul. Evo šta sam dobio:

Frankovka i Muskat Hamburg:
(http://www.dodaj.rs/t/46/12y/BpAyNVT/vinograd1.jpg) (http://www.dodaj.rs/?46/12y/BpAyNVT/vinograd1.jpg)

Frankovka:
(http://www.dodaj.rs/t/1B/N4/3KOLkrlb/vinograd3.jpg) (http://www.dodaj.rs/?1B/N4/3KOLkrlb/vinograd3.jpg)
Frankovka:
(http://www.dodaj.rs/t/28/y5/25BJm4Zt/vinograd4.jpg) (http://www.dodaj.rs/?28/y5/25BJm4Zt/vinograd4.jpg)

Don Julijan u akciji :)
(http://www.dodaj.rs/f/E/VY/2yJrjw9/vinograd2.jpg)

Imao sam još i Rajnski Rizling i Otonel... promaklo mi slikanje

@ Don Julijan Svaka cast. Prosto mi deluje neverovatno da si uspeo ovim preparatima, sem ako nisi prskao na 7 dana, mada je i to bilo nemoguce jer je ovde bilo perioda kada je kisa padala vise od 7 dana uzastopce.
To bi bio i demant tvrdje da bez sistemika ne moze.

Meni se tek sad pokazuju rezultati gresaka, tj, pepelnica se uvukla tu i tamo i ako sam uvek ubacivao sumpor, sem kad sam dva puta tretirao Impactom, koji se ne mesa sa sumporom. Bilo kako bilo, zbogom Impact  >:(

Sto se tice Quadris Max-a, drugar je preparat koristio za dva vezana prskanja pre cvetanja i zadovoljan je.

Takodje jedan rodjak je prvi put ove godine zaobisao Tilt i sad se gorko kaje.

Znaci, i ako je godina bila teska neki su ipak prosli odlicno.
Posle ovoliko strana na ovoj temi, cini mi se da su mnogi zbunjeni i da nisu naucili sta su zeleli. Na zalost, ima mnogo neproverenih saveta, potkrepljenih samo teorijom hemijske industrije. Sto se mene tice, posavetovacu se sa uspesnim vinogradarima iz kraja, preneti ovde njihova iskustva, pa da zajednicki nesto zakljucimo.

ako je don julijan u zaštiti koristio samo ono što je rekao onda svaka čast!
sistemici su odigrali glavnu ulogu u zaštiti u mom vinogradu.

lozar, cime si ti prskao?

A pazite ovo, covek je ove godine sacuvao grozdje u extra stanju, a prskao je verovali ili ne, 4x Quadrisom, i samo je posle cvetanja dodao Kaptan! Pa ti sad budi pametan!  :scr:

Pozdrav smima na Forumu. Ja sam pcelar pa bih vas zamolio da neke informacije. Naime, pcelinjak sam odselio na nekih 1km od plantaza vinograda. Posto se vrse razna prskanja vinograda strahujem za pcele. Interesuje me sledece:
 - Kad se vrsi prolecno prskanje, u kom mjesecu i u kom se stadiumu tad nalazi loza? Jeli u beharu ili kako vec?

 - Da li se u naprijed najavlljuje prskanje preko medija kako bi se zastitili pcelinjaci koji se eventualno nalaze u blizini?
Da li se prskanje vrsi u vecernjim ili dnevnim casovima?
Molim vasa da mi date detaljno uputstvo kako se vrsi prskanje i kako da zastitim pcelinjak.
Posto se slabo snalazim na Forumu zamolio bih vas da mi pisete na adresi: damirb@t-com.me
Unaprijed HVALA i zelim vam uspjeh u poslu!

Pozdrav svima na forumu imam jedan veliki problm naime imam vinograd u trecoj i u drrugoj godini mi se pojavila bolest na par cokota za koju nisam znao sta je evo i slika

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_slika0147.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_slika0147.jpg)
http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_slika0155.jpg

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_slika0156.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_slika0156.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_slika0155.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_slika0155.jpg)

po zavrsetku vegetacije sve sam skratio na dva okca ali javlja mi se opet isto evo i slika

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf0077.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf0077.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf0061.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf0061.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf0042725.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf0042725.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf004335.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf004335.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf0053615.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf0053615.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_dscf0054619.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_dscf0054619.jpg)

na nekim sajtovima nasao sam da se radi o crnoj pegavosti ili eskoriozi grozdja ako neko ima neko drugo misljenje ili savet kako da se oslobodim ovoga neka mi kaze da se ne nerviram! :( :(

na slici broj 2 iz ove godine, na listu vide se žute pegice sa crnom tačkom u sredini što je simptom karakterističan za crnu pegavost
na sledećim slikama(3 i 4) vide se karakteristični simptomi i na ostavljenim kondirima.
po meni je najverovatnije fomopsis koji kad se useli teško ga je izbaciti.
prskanje kaptanom (antracol,polyram) u proleće kada se otvaraju pupoljci a kasnije uglavnom zaštita od plamenjače pokriva i ovu bolest pogotovu bakarni preparati s kojima treba ići pre opadanja lista i u rano proleće pre kretanja pupoljaka

pozz svima ja sam novi na foorumu zanima me cjelokupna zastiita vinove loze kad i scim  i u koje vrijeme imam par cokota pa volio bi daga zastitim inace je neko bijelo grodze lijep pozz

A sta Vi mislite jel moze loza da se oporavi posle ovoga i da izdrzi rod koji mu je ostavljen?

http://www.agrochem-maks.com/index.php?option=com_content&view=article&id=110&catid=19&Itemid=99
http://www.zastitabilja.org/syngenta_zastitavoca.htm

mraz ostetio moje cokote ocel se to popravit sta mislite ???

ako je sve orezano na po dva okca prošle godine ne bi trebalo da bude nekog velikog roda a pošto ima listova koji su kao na slici 2, 5 i 6, mislim da će se lastari izvući jer su sada u fazi intenzivnog porasta i verujem da mogu da iznesu neki prosečan rod.
loza ima veliku energiju porasta u vršnom pupoljku samo joj treba malo pomoći i u sledeće prskanje dodati neku folijarnu prihranu bogatu azotom i biostimulatorima(nekome sam skoro preporučio "slavol" ali može i "wuxal ascofol" ako ga nađete ili "drin" preparat firme "green plant").
nažalost mogu samo da vam pričam na osnovu prezentovanih slika ali ne znam u kakvom je stanju ceo zasad, u kakvoj su kondiciji čokoti, čime ste đubrili i prskali do sad itd.
vinova loza je inače lijana i živela je u šumskim biocenozama koristeći drveće kao naslon prilikom rasta ali je zato morala i da razvije mehanizam snažnog i brzog porasta lastara da što pre dovede lišće iznad krošnji drveća gde ima više sunca. zato je jedna od bitnih osobina v.loze jak i intenzivan porast lastara i to po pravilu iz vršnog pupoljka upravo zato da bi što pre došlo do izduživanja lijane. to nam s jedne strane pravi probleme jer moramo da se borimo sa silom polariteta a s druge strane pomaže biljci u prevazilaženju ovakvih stresova.

Imam Mikal Flash i Flint Plus. Oba sredstva su fungicidi i protiv plamenjače su. Koji da upotrebim ? Da li da kombinujem ta dva sredstva? Danas bih oprskao moj vinograd. Hvala unapred!

nećeš pogrešiti šta god da upotrebiš.
ako ćeš ih kombinovati možda sad Flint plus(Zato+Kaptan) koji deluje i na pepelnicu a pred cvetanje Mikal flash.

Hvala !!!! :thumb:

ako je sve orezano na po dva okca prošle godine ne bi trebalo da bude nekog velikog roda a pošto ima listova koji su kao na slici 2, 5 i 6, mislim da će se lastari izvući jer su sada u fazi intenzivnog porasta i verujem da mogu da iznesu neki prosečan rod.
loza ima veliku energiju porasta u vršnom pupoljku samo joj treba malo pomoći i u sledeće prskanje dodati neku folijarnu prihranu bogatu azotom i biostimulatorima(nekome sam skoro preporučio "slavol" ali može i "wuxal ascofol" ako ga nađete ili "drin" preparat firme "green plant").
nažalost mogu samo da vam pričam na osnovu prezentovanih slika ali ne znam u kakvom je stanju ceo zasad, u kakvoj su kondiciji čokoti, čime ste đubrili i prskali do sad itd.
vinova loza je inače lijana i živela je u šumskim biocenozama koristeći drveće kao naslon prilikom rasta ali je zato morala i da razvije mehanizam snažnog i brzog porasta lastara da što pre dovede lišće iznad krošnji drveća gde ima više sunca. zato je jedna od bitnih osobina v.loze jak i intenzivan porast lastara i to po pravilu iz vršnog pupoljka upravo zato da bi što pre došlo do izduživanja lijane. to nam s jedne strane pravi probleme jer moramo da se borimo sa silom polariteta a s druge strane pomaže biljci u prevazilaženju ovakvih stresova.
[/quote]

Hvala Vam puno puno ste mi pomogli poslusacu vam i dodacu neku folijarnu prihranu da se sto pre oporavi! :thumb: Hvala puno bas ste mi puno pomogli da se ne nerviram toliko!  ;D Pozdrav za Vas!

hvala na lepim rečima :)
ja sam vam sve ovo rekao sa određenom dozom opreza pa bi bilo lepo da nas obavestite za jedno mesec dana(slikajte) kako vam izgledaju lastari.
i nemojte dodati "neku" folijarnu ishranu već probajte sa jednim od gore navedenih preparata a takođe obratite pažnju i na zaštitu
pozdrav :thumb:

Posto sam vinogradar-vikendas nisam stigao u ovo dva dana pauze izmedju kisa da oprskam vinograd. Uglavnom sam prva prskanja radio  sa kontaktnim sredstvima ali sad razmisljam da odmah krenem sa sistemicnim jer su sigurniji po onom sto sam citao a sezdeset km do vinograd mi ne dozvoljava da dotrcim kad su povoljni uslovi da obnovim prskanja kontaktnim posle svake kise . Da li razmisljam ispravno ? Koja bi sredstva bilo najbolje da upotrbim za prvo prskanje ? Ne racunam on zimsko crvenim uljem koje je bilo  prvo.

juce sam primetio da je po neka loza napadnuta grinjama.posto je u fazi od 10 do 15 cm. lastari cime ga poprskati da bi imalo efekat.

nisuron

kakav je thiosulfat ja sam tak poceo da ulazim u tajne posla,rekli su mi da grinje prskam sa njim,kakva su vasa iskustva?

Vinogradari pomozite malo, prošle godine sam zasadio jutro šardonea i ove godine ga još nisam prskao i nemam pojma čime i kada. Isčitavam sve teme ali mi treba vremena .....
Mislio sam sutra da krenem u prskanje i to ručnom prskalicom jer je mladi vinograd (površina je 2.600 čokoti)

Malo si okasnio za prvo prskanje, ali nema veze ako je loza u dobrom stanju. Prskanje u ovom periodu zavisi od toga kolika je  lisna masa. Ako ima tek nekoliko (2 - 3 ) lista koji nisu u potpunjosti razvijeni prskaš sa nekim sumpornim preparatom protiv pepelnice ( Kolosul , Kosan itd ) , a protiv plamenjače sa nekim bakarnim preparatom, dobar je Bakrocid jer se može mešati sa ovim prethodnim, pa sve rešavaš jednim prskanjem.
Ako imaš par razvijenih listova možeš prskati sa sistemicima,pošto se oni apsorbuju preko lista. Ja sam danas prskao sa Sabithanom, protiv pepelnice, i Poliramom protiv plamenjače. Sabithan je dobar ali ima dugu karencu, i  ukupno 2 primene godišnje, ali sada može. Poliram možeš koristiti tokom cele godineč neograničen broj prskanja.

 :thumb:Bodo, hvala na informacijama. :thumb:

ne treba zaboraviti po mnogima najbolji nesistemik za plamenjaču vinove loze a to je FOLPET
on se kao aktivna materija u kombinaciji tj. njen kontaktni deo nalazi u nekim od najboljih sredstava protiv plamenjače:

RIDOMIL COMBI (metalaksil-m + folpet)
MIKAL FLASH (fosetil-aluminijum + folpet)
QUADRIS MAX (azoksistrobin + folpet)
MELODY COMBI (iprovalikarb + folpet)

od ostalih sistemika protiv plamenjače vredi pomenuti još i:
EQUATION PRO
CABRIO TOP

lozar  :thumb:
Inace u zavisnosti od stanja vinograda nije kasno za prvo prskanje. Drugar, zastitar, cak mi kaze da preskocim prskanje protiv plamenjace jer se nisu stekli uslovi, nego samo protiv pepelnice i grinja.

A jel ima neko iskustva sa Shavit-om? Poznanik prosle godine prskao prokupac u zadnjim tretiranjima i odlicno se pokazao.

Evo nekih slika od prosle godine:
http://i874.photobucket.com/albums/ab310/ProfiBBEB/P1090211.jpg
http://i874.photobucket.com/albums/ab310/ProfiBBEB/P1090202.jpg
http://i874.photobucket.com/albums/ab310/ProfiBBEB/P1090198.jpg

Na zadnjoj slici su posledice pepelnice, a prethodne...

Protiv grinja dobrose pokazao preparat ARMADA

šta mislite o kombijaciju basf-ovih fungicida kumuls i Cabrio top ?

Cabrio top je folijarni fungicid za suzbijanje pepelnice i plamenjače, a Kumulus je za suzbijanje pepelnice, tako da nema potrebe koristiti ga zajedno sa Cabrio top-om.

Prosle godine je bilo toliko kise u maju, narocito u vreme cvetanja, da sam ja digao ruke od vinograda.
Nadam se da ce ova godina biti bolja. Ja sam prskao vec dva puta i koristio sam Antracol i Kosan. Zanima me sta mi preporucujete za sledece prskanje. Da li sme jos da se prska pre cvetanja i koliko dana treba da bude od poslednjeg prskanja do cvetanja, jer mnogi kazu oko cvetanja da se ne prska vinograd.
Primetio sam na nekim listovima da se pojavljuju rupice crvenkasto oivičene a unutar rupice kao neka paučina.
Žao mi je što nisam slikao da postavim, jer ja ne znam o čemu se radi.

Mika8 dobrodosao na forum. Bez slike mozemo samo da nagadjamo, ali ovako neka pretpostavka, mozda je crveni pauk, ili grinje.
Kazu da sumporni preparati pored toga sto stite od pepelnice, stite i od grinja i crvenog pauka. Nissorun 10 EC je akaricid i koristices ga ako su grinje. Mada ako si koristio sumpor trebalo bi da je sredjeno.

A sto se tice prskanja pre cvetanja, naravno da se treba prskati, pogotovu ako je vreme nestabilno i promenljivo.

Gledao sam sad malo slike koje su dostupne na netu i cini mi se da su to na listovima posledice erinoze. Pre prskanja su to bili kao plikovi, a sada su to rupice na listovima kako sam vec opisao gore. Posto sam prskao kosanom koji je na bazi supora valjda je to pomoglo. Zna li neko koji je jos preparat dobar protiv grinja?

Odi u bilokoju poljoprivrednu apoteku i kupi neki AKARICID, ako ne nađeš može i insekticid , iako se on ne koristi za suzbijanje grinja jer ubija i prirodne trebitelje grinja.

`` jel ima neko iskustva sa Shavit-om? Poznanik prosle godine prskao prokupac u zadnjim tretiranjima i odlicno se pokazao.``

Nesto mi nejasno oko ovog shavit-a .Za 100l vode shavit kosta oko 350din a sluzi i za pepelnicu i plamenjacu , dok ronilan za 100l vode kosta preko 850din u maloprodaji . Zasto tolika razlika ako nije u kvalitetu ? :scr:

Ridomil a ne ronilan toliko kosta .

Poprskao sam lozu Cabrio topom juče oko 6 popodne (prvo ovogodišnje tretiranje loze).

Danas je od podne, dakle 18 sati kasnije, palo nekoliko pljuskova. Da li je potrebno ponoviti tretiranje?

Nije potrebno ponovo prskati jer jer Cabrio top sistemik, sto u prevodu znaci da ga kisa ne spira.

Ovo sam vec kacio od prosle godine, ali jos mi nije jasno sta je ovo (http://i874.photobucket.com/albums/ab310/ProfiBBEB/P1090202.jpg).

 

crna trulez-tretirati captanom

Hm... Tretirano je kaptanom nakon cvetanja i ipak se pojavila.

Iz moje gluposti, sustina prskanja je u preventivi. Badava sam ja bacio 12 kante kaptana prosle godine u 10ari kada je bolest bila tu vec ohoho... Zato treba covek sve da batali ako danas treba da se prska loza. Prvo prskanje, a posle zivot... To je moj generalni zakljucak koga se drzim ove godine i hvala mom ocu Petru sto imam taj stav... Nema grozdje da se bere ako u ovaj kisni bolesni maj mesec svakog dana ne odes do vinograda i pratis situaciju...

Pozdrav!
Potrazi u apotekama akaricide: envidor, demitan, ortus, nissorun, armada (vertimec ili abastate). Mada ovaj zadnji je dobar protiv crvenog pauka, ali se dobro pokazalo i za erinozu. Sumpor ce samo malo stabilizovati grinju i drzati je pod kontrolom. Naravno ni slucajno ici u tom periodu sa kaptanom!

Hajde da se opet ukljucim u diskusiju sto se tice one fotke!
Djeluje mi kao crna pjegavost jer vidim simptome na prvim listovima, ali isto tako moze biti i plamenjaca. Nije ti dovoljno tretirati samo sa preventivnim u fenofazi cvjetanja. Morao si ukljuciti i sistemik.
Cao!

Danas sam kupio neki preparat za prskanje vinove loze za sivu trulez.
Ovo je za mene nov preparat i ne znam da li vredi cemu.
Ako neko zna nesto o ovom preparatu, neka pomogne, jer ne bi prskao sa necim sto nije pouzdano.
Radi se o preparatu :BOTRYSTOCK, AKTIVNA MATERIJA :PIRIMETANIL 300+/-15gl.
Pise da je sistemicni fungicid, za primenu u vinovoj lozi u fazi precvetavanja, pa do pocetka sazrevanja grozda.
Deluje za zastitu od sive trulezi.
Upotreba 2,5l/ha.
Hvala unapred.

Ovaj preparat je ranije mogao da se nađe kao Botriticid, koristim ga već par godina unazad, pri zaštiti grozdova kod Crnog burgundca. Veoma sam zadovoljan njegovim učinkom, i u kišnim godinama. Ko poznaje Burgundac, i njegove hirove i sklonosti za truljenje grozdova , taj zna o čemu pričam. Za zaštitu dovoljna su ti dva prskanja. Jedno u fazi pred zatvaranja grozdova, a drugo u fazi šarka. A i karenca nije nešto velika, pa nisam imao problema sa vrenjem vina. Probaj, videćeš nije loš preparat. Pozz.

interesuje me kakva je kombinacija stroby+kaptan. i dali pokriva i pepelnicu i plamenjacu, i crnu trulez. ???

 :scr:

pokriva mada mislim da bi mogao da probaš sa nekim sistemicima ako su i kod tebe pljuskovi svaki 3.-4. dan
moja kombinacija za posle cvetanja ove godine je mikal flash i rubigan

Ma pojavila mi se crna trulez (kaptan) a mislim da sam negde cuo da je stroby dobar kao prevencija protiv bele trulezi i naravno pepelnice samo nisam siguran dali kaptan pokriva plamenjacu :-[

pokriva kaptan i plamenjaču a što se tiče bele truleži radi se o truležnici koja se javlja na oštećenom tkivu bilo da se radi o pepelnici i plamenjači na bobici bilo da se radi o mehaničkim povredama od grada
bolja je varijanta da koristiš sredstva za zaštitu od sive truleži koja se ionako preporučuju u kombinaciji posle cvetanja(Ronilan,Switch,Mythos) i koja če te zaštiti i od bele i kisele i svake druge vrste truleži(valjda ih nema više?!)

nadam se i ja da ih nema.
a spremio sam Pehar , njime cu kad budu bobice velicine psenice(verovatno sa Qumulusom) a Ronilan u "sarku"

a da sto se tice Stobija i bele trulezi odlucio sam da to probam jer sve jedno pokriva pepelnicu a ako stiti i od bele trulezi nije nikad viska

apotekar mi prepravi planove nacisto :scr:

Malo Stroby-ja sa Poliramom, pa kasnije Ronilan blok, pa na kraju blok od Botristocka, pa eto ti magična formula za celu nastojeću godinu. Provereno. Sačuvao Burgundac u prethodnim godinama ( sem prošle, sa gipsom na nozi se ne prska), iako je veoma osetljiv.

Hvala Bodo na brzom odgovoru i pomoci.
Posto se cvetanje zavrsava i vreme je da se prska dosta, zanima me sta smem sa cim mesati?
Imam Ridomil GOLD, ZATO, MERPAN(CAPTAN), BOTRISTOCK(PIRIMETANIL), DECIS(insekticid firme BAYER).
Sta sa cime smem da mesam ?
Hvala unapred.

Verujmi ne znam sve to napamet, najbolje ti je da pročitaš uputstvo za upotrebu, tamo ti piše tolerantnost prema drugim preparatima. Uglavnom sve ti se svodi na to da sistemike- fungicide smeš da mešaš bez problema. Kontaktne fungicide oprezno uz konsultaciju sa uputstvom. Dok se insekticidi retko kada smeju mešati sa fungicidima , naročito ako su EC gradacije, što piše na ambalaži ( Decis je EC gradacije ), dok se sistemični fungicidi uglavnom bez problema mešaju sa praškastim insekticidima. Ipak najpametnije je konsultovati se sa uputstvima svakog upotrebljenog sredstva. Pri kupovini bilo kojeg zaštitnog sredstva u poljo apotekama dužni su , po zakonu, da ti daju i uputstvo za dato sredstvo. Uputstva čuvaj posebno, jer nikad ne znaš kada će ti zatrebati. Pozz.

Sta je najbolje koristiti protiv cikada?

Savetujem ti da koristiš neki insekticid u obliku praška ( recimo Wizzard ), zbog mogućnosti mešanja skoro sa svim fungicidima. Tako da nema potrebe da prskaš više puta, već napraviš jedan koktel i sa time prskaš. Inače dobar je bilo koji kontaktno-digestivni insekticid

dali je tacna informacija da bojadizeri nemoraju da se prskaju.u pitanju je zupski bojadizer.poz.

nije tačno. ja sam imao najžešču infekciju i najizraženije simptome crne truleži baš na game bojadiseru.
doduše postoje međuvrsni hibridi tipa bojadisera koji su otporni na neke bolesti ali nisu baš nešto rasprostranjeni.

kolko vuksala na 200L vode :scr:

@Prom....
Botristok i Pehar imaju istu aktivnu materiju. Botristok je ima u kolicini od 300/l, a Pehar od 400/l. Botristok je 1300din, a Pehar 1200din. Ja sam kupio Pehar. Isto je i sa kaptanom kao aktivnom materijom. Merpan je ima 500/kg i kosta manje od 900din, a Kaptan ima isto 500/kg a kosta skoro 1300din. Znaci Toponica....

merpan je u prahu a taj kaptan sto si gledao je sigurn WG - vodotopive granule otud razlika u ceni

Wuksal , folijarna prihrana, se dozira sa 30 ml na 10 litara vode, znači na 200l vode se dodaje 6 dl Wuksala

da nisi malo permutovao cifre:
"Captan 50 WP"  = 780,00/kg
"Merpan 50 WP"  =1.100,00/kg
ovo su cene u mom kraju, konkretno u jednoj firmi iz Lozovika koja drži 10 apoteka.
ovo prvo gura "Agromarket" što znači da je Kineska roba pa je možda zbog toga jeftinije.

Nisam permutovao. Merpan je izraelski proizvod. U prahu je i zaustavio je trulez.

nema veze. da je i kineski ne bi bio loš samo me malo iznenadilo što je tako jeftin

ljudi pomagajte svi cokoti su mi puni malih puzica,ne znam sta da radim,da li da ih ubijam,nisam primetio da nesto smetaju lozi za sada,ali ne znam sta ce biti kasnije :(

Prokleta da je ova crna trulez  >:(

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_plovdinabolest.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_plovdinabolest.jpg)  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_plovdinabolest1.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_plovdinabolest1.jpg)  (http://img2.imagetitan.com/img2/small/46/46_smederevkabolest.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=46_smederevkabolest.jpg)

Plovdina je na prve dve fotke, a na trecoj smederevka...

Zastito sam lozu od plamenjace i pepelnice, sada trebam sivu i crnu trulez da tretiram
Smem li Merpan 50WP( http://www.maganagro.rs/srb/proizvod.asp?Proizvod_ID=35 ) i Switch 62.5WG ( http://www.syngenta.com/country/rs/sr/cp/ProductList/Pages/Switch625WG.aspx ) da mesam zajedno ili moram odvojeno prskati ?

Merpan i Switc mogu se kombinovati i ako nisi stitio od crne trulezi uradi to sto pre!
Inace, iskustvo kaze da su VINOGRADIMA zadnjih godina najveci problem pravili PEPELNICA i CRNA TRULEZ! Barem u mom kraju. Plamenjacu vinove loze gotovo da niko nije video u vinogradu (verovatno zbog dobre zastite, tj postojanja dosta dobrih fungicida), ali pepelnica i crna trulez HARAJU! Moguce je da vreme primene fungicida protiv pepelnice nije pogodjeno, ali to je i glavna dilema ovdasnjih vinogradara. Uglavnom se oslanjaju na prodavce u Poljoprivrednim apotekama i iskustvo od ranijih godina.

Cvele, cime si prskao posle cvetanja?

Ovo na slikama je katastrofa. Iste simptone i kod mene. Neki kazu plamenjaca grozdja, drugi ozegotine od sunca (ovamo kod nas su bile žestoke vrućine do 50 C na sunce) a ja sam najbliže da se radi o Crnoj truleži jer od zimskog prskanja do zadnjeg ne koristim bakarne preparate a nisam ni sa kaptanom. Posle cvatnje sam koristio Mikal flash i Pergado i Topas ili Falkon i Teldor 2puta. Na listovima ni traga bolesti. Jeli kasno za Kaptan ili da idem bakrom.

Posle cvetanja:
Acrobat + Topas... Ubrzo zatim Merpan (kaptan).
Pre par dana:
Acrobat + Topas + Pehar...
Bolest se vise ne siri, ali mi zaista krivo sto sam dobio isti samar kao i prosle godine... Postavicu slike Zupljanke koju komsija ima na spaliru. Prskao je samo 3 (citaj tri) puta i ne pada mu napamet da vise ulazi fungicidima u vinograd !
List zelen a grozdici da oci ne odvojis od njih... Koristio je Mankogal (mankozeb). Plamenjace nema nigde, u nijednom vinogradu.

Danas mi je obrijan vinograd gradom velicine oraha...Ostalo je ~30% posto lista, grozdovi su ostali na cokotu oko 90% ali sa povredama zrna oko 50%. Sta preduzeti u ovakvoj situaciji?

sto se mene tice ja bi pustio zaperke da rastu i obavio bi neku folijarnu prehranu

Ja danas bio do vinograda i ima sta da vidim PEPELNICA  :o :( Razmisljam jos cime da sutra oprskam. Nije mnogo, mozda na nekoliko cokota, PROKUPAC iskljucivo.

iljusa, kazu da posle ostecenja od grada valja prskati bordovskom corbom ili sl bakarnim preparatom, koji jaza pokozicu.

strasno,oprskati sto pre nekim od bakarnih preparata
a sto se tice pepelnice stroby+sumpor jos desetak dana i grozdje ce uci u fazu sarka tako da ce muke sa pepelnicom prestati sa prvim gramom secera u zrnu

Rekli su mi da bakar ne treba mesati, a da je neophodano poprskati grozdove sa switch -om?

Moze switc, stiti ga od trulezi.
Darko, moze strobi, ali ja imam jos jednog aduta FALCON!
Inace Prokupac nece skoro u sarak, ova susa nekako ostavila zrna mala, ili mi tako deluje naspram Hamburga.

Kod mene su merlo i sovinjon i nesto malo hamburga koji je krenuo u sark.

Na drugom forumu predlazu drin+switch+falcon+curazite b?

ne vidim odakle si ali mislim da ćeš teško naći u prodaji taj "curzate b"(inače on osim cimoksanila u sebi sadrži i 400g/kg bakar oksihlorida). probaj sa antracolom umesto njega.
možeš i da skineš grozdove koji su teško oštećeni jer će ti sigurno propasti. za bilo kakvu rezidbu je sada kasno osim ako ti lastari nisu polomljeni.

ranije sam koristio triazole(Topas,Trifmine,Tilt,Systhane) ali sada više volim strobilurine(Stroby,Zato).
ako ima simptoma pepelnice na grozdu onda obavezno dva tretmana u roku 7-10 dana uz dodatak nekog sumpornog preparata kao što je i darko gore naveo(recimo Thiovit jet)
"Crystal" nisam probao a nisam ga ni video u prodaji
zaboravio sam da pomenem Falcon koji je zaista odličan preparat. povedite računa samo o prethodnim prskanjima od pepelnice da ne dođe do preklapanja fungicida iz iste grupe.
ko nema simptome može da ide i samo sa sumpornim preparatima efekat je isti

imas li iskustva sa preparatom talendo. meni ga je kolega preporucio kao prepatat od koga ne postoji bolji i poverovao sam jer oni proizvode eqvation od koga ne postoji bolji za plamenjacu tako da sa mislio da sam se talendom resio i pepelnice ali nije bas tako u praksi u dve godine koriscenja desilo se da je pepelnica probila i ostvarila zarazu, nije to u nekoj velikoj meri ali me nervira kada je ima

Darko, ocigledno da je plamenjaca mnogo manji problem nego pepelnica! Vinogradari prskaju preporucenim preparatima i opet se pojavljuje pepelnica. Mnogo stvari su tu mutne  >:( Hemijske industrije nam serviraju preparate, njihov sastav, nacin delovanja, pa ti veruj... Zasto se neki fungicidi (ili njihove komponente) vremenom izbacuju iz upotrebe. Kao smenjena osetljivost patogena itd.
Ocigledno, da jedino zakljucivanje na osnovu iskustva ima rezona, sve ostalo je rizik. Pepelnica nanosi velike  gubitke vinogradarima da moji poznanici i pored preporucene zastite strahuju. Meni je Sumpor velika zagonetka i ocigledno da je u pojedinim fazama nezaobilazna komponenta u borbi protiv pepelnice.
Jos jedna stvar, ko je u svom vinogradu video pepelnicu NA LISTU? Zasto? Mnogi preparati uspesno stite od pojave pepelnice na listu, ali na grozdu daju nikakve rezultate!  >:( :( ???

Ja do sada nisam imao problema sa pepelnicom. Ako sretstva dozvoljavaju(mesanje)  sa sumporom ja ga dodam u manjoj dozi.Ja takodje pocinjem da sumnjam u kvalitet preparata ??? prosle kisne sezone sam bio uspesniji sa manje prskanja ???

darko..pre par godina dok sam bio u firmi koristio sam "talendo". tada je bio nov na tržištu i pokazao se kao dobar. otada ga nisam upotrebljavao pa sam kao što si i primetio zaboravio da ga pomenem ali mislim da je to dobar preparat.
profi...tačno je da se svake godine pojavljuju nova sredstva ali razlozi su višestruki. određene grupe aktivnih materija izbacuju se iz upotrebe kao toksične za ljudsko zdravlje ili zato što nisu dovoljno selektivne i ne odgovaraju načelima moderne integralne zaštite, pogotovu propisima u EU.
neke od njih već su dugi niz godina u upotrebi i dolazi do pojave rezistentnosti. kod nas je to bio slučaj sa ronilanom i ridomilom koji su bili među prvim sistemicima kad su se pojavili krajem `80-tih i široko su (zlo)upotrebljavani u dužem preriodu više puta godišnje.
pojavljuju se nove aktivne materije sa nespecifičnim delovanjem(fosetil-Al, kalijum-fosfit i dr.) koje nisu samo sistemici već neka vrsta bio stimulatora koji pospešuju otpornost biljke itd
s druge strane ima igri oko monopolisanja tržištem jer u svetu postoji 6-7 hemijskih kuća koje proizvode sve od lekova protiv aids-a, preko pesticida do bojnih otrova. trenutno 90% svetske hemijske industrije koncentrisano je u trouglu Indija,Kina,Indonezija gde su velike kompanije premestile svoje proizvodne kapacitete(setite se Bopala i koliko je ljudi umrlo).
što se tiče kvaliteta preparata ne znam šta da kažem.
prošle godine sam prijatelju savetovao da oprska dva puta sa stroby-em u kratkim razmacima i rekao mu da ne brine pošto ja "mogu da mu se zakunem u taj preparat". posle dve-tri nedelje me pozvao očajan da dođem da vidim. uspeh=0 (još me kod njega nisu me oprali ni Sava ni Dunav zajedno). pošto je već bilo podmaklo leto a radilo se o šardoneu ostalo mu je jedino da oprska grozdove hipermanganom i da proba bar da nešto spase. izvukao je koliko toliko.
ja bih naravno mogao da posumnjam da li je on baš sve uradio kao što sam mu savetovao ali uvek je lakše posumnjati u preparat.

meni se prosle godine na prokupcu na grozdovima pojavila pepelnica u znatnoj kolicini,prskao sam falkonom i uspesno je bila suzbijena. Falkon za svaku pohvalu

@lozar Slazem se sa ovim, cesto se i na internetu mogu procitati detaljna objasnjenja hemijske industrije zbog cega treba upotrebljavati njihove preparate. Nesto drugo sam hteo, mala digresija, u medicinskim knjigama (one iz kojih uce buduci doktori) cesto se moze procitati npr: Smatra se da je uzrok nastanka holesteatoma poremećaj drenaže i ventilacije srednjeg uva... Smatra se , smatra se... Ocu da kazem da i kog fungicida i kod prouzrokovaca bolesti, mnoge stvari su u magli.

@nesa Kazu da je Falcon stvarno dobar, cak sam na jednom hrvatskom sajtu naisao na preporuku:Ako je bolest vec krenula onda Falcon! Iskustvo... Neso, jel si 2 puta prskao u kratkom razmaku ili samo jednom?

ma ok. tu si u pravu, svaki ciga svoga konja hvali i svaka hemijska kompanija će naći razlog zašto je njihov preparat bolji od drugih a ogradiće se od svih mogućih problema koji makar i podsećaju na njihovu grešku.
velike kompanije povlače sa tržišta proverene ali jeftine aktivne materije i zamenjuju ih novim, selektivnijim ali i skupljim.
na našem tržištu pravu malu "revoluciju" je napravio "Agromarket" svojim uvozom kineske sirovine i spravljanjem sopstvenih a jeftinih preparata pogotovu herbicida ali i plavog kamena. ljudi masovno kupuju njihove preparate i retko ko se žali što znači da može jeftinije ali se to ne dozvoljava jer gde je niska cena nema zarade.

prosle godine mi je pepelnica bila u poodmakloj fazi,falkonom sam prskao dva puta sa razmakom od 10 dana to je bilo odprilike u ovom periodu,naj zahvaceniji je bio prokupac pa onda jedan deo hamburga uspeh je bio ocigledan,ove godine sam ga koristio u tri navrata preventivno i uopste nemam problema sa pepelnicom :thumb: takodje mogu da pohvalim Teldor za suzbijanje sive trulezi

@lozar bocnuo si tamo gde treba.

Mislim da o upotrebi hipermangana niko nije pisao na ovom forumu, a toliko stranica je vec ispisano... Ono sto takodje nije napisano ili slabo je, o upotrebi sumpora (nacinu, kad kako). Vazna stvar je da SUMPOR NE DELUJE ispod 15C, a preko 25C moze doci do pojave palezi (sto se meni desilo prosle godine).
Svi preporucuju u borbi protiv pepelnice uz koriscenje sistemika dodati i sumpor (kao zbog izbegavanja rezistentnosti). Ne kazu kako on deluje i kada (pri kojim temperaturama) I Sumpor nije kontakntni fungicid! Njegovo dejstvo je totalno drugacije od vecine sistemika, zato mu dodje kao obavezna dopuna, a nekada i glavna komponenta u borbi protiv pepelnice.

Ja sam Falcon namerno ostavio za kraj ako nesto podje po zlu, ali sam trebao da ga ubacim i u jedno prethodno tretiranje. (Delovalo mi kao nema potrebe, na oko je sve Ok). Dobro, nije ni sad strasno stanje, na nekoliko cokota Prokupca se pojavila bolest i to na donjim grozdicima (najblizi zemlji).

A mozda je i ovo poucno, pitam ja jednog poznanika , starog poljoprivrednika, zasto je pepelnica toliki problem , jel i ranije bilo tako? Kaze, ma i ranije se pojavljivala pepelnica, ali mnogo manje, a bilo je vise naroda po kucama i po vinogradima, pa se lepo vinograd ocisti, i svo suvisno lisce se posklanja, naprave mu provetravanje i...

Profi...hipermangan mi je preporučio jedan stariji kolega kao spas od pepelnice u fazi kada je ostalo još malo do berbe. on je zapravo dezinfekciono sredstvo i po meni ima dejstvo slično bakru. malo je ofarbao bobice šardonea ali nije ofarbao vino valjda zato što se šira kod belih sorti otače odmah.
međutim problem kod pepelnice je što stvara strukture slične mreži na pokožici bobica(podsećaju na kraste od čađave krsatavosti kod jabuke). čak i kad se suzbije pepelnica dolazi do zaraze ovog puta truležnicama jer te mrežice pucaju kako bobica raste i otvaraju put drugim parazitima.
inače to što ti je rekao poznanik je tačno. pepelnica je bolest hladovine i oblačnih dana i javlja se najčešće na grozdovima koji su u zaseni gde nema provetravanja tj. gde je povećana vlažnost vazduha.
što se tiče sumpora on deluje preko svojih isparenja i zato nije delotvoran na temperaturama na koijma je isparavanje minimalno(ispod 15C).
zato ga mnogi i ne preporučuju u početnim fazama razvoja vinove loze. mada se klima menja i kada pada prvo prskanje oko sredine maja ume da bude preko 30C.

Hipermangan se koristi za "pranje" grozdova posle napada pepelnice. Koristi se tako sto se u 100l vode rastvori 12.5g hipemangana i 3kg gasenog kreca. Ove godine je taj postupak primenjivan kod nekih ovdasnjih vinogradara, pre nego sto su prskali nekim fungicidom. Citajuci po stranim sajtovima o pepelnici, naidje covek na interesantne stvari. Postojala je dilema da li je ova pepelnica ona stara ili je nesto novo, neka NOVA pepelnica? Zasto? . Uočeno je na jesen obilno stvaranje plodišta pepelnice, zvana kleistoteciji. Provjereno je da su normalna izgleda, da sadrže normalne klijave askospore, te da pripadaju vrsti Uncinula necator, dakle onoj koja napada evropsku lozu. Nije potvrđeno da li su te askospore izvor primarnih zaraza koje su dovodile do tako jakog ljetnog napada pepelnice loze, iako je to bilo VEROVATNO! Ranije se smatralo da su plodista pepelnice na odrveneloj kori, liscu, a sada se zna da pepelnica prezimljuje i u pupu (kao kod jabuke). Mada...
Razmisljam, ,mnogi fungicidi stite odlicno list, ali grozd slabo ILI NIKAKO!

Lozar, itekako je tacno da sumpor moze prilikom prvog prskanja jer su u maju temperature redovno preko 15C.

tačno je da temperature obično idu preko 15C ali ako uzmemo ovaj maj imali smo velika kolebanja. onda dešava se da najviša dnevna temperatura bude preko 20 ali samo u periodu između 11-15h i to je sve. šta sa onih preostalih 18 sati u toku dana?
osim toga to je i faza intenzivnog porasta lastara i zato mislim da sistemici pružaju sigurniju zaštitu u tom periodu.

kada navodite u celini ili delove originalnog teksta iz drugih izvora bilo bi dobro da se navede izvor prvo zbog svih nas da bi znali gde da potražimo informaciju ako nas nešto više zanima a drugo iz poštovanja prema autoru teksta.
nemojte ovo da shvatite kao kritiku već kao molbu.
evo i jednog primera dokle to može da ide.
uporedite ova dva teksta:

-prvi, pod nazivom "Koliko je vino "pijano"?" se nalazi na internet strani “krizevci.net” a u “page info” piše da je poslednji put menjana 2001.godine
http://www.krizevci.net/vinograd/htm/vinarstvo.html (http://www.krizevci.net/vinograd/htm/vinarstvo.html)

-drugi je, pod istim naslovom, na forum Poljoprivredne svetodavne stručne službe Srbije 06.10.2009.g. postavio i potpisao “Vladan Trandafilović dipl.ing.spec.ampelografije”(što će reći da je specijalizirao vinogradarstvo).
ako malo pažljivije pogledate šta je napisao kolega Trandafilović shvatićete da se zapravo radi o prepisanoj ali i “posrbljenoj” verziji hrvatskog teksta.
http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?660 (http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?660)

bez apostrofa, bez navođenja autora ili izvora drugim rečima bez ikakvog objašnjenja pomenuti gospodin je samo tresnuo "prevod" članka sa hrvatskog sajta.
ako se čoveku toliko svideo tekst pa je odlučio da ga prevede i postavi na internet forum službe u kojoj je zaposlen onda je morao da nas obavesti o izvoru informacije koju je inače preuzeo u potpunosti. ovako nas je doveo u zabludu da se radi o članku čiji je on autor. a da to nije slučajno uradio sumnju budi sledeći primer:
 (original)” Ako je potrebno, upute za rukovanje ebuliskopom možete zatražiti u najbližoj Poljoprivrednoj stanici ili se obratiti Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Zagrebu, koji će ujedno obaviti "baždarenje" i izdati potrebnu svjedodžbu”

(kopija)” Ako je potrebno, upustva za rukovanje ebuliskopom možete zatražiti u najbližoj Poljoprivrednoj stanici ili se obratiti Institutu za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, koji će ujedno obaviti "baždarenje" i izdati potrebnu garanciju.”
 
kada se na ovakav način menja tekst onda on na neki način postaje autorizovan od strane onoga koji unosi promenu. tako se tiho i prećutno “lokalizuje” odnosno, vezuje za određeno mesto i lice pa se čitalac navodi na pogrešan zaključak o poreklu teksta. zato i ovde važi prethodno izrečeno-morao je da navede šta je citat a šta izmena.
dakle, želim da verujem da se u pomenutom slučaju radi o omaški i neznanju kolege Trandafilovića a ne o svesnom “kićenju tuđim perjem

@lozar Cilj pisanja na ovom forumu bi trebala da bude za dobrobit svih (bar ja tako mislim). Ako se neko potrudio da pronadje interesantne a korisne stvari i ovde ih predstavi, ili bilo gde drugde, ne vidim sta je problem?! Tamo gde sam ja citao, takodje pise da su i njihove informacije "iz nekih stranih strucnih magazina, casopisa..." U principu, ne mozemo da izmislimo toplu vodu, ali mozemo da iskoristimo nesto sto su za nas vec drugi otkrili, saznali... Naravno, mozemo i da cutimo i cuvamo za sebe.

Hvala svima, koji su me savetovali! Poprskao sam ranjeni (posle grada) vinograd sa kuprozinom i zatim grozdove sa teldorom. Nameravam da posle ovih kisa ponovim sa slicnim preparatima. Lastari vinogrda su dobili braon boju. Neki grozdovi koji su dobili udarac u peteljku smezuravaju se, i ujedno ih odbacujem da bi olaksao prezivljavanje zdravim..Neznam koliko ce to biti uspesno da se dobije neki prinos i da se vinograd ojaca za zimu.

profi...svaka informacija je dobrodošla samo je pitanje kako se plasira. i ja sam čovek koji veruje da je suština važnije od forme ali ipak ima nešto i u formi. trudiću se da uvek navedem izvor kako bih drugima pomogao u traganju za istim ili sličnim informacijama a biće mi drago ako nas bude više koji tako radimo.
ovaj drugi deo priče o g.Trandafiloviću iz Zaječara se ne odnosi na tebe niti bilo koga na forumu već sam ga naveo kao ekstreman primer.

Jos da dodam da im ishrana (kristaloni) ne valja nista, formulacije nisu dobro izbalansirane.

Ove godine isao sam sa cistim sumporom skoro svaki tretman, od pucanja okaca do pred ovu kisu, bez dodataka sistemika i ni jednom se nije pojavila pepelnica. Sorte su M. hamburg, Beogradska rana, Lasta, Petra, Cabernet sauvignon, Merlo.U startu dosta puta sa 2,5 kg/ha, sto radi grinja, sto radi pepelnice, a kasnije i sa 4 kg/ha, izuzev B. rane jer je osjetljiva na vise koncentracije sumpora. Bit je u uzgojnom obliku, sto veca prozracnost i nece biti problem!

Ma OK! Meni je vinogradarstvo hobi, ljubitelj sam grozdja i vina, pa se trudim da ucim od ljudi pametnijih od mene, kako bi jos vise uzivao u tome. A literatura ko literatura, ima je razne, nailazio sam na svasta (pre svega mislim na svoju struku) i znam da je nekad pametnija recenica nekog ko je vec to do dobro "sazvakao", nego citava strana striktnog naucnog izlaganja! A naucna literatora MORA da bude STROGA u izlaganju! Otuda i mnogima nejasna.

IN VINO VERITAS  ;)

@lover Koliko je to prskanaj bilo ukupno? Na koliko si prskao?

da ne bude da samo pričam o (o)davanju informacija evo jednog ineresantnog članka koji prenosim u celini iz julskog broja mesečnika "Domaćin"(str.30)
isti članak možete naći u "pretumbanoj" verziji na internet strani emisije "Domaćin"
http://domacin.co.rs/vinograd/164/%D0%9D%D0%95%D0%93%D0%90+%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%95%D0%8B%D0%95%D0%9D%D0%95+%D0%9B%D0%9E%D0%97%D0%95+.html (http://domacin.co.rs/vinograd/164/%D0%9D%D0%95%D0%93%D0%90+%D0%9E%D0%A8%D0%A2%D0%95%D0%8B%D0%95%D0%9D%D0%95+%D0%9B%D0%9E%D0%97%D0%95+.html)

"POSLE LETNJIH NEPOGODA

Nega oštećene loze

Jake ožegotine koje se u vreme letnje pripeke javljaju na pokožici bobica, više su posledica nepažnje i neupućenosti, nego ekstremno visokih temperatura. koje imaju isto negativno dejstvo na lozu kao i temperature ispod nule. Do oštećenja i ožegotina na bobicama najčešće dolazi u fazi sazrevanja grožđa stonih ili vinskih sorti, kada se grozd koji je u senci naglo izloži suncu.
Prašenje zemljišta za vreme visokih temperatura takođe nije dozvoljeno. Oštre čestice zemlje ili peska lako oštećuju osetljivu pokožicu a na oštećenim mestima redovno se javljaju ožegotine koje pogoršavaju izgled grožđa i mogu biti uzrok pojave sive plesni. Zato je u periodu visokih temperatura najbolje da se ne ulazi u vinograd. U to vreme javljaju se štete od olujnog vetra. Najveće štete vinovoj lozi vetar nanosi početkom i tokom sazrevanja grožđa. Ako su oštećenja vinove loze lakša, ne preduzimaju se nikakve mere.
Međutim, ako su polomljeni lastari, preostale treba privezati i oprskati bakarnim preparatima. Ipak, posebnu i najveću pažnju treba posvetiti vinogradima oštećenim gradom i pružiti im odgovarajuću negu koja će omogućiti brz oporavak oštećenih delova. Ovo je potrebno učiniti zbog očuvanja roda a još više da bi vinograd spremnije ušao u zimski period. Način nege zavisi od vremena kada je grad pričinio štete i od stepena povređenosti loze. Ako je grad pao pred cvetanje i oštetio lisnu masu sa cvastima, odmah treba orezati zelene lastare. Lastare potpuno ogolele, sa puno rana, treba odmah orezati na 2 okca. Kada iz okaca izbiju novi lastari i na njima se razvije 6-8 listova, vrh im treba zalomiti. Time se izaziva kretanje rodnih zaperaka koji će nadoknaditi izgubljeni rod. Manje oštećene lastare ne treba orezivati.
Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica, početkom zrenja i tokom sazrevanja, rezidba nije potrebna. Lozu tada treba oprskati bakarnim preparatima, što sprečava pojavu bolesti. Naročito je opasna bela trulež. Ako grad padne u vreme početka sazrevanja i ako se ne preduzmu mere zaštite, ova bolest može za 2-3 dana potpuno da uništi grožđe. Vinograd oštećen gradom treba pažljivo prihranjivati. Mora se suzbijati korov i zemljište održavati u najpovoljnijem stanju da bi se obezbedio normalan razvoj i završetak vegetacije i da bi loza što spremnije ušla u zimski period."

Sada otkrijem u vinogradu na bobicama da su crvave, neke cak i po 2-3 gde se doiruju u grozdu.
Da li je kasno za tretiranje nekim insekticidom ?
Imam Decis trenutno.
Hvala unapred.

One bobice koje su crvave, za njih nema spasa, ali nije to loša vest, već to što će  te bobice krenuti da trule. Napašće ih Botritis cinera, tj siva trulež, a ona se vrlo lako prenese na ceo grozd, pa ode ceo rod. Kreni odmah sa prskanjem sa nekim sredstvom protiv botritisa ( Botristock je dobar ), a istovremeno isprskaj i sa Decis-om koji će pobiti gamad zvanu grožđani moljac koji ti je najverovatnije napao grožđe. Inače borba protiv Grožđanog moljca je veoma uspešna sa nekim- bilo kojim insekticidom, ali kad pobiješ 1. generaciju, a to je prskanje 5-7 dana pred cvetanje, ako to uradiš obično nema potrebe za dalju brigu oko ove štetočine. Inače pokazatelj napada grožđanog moljca ti je paučinasti oplet oko cvetova u fazi cvetanja. Pozz. Srećno!

 Upravo se vratih iz vizite vinograda, na sto pregledanih čokoti i nađoh na 3 po jednu crvljivu bobicu sa sve crvićem u njoj. Dva su bila tanka i neke oker boje ili boje bele kafe , a treći u paučini  zelene boje i barem duplo deblji od predhodnih. Pitam stručnjake koliko je to masovna pojava i dali ići insekticidom?

Hvala Bodo na brzom odgovoru.
Upravo sam isprskao Decisom, prskao sam samo grozdove, bas sam ih onako lepo okupao, da li sam mozda trebao i lisce da prskam ?
Pre nekih 12 dana sam prskao grozdove sa Svicom i Merpanom(Kaptan) pomesanim, onako dosta dobro sam ih okupao, tako da su ostali tragovi dosta jasni na grozdju koji su vidljivi i danas, iako je od tada palo nekoliko kisa.
Da li je prestalo dejstvo ovog Svica i Merpana bez obzira na tragove ?
------------
Majica6 ja sam isprskao ceo vinograd osim onih sorti koje dozrevaju u narednih nekoliko dana.
Ovaj crv mi izgleda bas alav i cini mi se ako se ne bi prskalo insekticidom, da bi haos napravio u vinogradu.
U pocetku mi izgledalo da ima malo tog crva, ali kako sam detaljno pregledao grozdove, video sam da toga ima bas dosta, negde po 3-4 bobice zabusene jedna pored druge, znaci do sazrevanja ne bi ostala ni jedna bobica, ako se ne bi prskalo.

Postovani prijatelji sa foruma,
na nekoliko listova u dvogodisnjem vinogradu se pojavila promena boje lista u crvenkastu ili zuckastu varijantu.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/1/1_kaberne.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=1_kaberne.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img4/small/1/1_shardone.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=1_shardone.jpg)
Na prvoj fotki je Cabernet a na drugoj Chardonnay. Nedavni tretmani su: 8. jun ridomil gold, 22. jun curzate, 20 jul zato, mankogal, navarsol.

Nedostatak hranjivih mikroelemenata u ishrani vinove loze.
Klik (http://node1.nirvanix.com/-Gml4-YW~ifwWn5GQ95~SIXomXYz~pwBzM1s6Zu~DnzNlT8/FreeDrive/fd_289163/Gnojidba%20vinove%20loze/Nedostaci%20hranjiva%20kod%20vinove%20loze.pdf?disposition=attachment)

Auf dobro je, već sam se uplašio da je najgore. Tragajući za odgovorima naleteo sam na Fitoplazmu kao soluciju, pošto nije stizu im mikroelementi.
Zahvaljujem Koshpa!

Majica6 ja sam isprskao ceo vinograd osim onih sorti koje dozrevaju u narednih nekoliko dana.
Ovaj crv mi izgleda bas alav i cini mi se ako se ne bi prskalo insekticidom, da bi haos napravio u vinogradu.
U pocetku mi izgledalo da ima malo tog crva, ali kako sam detaljno pregledao grozdove, video sam da toga ima bas dosta, negde po 3-4 bobice zabusene jedna pored druge, znaci do sazrevanja ne bi ostala ni jedna bobica, ako se ne bi prskalo.

 Pa Prom-e ne znam kolika je pojava moljca kod tebe ,ja sam danas prošao kroz vinograd i dosta detaljno tražio moljca ali ga nisam našao .Za sada neću prskati ,samo ću da pratim situaciju.

Evo o Crystal-u
http://www.agrochem-maks.com/index.php?option=com_content&view=article&id=163&catid=16&Itemid=93&lang=hr

Juce sam razgovarao sa jednim iskusnim vinogradarom i on je toliko razocaran zbog naleta PEPELNICE  :( Kaze, sledece godine ako se ponovi, radice BUDAK)! Za njega znam da je vredan, odgovoran, redovno je prskao PROVERENIM preparatima, na kraju je radio i hipermangan, ali... Kaze, vise ne znam sta da radim, samo mislim da nam uvaljuju lose preparate  ???

Ija sam ove godine imao problema sa pepelnicom u samom startu, ali kao da sam to predosetio pa sam u samom početku odradio dva prskanja više sa kontaktnim fungicidom ( Kolosul ) na bazi sumpora. Naime sami pupoljci su ostali zaraženi od prošle godine koja je u mom kraju bila očajna, tako da su prvih 2-3 lista na lastaru bila stradala od pepelnice ( kao zgužvana ) ali se nisu proširivali na ostale listove, pepelnica se nije dalje razmnožavala tj. satrao sam izvor zaraze u startu. Poznato je inače da kad krene pepelnica teško je naknadno da se zaustavi. Jedino se pepelnica kasnije sporadično javljala na vrhovima lastara i to sada na početku faze šarka, ali i tada sam je zaustavio sistemikom ( Strobi ). Uglavnom veoma je bitno rano prskanje protiv pepelnice u ranoj fazi i to nekim kontaktnim fungicidom, prvo prskanje u fazi pucanja pupoljaka, da bi se izbegli kasniji problemi sa ovom opakom bolešću. Pozz.

Kod mene se javila 24.06 ,pa sam prskao sa falconom,olympom, posle 7 dana  Postalonom (crystal+sisthane)pa opet za 7 dana postalon. Zaustavio sam je šteta je bezznačajna mada na bobicama koje su direktno dobile hemiju pepelnica je uništena ,a tamo gde hemija nije pala direktno na bobicu tu je pepelnica stala ,ali nije uništena. I došao sam do zaključka da su samo kontaktene komponente KURATIVE ,a sistemične samo preventivne.

Sorry sto ranije nisam odgovorio, bio sam na moru. Svako tretiranje koje sam isao od otvaranja okaca, dodavao sam sumpor, u startu najvise zbog samih grinja sa 2,5 kg/ha a kasnije u kriticnim momentima i do 3-4 kg/ha, osim Beogradske rane, koja je nesto osjetljivija na palez lista od vece kolicine sumpora.

Pazi, trebao si ubaciti sumpor pored sistemika jer on djeluje parama na gljivu, znaci vanjskim dijelom, dok sistemici imaju razlicita djelovanja.

Jos jednu stvar da kazem. Veoma ti je bitno da mijenjas grupe prilikom tretmana, radi same rezistencije patogena. Neke koristi u blokovima, po dva tretmana, dok druge, mijenjaj naizmjenicno. Zadnjih godina u svijetu veci problem predstavlja fomopsis (crna pjegavost) od plamenjace i pepelnice, koja se uz adekvatnu pomotehniku mora suzbijati dugorocnije.

Oko dodavanja sumpora...
Prosle godine sam dodavao sumpor u svakom prskanju (sem u kombinaciji sa Impactom), pa je pepelnica probila prilicno, i plus u ranoj fazi sam imao pojavu palezi!
Ove godine su pojedini vinogradari dobili instrukcije da ne dodaju sumpor po onim vrelim danima jer izaziva palez! E sad, od cega zavisi pojava palezi, temperature, sorte, ...?
Smatram da je sumpor i dalje nezamenljiv u kombinacijama protiv pepelnice, samo nacin primene  :scr:
Rece mi drugar da negde na tavanu ima KANTU ZA SUMPORISANJE vinove loze! Znaci sumpor u prahu, pa meh i polako.

Pazi, trebao si ubaciti sumpor pored sistemika jer on djeluje parama na gljivu, znaci vanjskim dijelom, dok sistemici imaju razlicita djelovanja.
  E da to nisam spomenuo u svakom prskanju je bio sumpor( kolosul) 3kg. po hektaru , a pepelnica se pojavila posle drugog tretmana tiltom (ustvari ja sam je tada našao pojavila se verovatno koji dan ranije) tačnije 4 dan od kako sam prskao QUADRIS MAX-om(4l na 1,8 hektara).

koliko sam razumeo ako si primetio simptome na bobici posle 4 dana onda si zakasnio sa Quadrisom ali mislim da to i nije toliko važno jer je kod tebe najverovatnije problem što si kasno počeo sa tretmanima protiv pepelnice od početka godine.

 Pa neznam prvi tretman je bio 10.05.2011

verovatno si imao zarazu iz pupoljaka.
ja sam ove godine muku mučio sa fomopsisom. prvo su mi se pojavili mladi listovi sa simptomima sličnim Calepitrimerusu(malo iscepkan list kao da ga je nešto jelo, posle se list zgrči i deformiše) pa nisam mnogo obraćao pažnju mislio sam to su grinje srediću ih jednim prskanjem. i stvarno, posle prvog tretmana nisam imao više problema osim na italijanskom rizlingu i prokupcu gde mi se nastavilo i na 3. i 4. listu. tada sam shvatio da nešto nije u redu i krenuo u ozbiljnu borbu tako da od 6. lista više nisam imao simptome. na grozdovima nisam primetio ništa neobično čak ni da je rod manji ali verujem da i dogodine sledi borba.

Šta je fomopsis, kako se ispoljava, šta je uzročnik i kako se boritu protiv nje ? Izgleda da sam i ja to imao u vinogradu na Rajnskom rizlingu ove godine, ali sam ga smlatio ni ne znajući šta i zašta. Pozz.

Simptomi se u toku vegetаcije nаjbolje uočаvаju nа mlаdicаmа, i to nа bаzаlnim internodijimа (nаjčešće drugom i trećem), u obliku izduženih tаmnih lezijа ili pegа, koje zbog rаzvojа bolesti pucаju i poprimаju izgled mаlih rаk-rаnicа.

Za suzbijanje eskorioze na vinovoj lozi, neophodno je korišćenje integralnih mera zaštite (agrotehničke, fitosanitarne i hemijske), jer se ovaj parazit teško uništava. Razlog ovoga nalazimo u tome što gljiva prezimljava u unutrašnjosti drveta, a piknospore (rasplodni organi gljive) se stvaraju u izobilju i oslobađaju uvek kad padne kiša, od proleća do jeseni. Širenje ovog parazita je pomoću loznih kalemova, grinja, makazama za orezivanje ako se ono sprovodi kasnije.

Zimska rezidba je vrlo značajna jer se otklanjaju oboleli lastari. Ovi lastari se iznesu i spale. Posle orezivanja sledi i zimsko prskanje loze bakarnim preparatima. Posle ovog od kretanja vegetacije pa do cvetanja treba obaviti dva tretiranja bakarnim preparatima ili organskim fungicidima: Antracol WP-70, Dithane M-45, Bevesan 45-M, Mankogal-80 (0,2-0,25%), Polyram DF (0,2%). Ako je vreme prohladno i kišovito a lastari sporije rastu treba uvesti i treće prskanje. U toku vegetacije zaštitom od plamenjače štiti se loza i od ovog parazita.
http://www.vinopedia.hr/wiki/index.php?title=crna_pjegavost
Bodo pogledaj na ovom linku.

Bilo je i kod mene na Hamburgu fomopsisa ,pa sam prva dva prskanja obavio saMankogalom ne da nema manje roda nego je prerodio.

Hvala. Prema ovome što sam video kod mene je ipak bila samo nekroza listova usled pepelnice. Fomopsis sam ranije imao na Afus aliju ali taj čokot mi se smrzao pre par godina pa sada sam miran. Uglavnom sada mi je jasno o čemu je reč samo nisam znao kako se to zove. Jošjednom hvala puno Pozz.

Dobar dan svim ljubiteljima vinogradarstva i vinarstva! Posle katastrofalnih posledica grada vinograd mi se polako oporavlja i zaperci su dosta prekrili vrh cokota. Smesan i zalostan izgled cokota. Mislim da ce biti  30% roda ako uspe da sazri. Sad su grozdovi dosta prosarani iako je zrno ostalo dosta sitno. Medjutim vise me brine crvenilo listov kod merloa i zutilo kod sovinjona. Po svemu sudeci su to simptomi fitoplazme. Vec jedan cokot sam izvadio sa tipicnim simptomima na liscu (crveni i savijeni prema nalicju). Po literaturi i sajtovima koje sam procitao tu nema jos leka za takvu virozu loze...Ovo je 5-6 godina loze i fitoplazma je pocela da se siri i ispoljava. Sadnice su sve kupljene (200 kom u dve godine) u rasadniku Radmilovac. Da li je moguce da se takav zarazeni zasad prodaje u ovoj zemlji? Poslao bih vam slike, ali moram da proucim kako se to radi!

ako nema simmptoma u nekom od susednih vinograda onda je zaraza verovatno prenesena sadnim materijalom.
nema prave kontrole sadnog materijala pa se svašta radi.

Okolni vinogradi su svi stariji od 30 godina, i prema mojim saznanjima niko se nije pozalio na simptome fitoplazme. U grocanskom rejonu vinogradari imaju naviku koriscenja insekticida pri svakom prskanu, tako da cikade nisu mogle da prenesu zarazu. Sve je to od sadnog materija proizvedenog u aleksandrovackom kraju.

Ja sam za sebe posadio 20 komada cokota Prokupca. Rodio je vec dva puta i do sada nisam primetio nikakvu bolest niti ostecenja ni listova ni ploda. Nisam ga prskao. Da li to znaci da i dalje netreba da ga prskam ili ima necega sto neznam i neumem da vidim ili pak da ocekujem...

evo granulo je sunce, predpostavljam da ima mnogo mladih vinogradara koji bi rado preko zime popili casu svog vina, ali....
Nadam se da cete razmeniti svoja iskustva u vidu sta ste radili danas u vinogradu da bi mi koji smo mladji u ovom svetu mogli da vidimo da li smo mi uradili nesto pogresno ili pravilno.

Cime predlazete da se pocne sa zastitom vinove loze, da li je dovoljno isprskati sa crvenim uljem za pocetak???

Evo ja sam danas orezao, pre dve nedelje dok je jos bilo snega bacio 8-16-24 a u narednom periodu prskam plavim uljem tj. čekam vunasti pup. Tako sam uradio i predhodne godine i bilo je ok.

uh a sta je to 8-16-24?????

maxpay, tema koju si otvorio je spojena sa već postojećom Zaštita vinove loze. nema potrebe otvarati novu temu jer su mnoga iskustva već izneta u pomenutoj na prethodnih 25 stranica.
pozdrav

8 16 24. Npk mineralno djubrivo (azot, fosfor i kalijum) preporučeno za vinogradarstvo pre vegetacije.

konačno sam ispunio svoju davnašnju želju i kupio skener. isprsio sam se i platio čitavih 15 evra ali za sada šljaka kao Doha iako je malo stariji tip. U to ime evo članka Dr.Marka Injca iz časopisa "Domaćin" vezanog za pepelnicu i plamenjaču vinove loze.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_0001.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_0001.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/3/3_0002.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=3_0002.jpg)

Kada samo pomislim na pepelnicu i crnu trulez, odma' mi se okrece u zeludac...
Nego, kantu na grbinu i vozi niz red !

kod mene su vec krenule grinje zato sutra idem u akciju!!!

I kod mene , na 1 ili 2 čokota po nekoliko listova ali ću oprskati ceo vinograd. Imam insekticid PERFEKHTION  pa me interesuje da li mogu da njega koristim protiv grinja. Hvala unapred.

za grinje moras kupiti neki akaricid- nisuron, demitan ...

ja sam koristio abastate

Moze li neko da mi pomogne? Nesto mi je napalo lozu - jedan zastitar kaze da su grinje, drugi da je pepelnica, a treci da je plamenjaca. Listam literaturu i ne mogu da budem nacisto sta je u pitanju jer mi ne lici ni na sta od navedenog. Inace - vrhove loze (poslednjih par listova) je uhvatilo nesto belo (niti je brasnasto, niti se skida - samo mi se cini kao da su zadebljali listovi) i po prilici su zakrzljali listovi. Plod je poceo da se razvija, pa se bojim sta ce se desiti sa njim. Pri dnu svake zelene grancice (ne drvene) se nalazi nesto kao kapljice vode, a nisu kapljice vec je neka zelatinasta masa. Ovo traje vec par nedelja i ne menja se - srecom ne siri se sa vrhova. Inace, prskao sam proletos plavim uljem i nista drugo. Prosle godine je bilo preterano mnogo bubamara - nemam pojma zbog cega. Pored loze imam i dve jabuke koje imaju slicne simptome - na vrhovima grana se lisce usitnjava, pomalo uvija i proredjuje (cini mi se da i boju menja ka nekoj beloj boji).
Dali neko zasigurno zna o cemu se radi posto zastitari pricaju tri razlicite price.
Pozdrav

jesi li siguran da se radi o tolikom vremenskom intervalu jer pre samo desetak dana loza je bila u dva-tri lista a inače ona raste vrhom pa je malo čudno da imaš te simptome a da ona i dalje raste a da simptome nemaš na  donjim tj. prvoizašlim listovima?
slika bi više pomogla a ovako na neviđeno ne mogu da se otmem utisku, pošto slične simptome imaš i na jabuci(gubitak hlorofila), da se radi o  herbicidima bilo da je prskano komšijsko žito ili verovatnije kukuruz (recimo glifosatom i/ili terbutilazinom).
što se tiče bubamara one se(kao i mravi) javljaju u većem broju tamo gde ima hrane za njih tj. larvi insekata.

Ne radi se o tolikom vremenskom intervalu - verovatno sam preterao jer vreme prolazi, a ja nista ne preduzimam (subjektivan osecaj). Mislim da je proslo vise od nedelju dana od pojave ovih simptoma. Probacu nekako da nadjem nacina da okacim slike. Radi se o lozi i vocu u mom dvoristu, a komsije ne verujem da su prskale herbicidima jer su sve sama dvorista sa kucom oko mene (nema useva poput psenice i kukuruza). Krenuo sam u pricu sa vocem cisto amaterski (sa zeljom da zasadim vocnjak i vinograd kada steknem iskustvo) i prosle godine sam prvi put stavljao i vestacko djubrivo (klasicno-UREA) i stajsko - mozda sam tu pogresio??? Inace, taj red loze nemam pojma ni koja je sorta (a ima ih bar tri sorte - na jednoj nisam uocio nikakve simptome tj. nema zaraze). A ta jedna je mislim (ne tvrdim; keva nagadja) tamjanika - ide prica da je ona nesto sad posebno otporna... nemam pojma. Cudno mi je samo kako se jabuke ponasaju - vidim da ce biti dosta ploda (ako ne propadne), a vrhovi su se "ofucali". Pomenuo sam bubamare jer sam nesto citao da su se pojavile kod nas neke modifikovane bubamare iz Kine koje prozdiru i ove domace i sve na sta naidju i prave legla u samoj lozi, a proslo leto ih je bilo (ne preterujem) na jednoj lozi vise stotina! Sumnjam da je to, posto sam jabuke prskao ove godine (napominjem da prosle nisam) i insekticidom. I ja sam pomislio da su prisutne jer postoji hrana za njih. Dakle, moja prva opcija na koju bih se kladio su grinje (pretpostavljam)??? Ne znam.
REZIME: jabuke- plavo ulje+insekticid ; loza- samo plavo ulje... Simptomi su isti (slicni) - ofucanost vrhova grana (grancica) , usitnjavanje i uvijanje lista (pri vrhu) i menjanje boje u skoro belu. Ako neko ima bilo kakvu ideju molim da mi javi.

kod jabuke se možda i radi o pepelnici(beli mladari). za lozu probaj da nekako nabaciš fotografije. grinje stvaraju gale(ispupčenja na licu lista) ili je list pomalo iscepkan u zavisnosti od toga o kojim se grinjama radi.

Hvala. Znaci ti mislis da se radi o odvojenim bolestima? Sto pre cu da nabacim i neke slike, pa bih voleo da mi kazes sta mislis. Pozdrav.

Inace, nema ni ispupcenja, ni "cepkanja" lista i jako sam zbunjen. Dosta sam literature pregledao i nisam nasao odgovor, a zastitari pricaju odvojene price.

Primetio sam na nekoliko listova u mom vinogradu ( Merlo) grinje ( bele naslage sa unutrašnje strane lista) pa sam danas oprskao akricidom Armada

Pošto radim na terenu , neću biti kući sledećih nedelju dana. Ali , čim budem došao kući , oprskaću vinograd. Drugar mi je predložio sledeću kombinaciju : Mikal + Mankogal + Tilt + neki preparat na bazi sumpora. Šta mislite o ovoj kombinaciji prepaeata ? Hvala unapred.

mankogal je i toj kombinaciji visak jer mikal vec sadrzi kontaktnu materiju u sebi folpet

Zahvaljujem na odgovoru.  :thumb:

Mikal je odlican i jos neki sistemik za peplnicu (Tilt moze)jer su ove kise kise, a krece jos malo cvetanje (neke sorte vec krenule).
Ja sam prskao pre 3 dana, koristio sam Acrobat i Systhane. Pre dve godine sam imao problema sa crnom trulezi i obavezno koristim preparate koje sadrze mankozeb ili folpet.

Pa i ja sam pretpostavio da je Mankogal ovde višak , ali pošto sam tek pre 10-ak godina preuzeo staranje o vinogradu ( i zato još uvek sebe ne mogu da nazovem dobrim vinogradarom  :) ) , uvek volim da pitam iskusnije od sebe . Hvala na odgovoru.  :thumb:

danas sam prskao vinograd mikalom, popodne je bila provala oblaka,da li da ponovim prskanje ili ne

ako je prošlo bar 2-3 sata od tretmana nema potrebe. sistemična aktivna materija se relativno brzo usvaja i onda nema spiranja.
folpet je druga priča ali se i on teško spira. potrebne su velike količine padavina.
za svaki slučaj ako nastavi ovako vreme za jedno 10 dana ponovi.

Imam vinograd oko 80 cokoti, to je na otprilike 80m2, do sada sam prskao sa oko 10l vode i preparatima koji se stavljaju tj rastvaraju u 10 l vode, u razgovoru sa komsijom on mi rece da bi trebao da prskam sa oko 50 litara vode tu povrsinu. Kakva su vasa iskustva? Molim vas da mi odgovorite uzimajuci u obzir kvadraturu vinograda. Unapred hvala, Milan SM

Količinu preparata i količinu potrebne vode za taj preparat pročitaćeš u uputstvu za dati preparat, kao što si i naveo. A količina preparata koju treba da upotrebiš za prskanje zavisi samo od količine lisne mase vinove loze. Nije ista količina upotrebljenog preparata s proleća kada je mala lisna masa, i u avgustu kada se računa da je lisna masa maksimalna. Govorim o površini iste veličine.Taj tvoj komšija nema pojma, za vinovu lozu ne postoji količina preparata po površini, nije ti to žito ili repa. Kada prskaš obraćaš pažnju da svaki list bude zahvaćen prskanjem ( ne bukvalno ), a količina sredstva je dovoljna onog trenutka kada se na listu počnu stvarati kapljice, ako nastaviš da prskaš taj čokot, kapljice se slivaju sa lista i to je čist gubitak. Ako si do sada prskao i nemaš bolesti na lozi tehnika ti je dobra, nemoj obraćati pažnju na nestručna blebetanja sa strane. Pozz.

hvala puno na odgovoru. Hteo bi da cujem i misljenja drugih sa konkretinm primerima o vasim iskustvima. Hvala

verujem da ti ne treba više od 2 prskalice ali onda moraš da dodaš sredstva da bi koncentracija bila ista kao da prskaš sa 10 litara vode.
prema tvom komšiji tebi bi za 1 ha trebalo oko 5 tona vode što je suludo.

da li mislis da bi trebao tu kolicinu sredstva (sto pise da ide na oko 100 m2 i 10l vode) da podelim u dve prskalice (od po 10 l) ili mislis da bi trebao da stavim kolicinu sredstava za 10l vode puta dva?

na uputstvima uvek piše koncentracija. znači ako je recimo 0,2% onda je toliko na 10, 20 i 1000 litara vode.
najjednostavnije je da svaku prskalicu zamešaš poebno sa onom količinom sredstva koja je predviđena za 10 litara vode.

Ja imam isto 80 čokota, potrbno mi je maksimalno 10 litara, kad je manje lisne mase i pet je dovoljno.

Merlo u mom vinogradu je počeo da cveta pre 7-8 dana. Ja bi sutra da ostranim većinu jalovaka pa da  oprskam onim što ste mi ovde preporučili ( Mikal , Tilt)  ali nisam siguran za tajming. Da li je cvetanje završeno? Još ima pčela na cvetovima. Da li da odložim par dana prskanje i zalamanje jalovaka ?  :scr:

     po momom misljenju posto su tilt  i makal fungicidi sistemicnog delovanja nebi trebalo da bude problem prskanje u  cvetu stim da je od zadnjeg prskanja proslo vise od 10 dana,ja bih tu ubacio i neko sredstvo protiv monilije i trulezi npr teldor ili sumilex,sa zakidanjem viska sacekao bi da vinograd precveta

Ne radi se o tome da li su preparati sistemicni ili ne, nego u periodu cvetanja treba ostaviti lozu na miru jer je jako osetljiva. Nije preporucljivo ni prskanje ni zalamanje. Zato se oprska pred cvetanje kako bi se zastitila u fazi cvetanja.

slažem se sa profijem s tim što bih dodao da ako prskate nekim sredstvom protiv truleži izbegavajte Teldor u ovoj fazi.
skup je a nema potrebe sada za njim. bolje je koristiti recimo Ronilan,Switch,Mythos i sl.

Sačekaću do vikenda , tada će biti 2 nedelje kako je cvetanje počelo pa ću tada obaviti i zalamanje i prskanje. Moože li mi ko objasniti razliku između sistemičnih i nesistemičnih fungicida ?

to je podela fungicida prema transportabilnosti kroz biljno tkivo.
nesistemični fungicidi se lepe za list i njihova prednost je ako su teško rastvorljivi u vodi jer se teže spiraju.
kod sistemika je prednost ako su rastvorljiviji u vodi jer se brže usvajaju a delimično to ima uticaja i na kretanje kroz biljku koje može biti bazipetalno i akripetalno (da se pohvalim i ja kako baratam sa strani izrazi ;D) tj. od lista i vrha ka korenu i obratno.
ono što ih razlikuje je cena i vreme primene. sistemici su skuplji i isplati se koristiti ih u fazi intenzivnog porasta lastara jer delimično štite i novoizrasle listove ili u vreme jakih kiša(kao ove sezone) kada se nesistemici brzo spiraju.
u normalnim godinama od sredine juna meseca slobodno možete da koristite samo bordovsku čorbu i sumporne preparate. em jeftino, em ima isti učinak.
druga stvar je što su sistemici takvog načina delovanja da se vrlo lako stvara rezistentnost odnosno otpornost na njih pa ih smete upotrebiti najviše 2-3 puta godišnje dok kod nesistemika to nije slučaj.
bordovska čorba i sumporna sredstva su u primeni 100-tinak godina i još nije zabeležen nijedan slučaj rezistentnosti.
slična je situacija sa npr. kaptanom, antracolom ili mankocebom.

Zahvaljujem na ovom opširnom odgovoru , jer mi je sada jasnije o čemu se radi.
 Još jedno pitanje ( a u nadi da nisam dosadan): da li se mogu mešati Cabrio , Kaptan , Singinum ( il tako nešto , protiv truleži) sa preparatima na bazi sumpora ?

ima tu još razlika o kojima vredi pričati. ovo su samo segmenti kojih sam se setio na mah a bitni su za praktičnu primenu.
što se tiče primene i mešanja sumpornih preparata malo si me zatekao ali na osnovu mojih ličnih iskustava, sumpor se meša gotovo sa svim preparatima. kad može se bordovskom čorbom koja se ne meša ni sa jednim preparatom onda može sa svakim sredstvom.

lozar je sve bitnije rekao, pa na osnovu svega treba odluciti cime prskati. Inace sumpor i bordovska corba su odavno poznati i uspesni preparati pa svakako imaju svoje mesto. Medjutim, vodite racuna, sumpor hoce da izazove pojavu palezi ako se prska po velikoj vrucini. Pepelnica je ranijih godina pravila velike probleme pa je treba ozbiljno suzbijati.
A od jeftinijih preparata protiv sive trulezi u ovom periodu dolazi u obzir i Dional. Ja sam ga koristio prosle godine i zadovoljan sam.

Izgleda da sam ja najveća neznalica ovde jer stalno nešto zapitkujem . Istina je da pečem rakiju već duži niz godina ali se , do pre nekoliko godina , nisam mešao u rad u vinogradu jer je to obavljao moj otac. Elem , on je sada bolestan i teško je komunicirati sa njim pa mi je ovde najlakše da pitam ono što mi nije jasno. Nisam siguran da li je cvetanje završeno. Cvetanje je počelo ( tj. počele su one 4 latice da se šire još pre 10-12 dana , Merlo je u pitanju.) Pošto mi je mojih 100-tinjak čokota u dvorištu , svaki dan ih gledam. Sada su grozdovi u fazi da su bobice 2-3 mm velike , lepo se vide ali na nekim grozdovima još ima one 4 latice sa početka cvetanja , nisu otpale a na vrhu bobice se vidi crna tačkica , verovatno tučak. Ja bih da u subotu skinem jalovake , orežem vrhove i oprskam sa : Cabrio Top , Kaptan , Kumulus ( na bazi sumpora) i Singum ( protiv truleži) , kasno popodne. Dilema : da li je cvetanje završeno?
Ja se zaista izvinjavam što vam oduzimam vreme ovakvim banalnim pitanjima , ali ovo mi je veoma važno jer su mi oduvek pričali da se vinogradu ni ne prilazi dok cveta.

Ja imam 100-tinjak čokota i dovoljno mi je 10 l vode , 1 prskalica pa mislim da i ti ne treba da prskaš sa većom količinom vode. Ja još i prskam svaki čokot ponaosob , pa odozgo naniže pa odozdo naviše pa ukrug čokota i  dovoljno mi je  10 l. vode i po 1 kesica sredstva ( ili više njih , ako mešam razna  sredstva)

Black, pravilo, ne ulaziti u vinograd dok cveta je staro pravilo ali ga ne treba shvatiti bukvalno. Kada je vreme za zastitu onda se vinograd mora stititi i u cvetanju i tu nema dileme. Ranije se smatralo da treba izbegavati sumporne preparate u cvetanju ali ga ipak slobodno mozes koristiti i u cvetanju. Sa mog aspekta pravis zestoku kombinaciju, ali ko zna zasto je to dobro.

U pravu si. Oprskaću Kaptanom ( plamenjača) , Kumulusom ( sumpor-pepelnica ) i Singumom ( trulež)

kod mene je cabrio top stigao na red on je iza plamenjacu i za pepelnicu, a i preporucuje se u fazi posle cvetanja

Koju mi onda kombinaciju preporučuješ?
 Cabrio + sumpor + Signum?
 Ili sve zajedno : Cabrio + Kaptan+sumpor+Signum?
ili neku treću ?

Ipak sam se odlučio za Cabrio Top + pola kesice Kumulusa ( sumpor) + Singum

 moze i ta kombinacija,mada ti kumulus nije potreban cabrio deluje i na plamenjacu i na pepelnicu

Pitanje je da li je sumpor (kumulus) potreban ili ne? Sistemicni preparati i sumpor imaju razlicite mehanizme delovanja, a ujedno sumpor pomaze u sprecavanju pojave rezistentnosti na sistemike.

meni ovde nesto nije jasno da li protiv pepelnice treba koristiti dva preparata razlicitog delovanja npr kumulus i falcon,ili je dovoljan jedan. Meni se u praksi pokazalo da je u ovom stadijumu pri ovim klimatskim uslovima dovoljan jedan sistemicni preparat,sumporni preparati nesto kasnije.Ispravite me ako gresim  :scr:

Poštovane kolege molim za pomoć!
I pored sve zaštite koju sam primenio, na kardinalu su mi se pojavili ovakvi listovi. Da li je ovo plamenjača ili nešto drugo?
Nadam se da ću slike korektno staviti.

Hvala unapred

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dscf0474.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dscf0474.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dscf0475.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=4_dscf0475.jpg)

Ups.... Uspeo sam sa slikama (!), samo sam ih trebao razdvojiti, ali to je najmanje bitno.
Mislim da će iskusnije oko lako prepoznati o čemu se radi.

Pozdrav

Igore, ne znam da li ce ti pomoci ako ti kazem da ovo nije plamenjaca ali plamenjaca nije. Stavio si dve identicne slike, a oba lista na slici prikazuju poledjinu, lakse bi bilo za prepoznavanje da si isti list prikazao sa lica i poledjine. Koliko toga (ovakvih listova) imas u vinogradu? Ako nije masovno onda pootkidaj takvo lisce. U svakom slucaju, za prepoznavanje bi pomoglo da prikazes isti list i sa lica.

Ipak je list na slikama prikazan sa lica. Pa bi skoro mogao tvrditi da je hemisko ostecenje sto i nije za neku brigu.

ja nekako nisam siguran da je u pitanju hemijsko oštećenje.
igore, navedi čime si prskao i kada. imaš li bilo kakve promene na bobici ili samo na listu?
koliko vidim vladan je u prvi mah bio u pravu, ovo je ipak naličje lista. deluje mi da ova bela skrama(kada se uveliča stranica vidi se da je deo lista belji) može da predstavlja miceliju.
deluje kao crna trulež tj. sitne nekrotične pege na listu (koje se spajaju) mada na osnovu samo ove fotografije ne bih smeo da se zakunem. pogotovu ako ono igor ns znači Novi Sad sa okolinom. mislim da ona još nije stigla toliko severno. probaj da pošalješ još neku fotku.
u svakom slučaju, ako si zabrinut, kaptan, antracol ili folpet rešavaju problem. barem kod mene je ovo godina sa enormnom količinom padavina pa su prskanja neophodna u razmacima od 10-tak dana maksimum.

Momci hvala na ovome. Ovo na slici je naličje lista.
Juče sam bio gore i uočio sam i na hamburgu, na naličju nakupine belih (sivih) gljivica koje probijaju i na lice lista. Ovo su simptomi koji su nešto drugačiji od onih koje sam postavio. I oni liče na plamenjaču. Pokidao sam sve što sam uočio. Ja nemam puno loze ali brinem o njoj i želim još da sadim tako da sam ovo zamislio kao probu i da dobijem realno iskustvo.
Ako sam ikada štitio lozu to je bilo ove godine!? Zadnji put prskao sa Cabrio top 03.06. Budući da ga više nisam imao, sinoć pošpricao sa mankogalom, jedino to sam našao. Imao sam i antrakola (koji je kolega Lozar preporučio), ali sam izgleda pogrešno odabrao mankogal.
Meni je to blizu, odmah na sremskoj strani i ja ću i danas ići gore te vas molim da mi kažete da li da pošpricam sa antrakolom ili da sutra kupim nešto efikasnije.

Hvala na svemu. Prosto sam oduševljen ovakvom komunikacijom. Ja forume pratim godinama, ali se javljam sa konkretnim stvarima jer smatram da još uvek nemam dovoljno iskustva kako bi davao savete drugima.

Propustih.
NS je u pitanju, blizina Petrovaradina. Promene su za sada samo na listu, nema na bobicama. Uvek zaboravim poneti fotoaparat pa onda ponesem listove i slikam u stanu.

Pozdrav

Ovo bi ipak trebalo da bude hemijsko ostecenje. Desava se kad se preparat kojim je prskano slije i zadrzi na jednom mestu. Desava mi se svake godine na po nekom listu, ali nije za brigu. Napad crne trulezi sam imao pre dve godine i list nije bio ovakav, ustvari samo su bobice bile pogodjene.
Inace kod mene kise nema, pa ne preti plamenjaca, ali zato obavezno prskam protiv pepelnice i crne trulezi. Ustvari, posle cvetanja uveo sam pod obavezno preparate koje sadrze jednu od 3 stvari (folpet, kaptan, mankozeb) i prosle godine je sve bilo ok! Jedino se folpet ne mesa sa nekim preparatima protiv pepelnice pa onda treba voditi racuna.

Kod vecine sorti vinove loze,na gornjoj strani lista, nervi su u ravni sa listom ili reljefno nizi od povrsine lista a samo izuzetno bivaju vislji, ali se nikada ne dogadja da nerv na poledjini lista bude nizi od povrsine lista.
Lozaru, ako uvelicas sliku videces u gornjem desnom uglu one najsitnije nerve da su nizi od povrsine lista, pa kada sam pazljivije sa lupom pogledao sliku bio sam siguran da je lice lista. Kardinal je tipican po tome sto se na njegovom listu (pogotovo ako je list zasenjen) javljaju ovako izrazeni glavni nervi na licu lista.
Molim te, proveri ovo na tvom ili komsiskom kardinalu pre nego sto odgovoris.
Igore, ni jedna gljivica dok je bela na poledjini nebusi list da bi  kolonija presla na lice lista. Ali grinja kada se vec izleze pravi resetkaste rupe na listu, a takav list ostaje nerazvijen i nekoristan je. Rupu na listu u vidu tocira pravi filoksera ali se to retko desava na listu pitome loze medjutim  moze se sresti u poslednje vreme.   

vladane, mislim da je nebitno, samo na osnovu ove fotografije sa dosta lošom rezolucijom, videti da li je u pitanju lice ili naličje.
slažem se da se radi o netipičnim simptomima na listu a ako takvih oštećenja nema na bobici onda je stvarno teško reći o čemu se radi.
moj favorit su i dalje bolesti sve dok igor ne izbaci neku bolju sliku ili nam ne kaže čime je prskao.

Ja sam pre 10-ak dana prskao , između ostalog i Singumom, protiv truleži. Koliko puta se prska protiv truleži , obzirom da nema kiše? Za nedelju dana ću prskati ponovo , a čitajući post mog zemljaka Profija znam i čime ću pa me interesuje ovo za trulež.

Sve je relativno, broj prskanja protiv trulezi (sive). Meni je siva trulez pravila probleme pre 4-5 god, ali tada se deda pitao, i obicno se javljala kisnih jeseni. Zadnje dve godine nisam imao pojavu sive trulezi, ali su se i godine drasticno razlikovale. Prosla godina je bila susna, grozdje je rano sazrelo, prskao sam Dionalom posle cvetanja i kasnije mislim u zadnjem prskanju pre pojave sarka. 2010, kisne godine prskao sam Sumilexom dva puta posle cvetanja i sve je bilo ok, ali me je tad razbila pepelnica i crna trulez (svaka skola se placa), slusao sam neke...

Upravo sam oprskao vinograd kombinacijom : Kaptan , PenncoZeb , Stroby+ prihrana preko lista

Milim iskusnije kolege za savet. 18. 6. sam oprskao vinograd ovom gore kombinacijom. Danas ja pala kiša , i prestala je oko 18 45 , kada se probilo i sunce . Moj komšija koji radi u poljo-apoteci , za sledeće prskanje mi je preporučio : Curcate M WG( sistemični fungicid - pepelnica sa cimoksanilom i mankozebom u sastavu) , Captan 80 i Akord WG ( sistemik -crna trulež , pepelnica)
Molim za odgovor : da li je potrebno da , obzirom da sam nedavno prskao , prskam ponovo , zbog ove kiše? Ako treba , sa čim da prskam? U ponedeljak idem na teren i neću biti kući nedelju dana pa da li treba preventivno da oprskam?
Hvala unapred.

Kolega Black,
niko se ne javlja od iskusnijih, pa evo "mišljenja" jednog početnika. Ukoliko ste prskali pre 4 dana i nemate problema u vinogradu, smatram da kiša koja je padala nije izazvala dugotrajnu vlažnost i zašto bi se izlagali naporu kao i troškovima. Kod nas u Vojvodini nije uopšte padala.
Podvlačim da nemam dovoljno praktičnog iskustva, tek ga prikupljam čitajući ovakve forume.

Postavljam slike lista koje sam obećao da ću staviti. Pre neki dan sam slikao list koji je na prethodnoj stranici. Istu pojavu mi je pratilo i ovakvi simptomi koje sada postavljam. Ja sam imao svoj neki stav, ali mišljenja su ovde bila podeljena, što je i logično. Ovo stavljam zbog brojnih koji prate (kao i ja godinama) a ne javljaju se tj nisu u mogućnosti da slikaju ili slično. Dakle kako vam s ečine ovi simptomi i čime tretirati?

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dscf0477902.1)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dscf048114.1)
Hvala

Stvarno me neće ove slike. Do sada sam i uspevao nekako,a sada.....

<img src="http://img4.imagetitan.com/img4/small/4/4_dscf0477902.1" border=0 alt="Image Hosted by ImageTitan.com">

Black,
ovde ti je Kaptan ili Penncozeb višak. ili jedno ili drugo.
da li treba ponoviti prskanje zavisi kolika je količina padavina bila u npr. poslednjih nedelju dana.
da sam na tvom mestu ja bih po onoj narodnoj: putuj igumane, ne brini za manastir!
nisam primetio veće padavine u tvom kraju tako da ti je moj savet da malo pričuvaš pare.

Black, zemljace, lozar ti je dao dobar savet, cuvaj pare! J
este bila kisa, obavestili su me, posto sam i ja otputovao, ali nije opasno. Inace koristio si mankozeb koji se dobro lepi i tesko se spira (nisi morao i kaptan). Strroby se takodje tesko spira i pokazao se kao jedan od najboljih preparata protiv pepelnice. Inace opasnost od plamenjace se smanjuje kako listovi debljaju i stare, ugrozeni su eventualno mladi listovi. Najveca opasnost po ovoj vrucini preti od pepelnice koja u par zadnjih godina nanosi najvece stete. Mislim da  crna trulez u nasem regionu ne bi trebala da napravi problem pod ovakvim uslovima, narocito ako je tretirano kaptanom, mankozebom ili folpetom.

hvala , razumeo sam poruku.
Imam malo čokota pa mi po 1 kesica sredstava i 1 kanta od 10 l. završi posao , tako da to nije neki veliki izdatak.

Paznja! U okolini Jagodine primecena je crna trulez u vise vinograda! U par zadnjih godina uz pepelnicu, crna trulez nanosi najvece stete okolnim vinogradarima! Meni je vinograd stradao pre dve godine, a prosle godine nisam imao pojavu bolesti (prskao 3 puta folpetom posle cvetanja) Ove godine sam posle cvetanja prskao mankozebom i nastavljam ili sa mankozebom ili folpetom, nema opustanja! I ako sve sluzbe isticu borbu protiv plamenjace, mislim da je crna trulez daleko opasnija i da nanosi vece stete kad se pojavi. Ako cemo iskreno, u par zadnjih godina nisam cuo da je plamenjaca nanela neke stete vinogradarima (verovatno jer se koriste proverena sredstva protiv iste), a borba sa crnom trulezi je bila zanemarena i ona je upropastila mnoge vinograde.
Dakle moj savet, obavezno posle cvetanja koristiti folpet, kaptan ili mankozeb, narocito u vinogradima gde je i ranijih godina bila pojava crne trulezi!
Takodje, postoji misljenje kod mnogih koji ne poznaju razvoj pepelnice, da u periodima bez padavina ne treba stititi vinograd, a zaboravljaju da su to idealni uslovi za razvoj pepelnice! Pre neki dan sam bio u vinogradu u 6h i na listovima je bila rosa! A kisa nije pala odavno. Znaci ima dovoljno vlage za razvoj pepelnice i zato je treba spreciti i uporno prskati!

Ja sam sinoć oprskao Kaptanom , preventivno

Ekstrasol !!

Voleo bi da neko prokometariše "ova nova"  mikrobiološka oružja u zaštiti.
Do sada viđam samo reklame ali koliko im je za verovanje.
Pa rekoh:
Ima li ko iskustva sa na primer mikrobiološkim preparatom ekstrasolom ili je to priča samo za avanturiste ??!!??

Kasno sinoć oprskao Curtzate + Kaptan + Akord + prihrana preko lista. . Pre toga , 2 dana rezao izrasline iznad gornjeg reda žice i uklanjao višak listova oko grozdova , radi boljeg provetravanja i sunca

Kod mene se pojavila pepelnica, koja ne bi trebala da predstavlja problem, u pocetnoj fazi je, tek samo blaga prevlaka na po nekoj bobici i na lastaru cokota koji je najvise pogodjen. Oprskano Systhanom, mada razmisljam da malo tretiram sumpopom u prahu.
Ono sto me brine to je crna trulez (ili bar lici na to). I ako sam prskao i pre cvetanja i posle cvetanja Acrobatom koji ima u sebi mankozeb, pojavile su se smezurane bobice... Neki kazu nije crna trulez, e sad... Velika je susa i jako sunce pa su stradali delovi grozda koji su nekako izasli napolje i ostali nezasticeni, pa moze biti i od sunca... Ne znam koliko ce pomoci neki preparat na bazi bakra, Bordovska corba ili sl?
Inace bio sam na odmoru pa sam napravio pauzu u prskanju od nekih 20-tak dana, nije bilo nekih padavina za to vreme...

Nije ni trebalo prskati. Kod mene kod kuće iznad betona, zahvaljujući maminom zalivanju cveća javila se pepelnica još pre mesec dana, prskao Colosulom ( sumpor ) , nije pomoglo. Uspe sam da zaustavim pepelnicu sa Strobi- jem, zasad se dobro drži. Jedno prskanje je bilo dovoljno. Pozz.

Acrobat ne zaustavlja crnu trulez.
Prosle godine sam i ja tako mislio kad ono - jadac, ode 50% roda...
Mankozeb deluje protiv crne pegavosti iz koje posle nastaje crna trulez. Ove godine mi se takodje pojavila crna trulez na listovima, 10ak dana pre cvetanja. Par dana posle toga 'obanjao' sam vinograd  Merpanom (kaptan) i gle cuda, zdravi grozdovi !
Galenika je ove godine izbacila Metod (jaci od Merpana) u WG formulaciji.
Inace, crna trulez ne moze da se iskoreni u jednoj godini.
I da...
Stroby DF u prva dva prskanja takodje dobro deluje na crnu trulez-sporedno.

Prosle godine sam koristio folpet u 3 prskanja (posle cvetanja) i nisam imao pojavu crne trulezi, a ove godine sam koristio preparat koji se ne mesa sa folpetom pa sam ga izostavio i...  :( malo sam se i opustio jer je vinograd delovao jako zdravo, cinilo mi se da je Acrobat odradio svoje, ali... Cak mislim da je dva cokota dohvatila i plamenjaca, spaljeni listovi skroz (a vec zadebljali listovi koji bi trebali da su otporni), a mozda nije plamenjaca. Padavina gotovo da nije bilo u mom kraju...  :(

Kakvo je stanje po vinogradima? Sta ste resili posle ovih padavina? Prskate, ne prskate,..., cime? Ja planiram da zavrsim Bordovskom corbom i nekim sumpornim preparatom.

Ovde u Cortanovcima cak ni napusteni vinogradi, osim grinja na pocetku vegetacije, nemaju drugih obolenja ove godine. Ako ces prskati sa bakarnim preparatom onda vodi racuna da odaberes vrema (na osnovu prognoze ) da posle zastite bar 2-3 dana ne padne kisa. Narocito kod belih sorti u ovoj fazi kada vise nema znacajnog porasta bobica (rastenjem bobica bakarni preparat se odljusne, otpadne sa bobice) bakarni preparat ako pokisne prva 2-3 dana nakon prskanja ostavlja smedje fleke na bobici.
Dobro bi bilo ukljuciti i neki botricid, Prakticno vise ne postoji veca opasnost od plamenjace a ni od pepelnice, ostaju insekti koje moras pratiti, pregledati vinograd pa ako ih ima moras reagovati. I dobro je znati, u poslednjoj zastiti od plamenjace se koristi bakarno sredstvo a ne u poslednjem prskanju u toku godine, mada se ponekad ove zastite mogu i poklopiti.

Evo sad gledam dugorocnu prognozu i nekako za moj kraj jedva da spoji dva dana bez padavina, mada po prognozi i prosla dva dana je trebalo da pada kisa, ali ni kapka, tako da...
Grinje su se i kod mene pojavile na pocetku i bas dugo zadrzale (nisam koristio sumpor).
Najvise me plasi pojava pepelnice u ovoj poodmakloj fazi, jer imam lose iskustvo od pre 2 godine kada sam pepelnicu primetio tek kad je uveliko krenuo sarak-zrenje i steta je bila prilicna. Ove godine samo na dva cokota imam pojavu pepelnice, i to uglavnom ne ceo cokot, vec na 1-2 donja lastara. Prevlaka je samo delimicna na bobici i oprskao sam Systhanom uz dodatak Kaptana i... Posle toga sam gledao, zaraza se nije prosirivala. Danas idem u kontrolu, pa videcemo.
Bakarnim preparatom (plavo prskanje) uglavnom idem u ovom periodu, ne zbog plamenjace, nego imam utisak da plava prevlaka preko bobice dodatno stiti, a i sazrevanje lastara je bolje (tako kazu).

da li je neko znao da i ovo postoji i koliko su nas svi ovi ljudi koštali? ima li još neka agencija za uzimanje para i zapošljavanje partijskih poslušnika i uže familjie pa da se i mi udomimo? garantujem da nijedan od zaposlenih nije otpušten i da su svi prebačeni na državne jasle neke druge agencije ili ministarstva.
http://www.shema.gov.rs/sr-sp-cyrl/%d0%b0%d0%ba%d1%82%d1%83%d0%b5%d0%bb%d0%bd%d0%be/ (http://www.shema.gov.rs/sr-sp-cyrl/%d0%b0%d0%ba%d1%82%d1%83%d0%b5%d0%bb%d0%bd%d0%be/)

podsetnik za vinogradare da borba sa bolestima i štetočinama počinje

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/6/6_fomopsis.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=6_fomopsis.jpg)

kada se prska protiv grinja,proslogodisnje sadnice polako listaju a ovogodisnje su napupile?

kada izađu 2-3 lista. prska se akaricidima, npr. "abastate" ili "envidor". može i "omite" ali on se preporučuje za letnje tretmane.

znaci da ne diram ni ove proslogodisnje dok ne isteraju ove mlade ili da tretiram sad stare,pa kasnije nove

najbolje je da sačekaš da svi budu u fazi 2 lista i više, pa ih onda sve u kompletu oprskaš.

Mlad vinograd, posadjenj ove godine, kad prvi put prskati. Neki kazu da ga uopste ne treba dirati...

protiv grinja kao sto si procitao kad istera 3-4 lista protiv plamenjace kad lastari dostignu 20 tak cm

Cime i koliko prskati, jer uglavnom se savjetuje da u prvoj godini nema sumpora?

ja sam prose godine mlad vinograd prskao mikalom

Po preporuci iz lokalne biljne apoteke prskaću sa Mankogal 80, ovih dana, čim se otvore pupoljci prema uputstvu sa pakovanja... Kažu, protiv crne pegavosti i plamenjače...

Bio sam juce u vinogradu,oprskao sam Antrakolom zbog crne pegavosti i dodao sam abastejt,posto sam nov u ovome i ovo mi je tek druga godina kako radim vinograd koji je bio dosta zapusten treba mi vasa pomoc,posto sam u dilemi da li je ovo crna pegavost na lozi sto sam uslikao.
 (http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_img_20130427_065543.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_img_20130427_065543.jpg)

Evo jos dve slike,na skoro svim lukovima ima ovakvih crnoh fleka a samo na par mesta ima onako list ostecen,sta bi to moglo da bude i cime prskati?



(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_dscn0831.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_dscn0831.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_j.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_j.jpg)

Na donjem linku bi trebalo da je najkompletnije uputstvo za pravljenje caja od komposta koje trenutno moze da se nadje na net-u. Probao sam sa zalivanjem i prskanjem, prosle godine na povrcu, vocu i vinjagi. Sem zimskog prskanja plavim kamenom, lozu sam tretirao samo jednom Quadrisom. Mozda ni to ne bi moralo da sam je redovno tretirao sa "cajem". Najociglednije dejstvo je bilo na paradajzu. Ne razboljeva se a raste i rodi fantasticno.
"Cajnik" se lako pravi! Jaca pumpa za aquarijum, plasticna kanta, plasticne cevi i rasprsivaci.
Procitajte i probajte obavezno!

http://www.nofanj.org/LiteratureRetrieve.aspx?ID=104151 (http://www.nofanj.org/LiteratureRetrieve.aspx?ID=104151)


http://www.simplici-tea.com/assembly.htm (http://www.simplici-tea.com/assembly.htm)

Pozdrav svima

Majorsky,
to jesu simptomi crne pegavosti. za sada si dobro postupio prskajući "antracol"-om.
za zaštitu od crne pegavosti u ovom periodu može se koristiti i kaptan, mankozeb, metiram ili folpet u različitim preparatima ("merpan","mankozeb","mankosav","penkozeb","mikal flash","ridomil gold mz","cabrio top" i dr.)
svi ovi preparati deluju i na plamenjaču.
ukoliko se simptomi crne pegavosti nastave da javljaju i na novim listovima, koji tek treba da izrastu, ponovi prskanje i to sa nekim sistemičnim preparatom recimo "Mikal flash" ili "Ridomil gold MZ", jer će to već biti i vreme za zaštitu od plamenjače.

lijep pozdrav novi sam u vinogradarstvu najvise me buni koji preparat odbrati neki kazu sigentu neki bayer posadio sam prosle godine vinograd oko 1000 cokota prskao sam jako cesto iz straha od bolesti mislim 12 puta  sve ukupno pa mi je sad malo cudno kad ovdje citam da netreba mladi vinograd prskat sumporom itd. inace vinograd je u mjestu gdje niko nikad nije sadio vinograd u tomislavgradu (duvno)bih na nadmorskoj visini od 860m  suncanih sati ima oko 2250 godisnje molio bi nekog da mi napise da li cu uspjet ili je trud uzalud unaprijed hvama Marko

mlado lisce iz tek posadjenih cokota se lagano razvija ali su mu obodi lista crvenkasti,ja sam svakako oprskao protiv grinja pa me interesuje da li je to crvenilo po obodima listova posledica grinja ili nesto drugo

Lazarcobi, i kod mene je tako. Mislim da je to normalno jer je pup crvenkast pa kad izadje mali listic samo na obodu je crven malo, kao tanka linija. Posalji neku fotku da vidimo vinograd  :)

Chmario: U principu ne sadi se vinograd gde nikad nije bio, ali to ne znači da si pogrešio. 2250 sunčanih sati je donja granica. Bitno je kakve su srednje temperature u odnosu na sortiment koji si posadio, i koje je epohe sazrevanja. 

ma dobro svejedno mu je vreme za prskanje grinja

Ljudi jel imao neko slučaj da mu list hvata neka krastavost, izgleda kao žaba krastača.
 Kakva je to bolest? , na netu nisam našao da postoji na lozi
(http://www.dodaj.rs/t/1o/jR/4UodS2nt/dsc00933.jpg) (http://www.dodaj.rs/?1o/jR/4UodS2nt/dsc00933.jpg)

Okreni list i videćeš bele grinje u ulegnućima, pogrešna strana lista za defektaciju bolesti. Prskaj nekim akaricidom i sve će biti u redu. Pozz.

Meni su lisce napali neki zeleni skakavci i jedu mu list.Kako da ih de oslobodim.poz

Ok hvala na brzom odgovoru

Lozar,hvala ti puno na savetu.Uradio sam kako si me savetovao,sad u nedelju sam oprskao sa mikal flasch-om i dodao sam falcon za pepelnicu,pegavost se nije sirila,posto je sada padala kisa kad bi trebalo da ponovim prskanje zbog plamenjace.

majorsky, drago mi je ako je tako.
pošto loza sada brzo raste tako da ćeš nove listove dobiti već do vikenda, kada opet najavljuju kišu i pad temperatura, ne bi bio loše da ponoviš opet od nedelje. bez obzira što je reč o sistemiku, treba zaštitu u ovakvim uslovima ponoviti u 7-10 dana.

Pre kiše ( pre 2 nedelje) sam oprskao vinograd Mikal Flešom i Presingom. Ako uhvatim sutra bar 2 sata bez kiše ponovio bih prskanje Mikalom a prethodno ću da skinem vrhove čokota iznad najviše žice i da još malo očeskam jalovake i proredim rod  ( već sam to 1 uradio ali čokoti su i dalje vrlo bujni i ima premnogo roda).
Imam sledeće preparate: Stroby DF , Kossan WG i Kumulus DF pa bih molio upućenije i stručnije kolege da mi odgovore na pitanje : koji od ovih preparata da pomešam sutra sa Mikalom ?
Hvala unapred.

Black,
od ponuđenog a u ovakvoj vremenskoj situaciji (u tvom kraju se u četvrtak otvorilo nebo, na sreću bez grada u moravskom delu), najbolje je da upotrebiš Stroby.
 
inače, ako imate oštećenja od grada prskajte bez čekanja. nema veze kada ste pre toga prskali i čime, jer oštećenja biljnog tkiva nijedan sistemik ne može da popravi niti zaštiti.
u takvim situacijma "antracol","kaptan","bordovska čorba" i sl. ali u roku od 24 sata posle povrede.
ne bi bilo loše u to dodati neko sredstvo protiv truleži (moj favorit "signum").
jedan moj prijatelj, koji je lekar ali i "vinoljubac", je napravio lepu paralelu, rekavši da, kao i čovek kada se povredi, i biljka mora da primi "tetanus" ali i da joj se namaže "jod" na ranu.
drugim rečima, kada padne grad, ako ste pre toga prskali sistemikom to nije loša stvar ali neće zalečiti rane na otvorenom tkivu.
ranije se preporučivao samo "plavi kamen" za tretman posle gradobitine, ali mislim da se bolje pokazala kombinacija preventivnih i sistemičnih preparata protiv plamenjače i truleži.
najbolje kurativno dejstvo je pokazao metalaksil( kao aktivna materija), na vinovoj lozi a u borbi protiv plamenjače("ridomil").

Zahvaljujem na odgovoru. Učiniću tako kako ste mi preporučili.

Ove godine cvetanje loze se zbog vremenskih uslova bitno produžilo, a zbog čestih kiša mora se češće prskati. Interesuje me uticaj sistemika na cvet vinove loze, pošto nisam mogao da izbegnem prskanje sa sistemicima. Za kontaktne fungicide znam ( naročito Bordovska čorba) da negativno utiču na tučak cveta, i da sa njima ne treba prskati u cvetu, ali konkretan podatak za uticaj sistemika na cvet nisam našao, pa ako neko može da mi pojasni ovu situaciju bio bih mu veoma zahvalan. Pozz.

U pripremi za prskanje naišao mi je moj zet , stari vinogradar sa pozamašnim iskustvom u radu sa i oko vinograda. Ja sam mu predočio moje pitanje , isto ono koje sam postavio i ovde , šta da pomešam sa Mikalom od preparata koje imam i on mi je sugerisao , zbog puno kiše i vlage ,  da ih SVE POMEŠAM! I Mikal i Stroby i Kumulus i Kosan. I ja sam tako i uradio.
Pre nego sam počeo da prskam , u vinogradu je bilo milion pčela i njihov zuj se čuo daleko. Po prskanju , nijedne pčele ne beše...
Bodo - pažljivo sam pratio razvoj cvetova i cvetnih listića sa strane tučka i mislim da , pošto su otpali na 90 % cvetova , da je cvetanje i oprašivanje završeno. Prvi cvetni listići su se pojavili , ovde kod mene u Jagodini , pre 14 - 15 dana.

Black, to što si pomešao sve te preparate nije ti bilo baš pametno. Ne znam napamet da li se oni mogu pomešati, ali to piše u uputstvu za upotrebu za svaki preparat. Mešanje nije bilo pametno jer bi moglo doći do fitotoksičnosti kod loze sa jedne strane, sa druge strane duplirao si dejstvo preparata a i sa strane finansija to baš i nije isplativo. I kod tebe u Jagodini je isti slučaj kao i kod mene u Kikindi, cvetanje traje dve nedelje umesto 5-7 dana. A da ni kod tebe cvetanje nije završeno, dokaz za to su pčele koje si tako velikodušno oterao-otrovao prskanjem. No moje pitanje i dalje ostaje neobjašnjeno , a to je uticaj sistemika na cvet vinove loze. Pozz.

Malo sam se raspitao okolo-naokolo i ovde preovladava mišljenje (kod vinogradara) , da zbog velike vlage i više puta dnevne promene kiša - sunce - kiša - sunce bolje je ( sada) jače zaštititi lozu u smislu jače mešavine a ređeg prskanja ( ukoliko vreme to dozvoli). Znam ja da , čim su pčele prisutne , ima još nektara u cvetovima , ali , bojeći se gorih posledica zbog ovakvog vremena , odlučio sam se na ovaj korak.Od dva zla ( bolest loze ili slabije oprašivanje ), izabrao sam , po meni , manje zlo. Najavljuju loše vreme još 15 dana i ja neću prskati lozu bar još toliko vremena ( osim u hitnom slučaju).
U principu , ja ne volim puno da prskam lozu hemikalijama i činim to samo onda kada je neophodno. Imam ortaka koji ima 40 ari vinograda i on je pre nekoliko godina, kada je leto bilo vlažno , prskao između 20 i 30 puta vinograd. Ja sam tada prskao 5 ili 6 puta , imao sam manji rod , ali je bar bio zdraviji. Mogu da mislim kako je bilo njegovo vino te godine , posle tolikog prskanja. Diskutovali smo puno o tome i on mi tvrdi da mnogo prskanja ne utiče na kvalitet vina. Ja sam laik po tom pitanju , ali mi zdrav razum kaže da je to nemoguće. Sa druge strane , imam i komšiju koji je pre par godina nasledio vinograd i koji prska isključivo Bordovskom čorbom i plavim kamenom, kao pre 30 godina.
Ja imam oko 100 čokota Merloa i 20 frankovke pa mi finansiranje prskanja nije problem , sve završim sa 10 l vode...

ja sam danas oprskao cabrio top-om a pre 15 dana sam prskao mikalom nadam se da ce i vreme da se stabilizuje i da vise nece biti potrebe za cestim prskanjem

kada ovako nešto pročitam već znam šta sledi >:D

posle ovakvog "saveta" ostaje mi samo da pitam blacka da li on uvek tako postupa? recimo, ode do apoteke, tamo kupi lek za pritisak gde mu kažu da pije dve tablete dnevno a onda, na putu do kuće, naiđe na komšiju koji mu objasni da ovi ništa ne znaju i da je najbolje da sroka pola kutije ujutru a pola uveče i nema brige!
u principu, i za preparate na bazi sumpora kažu da treba izbegavati primenu u vreme cvetanja ali ih mnogi dodaju zajedno sa drugim sredstvima protiv pepelnice jer, navodno se, bolje "lepi" na list a deluju i na grinje. bilo je dovoljno da si oprskao "mikalom" i "strobijem". pa i da si dodao jedno od ona preostala dva preparata i da razumem ali da pomešaš sve...

treba prskati češće sa gornjim preporučenim dozama. neće tvoje prskanje mnogo da utiče na oprašivanje. ako 50 litra kiše po m2 u nedelju dana nije opralo cvet, neće ni tvojih 10 litra u jednoj prskalici na 100-tinak čokota pa makar tretirao i više puta. baš kod "strobija" treba skratiti vreme primene kada su ovakvi uslovi.

a jbg , svi su ubedljivi kada daju savete....1 kaže uradi ovako i iznese razlog i on mi se tada učini opravdanim . 2. kaže suprotno i on iznese razloge , koji mi takođe izgledaju sasvim logični i razumni...buduće vreme će mi dati odgovor da li sam pogrešio ili ne , da li će rod biti dobar i kvalitetan  ili ne.

Kada postoje uslovi za pojavu neke od gljivicnih oboljenja, onda je najvaznije da vreme izmedju dva prskanja ne bude vece od vremena koje je proizvodjac naveo kao vreme sigurne zastite. To je najcesce kod sistemika 8-10 dana uz postovanje kolicine preparata koju je potrebno rasuti na odredjenu povrsinu. Kod preparata za pepelnicu "sistemika" , ja u stvari ne znam za preparat sistemik za pepelnicu, uglavnom se radi o penetratima, dodavanje sumpornog preparata 50% od preporucene kolicine je potrebno i dovoljno.
Vezano za oprasivanje, uvek je veca steta kod preterano dobrog oprasivanja, sto dovodi do momicavosti grozdja, nego sto je steta od nesto slabijeg oprasivanja koje za posledicu ima rejave grozdove sa krupnijim bobicama (pucadima) i sto kasnije olaksava zastiti narocito od botritisa.
A pojacavanje koncentracije iznad dozvoljene ili mesanje vise preparata za suzbijanje iste gljivice je bolje ne komentarisati.

Vladane ja koristim sistemik Shevit, Izraelskog proizvođača, koji je u suštini za plamenjaču u koncentraciji od 20 gr na 10 lit vode, ali pri koncentracijama od 30 gr na 10 lit. vode vrši se zaštita i od plamenjače i od pepelnice. Barem tako piše u uputstvu. Koristio sam ga i prošle godine i nisam imao bolesti, samo grinje kojih sam se ove godine rešio. No prošla godina je bila specifična, suva, prošao sam  samo  sa pet prskanja. Pozz.

Shavit je kombinacija triadimenol + folpet. Triadimenol je triazol i inace je i jedna od komponenti i u Falconu. Shavit jeste dobar, ali folpet se ne mesa sa nekim preparatima protiv pepelnice, a ja sam u medjuvremenu zaboravio kojim?! Posto sam prosle godine u ovo doba koristio Systhane protiv pepelnice, znam da ga nisam mesao sa folpetom, pa sam izabrao preparat koji sadrzi mankozeb (Acrobat). A one kisne 2010. godine, poznanik je u 2-3 navrata prskao Shavitom i sacuvao je grozdje za razliku od mnogih. Da li je folpet zasluzan... I ja sad imam dilemu cime prskati kad svaki dan pada kisa. Planiram Sabithane protiv pepelnice, a Acrobat protiv plamenjace, crne trulezi...

black, moja kritika se nije odnosila na to da li ćeš poslušati mene ili tvog zeta i uzeti ovaj ili onaj preparat, već na dupliranje doze sumpornog sredstva a to jednostavno nije dozvoljeno po preporukama samog proizvođača. to spada u neka opšta pravila rukovanja pesticidima i jednostavno se ne dovodi u pitanje. ovde se radi o fungicidima kod kojih upotreba nešto većih doza obično ne ostavlja trajne posledice ali svakoga dana se u mom poslu srećem sa onima koji na takav način postupaju sa herbicidima.
e tek tu treba videti kakvih sve posledica ima od saveta, koji u suštini nisu zlonamerni, a dolaze od proizvođača sa "pozamašnim iskustvom".
zato ti preporučujem da obratiš pažnju na uputstva koja daje proizvođač pesticida čak i kada savete o zaštiti dobijaš od ljudi u koje imaš poverenja.

Da li može preparat Flint (AKTIVNA MATERIJA: trifloksistrobin 40 g/kg, kaptan 600 g/kg ) da se upotrebi kao zaštita protiv crne truleži? U uputstvu se pominje čađava pegavost al drugar mi tvrdi  :doh: da ga on koristi
Lozar - ja sam elektroničar po struci ( slabostrujaš , što bi se u moje vreme reklo) i puno se srećem na poslu sa nekim problemima koje rešavam logičkim razmišljanjem i analizom kvarova pa sam pokušao da takvo razmišljanje prenesem i u moj vinograd; očigledno je da sam bio u krivu , što bi rekli.
 Veoma cenim Vaš stav da svakom od nas , a ima nas puno , date koristan savet. Ja sam tek pre 4-5 godina počeo da radim aktivno u vinogradu i početnik sam , ali se nadam da , učeći iz nekih knjiga , čitajući ovaj forum i razgovarajući sa prijateljima za koju godinu budem i teorijski i praktično , pravi vinogradar.

Danas sam se konsultovao sa inzinjerom iz polj. apoteke i on nesto proveravao, kaze: U pravu si, ne moza Sabithane sa folpetom.
A pogledajte ovo sta pise na 38-39 stranici. http://en.calameo.com/read/0008106193037c9555585
Ne mesa se sa preparatima na bazi folpeta! A ispod: mesa se sa folpetom!  >:(

Šta mislite o kombinaciji : Mikal , Merfan ( crna trulež) i Signum, ( siva trulež) ?

Black, ovde ti je Merfan suvisan,jer Mikalom stitis i od crne trulezi (folpet), a nemas nista protiv pepelnice.

Aha , hvala. Sve činjenice koje saznam ovde , upisujem u blokče , da vas ne bih smarao više puta istim pitanjima ( u smislu šta prskati protiv čega , kada itd.)

Sve je to ok, ali mene i delje muci pitanje: koji se preparati ne mesaju sa folpetom? Cinjenica je da se protiv pepelnice dosta koriste i Systhane i Sabithane, i mislim da se ni jedan ni drugi ne mesaju sa folpetom, a uprkos tome trgovci ih prodaju masovno u kombinaciji.
Znaci, vodite racuna i dobro se raspitajte.

SYSTHANE 12 E
Klasa: fungicidi
Aktivna materija: Miklobutanil 120g/l
Formulacija: EC koncentrat za emulziju

Preporuke i napomene:
Ne mešati sa preparatima na bazi folpeta, vinklozolina i metalaksila. Utrošak vode u zasadima vinove loze i jabuke 1000 l, krastavca i ruže 500
http://www.agromarket.rs/index.php?/ser/Zastita-bilja/Fungicidi/SYSTHANE-12-E (http://www.agromarket.rs/index.php?/ser/Zastita-bilja/Fungicidi/SYSTHANE-12-E)

preparat "Sabithane" je kombinacija dve aktivne materije od kojih je jedna miklobutanil(znači Systhane), pa sigurno da isto važi i za njega.
http://www.agrosava.com/fungicidi.pdf (http://www.agrosava.com/fungicidi.pdf)

ali, kako je lepo video profi, u deklaraciji ovog preparata piše da se meša sa folpetom. nisam ovo do sada primetio tako da ne znam ko je u pravu.
što se tiče trgovaca, kod njih sve može, samo da uvale.
eto prilike da isprobate što više preparata pogotovu što su skraćeni rokovi kod prskanja a treba paziti na rezistentnost aktivnih materija.
black, možda je bolja varijanta merfan+signum, koji deluje i na pepelnicu.

Tako sam i uradio , oprskao i sada mogu mirno na posao ( terenac , 7 dana)

Pozdrav svima. Ja tek sad vidim kakvu sam glupost napravio. Slusajuci coveka iz apoteke mesao sam Ridomil (koji je u stvari metalaksil + mankozeb) sa Systhane-om. Sta je najgore sto moze da se desi?

Dao ti je odlicnu kombinaciju  :thumb:
Sa Systhanom se ne mesa Ridomil Combo (koji u sebi sadrzi folpet). Slicno, ali ima razlike, znaci bez brige.

Mene vise muci vremenska prognoza, jer vec mase nekoliko dana i bas danas su pogodili KISU, a ja oprskao  :doh: Dzaba ste krecili...

Profi, ja sad prskam iskljucivo sistemicnim preparatima, tako da mi je bitno samo sat, dva da ne padne kisa. Posle nek pada koliko hoce. Nego me muci sto u prospektu za systhane stoji da se ne mesa sa mankozeb+metalaksil preparatima, a Ridomil® Gold MZ 68 WG, koji sam ja koristio, ima aktivnu materiju: Metalaksil-m (40 g/kg) + Mankozeb (640 g/kg)

Ovo nisam nigde procitao za Systhane ni za Sabitrhane, tako da...  :( Sad gledam i zvacni sajt DOW i nema toga, samo kao ne mesa se sa Bordovskom corbom... Svasta.

Pozdrav svim forumašima! Interesuje me da li se u ovom periodu može loza prskati nekim kontaktnim fungicidima (antracol i sl) protiv plamenjače ili i dalje treba koristiti sistemike? Ove godine sam vinograd tri puta prskao kombinacijom Ridomil Gold MZ + Sabithane a na netu sam pronašao da opasnost od plamenjače jenjava od sredine juna pa nadalje pa sam mislio da dva poslednja prskanja odradim nekim kontaktnim. Unapred hvala!

Mozes prskati kontaktnim ali prvo vidi prognozu vremena da ne bi oprala kisa sve to, uostalom sa ridomil gold max 3 puta u jednu vegetaciju tako da sledeci put preporucio bih ti nesto na bazi folpet (sistematik, plamenjaca) i topas (sistematik, pepelnica).

Posto je sinoc u vinogradu padao grad a prekjuce sam prskao sa kombinacijom Ridomil Gold-Stroby-Dional dali imam potrebe danas da odem ponovo da oprskam?Imam kupljen vec bakarni oxihlorid i signum nadam se da je to ok kombincija.

to ti je extra kombinacija. prskaj i nemoj mnogo da razmišljaš. kada je gradobitina u pitanju, tu nema kalkulacija, samo udri. što pre to bolje.
što bi rekli novokomponovani političari: nulta tolerancija!

Stigo sam juce da oprskam,nije tako strasno kao sto sam plasio.Grozdovi koji su zaklonjeni liscem nemaju ostecenja tako da nista strasno :).Evo i par slika grozdova koji su najosteceniji hvala bogu ima ih jako malo :).
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_img_20130623_182853.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_img_20130623_182853.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_img_20130623_182926.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_img_20130623_182926.jpg)

Evo u planu treće tretiranje vinograda, pa u jednom članku pročitah da idu bordovska čorba+preparat na bazi sumpora+sredstvo protiv crne truleži+insekticid. Mene interesuje da li se to sve pomeša (pročitao sam takođe da bordovska čorba ne bi trebalo da se meša sa insekticidima i akaricidima)pa se prska sve zajedno ili treba više posebnih tretiranja?

Bordovska čorba se ne meša ni sa čime, ni sa sumporom ni sa insekticidom, a insekticid se jako retko meša sa sumporom. Ja ti preporučujem upotrebu sistemika, jer je veći dijapazon mogućnosti mešanja sredstava. Ili da prskaš sa svakim sredstvom odvojeno. Uglavnom čitaj uputstva za mogućnost mešanja, kod svakog sredstva je obavezno naglašeno u uputstvu za upotrebu. Pozz.

danas sa prskao quadrisom,ako sutra pokisne hoce li ga sprati kisa

nisam siguran da se bordovska čorba i sumporni preparati ne slažu. naprotiv, mislim da ih uglavnom i preporučuju u kombinaciji.
pošto bordovska čorba deluje i na uzročnika crne truleži mislim da je suvišno koristiti bilo koje dodatno sredstvo, pogotovu što se opet radi o kontaktnim fungicidima. tako da bih ja tu malo prepravio ponuđenu kombinaciju:
bordovska čorba+sumporni preparat+sredstvo protiv truleži, koje je u ovom trenutku neophodno (npr. Sygnum, koji se meša sa prethodna dva preparata) ali bez insekticida jer se oni po pravilu ne mešaju sa bordovskom čorbom.
ako padne više od 25 lit/m2 kiše onda možeš da razmišljaš o ponavljanju tretmana.

OK, hvala na odgovorima. Sad je pala kiša i još uvek pomalo pada pa ću sačekati da se malo prosuši.

Greškom sam , umesto Merpanom, Signumom i kalcijumom oprskao Mikalom , Signumom i kalcijumom. Uzeo sam pogrešnu kesicu :doh:
Da li sam napravio veliku grešku? Sutra sam nameravao da oprskam Curcate - bakar i Kumulus - sumpor , da li da tu dodam Merpan?
edit: danas mi se pokvarila kola , crkla mašina za veš i propišala topla voda na slavini u kuhinji. Pošto sam načisto poludeo , ceo dan sam ležao pod kolima , okretao mašinu i na kraju zamenio i Nautilus na česmi. Tako popižđen , u cajtnotu jer se spremam da dugo i ugodno pecanje , u brzini pomešam kesice sa sredstvima za prskanje....

Black, ja mislim da nisi napravio gresku jer je merpan(captan) preparat protiv plamenjace i crne trulezi i crvenila lista a mikal flash sistemik protiv plamenjace koji kao aktivne materije ima fosetil  -aluminijum i folpet, ako ti je namera bila da prskas protiv crne trulezi onda nije lose da dodas merpan. Sto se tice mesanja merpana i sumpora na internet prezentaciji merpana a i captana nista ne pise o tome da nije dozvoljeno. Takodje, na jednom sajtu sam pronasao da je protiv crne trulezi dobar i folpet(sastojak mikala). Ja sam doduse totalni amater po pitanju vinogradarstva i ovo je sve sa neta, a ne iz licnog iskustva valjda ce se javiti neki iskusniji clan foruma da ti odgovori. Pozdrav!

Zahvaljujem na odgovoru. Ipak se dvoumim jer nije dozvoljeno mešanje sa bakrenim fungicidima

U listu „Domaćin“ u julskom broju imate  vrlo interesantan tekst o plamenjači koji sam skenirao pa toplo preporučujem svima da ga pročitaju. Mada smo sa plamenjačom uglavnom završili borbu, nije na odmet sačuvati znanje za sledeću godinu.
U literaturi se često za plamenjaču vinove loze navode određeni uslovi  koji moraju da budu ispunjeni, da bi došlo do infekcije. Sve se, manje više svodi na formulu: 10+10+10, tj.10 litara padavina /m2, temperature preko 10 C, i da je površina lista oko 10 cm2 ( to mu dođe 3*3,3 cm dužnih). Količine padavina i temperatura utiču na prskanje peritecija, oslobađanje askospora, plivanje zoospora što omogućava da dođe do infekcije.
Međutim, ono što je uvek ostajalo nejasno jeste, čemu tolika površina lista. U tekstu je jasno istaknuto da nema drugih mogućnosti da zoospora prodre u list osim kroz stome. Na malim, tek razvijenim  listićima, one još nisu u funkciji pa je i ostvarenje zaraze nemoguće. Zato i većina kompanija preporučuje primenu sredstava protiv plamenjače tek od faze 2-3 lista, odnosno, kada su listovi dovoljno razvijeni da može da dođe do zaraze.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_plamenjaca1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_plamenjaca1.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_plamenjaca2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_plamenjaca2.jpg)

Listajuci forum PSSS naleteo sam na zanimljiv tekst Sinise Stojsica iz PSSS Pozarevac pod nazivom " Nedajte se zavarati".http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?437 (http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?437). Isti simptomi postoje i u vinogradima u mom kraju. Stete nisu nesto velike pa ljudi ne pridaju vecu paznju problemu. Ja sam najpre mislio da se radi sivoj trulezi ali mi je bilo nelogicno da su grozdovi osteceni samo sa strane koja je jace izlozena suncu dok u unutrasnosti, u hladovini, ostecenja uopste nema. Malo mi je neverovatno da se radi ozegotinama posto je u mom kraju (Vlasotinacko vinogorje) bilo tek 2-3 dana sa preko 35C. Voleo bih da sve ovo prokomentarise neko od iskusnih vinogradara s foruma.BTW forum je neiscrpna riznica korisnih informacija, prava vinogradarska enciklopedija. Pozdrav!

Scipio, nemoj da zaboraviš da preko 35 u hladu(jer se tamo meri), je oko 55 na suncu. Pri takvim temperaturama, u dužem periodu,  dolazi do trajnog oštećenja tkiva bobice pa, ukoliko je oštećenje došlo ranije, dolazi do pucanja tkiva prilikom nalivanja ćelija i prodora patogena.
Oštećenja od visokih temperatura zahvataju grozdove koji nisu sakriveni ispod lista, tj. one koji su izloženi, omekšavaju pokožicu bobice i stvaraju uslove za prodor patogena. Sa druge strane, nije naznačeno o kojim sortama se radi jer postoji razlika. I naglo izlaganje suncu ume da "sredi" čokot(bar prema mom iskustvu).
Uglavnom pričinjavaju štete na mladom vinogradu i stonim sortama gde, u kombinaciji sa sušom mogu da osuše čitave čokote a ne samo bobice.
Međutim, nisam ubeđen da ožegotine mogu da osuše bobice do tog stadijuma da se one mumificiraju. Bar ne bez prisustva nekog od patogena (Guignardia bidwellii, Botrytis cinerea).
Do mumificiranja bobica i čitavih grozdova, bez prisustva patogena, dolazi ako je ekstremna suša u mladom vinogradu, listovi na lastarima su se osušili ili su čitavi lastari suvi i trpe zbog nedostatka vode.Ponekad je uzrok bolest, npr. esca, odnosno sušenje delova čokota i čitavih lastara. Međutim, u takvoj situaciji, u pitanju je sudbina čokota koji se suše a ne pojedinačnih bobica.
Siniša Stojšić više ne radi u PSSS Požarevac ali je i dalje legenda na tom terenu jer ima veliko iskustvo i ljudi ga izuzetno poštuju.
Kao starijeg i iskusnijeg kolegu i ja takođe.
Međutim priča o 50% bobica koje se "mumificiraju" samo zbog suše...???? Pa šta ćemo sa prošlom godinom? Koliko je bilo mumificiranih plodova od ožegotina prošle godine kada smo, prema podacima Hid.met.-a imali barem 15 dana više sa temperaturama preko 35? Nema proizvođača koji su se žalili?
Sa druge strane, pitanje je tako postavljeno(na PSSS forumu) da postoji samo jedan odgovor

Lozar, zaboravio sam da napisem da je sredinom juna bilo i malo grada u kraju a upravo su i te bobice stradale koje su od ranije bile ostecene gradom. Ostecen je sovinjon(beli),zupljanka i nesto malo stonih sorti(afus-ali, kardinal i hamburg) dok na frankovki nema niti jedne sasusene bobice,izgleda da je ona najotpornija. Pozdrav i hvala.

Primetio sam prvi simptom sive truleži ove godine a pošto se berba bliži možda 15 do 20 dana, koji preparat bih se mogao koristiti sa tako kratkom karencom. U poljoprivrednoj apoteci su preporučili signum na njemu nepiše karenca za vinovu lozu.

ja bih ti u ovom trenutku preporučio jedino "teldor" jer on ima najkraću karencu od 7 dana za stone sorte a 21 dan je za vinske sorte grožđa.

Pozdrav svima. Molio bih nekog da me posavetuje vezano za eventualno prskanje vinograda nakon berbe. Naime, krajem avgusta mi je led dobro potukao vinograd, a do berbe je bilo ostalo odprilike dve nedelje. Čak sam u to vreme bio i odsutan tako da sam u vinograd ušao maltene par dana pred berbu. Sada, kada je grožđe obrano i došli kišni dana, imam dilemu da li ima svrhe prskati ga i ako ima, šta koristiti od preparata. Hvala unapred.

Raks, poslednjih godina se i kod nas primenjuje prskanje posle berbe a pre opadanja lista ili u fazi neposredno po opadanju najvećeg broja listova, kako u voćarstvu tako i u vinogradarstvu. Uglavnom se preporučuju sredstva na bazi bakra (recimo bakar oskihlorid ili bakar hidroksid), raznih naziva u zavisnosti od proizvođača do proizvođača. Cilj je dezinfekcija lisne mase, lastara i pupoljaka pred zimsko mirovanje čime se olakšava borba sa patogenima u toku vegetacije.
U tvom slučaju zakasnio si za dezinfekciju rana posle grada, tkivo je već kalusiralo ali zbog gore navedenog neće škoditi da oprskaš nekim od bakarnih sredstava. Kažu da je tako tretirana loza otpornija na mrazeve.

Planiram iskoristiti lepo vreme i tretirati vinograd bordovskom corbom, jesam li okasnio jer list je vec uveliko otpao?

stršljen, nisi okasnio, svrha ovoga prskanja i jeste da što više sredstva dospije na lozu i grane. List ti ionako sada više nema funkcije jer se odvaja i otpada tako da je ono što poprskaš po njemu 90 posto bačeno sredstvo. samo ti dobro oprskaj lozu i grane i mirno spavaj.  :)

Hvala na odgovoru. :thumb:

Posle rezidbe , oprskao sam lozu ,, Plavim uljem'' na bazi bakra. ( protiv grinja i štetočina koji prezimljavaju u kori biljke)

To i ja planiram  :thumb:

obratite pažnju da je koncentracija "plavog ulja" 2-3% u rastvoru za prskanje, pa ako idete sa 1. atomizerom(od 440 litara) na 1 ha, treba vam od 10-15 litara ovog preparata.

Upravo sam obavio zimsko prskanje. U poljoprivrednoj apoteci su mi dali plavp ulje. Da li je ovo uredu i koja je uloga plavog ulja?
Takodje su mi rekli da za koji dan isprskam bordovskom corbom, da li je ovo potrebno i cemu sluzi?

Razlika između „bakarnih ulja“(da ih tako nazovemo zbirno), i bakarnih sredstava je u tome što ova prva sadrže i parafinska ulja kao dodatak za borbu protiv prezimljavajućih oblika štetočina. Osim toga, ulje omogućava duže zadržavanje bakarnog sredstva(što je manje-više cela priča).
Razlika postoji još i u količini bakra(manje ga ima u kombinacijama). U prethodnom postu sam namerno upozorio da 2-3% bakarnog ulja znači 20-30 litara/1000 litara/ha, doduše u sred vegetacije(kada se bakar koristi jedino u vinogradarstvu),  a sada nekih recimo, 440 litara i 10-12 kg/prskalici odnosno/ha. Za vinograd treba sačekati još malo, pa oprskati pre samog otvaranja pupoljaka recimo bakar hidroksidom.
Zašto je apotekar preporučio prskanje bakarnim sredstvom neposredno posle tretmana bakarnim uljem, nije mi baš najjasnije(osim ako ima veliki lager pa malo da ga rastereti). Pretpostavljam da je imao na umu veću količinu padavina ovih dana ali za vinograd je još rano. Tretman bakarnim sredstvima treba uraditi pred samo kretanje pupoljaka, kada samo što nisu prsli.
U ovoj fazi, pre otvaranja pupoljaka na koštičavom voću, a posle obilnih padavina prethodnih dana (mada sa veoma niskim temperaturama), po sistemu što je sigurno sigurno je, vredi oprskati protiv uvrtanja lista breskvu bakarnim sredstvima ili Delan, Dakoflo ili Diziram a u cvetu kajsiju Sygnum ili Kubik plus.

Dragi Lozar,

Hvala na odgovoru. Da li moze jos jedan savet na osnovu tvog iskustva. Konkretno sta primeniti za simsko prskanje? Ok, ove godine sam isao sa plavim uljem zato sto su mi tako preporucili. Ali sta bi bilo najbolje sledece godine?

Crveno ulje  >:D

u principu jasho je sve rekao. izbor sredstava za zimska prskanja se svodi na odabir naziva preparata i izbora proizvođača. znači i dogodine isto.

Moze pomoc
Pre oko 7 meseci mi je preminuo otac, a imamo lepu vinovu lozu i dok je on bio ziv on je to sam sredjivao i nije me naucio kada i kako se prska loza. A ja bih sada voleo da to nastavim.
Lozu smo obrezali, ali je nismo prskali ove godine, jer ne znam kada treba i sa cim.

Molim vas da mi kazete kada i sta da radim

HVala unapred

Sad kad ste je porezali, a pre pupanja možeš plavo ili crveno ulje (mada je to za zimski tretman i već je trebalo odmah po rezidbi), e sad trebalo bi još podataka koja je loza, koliko stara, u kakvom stanju itd. jer su različite potrebe i pristupi i dosta zavisi od više varijabli  koje se odnose na vremenske okolnosti najezde štetočina itd.

Bilo kakve preporuke ovako na slepo ti ne znače ništa, u principu najveći problem su tri bolesti plamenjača pod jedan, pepelnica i siva trulež, glavna sredstva su na bazi bakra i mogu biti radi preventive ili kad već nastane problem (sistematici), takođe tu je i sumpor u nekom od oblika.

Jako bitno , sva prskanja se rade preventive radi, znači pre nego nastane bolest!

Nekava preporuka je da prvo saznaš o kojoj lozi se radi, u kakvom je stanju, da odeš do poljoprivredne apoteke i da upitaš za savet šta ti preporučuju, nećeš pogrešiti ako preventivno negde od maja poprskaš bordovskom čorbom, to je onako najbezazlenije a može dobro da dođe, obavezno poprskaj kad su listovi mladi, ako su vrućine, a pala je kiša, tačnije odmah nakon svake kiše bordovskom čorbom i, i obavezno se drći preporuka kod koncentracije i odziranja sredstva sa kojima prskaš i naravano obavezno isčitaj  sve teme na ovom podforumu!

Pozz  :)

Hvala puno
a sto se tice vrste loze to ne mogu nikako saznati ima ih dosta razlicitih
 a vise nema ko da mi kaze.

Nema na čemu!  :)

Imaš podtemu Identifikacija vinske sorte http://www.sveovinu.com/index.php/topic,103.0.html, u toku godine kad se formiraju listovi i bude se formirao grozd (kraj augusta-septmebar) slikaj, biće neko na forumu ko zna!

Pozz

Kako da postavim sliku ??? ovo nesto ne radi moze neko da objasni
Hteo bih da postavim sliku loze da vidite kako izgleda .

d3pop, pročitaj ovu temu pa ako bude nejasnoća pitaj ;)

http://www.sveovinu.com/index.php/topic,336.0.html

Pozdrav svima na forumu koji smatram stvarno veoma dobrim ako ne i najboljim na našem govornom području. Pošto sam još uvijek početnik molio bih vas da me posavjetujete da li mogu da koristim zajedno Bayerov Antracol sa Herbosovim Sumporom SC80 u fenofazi vunastog pupa i pojave listova na vinovoj lozi i da li je preporučivo prskati tek posađeni vinograd sa istim pripravcima? Unaprijed se zahvaljujem na svim savjetima i želim vam uspješnu i rodnu godinu u vašim vinogradima.

hvala lepo na lepim rečima.
mogu se mešati u ovoj fazi. kada ih rastvaraš u prskalici onda prvo sipaj Antracol pa Sumpor zbog boljeg mešanja.
inače, sumpor u rastvoru sa ditiokarbamatima usporava njihov period raspadanja pa su karence takvog prskanja duge a primena ove kombinacije je ograničena na kraj juna meseca za rane sorte.
ne vidim razlog da ne primeniš ovaj tretman i u mladom vinogradu samo vodi računa o preporučenim koncentracijama preparata.

poranila godina a bogami i živuljke. ovo je iz mog vinograda.
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_gusenica.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_gusenica.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_gusenica2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_gusenica2.jpg)
ko god ima slične probleme sada je poslednji momenat da se primeni Fastac a ja sam dodao i Kraft
u ovoj fazi obavezno Antracol i Sabithan pa u njih umešati gore pomenute.

Lozar,

Sta je to napalo lisce?

Uocio sam neke promene na listovina(http://s28.postimg.org/ha9qrze6h/DSCI0076.jpg) (http://postimg.org/image/ha9qrze6h/)

Da li je to pepelnica?

Pozdrav svima upravo sam se registrovao ...svaka cas na analizama zbog kojih sam se i odlucio registrovati...imam i ja jedno 50 korjena vranca o kojoj, posle smrti oca, moram sam da se staram, u pocetku je to bila obaveza ali ove godine sam je nekako zavolio koliko god to bilo smijesno...

Mala pomoc, kod nas u Podgorice je evo vec nekih 5 dana stalno kisa a suvo vrijeme se ocekuje tek za nekih 5 dana, lozu mi je napala gljiva i u poljoprivrednu apoteku su mi dali tinamex ec i perfekthio, moje pitanje dal da cekam suvo vrijeme ili da grabam 2-3 sata suvog vremena (u februaru i martu sam prskao sa bordovskom pa sa crvenim uljem)?

Ovo i mene zanima?

Kakva gljiva, malo konkretnije?

Ovo su ti oba insekticida ne znam kako gljive možeš da uništiš sa njima??!!

http://cropstarchem.en.alibaba.com/product/827184848-210829007/Abamectin_1_8_ec_TINAMEX.html
http://www.agro.basf.rs/agroportal/rs/sr/crop_protection/crop_protectionproduct_catalogue/product_details_1435.html

Generalno,

Ako ti u dva -tri sata poprskaš lozu, a kiša nastavi da pada nisi ništa uradio, po prestanku padavina poprskaj, ako je i jedan dan suvo ok je, jer spore plamenjače kreću u kombinaciji vlaga-toplota,

Hvala Jasho, u apoteku kad sam im donio listove oni su i rekla koja je vrsta ali ja nisam zapamtio :'(, onda je bolje da sacekam valjda nece napraviti neku vecu stetu.

Uslikaj i postavi ovde, naće se neko možda pametniji da ti kaže šta je u pitanju i  sa čim da prskaš! Pozz :)

Da li su ovo grinje?

(http://s29.postimg.org/91t746f7n/DSCI0092.jpg) (http://postimg.org/image/91t746f7n/)

(http://s29.postimg.org/dmfdj3ywz/DSCI0099.jpg) (http://postimg.org/image/dmfdj3ywz/)

Ako ima na naličiju lista udubljenja sa gustim beličastim dlačicama, onda bi mogla biti akarinozna grinja, tretman futocid ec, demitian 200 sc, odnosno bifentrin i fenzakvin od aktivne materije, možeš i poskidati lišće i spaliti sa strane

danascsam prskao

Mankogal 80
Abastate
Nu film 17
sumpor

Da li ce Abastate unistiti i akarinoznu grinju?

Trebao bi da deluje, abamekin je akativna supstanca http://agronomija.rs/2014/insekticidi-abastate/

Hoće delovati na grinju.Nisi smeo mešati abastate sa sumporom,ovo piše na uputstvu.

MEŠANjE SA DRUGIM PESTICIDIMA: Ne sme se mešati sa preparatima na bazi sumpora i kaptana i preparatima izrazito kisele i alkalne reakcije. Ukoliko ne postoji prethodno iskustvo, željenu kombinaciju treba ispitati na maloj eksperimentalnoj površini

Nenand88 na mojem listu na mjesta gdje je kafena boja (tvoja slika) je kao nabubrenje ili zadebljanje (nema ovih kafenih mjesta)a po listu bjelo zute tackice kao da su providne a na nekim listovima je sa donje strane paucina?

Hoće delovati na grinju.Nisi smeo mešati abastate sa sumporom,ovo piše na uputstvu.


Koja je posledica ove greske?

ove grinje na slikama su već kasni stadij  :doh:

Mož biti grinje, al mož biti i plamenjača, recimo ovako (http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_200px-plamenjca_list.jpg) ?! Slikaj!

Ili je Akrinozna grinja, ovo kod Nenada88 liči na erinoznu grinju. Evo linka da pogledate razliku http://www.agroinfotel.net/index.php?option=com_content&view=article&id=2693:akarinoza-loze&catid=9:vinogradarstvo&Itemid=30

Može doći do pojave fitotoksičnosti ali ne mora da znači.

Ja sam duži niz godina koristio za šljive kombinaciju dimetogal +akord+ mankogal 80 kako stoji galenikinom sajtu u programu zaštite, sve dok nisam pročitao na uputstvu od mankogala da se nesme mešati sa dimetogalom tj.da se mankozeb nesme mešati sa dimetoatima.
Nisam primetio neke promene,nadam se da ih neće biti ni kod tebe.

Jasho, nije peronospora zato jer i sam vidiš da grinja ide ajmo reć gusto sa sitnijim ispupčenim zonama dok peronospora ne ispupčuje list i više bi se moglo reć da su fleke  :thumb:

Sta znaci fitotoksičnost, nikako da izguglam dobro objasnjenje?

Vrlo slicno kao sto je kod mene slucaj samo sto su listovi mladji:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_grinja.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_grinja.jpg)

Jel ovo grinja?

Mislio sam na Igi04, ovo kod neneada88 jeste grinja :)

Ima nekrozu na listu i peteljci, pepelnica, crna pegavost ???  :(  ali ovo nije tvoja slika, uslikaj pa okači to to je najsigurnije ovako možemo do sutra :scr:

OK   :)

Fitotoksičnost. Pesticidi poslije primjene mogu često da izazovu na plodovima, lišću, cvijetovima ili cjelim biljkama razne promjene koje se manifestiraju u prolaznim ili trajnim oštećenjima. Ona se ispoljavaju u vidu opekotina, sušenja i opadanja lišća, deformaciji biljnih djelova, propadanju cijelih biljaka ili sličnim promjenama. Uzroci koji dovode do ove pojave mogu biti različiti: neispravni preparati, njihov pogrešan izbor, predoziranje, različita osjetljivost biljaka i sorti, nepovoljni klimatski uvjeti, nekvalitetan način primjene itd.

evo i slika:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza1.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza2.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza2.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza3.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza3.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza4.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza4.jpg)

Ako treba jos slika samo recite?

igi04, ono što si dobio u apoteci su insekticidi za, po tvom objašnjenju iz drugog posta, erinozne grinje. ova slika koju si naknadno izguglao i postavio je fomopsis a vidi se da nisu insekti i po tome što na peteljki lista ima crnih pega.

lozar, hvala puno, imas li neku preporuku sa cime da prskam?

Meni kao što sam naveo, doduše pod upitnicima, takođe liči na crnu pjegavost, ali me zbunjuje  slika lista koje si stavio (tvoje slike), Lozar ti je dobro rekao kao i u ostalom i ja da  slike ove koje si izuguglao da peteljka lista ima nekroze crne pjege što je glavni pokazatelj crne pjegavosti ili fomopsisa, međutim da bi bili sigurni  za ove tvoje slike koje si ti uslikao proveri prošlogodišnje lastare iz kojih je pup odnosno list izbijo i ukoliko i oni imaju crne pjege to je to!

Lečenje je malo duže u proseku tri godine ovo ti je link šta i kako da radiš http://www.savjetodavna.hr/adminmax/File/savjeti/Zastita_vinove_loze_u_pocetku_vegetacije.pdf

Pozz

Danas sam primetio da mi se listovi suše na ivicama i ima nešto beličasto na listovima (vidi se kada se zumira slika) pa me zanima da li je to pepelnica. Na prošlogodišnjem lastaru se primećuju tamniji delovi pa sumnjam i na crnu pegavost.
Ta tamnije obojena stabla, nekoliko komada su jedno uz drugo i slabije su krenuli lastari iz njih.
Vinograd je u trecoj godini a ja sam pre oko mesec dana počeo da se bavim vinogradarstvom. Imam oko 200 čokota.
Do sada sam prskao armadom, Pyrinex®, i Thiovit® Jet 80 WG (sumpor)
Zanima me vaše mišljenje, hvala.

(http://veterina.info/sl/pepe.jpg)

Meni ovo na listovima liči na spaljivanje sumporom- fitotoksičnost žuti od krajeva lista ka sredini, posledica nakupljanja sumpora prilikom prskanja, kao da si ga malo ,,preforsiral'' :(

Mada na nekim od listova ima bele skrame, ali tek u začetku, pepelnica??!!

jesam ga baš dobro okupao kad sam prskao sumporom, mislio sam da tako treba. Može li neko da pojasni koliko treba prskati biljku i kada se prska stablo a kada list.
E sad ako je bilo previše sumpora otkud pepelnica???

Evo još par slika lista:

(http://veterina.info/sl/l.jpg)
(http://veterina.info/sl/l1.jpg)
(http://veterina.info/sl/l2.jpg)

Naišao sam i na dva insekta pa ako neko zna šta je u pitanju

(http://veterina.info/sl/ins.jpg)
(http://veterina.info/sl/ins1.jpg)

Ja ne vidim ni pepelnicu ni insekte. Ako možeš, obeleži insekta da bih ga lakše uočio.
Pretpostavljam da se radi o fomopsisu jer nisi do sada primenio nijedan fungicid osim sumpora. Poslednji je trenutak da oprskaš Antracolom, Mankozebom, ili Folpetom(ovo važi i za igi04). U ovakvoj situaciji sa mnogo padavina a već se najavljuju nove, prskajte na razmak od 7 dana maksimum.
Temperature su bile dosta niske pa dejstvo sumpora preko isparenja nije bilo dovoljno. Dodajte obavezno i neki drugo sredstvo protiv pepelnice osim sumpora, npr. Stroby,Tilt,Topas i sl.

nema tu od pepelnice ni p, seva deblo je najbitnije okupati kada se radi zimska zaštita jer je njezin cilj da se dopre do gljivica i jajašaca koje su nam bolesti insekti ostavili negdje pod korom. sva kasnija praskanja su folijarna zanči sredstvo ulazi preko lista. nećeš ti ništa pogriješiti ako imaš sredstva da opleteš i po drvetu to samo može dodatno pomoći  :whistle:

lozar, jeste fomopsis  bio sam u poljoprivrednu apoteku i dali su mi mikal flash+microthiol special disperss. Uspio sam da doslovno receno okupam cijelu lozu u nedelju ujutro i cio dan nije bilo kise tako da bi trebalo da bude ok.

Da li neko zna da mi kaže koja je ovo bolest i kako tretirati

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_pege.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_pege.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_pege1.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_pege1.jpg)

ovo bi mogla da bude akarinoza. kada slikate, gledajte da to uradite sa obe strane lista.
šta god da je, nećeš pogrešiti ako oprskaš sa nekom od kombinacija u ovoj fenofazi, o kojima smo prethodno pričali, npr. Antracol+Sabithan+Abastate

igi04, dali su ti sumporni prah, koji je doduše dosta dobro usitnjen, ali osim toga nema funkciju ako su temperature ispod 15C stepeni. Po govoru bih rekao da si iz Crne Gore (ako ti je i vinograd dole), to onda znači da su temperature mnogo više ovih dana nego u centralnoj Srbiji, pa onda cela priča pije vodu. Inače,Mikal flash je skupo i veoma dobro sredstvo.

da li ima smisla prskati sutra,obzirom na to da u nedelju javljaju kisu

Ne da ima smisla nego upravo i treba prskati preventivno.
Da bi kiša sprala npr. Antracol, treba da padne oko 25 lit/m2.

Jel quadria dolazi u obzir?

Quadris

može, to je dobar preparat.

Pre deset dana sam prskao ovu kombinaciju :

Mankogal 80
+
preparat na bazi sumpora
+
Abastate
+
NU Film 17

To je po programu Galenike.

Sledeci korak koji oni preporucuju je :

Vokal
+
Akord WG
+
Abastate
+
NU Film 17

Kako ove godine imam problem sa grinjama, definitivno cu prskati Abstate + NU Film 17. Vokal cu prskati kao preventivu od plamenjace. Akord WG je sistemicni fungicid za pepelnicu. Kako nisam primetio pojavu pepelnice u vinogradu da li da prskam ili ne Akord WG, ili mozda bolje neki kontaktni fungicid za pepelnicu?

nakon 2 ipo sata od prskanja quadrisom  pala je kisa,jel dovoljno vremena proslo?

Jeste, biljka apsorbuje sistemike u roku od oko 2 sata. Pozz.

Šta se preporučuje za prskanje između redovnih prskanja po planu zaštite, sobzirom da je čas sunce, čas kiša ovih dana? Razmišljam da prsnem sa nekim kontaktnim fungicidom zlu ne trebalo, recimo Antracolom pa me interesuje da li mogu da naudim mladoj lozi ako prskam češće.

Evo da odgovorim sam sebi, ::) nakon konsultacije sa stručnim licima (može da pripomogne nekome ko je, kao i moja malenkost, nov u svemu ovome).

Elem, nema nikakvih problema da se Antracol koristi neograničen broj puta (u razmacima od nekih 7-10 dana vodeći naravno računa o karenci) sobzirom da još nije zabeležena rezistentnost na aktivni sastojak ovog preparata - Propineb. Za ovo za šta mi treba - prskanje u periodima kiša-sunce je odličan. Može slobodno i na mladu lozu u preporučenim količinama.

danilop, mi nismo zaposleni na ovom forumu.
i da jesmo, odgovor na tvoje pitanje, da si ga postavio recimo poljoprivrednoj stručnoj službi, morao bi da čeka do ponedeljka, jer su oni već 4 dana na produženom vikendu.
ovo je 39.strana ove teme a verujem da se negde na nekoj od prethodnih strana nalazi i odgovor koji si tražio jer se svake godine vrtimo oko istih stvari.

Ma taman posla! Nije mi namera bila da bilo koga ne daj Bože kritikujem ili forsiram, ako je tako zazvučalo u poslednjem upisu, izvinjavam se.

Naletoh na drugara koji zna "drugara", i to veoma brzo pre nego što postavih pitanje, pa dobih informaciju i rekoh da napišem ovde!

Danas sam bio u vinogradu i primetio sam da su listovi na vrhovima lastara nekako neotvoreni, slepljeni, a i na samom listu postoje neke promene koje mi liče na grinje. Pre 2 dana sam prskao vokalom i stroby-jem. a pre toga armadom 2 puta. Evo par slika:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140503_114653.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140503_114653.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140503_114718.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140503_114718.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140507_171850.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140507_171850.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140507_171857.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140507_171857.jpg)

Zanima me još da li vinogradu smetaju pesticidi koji se koriste u voćarstvu, vinograd se nalazi izmedju kajsija i šljiva i kad god se one prskaju neminovni je da i vinograd bude poprskan

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140503_114640.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140503_114640.jpg)

Pesticidi su proizvodi hemijskog ili biološkog porijekla koji su namijenjeni zaštiti ekonomski značajnih biljaka i životinja od korova, bolesti, štetnih insekata, grinja i drugih štetnih organizama. Pod štetnošću se podrazumeva ekonomska šteta ljudskoj poljoprivredi i industriji - smanjenje prinosa ili količine i kvaliteta dobijene hrane. Štetnost nije biološka, niti ekološka osobina organizama. Svako korištenje pesticida sa sobom nosi negativne posledice na ekosistem u kome se primjenjuje i okolne ekosisteme. Smanjenje upotrebe pesticida je jedan od temelja održive poljoprivrede i ideja održivog razvoja. :thumb:

e sad reci na što si mislio: herbicide, fungicide, insekticide ili akaricide  :thumb:

Seva  i kod mene je isto kao na tvoje dve slike, a  poledjini vecih listova je skrama kao od vate.  LIci mi na pepelnicu. Moguce da smo zakasnili sa prskanjem a da se ona vec razvila. Pitanje je i kvaliteta i originalnosti preparata. Videcemo kako se bude razvijalo, a moguce da cu da ponovim prskanje nekim drugim sredstvom.

To su grinje, ako je skrama u udubljenjima "gala", odnosno šupljina kada se pogleda naličje lista. Koristite "Abastate" "Armadu" "Kraft"
Ovo drugo je neka promena sa netipičnim simptomima. Zapravo, oni su dosta slični oštećenjima od herbicida jer od fungicida i insekticida retko se javlja fitotoksičnost.
Seve, sa čime si prskao voćnjak?

15.04
Thiovit® Jet 80 WG
Pyrinex® 48 EC
Armada

29.04.2014
mankogal
armada

05.05.
stroby
vokal

Lozare na onim fotografijama nema grinje kao ni kod mene. Poledjina lista je kompletno prektivena belom skramom. Na listu sa prednje strane nema deformacija i plihova kao kod grinje. Neki put se pitam da li je to karakteristika mladih listova mada ima listova koji su cisti kao i prednja strana.

ja nisam video na fotografijama naličje lista zato sam i ostavio objašnjenje a ako je 2 puta prskano "armadom", onda teško da ih ima. ako kod tebe nema gala onda može da bude pepelnica ali se obično ne javlja po celom listu osim ako nije preneta iz prethodne godine i prezimila u pupoljku pa su listići već zaraženi.
međutim, ovo drugo ne bih rekao da je fitotoksičnost jer spomenuta sredstva su fungicidi i insekticidi a kod njih teško dolazi do takvih promena. naravno, uz uslov da je prskana i loza ovim sredstvima.
kada se malo bolje pogleda fotografija vide se crne tačkice i na peteljki lista ali i promene boje na tek formiranim cvetićima.
može da bude fomopsis iako je tretirano "mankogalom" pa posle "vokalom" jer je bilo dosta kiše. ako se nastavi ovim tempom prskanja i sredstvima sličnim onim koja su primenjena, ne bi trebalo da bude daljih problema.
mada ja ne mogu da se otmem utisku da se možda radi o nekom abiotičkom faktoru pa me zato interesuje da nije ovim putem, što se vidi na slici, prolazila slučajno neka ratarska prskalica?

sivi  prah po listu  je  peplnica a video  sam  sredstvo od  basfa  za vinovu lozu  protiv plamenjace koje ne spira ni  40ak litara padavina

Ja nisam tako siguran da se radi o pepelnici ali verujem da će tretman koji je već obavljen da završi posao.
A ta sredstva od BASF-a, koja ne spira 40 lit/m2, voleo bih stvarno da vidim. Ako nisu plod mašte ili reklame.

Daj bre to srestvo pa da malo odmorimo od stalnog prskanja :), armin1 mora da si nesto pogresno shvatio.

pgledaj forum gold i  forum star  http://www.hemoslavija.co.rs/zastita-bilja/fungicidi/320-forum-gold.html mislim da  je jedan  od  ta dva

a evo  ti  i link   na zoutube da vidis  sta njihovi  strucnjaci kazu pogledaj  od nesto posle   5-tog minuta   https://www.youtube.com/watch?v=1y6qJO-M0eA#t=416

nisam ni sumnjao da ti govoriš istinu, odnosno ono što si video ili čuo. i ja sam gledao baš ovaj deo emisije kod Uroša.
i bio sam u pravu, ako nije plod mašte (nisam mislio na tvoju), onda je ipak reklama (mislio sam na njihovu).

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_fotografija0225.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_fotografija0225.jpg)
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_fotografija0226.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_fotografija0226.jpg)
Prskano pre 7 dana>  Mankogal, Tilt, Ortus akaricid i neka folijarna prihrana od Fitoferta, danas polovina vinograda izgleda ovako, nisam siguran o cemu se radi, dali nedostatak nekog elementa, bolest ili nesto trece. Vrlo je moguce da sam greskom ubacio duplu dozu Tilta, jel hoce od predoziranosti da se jave ovakve fleke po listu

hitno mi treba savet....i pored prskanja cabrio topom pre 7 dana zapazio sam plamenjacu na nekim cokotima,problem je sto je krenulo cvetanje.Sta da radim?

Vlajce, nisam siguran, ali mi se čini da se Mangokal ne sme mešati sa folijarnom prihranom. Za svaki slučaj proveri uputstvo za primenu od Mankogala, koju po zakonu moraš dobiti pri kupovini bilo kog preparata. Ja ne kupujem nikakvo sredsto u poljo-apotekama ako nemaju uputstvo za upotrebu na posebnom listiću.Ako nije do toga najverovatnije je da je ta neka prihrana poremetila odnos hranjivih elemenata, pa se to ispoljilo kao nedostatak nekog drugog mikroelementa. Pozz.

Cabrio top nije svemoguć, naročito ne nakon ovoliko vlage i vrućina. U cvetu možeš prskati sa nekim sistemikom, nikako sa bakarnim preparatima, a ja bi ti preporučio Poliram, garantovano ne oštećuje cvetove. A i inače , bolje imati 10-20% oštećenja na cvetovima od sredstva za zaštitu, nego rizikovati napad plamenjače i na listu i na cvetovima, koji nanose poveliku štetu.I još nešto, kada prskaš gledaj da prskaš mlađe listove iznad cvasti, tako ćeš još više smanjiti oštećenja na cvetovima. Pozz.

ja ponovio cabrio top pa sta Bog da

slažem se sa ovim jer je veća šteta od nečinjenja nego od prskanja. Cabrio top u sebi već ima metirama što je u osnovi i Poliram.
što se tiče ovoga što je poslao vlajce, podseća na nedostatak nekog elementa, pre nego na fitotoksičnost, pogotovu ne od pobrojanih preparata. kada se ovakvi simptomi javljaju na mladom lišću a listovi se krive na dole, najverovatnije je nedostatak kalijuma.

Nisam ni ja siguran, videcu danas trebalo bi da pise na kesi posto uputstvo nikad ne dobijem uz preparat. Ovo je treca sezona kako samostalno radim vinograd, obicno jedanput ili dva puta u sezoni koristim Mankogal i do sada sam ga mesao sa prihranom, nije bilo ovakvih problema

Mankogal uputstvo

МЕШАЊЕ СА ДРУГИМ СРЕДСТВИМА ЗА ЗАШТИТУ БИЉА: Препарат се може
мешати са препаратима на бази бакар-оксихлорида, металаксила-М, цимоксанила,
диметоморфа, пропамокарб-хидрохлорида.
Препарат се не сме мешати са инсектицидима киселе реакције (дихлорвос, диметоат,
монокротофос), Бордовском чорбом, Сумпорно-кречном чорбом, препаратима на бази
пропаргита и средствима за исхрану биља која садрже бор. Такође се не сме мешати са
препаратима на бази сумпора код последњег третирања у виновој лози, јер се знатно
продужава перзистентност дитиокарбамата.

Najverovatnije da je kao sto kazete nedostatak nekog elementa, slicno se manifestuje nedostatak Bora, Fe i Kalijuma, kupicu danas sva tri pa od svega po malo dodam u prskanju. Verovatno ce ubrzo poceti da cveta ako vec nije, planirao sam prskanje Antracolom ili bi bolji bio neki sistemik, sta predlazete

Znaci ako je prihrana bila sa dodatkom Bora (iako nije bio glavni sastojak) moguce da je to posledica  :scr:

Da li u ovom periodu kada je loza vec gusta, treba prskati sa obe strane cokota?
Dakle u spalirskom zasadu, da li treba prskati jedan isti red sa obe strane?

Moguće, ali ne verujem jer u uobičajnoj folijarnoj prihrani Bor je zastupljen u malim količinama, sem u prihrani na osnovu Bora. Pre će biti da ti je došlo do disharmonije ( nedostatka  ) nekog elementa usled prskanja. Najbolje bi bilo da uradiš analizu zemljišta, da bi video šta fali u zemljištu. Da se razumemo, ako ti fali kalijum, a ti prskao folijarno sa azotom, tada si još više poremetio disbalans odnosa kalijum-azot, što ti se i ispoljilo na listovima. Gledajući slike uočava se da su se stariji listovi, pre prskanja normalno razvili, a nedostatak hranljivih elemenata iskazao se na listovima tek nakon prskanja, pa je najverovatnije ovaj disbalans u pitanju. Naime bitna je količina hranljivih elemenata u zemljištu, ali je još bitniji njihov međusobni odnos. Pozz.

Da nenad88 lozu na špaliru u ovom periodu već treba prskati sa obe strane, pa čak i atomizerima.Pozz.

Može da bude i nedostatak Bora pa neko folijarno hranivo sa kompleksom mikroelemenata dolazi u obzir. Ja sam već predlagao za ovu fazu Ridomil gold, Mikal flash ili Mildicut. Za pepelnicu Zato ili Stroby.

Mašala, sad znam zašto mi je loza pre ovih kiša izgledala ko oparena nakon prskanja, ja imam upustvo za mankogal ali mi nije palo na pamet da pročitam, kontam sve ok. No kako bilo, juče nakon svih ovih kiša, gledam listove i na par panjeva vidim masne fleke na licu, bez beloga ispod, meni je to ličilo na plamenjaču, pravac apoteka i uzmem tamo jedini sistematik koji su imali ridomil gold, i uzmem za pepelnicu stroby, predveče poprskao, danas gledam još uvek izgleda relativno ok, trenutno imam veći problem sa lomljenjem lastara od strane velike količine vode koju je biljka uzela i vetra koji predsvaku promenu vremena se nadme, pa sam juče vezao lastare uz žicu, mislim da još nije vreme za povijanje, inače i kod mene krenulo cvetanje, ne još svuda, ali na ovom vinskom da!

Tačko tako, na listovima se ovo manifestovalo tek nakon zadnjeg prskanja, do tada je sve bilo OK sem sto je loza malo kasnila u razvoju pa sam zbog toga koristio prihranu sa vecim sadrzajem Azota, Bor je bio samo u tragovima prisutan u sastavu. Kupio sam juče Bor i Fe, Kalijuma nije bilo u polj.apoteci, tako da čim vremenske prilike dozvole pravac vinograd.
Hvala vam na savetima i objašnjenju, videvši slike radnica iz polj.apoteke me juče uplašila da mi je vinograd napalo neko virusno oboljenje i da nema leka

vlajce ako  ti je  za utehu, mada  to  bas  i nije  za pohvalu, ti  radnici na zalost  toliko  malo  znaju da je to  sramota, ima casnih izuzetaka naravno al  su  veoma retki. odlaze na  seminare  i  sve  ostalo  al ko  i svi drugi  koje to  direktno  ne  interesuje jer ne  stite svoje, odlaze samo  da bi   dobili  potvrdu  da  su  bili

Mal se nisam šlogirao danas.  :D:

U petak sam oprskao sa Falcon 460 i danas imam šta da vidim . Rđaste pege po licu i naličju i po ivicama listova! Pomislih da sam garant spržio lozu.

Nisam bio lenj, odmah sam potražio na netu i na moje olakšanje Falcon 460, kada inkapsulira pepelnicu u povoju DAJE ISTE SIMPTOME KAO FITOTOKSIČNOST!


Ne znam da li je o ovome pisano na forumu ranije, ali ako nekome pomogne da ne doživi nerviranje posle prskanja Falconom, dobro je!.

Molim za pomoć!
Dva puta pre cvetanja sam prskao Cabrio top, zadnji put 25.05.
Hamburg cveta, a kardinal još ne. I na kardinalu se vide žute fleke promera 2 cm, danas. Mislim da će ih biti i na hamburgu, samo su stidljivije.
Problem je što nisam siguran da li je plamenjača i da li da prskam uopšte i sa čime? Reon je Fruške gore i danas je padala kiša. Molim za odgovor pa bi sutra svakako otišao prskati ukoliko iskusne kolege smatraju da je pametnije prskati i u ovoj fazi cvetanja nego da ostavim da se raširi ukoliko je plamenjača.

Mnogo hvala!

Planirao sam odraditi zaštitu shavitom + folijarna prihrana wuxal boron . Čovek iz poljo apoteke mi kaže da se bor nesme mešati sa drugim pesticidima i da sa borom mogu ići tek drugi dan nakon zaštite. Da li je neko od vas mešao bor sa drugim pesticidima?

Ja sam juče prskao Mikal Fleš , Kumulus i Bor-folijar.

Ja tek sad vidim ovu poruku  :doh: zalosno ali je tako, retko u kojoj radnji sam naisao na strucnjaka

Ja sam pre par dana prskao Shavitom+Bor+Fe, isao juce u obilazak i nisam primetio nikakav negativan efekat mesanja pomenutih preparata, mladi listovi koji su izasli nemaju one blede fleke po sebi kao na slikama koje sam prilozio ranije, dok se kod starih nista nije promenilo

ima tu  i  istine, postoji  jedna cela grupa preparata koja se ne sme mesati  sa  prihranom na bazi bora. stim  sto  to naravno  na  uputstvu  za to  sredstvo i  pise u  delu  kod mesanja

Plamenjaca mi se pojavila ponovo na nekoliko cokota,posto sam vec prskao cabriotop 2 puta,ne bi smeo vise sa njim tretirati.Sta prepirucujete a da ima i preventivno dejstvo a i da izleci vec zarazene cokote,i drugo pitanje cime izvrsiti prvo prskanje protiv botritisa

npr. equation pro+switch

Pomoc, jutros obidjoh vinograd i nadjoh ove listove na jednoj lozi dal zna neko sta je ovo:

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_loza676.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_loza676.jpg)

Plašim se da od mog vina neće biti ništa ove godine :(

Grozdovi su rehuljavi, bobice nejednake, a večeras vidim i ovo na bobicama, nisam siguran jel od kiše, leda?! ili je neka bolest napala, liči na neku trulež, ali ne zam šta i da li sa čim prskati! Pomoć?!

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/9/9_img_20140620_194522.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=9_img_20140620_194522.jpg)

ovo su oštećenja od grada nakon kojih se javio botritis. jedna od kombinacija bi bila: kaptan+ switch ili signum+ stroby

Hvala lozar!  :)

Zbog letovanja napravio sam razmak izmedju prskanja i od potpuno zdravog vinograda danas zateknem poprilicno napadnut vinograd, plamenjaca (na bobicama) i ponegde pepelnica.
Na bobicama to izgleda ovako
(http://agronomija.rs/wp-content/uploads/2014/01/Simptomi-na-bobicama-vinove-loze.jpg)
Sad sam u dilemi koju kombinaciju da primenim?! Ne pamtim kad sam imao problem sa plamenjacom.
Najverovatnije cu ici sa Ridomil Gold Combi 45 WG+Rubigan.

Ako ti je bobice napala pepelnica, po mom iskustvu jedini delotvoran lek je Stroby. Sve ostalo dalo mi je polovične rezultate. Šteta što su temperature preko 26, pa ne možeš koristiti kombinaciju Stroby + Cumulus, koja je izuzetno delotvorna protiv pepelnice na bobicama. Jedan deluje iznutra (  Stroby ), a drugi steriliše kontaktno i bobice i okolinu. Pozz.

FALCON je takodje dobar preparat,njega sam koristio kad je pepelnica bila vidljiva na grozdovima i uvek je dao dobre rezultate  :thumb:

Meni je ranije Falcon pouzdano stitio lozu, ali nisam uspeo da ga nadjem. Veci je napad plamenjace i to u celom regionu, pojedini veliki proizvodjaci NEMAJU STA DA BERU! Samo su razmaci izmedju prskanja bili predugi u ovoj nepovoljnoj godini i to je dovelo do zaraze. Trebalo je prskati na 7 dana u najkriticnijem periodu.

Pozdrav, 21.juna sam posprskao lozu nakon onih oštećenja sa kombinacijom signum + stroby plus ridomil gold, ručno sam poskidao najoštećenija zrna, grožđe je za sada ok vide se oštećenja ali  kao da je zaustvljeno dalje propadanje, grozd je sada u fazi zatvaranja, ostalo mi je ove kombinacije signum + stroby (bez ridomila) za još jedan tretman, pitanje dal prskati ili ne. U međuvremenu sam poprskao lozu i sa blue bordo uključujući i grozdove. Pitam jer to grožđe već krajem augusta može da se jede, odnosno nekgde početkom septembra dospeva za vino i dali ima potrebe da prskam protiv botritisa sa ovim, odnosno da li je to jedno  bilo dovoljno?

Sto se tice botritisa, moj favorit je TELDOR njega prvi koristim posle cvetanja a drugi put kad je grozdje u fazi sarka,za stone sorte karenca je 7 dana a za vinske 21 .Ako nisi prskao protiv trulezi obavezno prskaj .  :)

To bi trebalo da bude Signum u ovoj mojoj kombinaciji, on je protiv botritisa mada ne direktno za vinovu lozu više je za povrtlarske kulture ali može da posluži, i po meni neki krajnji rok je u sledećih desetak dana da ga poprskam, e sad dal da prskam uopšte jel za sada je ok ili da poprskam opet sa ovom kombinacijom (signum botritis-stroby pepelnica) ili kao što predlažeš da uzmem teldor?!

Najradije ga ne bih prskao, jer sam ga već prskao što redovno što vanredno, (Anatakol, Mikal, insekticid, pa stroby, pa opet antrakol +zato+stroby, pa Mikal, i onda ovo Ridomil gold+signum+ stroby, i nakon toga poslednje blue bordo pre nekih desetak dana), mislim da idem još jednom karjem jula, početkom avgusta sa bordovskom čorbom i to je to, ali kakvo je vreme ove godine opšta ludnica je sa  zaštitom loze, nisam načisto, ne bih da preteram sa hemijom ako ne moram, mada već jesam, trebao bi mi dobar savet nekog iskusnog! ???

Faktički moja dilema se svodi na pitanje da li ovo prskanje od 21.juna, je dovoljno?!
Pozz

Faktički moja dilema se svodi na pitanje da li ovo prskanje od 21.juna, je dovoljno?!


Jednostavno pitanje , još jednostavniji odgovor: nije ! . Pozz.

I pored redovnog prskanja, imam dosta pepelnice :

(http://s27.postimg.org/6mx230kxr/DSCI0219_resized.jpg) (http://postimg.org/image/6mx230kxr/) (http://s27.postimg.org/n0h1m6133/DSCI0225_resized.jpg) (http://postimg.org/image/n0h1m6133/) (http://s27.postimg.org/m9obgdypr/DSCI0227_resized.jpg) (http://postimg.org/image/m9obgdypr/)

Ove godine po ovom kisnom vremenu redovna zastita je trebala da se radi na sedam dana,jbg  kod mene je trenutno problem plamenjaca.Pamet za.drugi put

kod mene takodje plamenjaca medjutim drzao sam je do sada podalje od grozdova,ali sam je primetio i na grozdovima danas.Poslednj prskanje je bilo pre 7 dana ridomil gold i sabithan,sta predlazete za sledece prskanje kako bih spasao rod

folicur, postalon, stroby, thiovit jet, kolosul za pepelnicu
quadris,forum star, pergado, curzate, mankozeb, bordovska čorba za plamenjaču
sygnum, switch za sivu trulež

Danas sam prskao vinograd.

sygnum + stroby + alijansa + cipkord 20(http://www.fitofarmacija.rs/proizvodi/insekticidi/cipkord_20_ec.html)

Tek sada sam video da je karenca za cipkord 56 dana.
Neke sorte su vec pocele da saraju. Da li ce ovo grozdje moci da se koristi, ili je propalo?

moze li cabrio top+sygnum

Juce sam prskao vinograd, planiram da freziram u subotu (posle tri dana). Dosta ljudi mi je pricalo kako ne valja frezirati kada je toplo a bilo je kise (ima vlage). Kako na ovaj nacin pospesujem razvoj plamenjace i pepelnice u vinogradu.

Da li neko moze da mi kaze koliko je bitno obratiti paznju na ovo? Da li da uskladim u buduce freziranje sa prskanjem, da isfreziram pa isprskam ili?

Ja sam.uvek prskao pa frezirao i to uvece kad je najmanje isparavanje vlage,ali ove godine ....

problem je što ćeš duplirati dozu piraklostrobina. nađi neku drugu kombinaciju.
ako nastave ovako kiše, opraće se sve. ne verujem da će se ni Šardone brati pre 5.septembra a kamo li ostale sorte tako da se ja ne bih brinuo da sam na tvom mestu, razložiće se dotle.

Pročitah dosta postova ovde ali posto sam totalni laik i dalje nisam siguran šta raditi...
Ukratko: Imamo malo groždja u dvorištu i bašti - (u Sremskoj Mitrovici, tamjanika i neko stono groždje, možda bude 400-500kg). Tata je to do sada prskao par puta protiv plamenjače i za sada izgleda dobro, a sada planira da ga oprska plavim kamenom. Da li je to OK i da li je dovoljno i treba li još neki preparat uključiti u prskanje?

Pexus, zavisi koje su vrste grožđa i njihovo sazrevanje i u kakvom su stanju, s obzirom na padavine, pre svega preti opasnost od  svih bolesti, plamenjača, pepelnica i sad kreće botritis koji zbog nalivanja zrna usred kiša i zatvaranja grozda će biti veliki problem, sledećih mesec dana. O ovakvim vremenskim okolnostima trebalo bi prskati sa svim preventive radi i što češće, sa tim da imaš u vidu karence i kada ti stiže berba grožđa.
Sad ti je poslednji voz za primenu nekih od gore već navedenih preparata protiv plamenjače i botritisa, jer su im karence oko 21-28 dana ili u prevodu taman kad grožđe krene za branje (ako je rano) što znači da još uvek možeš da iskombinuješ nešto od toga, Od početka augusta trebalo bi ići sa završnim prskanjem od bakarnih preparata tipa plavi kamen, bordovska čorba, i ona ti je samo protiv plamenjače i crne truleži, ako se doda sumpor u to ide i protiv pepelnice i botritisa, sa napomenom da plavi kamen ili bordovska čorba može da se meša isključivo sa sumpornim pereparatima, odnosno ne možeš da doadaješ ove druge preparate koji su gore navođeni (signum, stroby, teldor, switch, ridomil gold itd, koji su polus sistematici, i mogu da se mešaju međusobno).

Tako da ti je moja preporuka da sad uzmeš neku od ovih kombinacija protiv pepelnice i botritisa ( signum+switch) uz obavezno prskanje po grozdovima i početkom avgusta još jednom plavi kamen (bordovska čorba) uz dodatak eventualno nekog od sumpornih preparata.

To je moje neko mišljenje, ali ovde ima mnogo iskusnijih kolega vinogradara, neka me slobodno isprave i dodaju ako šta treba!

Pozz

Hteo sam da pitam, ako neko može da mi odgovori. Prskao sam vinograd u precvetavanju sa Botrystock +  Mankosav 80WP + Thiovit Jet 80 WG. Sad hoću da prskam sa Botrystock + Cuprozin 35-WP + Microthiol special dipress. Pitanje glasi: Da li Botrystock može da se meša sa bakarnim preparatima i sa sumporom? Hvala.

ovde piše da se meša sa svim fungicidima (radi se o proizvodu druge kompanije ali je ista aktivna materija):
http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/uputstvo/uputstvo_pehar.pdf (http://www.fitofarmacija.rs/Data/Files/uputstvo/uputstvo_pehar.pdf)

Hvala lozar. Znači može se mešati sa bakarnim preparatima i sumporom  :thumb:

Grozdje je pocelo da sara, Muskant Hamburg. Hteo bih josa da isprskam Bakarni oksihlorid-50 i nesto na bazi sumpora.
Karenca za Bakarni oksihlorid-50 je 28 dana, sumporni preparati verovatno imaju jos vece karence.

Da li mi je sad kasno da prskam ovo?

ove godine će grožđe malo kasnije da se bere nego prošle pa mislim da ti nije kasno. doduše, vidim da si prskao pre 7 dana pa ne znam kada planiraš naredni tretman. karenca kod sumpornih preparata je ista28 dana.

Planirao sam da isprskam za koji dan. Citao sam da je bakarno prskanje veoma bitno kao poslednji tretman loze.
Stiti grozdje i u toku jesenjih mrazeva itd.

Da li to moze i posle berbe da se uradi?

U narednih nekoliko dana predvidjaju kisu, a od petka bi trebalo da bude suncano. Ko planira da ide bakar+sumpor mozda nije lose da saceka par dana kako bi izbego spiranje preparata. E sad neke rane sorte (kardinal) vec stizu u drugoj polovini avgusta ...

Da li je kasno za bakar + sumpor u trenutku kada grozdje pocinje da sara?

Obično Muskat hamburg dospeva kraj avgusta-početak septembra, koliko pratim tvoju kupovinu placa i vikendice sa vinogradom , ti planiraš vino da praviš, tako da računaj onda berbu početak septembra  minus 28 dana i to ti dođe onda 01-04. 08 . kao krajnji rok za prskanje sa karencom od 28 dana. Poprskaj i protiv botritisa odvojeno za svaki slučaj, ako već nisi (a s obzirom na kiše)!

Hvala Jasho.

tretman pre berbe utiče na stvrdnjavanje lastara, listova i pokožice bobice pa je ubrzano sazrevanje lastara, priprema za zimsko mirovanje i olakšana borba protiv sive truleži.
pre opadanja lista a posle berbe takođe neki preporučuju tretman bakarnim preparatima radi što boljeg suzbijanja patogena već od te faze, odnosno onih koji prezimljavaju na opalom listu. obično se savetuje i dodavanje 5% rastvora Uree u tretman.
ima jedan zanimljiv članak u jednom od ranijih "Domaćina" gde Dr.Marko Injac pominje "teoriju nukleoze"(termin koji nisam nigde drugde našao), po kojoj prskanjem posle berbe i delimičnog opadanja lista, spiramo i uništavamo prezimljujuće oblike patogena i štetočina na kori stabla i na taj način pomažemo i borbi protiv mraza. naime, oko takvih "izbočina" na stablu se obično vrši zadržavanje i kondenzacija vode u kapljice koje se zalede kada je mraz i mogu da izazovu cepanje mlade kore, oštećenja od mraza a time i otvoren put patogenima u biljku.

Gledam večeras lozu i vidim da se na ponekim grozdovima pojavi po koje zrno koje kreće da truli, ručno ga uklonim, ali se sad razmišljam da u zadnje prskanje sad za vikend pored osnovog sa bordovskom čorbom poprskam vanredno i sa switch-em protiv truleži (iako sam pre desetak dna prskao signum-stroby kombinaciju ali od ove kiše ne verujem da je išta ostalo), vidim da svič ne ide sa sumpornim preparatima, u u bordovskoj čorbi je  osnova bakar II sulfat, što znači da ima sumpora, da li i dovoljno za ne mešanje, da li bi smelo da se meša bordovska i svič ili da poprskam odvojeno?! :scr:

sa sajta proizvođača:

Ovo i mene zanima.

kada se kaže "preparati na bazi sumpora", misli se na one kod kojih je aktivna susptanca elementarni sumpor.
to znači da ne važi za "bakarna" sredstva (u ovom slučaju bakar sulfat).

Znači može, hvala Lozar! :thumb:

(http://www.dodaj.rs/f/2A/96/3AqixuLP/20140728133204.jpg)

Botritis i plamenjača Miloše  :(

(http://www.dodaj.rs/f/2A/96/3AqixuLP/20140728133204.jpg)

(http://www.dodaj.rs/f/1w/51/4z4uwoiQ/20140728133141.jpg)
  
  Ljudi sta je ovo na mojoj lozi , ovo sto je ispucalo pretpostavljam da je od velike vlage , ali ovo sivo  nemam pojma , nism imao do sad problema  nije prskano nicim  dugi niz godina  jer nije bilo problema , kojim preparatom da tretiram ako ima pomoci , hvala.
    Imao sam nekih problema sa netom  pa nisam mogao da samanjim slike .

Milose,koliko mogu da vidim na drugoj slici se radi o pepelnici a zbog nje su i popucale bobice mozes da upotrebis falcon,stroby,sabithane i sl. Nije lose da dodas i nesto protiv sive trulezi(switch,signum,pehar...) posto posle obicno sledi siva trulez.

Vazi protiv pepelnice i trulezi vec sam uzeo switch i zato .  A zbog bortritisaa  sta da kupim ? Hvala na odgovorima

Imas sve sto ti treba,botritis cinerea je latinski naziv za sivu trulez. Poz

Aha , ok Hvala , tretirao sam  dva dana odvojeno  nadam se da cu zustaviti sirenje .

Bobice nisu popucale od pepelnice. Kad pucaju od pepelnice dobijaju specifican oblik, a to nije na gornjoj slici.

Nedostatak kalcijuma, nalivanje zrna usled kiša, plamenjača, vidi se na par zrna da botritis kreće iznutra, kombinacija faktora najverovatnije.... ?!

na nekim bobicama se vide tragovi pepelnice ali rekao bih da je previše padavina u vreme nalivanja zrna osnovni razlog.

kalcijum sam kupio  pa cu istretirati preko lista  .

Sad je možda već kasno za kalcijum, trebalo je to ranije, ono što možeš a da spasavaš što se spasiti može, jeste da ručno poskidaš zrna koja su krenula da pucaju (ako je to moguće, ne znam koja je količina u pitanju?), zatim da isprskaš switch-em, ja sam večeras poprskao svoje, i ručno sam skinuo nekoliko zrna, koja su se pojavila, i da za par dana poprskaš sa bordovskom čorbom lozu ali i grozdove (protiv crne truleži), ova godina je vanredna za vinograde i grožđe, slabo sunca mnogo kiše, idealno za bolesti i lošiji kvalitet vina u najavi  :(

vec sam to uradi0o  a bobice same otpadaju koje su zarazene ili vecina.

U jednoj polj. apoteci kazu ne moze da se mesa bakar oksidohlorid i switch a u drugoj kazu da moze?

Godina je katastrofa, bolesti se sire neverovatno! Meni je vinograd do kraja juna bio cist, a onda... Prosto sam u dilemi da li i cime prskati jos jednom? Pepelnica uznapredovala (prskano pre 14 dana Rubiganom), krece siva trulez...

Danas planiram da obidjem vinograd,iskreno plasim se...

Meni se se trulez ne siri vise ali ono sto je zahvaceno  otpada oko 20 posto   i bicu zadovoljan ako tako i ostane

Imam dilemu, posto vec krece sarak na nekim sortama, a neke su jos dobro zelene, sta koristiti protiv pepelnice? Ranije je Falcon bio uspesan, Stroby nisam koristio (karenca 35 dana, to je ok za hamburg, prokupac...) Onda cu bakar da izostavim jer se ne mesa ni sa jednim od ovih preparata. Zadnje tri godine nisam imao napad pepelnice . mozda 2-3 grozda u celom vinogradu i to blazi oblik, ali sam obavezno koristio Falcon posle cvetanja. E sad da li je godina takva ili zato sto nisam koristio falcon, tek sad sam ga nadrljao.
A ne znam da li ima fore da oprskam npr switch+falcon, a onda posebno bakar (bordovska corba, bordo blue...) Obzirom da je dobar deo roda propao, pitanje je sta ciniti?  ???

Na kraju sam prskao Bakarni oksidohlorid + switch + sumpor, zve zajedno.

batali prethodne dve-tri godine. nema poređenja sa ovom godinom. ovo je čudo. kod mene je palo za dan i po oko 70 litara kiše.
pogrešio si što nisi ubacio Falcon a nije kasno sada da ga upotrebiš samo je pitanje hoće li ti pomoći i koliko u ovoj fazi. lek je lek samo kako i koliko će da deluje kasno primenjen, niko ne zna.

nemaš više vremena da odvajaš prskanja, slobodno mešaj sve, samo gledaj da oprskaš grozd. okupaj ga.

Falcona nije bilo nesto, a nisam se na vreme snabdeo. Imao sam Rubigan, Sabythane i Systhane, pa sam to kombinovao, ali dzaba. To se zove neodgovornost. A ja sam se u svom vinogradu uverio kako Falcon zaustavlja pepelnicu (ili su se poklopili i drugi uslovi), svima preporucivao i onda sam se opustio.  :doh: Ove kise, pucanje bobica stvaraju odlicne uslove za sivu trulez, tako da...

Da li je neko nekada probao da prska Sodom  bikarbonom? U suštini može se prskati svaki drugi dan  :)

Ja sam cuo da ljudi prskaju hipermanganom, to je valjda dezinfekcija. Da li neko zna kada i zasto treba prskati ovim?

hipermangan služi za dezinfekciju bobica i spiranje micelija pepelnice. primenjuje se kada više nema druge pomoći, negde pred berbu, prskanjem samo grozdova i direktno na njih.

kakva su vam iskustva sa Promesom i peharom

Dobri u kombinaciji. Koristio sam Quadris i Promesu ali ne u ovoj godini. Sada samo gornja preporučena doza primene. Pa i to je pitanje kako će da prođe.

kod mene su grozdovi zdravi lisce je malo osureno plamenjacom,ipak cu ga okupati sa tom kombinacijom

Cime prskati sada kad je bar kod mene borba sa plamenjacom prosla,grozdovi zdravi i lagano sazrevaju,pretpostavljam da vise nema potrebe za agresivnim tretmanima zbog same karence i grozdova,al ipak mora se misliti i na lastare za narednu godinu

Sada se mani prskanja, šta mu bog da. Jedino možeš da kupaš grozdove hipermanganom protiv pepelnice. A kada obereš grožđe tada isprskaj Mangokalom ili nekim drugim bakarnim kontaktnim fungicidom da zaštitiš lastare. Pozz.

Primetio sam danas na vrhovima lastara prve simptome plamenjace :( sad nisam pametan,grozdovi su dobri ali se ipak plasim da mi sad pred kraj propadne d
 sav trud i ulaganje.sorte su italijanski rizling i merlo,pretpostavljam da ce se brati krajem septembra,stoga razmisljam da li da prskam ili ne i sa cime.Mislip sam da poprskam plavim kamenom ???

Ako je krenulo plavi kamen neće ništa sprečiti, imaš mesec dana do berbe mislim da štete neke neće biti po grožđe, plamenjače uvjek bude na čokotima, eventualno bordovskom čorbom ali ne prskaj grozdove...

Ako se napad plamenjače na vrhovima lastara pojavio tek sada , mogu ti reći da si jedan od retkih koji je ove godine uspeo u potpunosti da zaštiti lozu. Ne moraš da prskaš ni sa čime više, plamenjača i pepelnica napadaju samo zelene delove vinove loze. Pošto se grozdovi već poodavno šaraju, znači više ne spadaju u zelene delove, opasnosti za neki ozbiljniji napad plamenjače i pepelnice nema. A lisna masa je dovoljna, a i verovatno da je dovoljno  zaštićena dosadašnjim prskanjima da bi mogla da iznese rod do potpune zrelosti. Sada prestani da se uzrujavaš, opusti se i uživaj u plodovima dosadašnjeg rada. Jedino povremeno kontroliši količinu šećera i kiselina u grožđu, radi idealnog momenta za berbu.Pozz.

Napad plamenjace sam imao u maju mesecu,lisce koje je tada bilo zahvaceno danas je uglavnom sparuseno ali Bogu hvala grozdovi su netaknuti,aada se pojavila na onom liscu koje je prezivwlo taj prvi napad,ali ako vi kazete da ne brinem onda necu p.s mozda sam malo dosadan ipak sam neiskusan a ovo mi je prva berba,ne bi da se u startu razocaram :thumb:

Neki baš nemaju sreće, ili je imaju,  ko zna. Ova godina je baš teška za nas vinogradare, ali i poučna. Nadam se da su neki izvukli bar neke pouke o tome da je zaštita na samom početku sezone izuzetno važna, a kasnije se samo održava postignuti nivo. Pozz.

Dajte savete kajim agrotehnickim merama pripremiti lozu za sledecu godinu posle ove uzasne 2014. u kojoj su nas snasle poplve, grad, ogromne kolicine padavina i svakakve bolestine. Treba li prskati vinograde pred zimu? Kada i koliko djubriti da ojacamo oslabljene biljke? Tj. treba li, ili moze li se lozi pomoci da posle ovakve godine sto bolje pripremljena udje u zimu i sledecu godinu? Ili jednostavno nastaviti po standardnim, poznatim pravilima? Sta predlazete za ovu jesen, zimu i sledece prolece?

S cime sada prskati kada je sve propalo,da li nekim sistemikom ili samo jesenjim prskanjem-bakar... ?s obyirom da su plamenjaca i pepelnica bile vrlo aktivne? i da li je dovoljno prskanje samo bakrom??? :scr:

Obavezno jesenje prskanje lastara, i to protiv pepelnice, plamenjače i crne truleži. Znači prskati sa sumpornim preparatom i mangokalom ili nečim sličnim. Obavezno koristiti kontaktne fungicide. Pozz.

Nisi jasan u pitanju, ako misliš na grožđe tada je kasno bilo kakvo prskanje, ako misliš na lozu tada prskaj sa kontaktnim fungicidima i protiv pepelnice ( sumpor ) i protiv plamenjače i crne truleži ( mangokal ). Pozz.

Hvala bodo. Prskam sigurno jos jednom pred zimu. Imas li kakav predlog za prolece. OK, rano prolecno prskanje i cetkanje celicnom cetkom da se ukloni visak kore, se prakticno podrazumevaju. Neki savet za orezivanje? Sta je pametnije, duza ili kraca rezidba posle ovakve godine? Posebno pojacano djubriti ili kao i uvek? Moj vinograd je mali i nebitno koliko vremena i novaca treba da potrosim tako da mogu bukvalno da uradim sve sto treba, samo ne znam sta treba :)

Polecno prskanje podrazumeva jedno lepo kupanje sa sredstvima na bazi bakra. Pozeljno je sada posle opadanja lisca baciti sumpor u prahu po zemljistu oko cokota a koji ce onemoguciti prezimljavanje pepelnice. Ono ciscenje stabla celicnomcetkom u prolece nemoj da radis jer ces nehoticno pobuditi spavajuce pupoljke na samom stablu loze. Rezudba u prolece treba da se obavi kasnije nego sto se to radi, tojest, treba pricekati kretanje pupoljaka i videti sta je zivo a sta ne, pa tek onda rezati, i prema situaciji se odrediti u odnosu na duzinu.

Polako sa prolećnom rezidbom vinograda, treba preživeti zimu. Lastari nisu dovoljno pripremljeni za zimu, ima još uvek jako puno zelenih lastara. To znači da ni lastari koji izgledaju da su sazreli, nisu dobro pripremljeni za zimu. Jedan ili dva jaka mraza od -16-17 C mogu prepoloviti rodna okca. Rano je još reći ali za proleće očekujem kraću rezidbu, i obavezno proveru količine zdravih pupoljaka na lastaru pre rezidbe, koja će najverovatnije biti kasno. Profesor Cindrić sa Novosadskog fakulteta voli da kaže da mi mali vinogradari možemo da režemo i kada pupoljci krenu i imaju već jedan ili dva mala listića, i da ni tada rezidba nije kasna i ne šteti lozi. Jedino se mora paziti da ne odlomimo jedre i osetljive izdanke. Pozz.

Tema koja je definisana kao “2014-2015” je spojena sa Zaštitom loze. Mada je “ducia” postavio pitanje šire od teme zaštite, ipak mislim da je suvišno otvarati novu temu.
Što se tiče poplava, nadam se da nikome nije poplavljen vinograd jer onda treba dobro da razmisli gde je pogrešio u izboru mesta za podizanje višegodišnjeg zasada.
Posledice grada se leče tokom cele godine ali najbitnije su stvari koje treba uraditi odmah, odnosno posle grada, kada su oštećenja još sveža. Sada se obično ne radi ništa do rezidbe, kada se odstrane svi delovi loze koji su jako oštećeni. Ukoliko je vinograd pretrpeo znatne štete, rezidba se izvodi “jače”, odnosno ostavljaju se kratki lukovi i kondiri a oštećeni delovi odbacuju. Kod takvih zasada, odgajaju se rodni elementi za zamenu, ukoliko ima potrebe za tim. Obavezno posle rezidbe izneti sav orezani materijal iz zasada da bi se smanjio potencijal zaraze.
Đubrenje se uvek prilagođava vrsti koja se eksploatiše i stadijumu njenog razvića ali u kombinaciji sa uzorkovanjem zemljišta. Bez analize zemljišta (posebno posle ovako kišne godine), svaka dalja rasprava o đubrenju je načelna. Stajnjak i NPK đubriva treba uneti pre jesenje obrade zemljišta.Stajnjak svake 3-4 godine u kolilčini od 20-30 t/ha. Od kompleksnih đubriva, na tržištu ćete najčešće naći samo kombinaciju NPK 8:16:24 (popularni “voćkal”), koja se unosi u količini od 400-600 kg/ha.  Najbolje je zaorati, da bi se hranljivi elementi uneli što dublje u zemljište, odnosno, što bliže glavnoj masi korenovog sistema.
Meteorolozi najavljuju još jednu blagu zimu, pa ako se to pokaže kao tačno, celokupan potencijal zaraze će se preneti u narednu godinu. Zbog toga treba očekivati i sledeće sezone velike probleme u zaštiti. To znači da sa zaštitom treba krenuti već od sada, od jesenjih prskanja, dok je još( a uglavnom jeste), list na drvetu. Bodo je preporučio mankoceb i sumpor a ja bih dodao kombinaciju bakarnih preparata sa letol uljem uz dodatak 5% uree(5 kg na 100 litara vode). Ovo poslednje bi trebalo da ubrza opadanje listova. Sledeće prskanje treba obaviti istom kombinacijom (bez uree), ali posle rezidbe, pred kretanje vegetacije.

Hvala na odgovorima. Nije mi bitno gde je tema, moze i ovde dok god je mogu pronaci i procitati savete :)

Mislim na lastare koji su samo i ostali,ostatak lisca i grozdja sam izneo iz vinograda,a moje pitanje je da li sada ima smisla prskati u jesen sumporom i mangakolom kada su ostali samo lastari... ili preventivno bakrom za zastitu sl godine?

Da ima smisla, a i potrebe za prskanjem. Pozz.

Pozdrav,

Posledje prskanje ove godine pred berbu sam dodao i bakar. Sad slusam da bi bakrom trebalo ici kad opadne 80% lisca.
Da li treba to raditi kada sav vec jednom oprskao kako bih spremio lastare za zimu.

Drugo pitanje. Bilo je dosta pepelnice, dali ima smislaposuti lisce sumporom kada opadbe?

To ti neće zameniti prskanje u toku zimskog mirovanja tako da možeš da ga samo pomeriš za proleće. Ali svakako jedno prskanje bakarnim sredstvima do početka vegetacije treba obaviti. Bakar + ulje ili gotov preparat tzv. bakarno(modro,plavo) ulje.
Sumpor nema efekta u ovoj fazi. Na listu spore U.necator prezimljavaju u kleistotecijama koje se otvaraju tek u proleće. Dotle će da ti se spere sumpor više puta. Da ne spominjemo kako deluje na gljive svojom gasnom fazom tako da kada su temperature niže od 18 C stepeni nema nikakvog efekta čak i kada bi imao na šta da deluje. To je bio jedan od problema kod onih koji su sezonu zaštite ove godine počeli sa sumpornim preparatima bez upotrebe sistemika.

Dragi lozar,

Profesor koji je ovo pricao, napominje kako ne treba cekati mart za bakar, vec kad opadne 80% lista. Jel tada patogeni ulaze kroz rane od otpalog lista. Ja sam do sada prskao bakrom + ulje posle rezidbe, i jedan tretman bakrom prilikom poslednjeg prskanja. Da li neko prska kada otpadne 80% lisca? Preporuka je bila upostena, mozda se nije odnosila na lozu.

Sta onda da radim povodom pepelnice na opalom liscu (lisce necu da iznosim iz vinograda). Da sacekam prvi dan iznad 18 C na prolece pa da isprskam izmedju cokota sumporom?

Evo šta ima na Internetu o takozvanom plavom prskanju:
http://www.fitofarmacija.rs/system/home/newsplus/viewsingle/_params/newsplus_news_id/4485.html

Jesenje plavo prskanje se primenjuje više kod voćnih vrsta, što zbog suzbijanja štetočina ali i zbog Erwinije i Pseudomonasa. Najviše se preporučuje za tretman kod koštičavog voća.
Ali ako je cilj dezinfekcija „rana“ koje ostaju posle opadanja lista, zašto onda čekati da opadne 80% lista? Kada je recimo, Monilija u pitanju, koja ulazi kroz cvet u biljku, prvo prskanje se obavlja kada se otvori 10-15% cvetova. Razlog je jednostavan, kada se otvori 80% cvetova biće kasno, parazit je već u biljci. Što se u ovom slučaju čeka toliko? Ali ajde da ne polemišemo sa profesorom.
Ako planiraš samo jedno prskanje u toku mirovanja, ja bih se uvek pre odlučio za prolećni tretman jer se primarne zaraze ostvaruju u proleće a ne u jesen. Obično pred samo kretanje pupoljaka treba oprskati mešavinom bakra i ulja a ako hoćeš stavi i sumpor. Posipanje sumporom opalog lišća više će da smiri tvoju savest nego što će ti pomoći u borbi protiv pepelnice.
Cela priča oko tretmana u toku mirovanja (bilo u jesen ili proleće), jeste redukcija  infektivnog potencijala, sa relativno jeftinim a prilično efikasnim sredstvima.

Ja sam kupio Plavo ulje tako da spremno čekam proleće da posle rezanja vinograda poprskam tim preparatom. Sada ašovom prekopavam vinograd i đubrim N:P:K (5:16:24) 50 grama po metru kvadratnom. Sredinom reda kopam brazde i dodajem  stajsko đubrivo. Vinograd nije velik svega 4 ara. Imam još jedno 10-15% pa da završim  :scr:

Ja se spremam ovih dana da oprskam Funguranom lozu , ribizle i voće. Funguran OH je na bazi bakra. Da li je neko već obavio ovo zimsko prskanje ?

oprostite sto  uskacem  u  pricu,

lozar hteo  bih da prekrecim jos jednom stabla  cim mi  vreme dozvoli, do sad sam  radio sa kvasljivim  sumporom  krecom i  solju. smem li  da u  tu smesu  dodam i  recimo  bakaroksid ili   bordovsku corbu?

ince  obavio sam pod kraj  novembra  bakaroksidom  prskanje garana, a planiram  i   pod  kraj  februara da idem sa  bakarnim  uljem  + galmin

ima raznih recepata za smesu za krečenje ali obično ne podrazumevaju bakarna sredstva. funkcija premaza je odbijanje sunčeve svetlosti a siva ili bela smesa će mnogo bolje odbijati sunčeve zrake od plave ili plavkaste. sa druge strane, bakar deluje dezinfekciono ali tako deluje i sam kreč pa je i to razlog zašto je bakar suvišan. najbolje je da se bakarna sredstva(bakarno ulje), ostave za fazu bubrenja pupoljaka i stabla lepo okupaju ali i ostaci lišća ispod njih ako ih ima.
bakarno ulje u sebi već sadrži parafinsko ulje i nema potrebe da dodaješ Galmin (koji je takođe parafinsko ulje).

da li je prskanje plavim uljem posle rezidbe isto sto i zimsko prskanje ili treba uraditi oba

Isto je.

Posle rezidbe planiram da oprskam Funguranom OH. Da li je to ispravno?

dobra odluka. sačekaj da nekoliko pupoljaka na čokotu nabubre pa onda oprskaj bilo kojim "plavim" sredstvom. posle toga, zbog fomopsisa, kada pupoljci krenu, u 2-3 listića, oprskaj Antracolom.

To je ,otprilike, za 10-ak dana , ako ne bude više mraza  ?

sve zavisi gde se nalazi vinograd. zato i postoji odrednica "nekoliko pupoljaka koji nabubre". na osnovu toga proceniš kada je kod tebe najpovoljnije vreme za tretman. ne treba žuriti, prvo rezidba pa onda zaštita.

Početkom sledeće nedelje ću oprskati Antrakolom. Hvala na savetu.

Komšija me savetuje da ubacim i neki preparat na bazi sumpora. Molim za savet.

Svakako. Bakar jos malo nece imat smisla ;)

Sta konkretno uz antrakol posto i ja planiram prskanje za prekosutra

Planirajte i prskanje protiv grinja

Uffff :'( neki dan nisam mogao ici na ovaj sajt? Neznam sta je bilo ali sad mi je lakse  :)
 Ja sam u aprilu vec prskao sa bakrom, nisam video grinje ali cu tretirati protiv njih. Imam problem crnom pegavscu pa cesto unosim bakar. Danas pala kisa pa cu tretirati sa; mikalom, armada i bumper+ sumpora tako ja pocinjem sezonu.
 Jako sam se poplasijo da je nestao ovaj sajt puj, puj da necuje zlo.
 Mogu samo da zhvali svim ucesnicima na korisnim savetima , neka vam je bericetna sezona

Ja ću prskati Antrakol + Kumulus

I ja.

Ja oprskao teldor cabrio top

Pardon telstar ne teldor

Kumulus je čist sumpor i dobar je i protiv grinja.

Ja zivim u kraju u kojem apoteke imaju izbor do mojega...u fazonu daj sta das :doh:

antrakol+thiovit jet

Kumulus , Thiovit jet..ista stvar - sumpor

Vec nedelju dana posmatram par cokota italijanskog rizlinga ispocetka sam sumnjao na grinje zatim sam oprskao iako nisu klasicni simptomi grinja naime listovi izlaze iz luka sitni zakrzljali uvijaju se ka unutra,lastar raste u visinu ali listovi ostaju takvi i izbuseni su sitnim rupicama.Sutra cu okaciti slike ali ima li neko misljenje ovako po opisu

Sto se problema sa pojedenim liscem tice resen je,ocigledno je neki insekt bio prisutan pre prvog prskanja pa su listovi ostali takvi medjutim novi listovi su zdravi,juce sam oprskao drugi put kombinacijom Acrobat MZ i Falcon,za sad sve izgleda odlicno osim sto imam na dosta cokota ne aktiviranih okaca ..recimo na luku od 8 oka bar 2 nisu krenula.Pretpostavljam da je posledica lose prosle godine

ima sušenja kod voćnih stabala, naročito kod mlade kajsije, koja je nije pripremila dovoljno letoraste za prezimljavanje. slične se stvari dešavaju i kod vinove loze pogotovu tamo gde su lastari bili dugo bili zeleni pa nisu dovoljno sazreli pred zimu.
koja 2 nisu krenula, bliže osnovi lastara ili vrhu?

Na kondiru za zamenu je sve ok i na vrhovima tj krajevima luka problem je u vecini slucajeva na sredini ili blize osnovi ovi na vrhu vec imaju duzinu po pola metra

AkoBogda , narednih dana ću oprskati još jednom Antrakolom ( ili Mikalom Fleš) i nekim sumporom( Kumulusom) a dodaću obavezno i Foligal Bor.

Kad se po vama ocekuje pocetak cvetanja

Ja mislim najdalje za 5 - 6 dana

Kod mene krenulo cvetanje danas na ovom dalmatinskom belom (na nekom starom odmoru sam pa sam po celi dan u ndgledanju stanja :whistle:), stono i ovo mlado od prošle godine (prokupac) neće još.

Inače napravio sam grešku :doh:, ostalo mi slavola i rekoh ajde da poprskam mladu lozu da krene bolje neće škoditi, dodam još malo tečnog kalcijuma, i poprskam u utorak veče oko 8, u sredu ima šta da vidim na mladom vrancu fleke po lišću kao da je plamenom udareno, e sad ono što nisam siguran jeste dal je plamenjača ili je reakcija na slavol-kalcijum kombinaciju, u svakom slučaju odmah juče uveče opet poprskam sa cabrio top i npk kristal 20:20:20, ne izgleda da je velika šteta, ali greška jeste, jer je pre ovoga bilo u odličnom stanju. Ono što sam primetio da je uglavnom vranac više nastradao od ove moje greške, dok prokupac možda po koji list izgleda da je otporniji! :scr:

evo slike lista

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_list538.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_list538.jpg)

Da li bi pred samo cvetanje vise legao sistemik ili neki kontaktni fungicid sobzirom da javljaju nestabilno vreme

Sistemik, zato sam i prskao sa Cabrio top, što sam inače po preporuci iz apoteke i planirao ali usled ove moje brljotine morao sam odmah, inače zato i ide po programu pred cvetanje i 10-14 dana ponoviti tj. nakon cvetanja

http://www.agro.basf.rs/agroportal/rs/media/migrated/basf_bro_ure_2013/flajeri_2013/Cabrio_Top_2013.pdf

 Primena

Primena: Koristi se u zasadu vinove loze, u koncentraciji 0,15-0,20% (15-20 g u 10 I vode), za suzbijanje prouzrokovača :

1) plamenjače (Plasmopara viticola), tretiranjem pred cvetanje (faze 11-19 BBCH-skale), pa do početka sazrevanja bobica (faze 81-83 BBCH-skale);

2) pepelnice (Uncinula necator), preventivnim tretiranjem pre pojave oboljenja, a najkasnije po pojavi prvih simptoma. Preporucuje se i primena u bloku (2-3 tretiranja),   pred   i u vreme postojanja najveceg rizika od pojave i širenja oboljenja.

ja sam nekako više za kombinaciju Ridomil MZ Gold+ npr. Stroby ili Talendo ili Tilt

Zašto? Zašto ne Cabrio Top + Kumulus ?
P.S. Pitam to je sam danas oprskao Foligal-Borom a tek sutra sam planirao Cabrio-top i Kumulus , pa još nije kasno da promenim supstancu.

Kumulus je za pepelnicu ili gresim?

Nisam protiv Cabrio topa, to je dobar preparat, samo što metiram u njemu zadužen za plamenjaču nije sistemik. U ovoj fazi intenzivnog porasta lastara više bih se oslonio na sistemike.

Mikal Fleš ? Antrakol? Šta sa Kumulusom ? I šta mislite o ovom mom prskanju Foligal.borom pred cvetanje ?

Ja sam mislio da je Cabrio Top sistemik :o, sad sam malo više pročitao, lozar je u pravu, mada me zbunjuje ovo kvazi-sistemik i mogućnost redistribucije?! ???

Da

Cabrio Top ti  je istovremeno i za pepelnicu, dupliraš :scr: ???

To i mene buni

Onda Mikal i Kumulus

Mozda quadris odradi posao u cugu pokriva obe bolesti i sistemik je koliko mi se cini

Ipak sam na kraju oprskao Cabrio Topom i Kumulusom. Elem , razmišljam da do subote ponovim prskanje , obzirom na svakodnevnu smenu kiše i sunca po nekoliko puta dnevno.  Sada ću prskati Rodomilom i Strobyem ili Quadrisom i Tiltom , npr. jer idem na teren 7 - 10 dana ( digitalizacija je u toku  ;D )

Meni crko atomizer danas odneo u servis valjda ce biti sutra gotov...sad sam u frci da oprskam pre cvetanja jer ce kad se prolepsa uslovi za bolest biti idealni.Ako ne u sredu spric na ledja i kupanje pa ceo dan,ceo dan

Sad sam dosao iz vinograda koji je jednostavno izrastao kao iz vode pojavili su se ponegde i prvi cvetovi sutra obavezno prskanje posto  je proslo 13 dans od poslednjeg a dugo ce biti da se ceka kraj cvetanja.Malopre na youtube nadjem klip gde covek prica kako prska u cvetu kombinaciju Fistonik i sistan.

šta je fistonik?

Nasao sam na netu neki fosetil aluminijum agromarket je distributer

Krenule pokoja da pušta cvet pre par dana, ali ih ove kiše usporile, otprilike 30%, hoću sutra da oprskam ridomil gold i stroby kombinacijom, nije li kasno :scr:

Bojim se plamenjače, sad za vikend jer će preći 25 C, a kiša je sigurno saprala cabrio top od pre 8 dana? Šta činiti?

Ja sam prosle godine imao infekciju u sred cvetanja oprskao sam cabrio topom svesno po cenu da izgubim rod kako bi sacuvao lozu.Na moju srecu sacuvao sam sve stim sto sam gadjao vise listove iznad cvetova

https://m.youtube.com/watch?v=s8NxeWCKijE