Sve o Vinu Forum

kako izbiti kostice iz sljive ili nekog drugog voca a da se to isplati malom proizvodjacu i da naravno ne sedis danima i to rucno izbijas ima li neko vec oprobani recept.  ha ha ha ja sam probao rucno i nakon 3 minuta odustao pa sam posle probao sa resetkom pre stavljanja sljive u kazan da prvo propustim kom kroz tu resetku ali ni to ne ide posle desetak litara rupe se zaglave a ako su vece  opet udju kostice u njih i zaglavi se ili uopste prodju tako da sam i od tog odustao neko mi je rekao da ih izmiksujem sa busilicom i molerskim mikserom e tad mi je vec bilo svega preko glave pa sam rakiju pekao sa kosticama .  postoje masine za izbijanje kostica ali su prilicno skupe da bi se isplatile uzeti ih samo za sopstvene potrebe.

http://www.metal-impex.co.yu/index.htm

kada sam se raspitivao tada je bilo jos u markama i bilo je negde oko 7 000-8 000 dm
ne mora 5 tona na sat kao ova  , neko reklamira i pasirke one se krecu tu oko 2 000 e
kako to ostali rade i vadite li uopste kostice ???.svi savetuju da se vade sta mislite vi o tome ??? 

Prijatelj mog prijatelja (kumine kume kuma :D), je nabavio mašinu za vadjenje koštica za koju je dao oko 700 evra, ili možda jeftinije ne sećam se, raspitaću se tačno koliko i kako mu se pokazala. Ja ne vadim koštice kada pečem u velikom kazanu, ali sada sam u izgradnji manjeg od 20L i nadam se da ću probati da vadim koštice makar ručno.

700 evra je podnosljivo vidi ako mozes i neku slicicu , i ja do sada nisam vadio ali je neminovno da to radim samo dok pronadjem nacin kako da to izvedem

Podrudi ću se da informaciju dobijem što pre.

Pozdrav,
Ja sam godinama imao muku sa odvajanjem kostica kod kajsije (u proseku oko 4 tone/godisnje). Posto sam masinac po struci, kontao sam kako da konstruisem, napravim masinu i uspeo sam. Napravljena je kompletno od inox-a i ima stravican kapacitet. Moze da odvaja kostice od svakog voca i da ga istovremeno ispasira. Svo ostalo voce ispasira bez problema. Uskorocu cu da postavim i njenu fotografiju pa koga interesuje neka mi se javi. Spreman sam da je proizvedem po porudzbini.

POstovani prijatelju,
U potrazi za masinom za izbijanje kostica, naleteo sam, eto, i na Vas. Naime, bavim se proizvodnjom visanja, i to na 6ha, a obzirom na katastrofalno losu otkupnu cenu ove godine, resio sam da  odredjenu kolicinu visanja pretvorim u rakiju. Tu me je, (izmedju istalih, naravno) docekao problem kostica. Iz tog razloga sam veoma zaintaresovan da saznam sto vise o vasoj rukotvorini. pa vas molim da mi posaljete sto vise detalja, fotografija i tehnicki opis.
POZDRAV, UNAPRED HVALA!

Ko pece sljivu a mrzi ga da vadi kostice, nek samo dobro pazi da NE PORAZBIJA kostice u procesu muljanja i nece bit' problema.

Kod visnje kostica ne bi trebalo da ti pravi problem.Prilikom vrenja kostica se izdvoji ipadne na dno suda.Jedino prilikom pecenja ostavi taj talog na dnu. Ja sam mesao kominu svaki dan prvih nedelju dana.

ja pravim masine za preradu voca , vadjenje kostica... za kucne potrebe a i vece koga zanima neka se javi.

pozdrav prijateljima foruma.
Pošto sam novi na forumu uključio bih se u ovu temu pošto me zanima kako se može napravit mašina za odvajanje koštica šljive.
zanima me nešto za kućnu upotrebu pa bih molio pomoć iskusnih u pravljenju takvih mašina(sliku ili opis rada).
Unaprijed zahvaljujem 

  Pridružujem se kolegi novajliji. Odnosno predlažem da Jagnjilac i Deki82, daju neke podatke o svojim proizvodima, kao i cene. Pošto, iz onoga što sam do sada pročitao na forumu, vidim da ovde ima dosta stručnih, iskusnih i nadasve, dobronamernih drugara :thumb:, mi ćemo, uz njihovu pomoć, odlučiti šta kome odgovara. Srdačan pozdrav za sve forumaše, uz izvinjenje što odmah po dolasku na forum nešta "zakeram" :-[.

Mašinica o kojoj sam pričao izradjena je 100% od visokolegiranog nerdjajućeg čelika (INOX) predvidjenog za korišćenje u prehrambenoj industriji. Upotrebljava se za mlevenje voća u proizvodnji visokokvalitetnih voćnih rakija, kao i u prehrambenoj industriji, za proizvodnju dzemova, marmelada, sokova, kečapa i sl.
Izbija koščice iz višnje, trešnje, šljive, kajsije, breskve,
Pasira jabuku, krušku, paradais,
Radni učinak: 300-2000 kg/čas voća u zavisnosti od sorte voća i zrelosti istog
Sastavni delovi mašine:
Postolje sa točkovima, omotač, poklopac, centrifugalna ploča, izmenljiva sita (6, 9 i 12mm), trofazni elektromotor 1.5kW
Dimenzije mašine: 570 x 570 x 1360mm.
Masa mašine: 108kg.
Evo i nekoliko fotografija:

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_dscn9731211.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_dscn9731211.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_dscn9734.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_dscn9734.jpg)


A evo i kako izgleda jedna mala proba pasiranja dunje i jabuke. Sutra preradjujem 500kg. jabuka , pa ću napraviti i snimak i postaviću ga. Pokušavam da nadjem snimak kd sam letos obradjivao šljivu požegaču, postaviću ga.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/30/30_ispasiranadunjaijabuka.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=30_ispasiranadunjaijabuka.jpg)

DRAGI MOJI LJUBITELJI RAKIJE,IMAM RESENJE ZA VAS. VEC GODINAMA RADIM REMONT MASIMA ZA IZBIJANJE KOSTICA IZ VISNJE I  SLJIVE ALI NEVERUJEM DA VAS TO INTERESUJE JER TE MASINE KOSTAJU 15000EVRA(700KG-NA SAT) PA DO 63000EVRA(1700KG NA SAT). JA SEM NAPRAVIO MASINICU KOJA SECE ZANRZNUTU SJIVU NA POLA, POSTOJI MOGUCNOST DA SE ONA PRERADI DA IZBIJA KOSTICU IZ SLJIVE OTPRILIKE 30-40 KILOGRAMA NA SAT . ZA CENU NEZNAM KOLIKA BOI BILA ALI NE VISE OD 850 EVRA

30-40kg/sat = 850 EUR! Pa koliko treba da košta ova moja koja odrubi 2000kg/sat požegače? A mogla bi i više da ima "tri istrenirana crnca" koji mogu da je opsluže!
 

Pasiranje je ok ali mene interesuje uspeva li da odvoji kostice kruske i peteljke od mesa? I daj brate cenu vise?

Masina ne moze da odvoji koscice iz jabuke, kruske vec ih samelje zajedno sa masom. Takodje ne moze ni peteljke da odvoji. Nadam se da se slazes da su ovo neverovatni zahtevi. Verovatno je to u industriji prerade voca reseno, ali za individualnu proizvodnju to je besmisleno. Sto se tice cene masine, pravljena je za licnu upotrebu ali ako te zanima nesto vise, na raspolaganju sam ti putem PP.

Oako je izgledala predhodna masina, davne 2007god. Trosila je na dan jedno peceno prase (20kg. zive vage), litar rakije, dve gajbe kisele vode, jednu gajbu soka i dve do tri gajbe piva. Naravno svo pice je hladjeno u bunaru. I nisu neki troskovi ako se uzmu u obzir ostvareni prihodi. Inace kapacitet masine je mnogo veci pre jedenja prasetine nego posle.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/32/32_dscn8347.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=32_dscn8347.jpg)

pozz svima!!  Koga interesuje moja porodica se dugi niz godina bavi proizvodnjom rakije...Pre par godina konstruisali su masinu za odvajanje ljusku i koscice iz sljive,sada prave po porudzbini...Ko je zainteresovan za kupovinu i za detalje neka se javi!!!
Masina je od nerdjajuceg celika ima kapacitet preko 1000kg/sat..
Cena je okvirno 2000Eur.
Postoji i video snimak masine u radu.

Djuric Branimir
0638xxxxxx
011/8xxxxx
ili
mail:xxxx

Jelena, procitaj pravilnik pa ce ti biti jasno zasto sam obrisao brojeve telefona i e-mail...

A sad mene onako hipoteticki zanima ako vec postoji pasirka za paradaiz(a kostice su mu jos sitnije od kruskinih) zasto ne bi mogla da pasira i krusku i jabuku? Zar ne? Doduse ne znam kakva je procedura pasiranja paradaiza al ko se bolje razume rado cu poslusati savet?

Bane, ako mislis na pasiranje o kom sam ja pisao u postu gde sam predstavio svojih ruku delo, moram da priznam da sam pogresio. Naime kada sam rekao: Pasira jabuku, krušku, paradais, (zaboravio sam na dunju tom prilikom) nisam mislio da iz njih vadi kostice. Prava rec bi bila MELJE ili SITNI...
Izvinjavam se svima koje sam zbunio upotrebljavajuci ovu rec.
Za ovakav zahvat, zaista jos nemam konstruktivno resenje.

http://www.youtube.com/watch?v=o0OuB4iGRGw
evo i linka masine u radu!!!
puno pozdrava!!

o.k...:)
ako nekoga zanima napisacu  br. u privatnoj poruci!

Ma Jagnjilac ok je to sve ali koliko znam po mnogim kucnim manufakturama odneses paradaiz i dobijes sok, cak se moze kupiti i gotov sok pa ga kuvaj, zar ne? Mene samo interesuje kakva je to masina(sumnjam da ga trebe rucno, hehe) i koliko ona kosta? Takodje da li moze da odradi i viljamovku? A ne verujem da kosta tri careva grada ali opet kazem ne znam zato i pitam?


Inace video sam kod mene u sarajevskoj u bg u agroopremi masinu za kostcavo voce, ne znam proizvodjaca(strani je) i mislim da kosta oko 25000 din(mada nisam siguran za cenu) ako nekoga interesuje mogu da skoknem da pogledam!

postoji masina za izbijanje kostica  a ovo je pasirka  tacno da se kod nas krecu oko dve hiljade eura   neznam zbog cega toliko puno ne izgleda nesto zahtevno mislim da bi to mnogi mogli da odrade a verovatno i ovi ljudi su od nekog prekopirali. izbijacica je maloooooo   skuplja  ja kada sam se interesovao jos su bile marke i cena joj je bila za firme 16 000 maraka  a za privatna lica 10 000 maraka  .  trenutno  neznam kako im se krece cena  firma je iz indjije  mislim metal impex, za mene preskupo pa odustao.  ono verovatno italiani naplacuju njihove  jos vise   tako da je ovo za nekog akcija. ali nesto sto kupis  treba u dogledno vreme da vrati ulozen novac  e sad na ovu sumu nebi trebao da je gasim .  mislim probao sam ja i rucno ali  posle dve kofe  odustao i od toga  :)

Hajde da se i ja uključim u ovu priču. Izbijačica kščica je totalno drugačija od pasirke. Prvo razlika je u dobijenom plodu iz koga izdvajamo koščicu. Kod izbijačice plod ostaje ceo samo mu izbije koščicu. Evo na kom principu radi izbijačica: Imate dva valjka koji se sinhrono okreću i preko njih ide traka koja ima idubljenja u koja upadaju plodovi sa koščicomn gde negde oko jedne trećine strče. Iznad te trake postoji uređaj koji ima onoliko šipki za izbijanje koščica koliko ima udubljenja za plodove. pošto je to precizno podešeno, šipke iskoče nadole izbiju koščicu koja prođe kroz traku na dnu udubljenja, a plod ostaje u udubljenju(ta udubljenja zamislite kao naprimer kartonska kutija za pakovanje jaja, onaj donji deo, stim što je na svakom udubljenj izbušena rupa oivičena sa listićima elastične, a čvrste gume, koja omogućava da koščica prođe, a klin-šipka koja je izbila koščicu se vraća u gornji početni položaj, istog momenta elastični gumeni listići se sklope tako da plod nepropadne kroz rupu). Koščice koje ispadaju dole prihvata metalni usmerivač koji ih usmerava da kliznu sa strane i odu u prihvatnu posudu za njih. Sledeća operacija je da se traka sa plodovima bez koščica okrene tako da je kompletna količina plodova pri okretanju ispala u za to predviđenu donju posudu, koja je opet ukoso postavljena ali u istom smeru, ne sa strane da nebi brljala babe i žabe, tojest da se nebi pomešala sa koščicama koje ispadaju na stranu. Posle toga traka opet dolazi u gornji položaj i opet se puni plodovima  sa koščicama. Normalno sve to ide automatski, što podrazumeva, punjenje trake, skidanje viška plodova i vraćanje nazad itd..... Zbog čega je sve to dosta skupo? Pa zato što za svako voće mora da postoji posebna traka sa udubljenjima zbog veličine plodova (višnja-trešnja, šljiva, kajsija.. )
Sinhronizacija rada i automatika svakako podižu cenu izbijačici.
Pasirka je puno jednostavnija a samim tim i jeftinija jer na bazi sita i elevatora sa određenim graničnicima unutar sita obavlja funkciju sitnjenja voća i izdvajanja koščica, a kašasta masa prolazi kroz sito u prihvatni sud. Pasirka radi na sličnom principu kao i muljača za grožđe sa odvajačem peteljki samo što je brzina mnogo manja. Možda će te moći da me razumete ako nisam mnogo zakomplikovao.

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=J0SrCFXxrSg

ipak ovo je industrija
zanima me kod pasirke da li postoji neki deo koji plod samelje pa mesnati deo ploda zatim centrifuga odvojo kroz perforaciju ili to sve uradi centrifugalna sila bez predhodnog mlevenja

E pa Peco hvala puno na objasnjenju a gde ima da se kupi ta pasirka?

Bez mlevenja, centrifuga i "kotrljanje" uradi svoje!

 Pa ima li neko crtez sta je u pasirki , ane samo kako izgleda spolja ,

Sumnjam da ce neko postaviti nacrte, ko ih ima cuva ih za sebe ::)
Pogledaj patente sa linka, mozda ces naci nesto sto te zanima.


http://www.google.com/patents?q=fruit+PITTING+MACHINE&btnG=Search+Patents

jel moze neko da mi pojasni cemu cela ova prica?pa ovde se rakija pece stotinam godina na isti nacin a sada neko zeli da vadi kostice.ja znam da kostice od sljive ostanu na dnu bureta posle zavrsetka vrenja a ako neka i ostane nije greda samo da nisu polomljene.a kada sam prosle godine kupio kajsiju u begaljici jedan seljak kod kaga sam pazario mi rece da on to nista ne vadi vec posle vrenja sav kljuk procedi kroz neku resetku i eto ti resenja.probao sam rakiju odlicna je.e sada jedino ako su u pitanju tone i tone voca onda je druga prica a to ko radi taj ima i pare da kupi tako nesto za nas amatere je to bacanje para.po meni .pozzzzzz

shuco,koštica se vadi jer je ustanovljeno da ispušta cijanovodičnu koselinu koja je krvni otrov i veže se za kisik,te izaziva i u malim koncentracijama glavobolju,a u većim do živčanih smetnji,osim toga daje i gorčinu destilatu

To jeste tacno ali samo ako se kostice polome

Nema veze sa lomljenjem košpica, bitno je prisustvo u toku fermentacije, a ako se još i polome onda se radi o višestruko većoj količini. Ovako to izgleda kod rakije od šljive.

Varijante                                                     Benzaldehid (mg/laa)     HCN (mg/laa)
Stenli bez odvajanja koštica                            93,40                        16,70
Stenli sa odvajanjem koštica                           16,10                          3,90
Čačanka rodna bez odvajanja koštica              65,50                        16,67
Čačanka rodna sa odvajanjem koštica             22,00                          5,60

Ovo je sve ok ali ja idalje ne verujem da u 21-om veku u srbiji ne postoji masina koja ce ispasirati krusku i odvojiti kostice i peteljke od mesa???

Ako mi ne znamo za nju ne znači da ne postoji. Obzirom na sličnu količinu preporučio bih ti ovu varijantu sa fotografije koju je postavio jagnjilac u linku (zna biti jako zanimljiva):
http://www.sveovinu.com/index.php/topic,253.msg8942.html#msg8942

Uraaa! Pomozite jesam li je nasao http://www.mts-stajic.com/pasirka.html

http://www.pigo-r.com/proizvodni_program/products_sr255.php
ovde se moze videti veci deo konstrukcije a ostalo ce strugar sam da pretpostavi kako gde i sta
http://www.drim.co.rs/lim.html
evo i linka za perforirani rotor, ma napravicemo ga nemoraju da nam daju crtez

Bistrica je u pravu.Šljiva u kljuku sa košticom ne bi trebalo da stoji duže od tri nedelje.

Izbijačicu koriste uglavnom u industriji za pripremu šljive za duboko zamrzavanje ili za sušenje.Pasirka je bolje rešenje za „rakijaše“ jer kod izbijačice ne prolaze plodovi skupljani sa zemlje. Plodovi šljive kod kojih se izbija koštica se beru nešto pre pune tehnološke zrelosti jer u suprotnom dolazi do meljanja plodova u čašicama ili se lepe za igle i ispadaju sa strane.

dali kod susnja sljive kostica treba da se izbija pre ili posle susenja sljive posto skoro svi izbijaju posle samo neznam  kako

http://www.google.com/patents?id=MVZkAAAAEBAJ&pg=PA1&dq=fruit+pulping+MACHINE&source=gbs_selected_pages&cad=1#v=onepage&q=fruit%20pulping%20MACHINE&f=false
evo i crteza

koštica iz šljive može da se izbija i pre i posle sušenja ali nažalost ni ja nemam pojma kako to izvode posle sušenja.
http://www.tehnologijahrane.com/voce/proizvodi-od-voca-voce/tehnologija-susenja-sljive#toc-susenje-sljive-bez-kostice (http://www.tehnologijahrane.com/voce/proizvodi-od-voca-voce/tehnologija-susenja-sljive#toc-susenje-sljive-bez-kostice)
http://www.poljoprivreda.biz/predstavljamo/tehnologija_proizvodnje_suve_sljive_bez_kostica (http://www.poljoprivreda.biz/predstavljamo/tehnologija_proizvodnje_suve_sljive_bez_kostica)

Hvala Diodi i Darku, mislim da cu polako poceti da skupljam materijal za pasirku .

Nema na cemu, javi kako napredujes :whistle:

hvala svima na savetima ali stvari stoje ovako oni koji su je vec napravili oni misle da su nikola tesla i da ce se tme obogatiti  a je zelim da je napravim sam i da je podelim sa vama ali mi nepostaje projekat koji radi onaj projekat iz 1918 mi je malo star tako da neznam da li vredi pocinjati da se radi ima li ko neki drugi nacrt od ovih kako kazu centrihuga.

Evo ti najbolji nacrt:
Jednog lepog dana uzmes 2000 e i stavis u dzep i kupis lepu pasirku.Ako te interesuje gde mozes da kupis obrati mi se,to ti je moj savet.Pozdrav
(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_100_0865.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_100_0865.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_100_0861.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_100_0861.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/34/34_100_0856.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=34_100_0856.jpg)

na srednjoj slici, gde ovde idu kostice a gde pasirana masa

HVALA TI ZAISTA NEKO KAZE DA SU BOLJE OVA A NEKO DA SU BOLJE HORIZONTALNE IMAS LI ODGOVOR NA TO.SLIKA U SREDINI MI JE NEJASNA KAKO ONA UOPSTE RADI MISLIM NA KOM PRICPU.ZNAM DA KAZU DA JE CENTRIFUGA U PITANJU ALI KAKO JE DOGOD DA KOSTICA ISPADNE I KAKO SE ODVOJI OD MASE

Imam i horizontalnu i vertikalnu,slikao sam ovu vertikalnu jer mislim da je bolja iz razloga sto nelomi kostice ,dok horizontalna hoce da slomi poneku.Na gornjoj slici se vidi gde izlaze kostice(mala vratanca),a gde masa.Na srednjoj slici su zasrafljeni nozevi za dunju i jabuku,dok ovi rupicasti veceg promera su  za kajsiju, i manjeg promera za sljivu,tako da ova masina je univerzalna i za odvajanje kostica i radi kao secka.Princip -voce prolazi kroz nozeve ili sita  i upada u prostor gde ga lopatice izbacuju napolje,sitnije sito(noz za sljive ) ,krupnije za (kajsiju).Moje misljenje je da ovu masinu je teze napraviri jer glavni delovi su liveni ,a alat t.j.kalup za to je skup.Znam da 2000 e nije malo,ali ako vam radi posao i jos ako radite usluge (cenovnik:jabuke 1 kg=5 din,dunje 1 kg =8-10 din,kajsije i sljive 1 kg =15 din) onda nije  skupo i neisplati muciti se jer nikad nije to-to,u pocetku sam i ja mislio da pravim ,pa skupljaj materijal ,levo desno i nisam je ni imao dok nisam resio da je kupim i sad sam prezadovoljan.Razmislite.Pozdrav

Ok ali odvaja li ona kostice iz kruske i jabuke ili samo pasira kompletnu masu? I gde ima da se kupi naravno t.j. da se vidi?

U bre Bane. Jos kad bi ljustila te kostice iz kruske i jabuke. Zar nije malo mnogo?
Gde moze da se kupi? Zavisi gde ti je blize i povoljnije, kod  mene u Jagnjilu (Mladenovac) ili kod "mk" u Kikindi.
Pozdrav,

Blizi mi je Mladenovac al mala je ovo zemlja nista u principu nije daleko kad se ima za sta ici... Hvala vama puno na odgovorima daleko sam ja jos uvek od potrebe za tom masinom zbog koicina a i izgleda da su ruke i dnevnice najisplatljivije a i najbolje odrade posao, hvala u svakom slucaju jos jednom!

Bane, evo nasao sam nesto sto tebe interesuje:
http://www.bertol.com/shop/mini-mixer-edelstahl-380-volt-pillan-p-2474.html?zenid=4b4a7nl6uh8velh696p3lndkn1

ali to je mašina za mljevenje jabuka,ne izbija ništa :scr:

Tacno, ali u predhodnim postovima Bane se raspitivao upravo za nju.

Hvala na trudu svakako al mene interesuje prosto moze li masina da izdvoji meso od kostica i peteljki a ne da melje sve u jednu masu. I to ne trazim ja iz neke obesti nego prosto zato sto u svoj literaturi o pecenje kruske pisu da treba odvojiti kostice zvog raznih razloga eto toliko a sad vidim da faktivki ko tako ispece to je samo u kucnoj radinosti sa gomilom strpljenja mada kad pogledam trenutnu cenu kruske viljamovke a da ne pricam o abate fetel  nema sanse da je vilo koja rakija videla krusku ni na reklami(mislim na komercijalne)! Pozdrav!

ako pripremaš krušku za rakiju onda ju ostavi na dozrevanju,kada je potpuno zrela peteljka se lako izvadi prstima

Znam, ma definitivno je bolje odraditi sve rucno jedino je problem kad su u pitanju velike kolicine al za sad ih nemam pa polako!

pozdrav!

jel neko došao do kakvih saznanja i principa rada, tehničkih rešenja.....

gledao sam na youtube neke mašine koje super rade:

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=o0OuB4iGRGw

ili ova

YouTube: http://www.youtube.com/watch?v=NXeYeJCCq1w

ali mnogo novca koštaju 1500-2000 E

inače sam sam svoj majstor kao i većina ovde p a bih to rado napravio sam :)))

Ne zelim da kudim ove masine, dobre su, ali pogledajte kako se ovde sipa vocka. Maltene plod po plod. U moju masinu, pasirku sipam kofu za kofom, koliko mogu da postignem. Ima njena slika negde na pocetku ove teme.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/39/39_11531.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=39_11531.jpg)


ovo bi trebalo da je izbijacica a ne te do sada sto je postavljeno  poz...
slika je sa      http://www.compconsult.rs/

Grofe, slazem se. Ima jos mocnijih postrojenja. Ja samo pricam o kucnoj, individualnoj proizvodnji.

Napravite razliku izmedju izbijacice,gde treba da voce ostene u prvobitnom stanju ,recimo za kompot...ili masine koja ima ulogu za odstranjivanje kostica,jagnjilac ima perfektnu masinu za rakijske uslove(nema bolje),kome nije jasno neka se obrati,besplatno cu objasniti!!!Pozdrav

U pravu si, Grof je ovdje zabio autogol. Sam je pogrešno postavio naslov u odnosu na temu koju je otvorio, i sad se buni što se tema razvija u pravcu koji je on i trasirao prvim postom.

Nadam se da ćeš ispuniti obećanje. Evo ovdje imaš dovoljno prostora. Iskreno, mene bi zanimalo takvo objašnjenje, a pogotovo ako bi još bilo i upoređeno sa centrifugalnom pasirkom sa sitom.

I mene interesuje. Priznajem da mi nije jasno zašto je vertikalna bolja.

Mi imamo obe masine,ali radimo samo sa vertikalnom iz razloga sto vertikalna nelomi kostice.Ako se i desi da neka pukne neprodje u masu nego se kasnije izbaci sa kosticama,dok kod horizontalne je normalno da malo sto bi se reklo lomucka kostice.Drugi razlog je zato sto je mnogo brza vertikalna,kao sto vidite u horizuntalnu se sipa jedna po jedna vocka dok kod ove isto jedna po jedna al kofe !Pozdrav

Je li pod pojmom „horizontalna“ podrazumijevaš ovu što radi na principu izbušenog rotacionog bubnja.

Da tu sto je racic postavio u predhodnim postovima

Dobro je što je razdvojeno šta je izbijačica koščica, a šta je pasirka. To je MK objasnio i nema drugog objašnjenja. E sad pasirke postoje vertikalne i horizontalne. Princip rada kod vertikalne nepoznajem, ali kod horizontalne poznajem odlično i evo kao to radi: U koš napočetku pasirke se sipa kotičavo voće od koga hoćemo da izdvojimo koščice. To voće nailazi na lopatice obložene mekom gumom koje se okreću u smeru kazaljke na časovniku brzinom koja je dovoljna da razbije meso, ali da ne  smrvi koščicu, ili ošteti. Sve se to dešava odrađuje u cilindričnom situ koje se pak okreće u suprotnom smeru u odnosu na kazaljke na satu, ali mnogo sporije u odnosu na lopatice na osovini koje razbijaju meso plodova. I Šta se ustvari dešava? Pa lopatice na osovini razbijaju meso plodova i usitnjavaju ga tako da prolazi kroz cilindrično sito u prihvatni sud ili kadu postavljenu za kašu. Pošto se sito okreće u suprotnom smeru u odnosu na lopatice, koštice nemogu da propadnu kroz sito i polako odlaze prema izlazu, vratima postavljenim na kraju cilindričnog sita i padaju u sud postavljen za koštice, odlično očišćene i bez mesa plodova. Na samom izlazu iz sita postoji mali graničnik, gde se koštice još malo zarotiraju gubeći i ono malo mesa plodova koji su ostali i čim se dovoljno nakupe višak ispada napolje i tako do kraja posla. I da nezaboravim, cela pasirka je obložena sa cilindričnim limom ili plastikom da se voće nebi rasturalo i prštelo okolo.

pa po ovim vasim komentarima ispada da se i neka kostica polomi a zasto bih ja to onda sve pasirao ,izbijao zajebavao se trosio pare i vreme,  kada meni nakon fermentacija ostanu sve kostice u buretu na dnu i to cele celcijate i ja samo dok se pece rakija pripremim sledeci kazan i to tako sto ostavim na dnu svakog bureta po kofu mulja sa kosticama i tako dok sve ispecem ja to na miru ocedim i ostanu mi samo kostice .ipak ja mislim da je to malo preterivanje ili neznam kako da kazem mozda grasim ali ja sljivu skupljam samo kada je totalno zrela tako da se ona sama u buretu oslobadja kostica pa ja sam negde i procitao da par kostica i ne smeta cak stavise je kao radi arome potrebno.ne znam mozda gresim ali kada je u pitanju neko drugo voce ali za sljivu ja mislim da je to nepotrebno.a oni sto pricaju o nekim otrovnim kiselinama koje se nalaze u kosticama su verovatno neki alhemicari, sve neki novi naucnici a samo jednog imasmo do sada i to teslu i ovog sto radi na dnk u leskovcu.pa ljudi moj pradeda 96god moj deda 83 njegov brat 82 a popili su brate te vase otrovne kiseline na tone i to su pili tako kada se zavrsi pecenje rakije da se pitaju ko nam je sakrio rakiju? suma sumaru O.pocevsi od dudinje ,pa dzanarike pa belice pa rankuse pa madzarke pa na kraju naliju vodu u bure pa ostave dva tri dana pa to piju.i sada ce tamo neko da pametuje o nekim kosticama.pa nisu ni oni bili tako ludi.npr moj cukundeda Nikola je bio licni lekar Milosa Obrenovica.pa ispadose da su svi oni budale a ziveli svi preko 80 god a popili vise nego sto je savom proteklo vode.znam ja da ce sada neki pametnjakovici da me kritikuju ali sto kazu lale ,,ne jedim se,,

Evo kako izgleda jedna profesionalna pasirka. Pored kospa moze, zavisno od vrste voca, da odvaja i patljice.
http://www.obstverarbeitung-holstein.de/resources/passiermaschine.pdf
Informacije su na njemackom. Nazalost, cijena nije navedena.
Moguce su tri verzije motora ( 4,0 kW, 5,5 kW, 7,5 kW ) i u zavnisnosti od toga kapacitet joj je 1000-6000 kg na sat.

pozdrav
tihi

Bez komentara!

Ma shuca cirkusira. Misli da je nekome to smešno.

videlo se ko cirkusira kada si doneo onu rakiju u krnjevo pa su od njene arome i pacovi pobegli iz krnjeva.ja sam vise proizveo rakije nego sto si ti vode popio i lepo sam ti rekao gdine alambik kada budete doneli vase proizvode onda mozemo da pricamo a dotle neke vase sumaglice i teorije ostavite za holandjane a vama gdine bistrica se ne obracam dok ne popunite podatke na forumu da znam sa kim mogu da komuniciram a ne da pisem poruku nepostojecoj osobi .toliko.ja sam lepo rekao par kostica nista ne znaci a sumnjam da i najmodernija masina ne polomi par kostica tako da nemojte da pametujete previse, jer vas nigde nema kada su u pitanju konkretne stvari.

Par koštica (po mogućstvu celih) je poželjno ubaciti u kljuk, da budem precizniji do 5%od ukupnog broja koštica. Lično smatram da je vađenje koštica nepotrebno ako se koristi prava sorta šljive, ali je apsolutno potrebno i obavezno kod korišćenja modernih sorti šljive. Najlepše rakije koje sam pio bile su od celog ploda šljive, tako i onu juče koju možemo svrstati među 10 najboljih srpskih rakija. A fermentisala sa košticom i destilisana na prevrtaču sa sve testom. Za svaku pohvalu!

Vidim da smo se i upoznali.
Da li biste me podsetili ko ste vi?
Koje ste moje rakije probali i šta vam se nije svidelo?
Da li sam ja probao neki vaš proizvod od kojeg su vaši preci živeli 100 godina?

« Poslednja izmena: danas u 00:56:27 Autor alambik

Nije mi smetao ni tekst u originalonom obliku napisan od autora, pa ne vidim zašto ovo "uljepšavanje" od strane urednika.

Nisam ništa menjao.
Hteo sam da odgovorim pa sam umesto opcije "citiraj" pritisnuo opciju "izmeni".
Tako se dogodilo da je ovaj moj odgovor došao kao dodatak shucinom postu, kao da je on to napisao.
Kad sam to video obrisao sam te svoje dve-tri rečenice i prebacio ih u ovaj svoj zaseban post a shucan vratio kakav je bio u originalu.
Jedino ostaje zabeleška da je nešto na postu rađeno.

Izvini, onda mi se na prvo čitanje učinilo da je u ovom drugom dijelu posta bilo nešto grubljeg naglaska. Nakon ponovljenog čitanja sam ga doživio kao dječju bedastoću za koju više nisam imao bilo kakvu potrebu osim ignorisanja, pa sam pomislio da je razlog tvoja intervencija.

U svim istraživanjima, bez izuzetka, dokazana je štetnost po zdravlje određenih hemijskih spojeva koji najvećim dijelom nastaju iz koštice voća i isto tako je dokazano da se oni ne mogu eliminisati ni izdvajanjem koštice prije vrenja jer se jedan dio tih jedinjenja formira iz mesa i pokožice ploda, a na drugoj strani je utvrđen pozitivan doprinos aromi ako se oni nalaze u minimalnim količinama. Na osnovu oba elementa, zdravstvene ispravnosti i kvaliteta odnosno arome dana je preporuka za njihovim svođenjem na najmanju moguću mjeru, ne vidim zašto bi se to sad trebalo dodavati ovih 5% koštica. Jedino ako neko voli taj gorkast okus u rakiji, to prihvatam. A isto tako prihvatam da je pušenje štetno po zdravlje i da bi ga trebalo svesti na najmanju moguću mjeru, i da bi manje štetno bilo da sa 35 cigareta dnevno smanjim na 5, ali ja to naprosto ne mogu i dalje sam strastveni pušač (stvarno jesam, između ostalog jedan lični podatak za shucu). Usput da napomenem da je utvrđeno i za Crvenu ranku i za Metlaš, o čačanskim sortama da ne govorim kao ni „Stenleju“ da prisustvo koštica u vrenju negativno utiče na kvalitet rakije. Tačno je da postoji jedna, ali samo jedna, sorta šljive koja može da podnese vrenje i sa košticama a da to ne utiče negativno na kvalitet rakije, pogotovo u onoj mjeri u kojoj to utiče na ostale sorte. Isto tako je dokazano da se i sa njom postižu najbolji rezultati kombinovanjem različitih faktora koji uslovljavaju fermentaciju ali se onda u kombinaciji tih faktora neminovno mora isključiti koštica iz vrenja.    
Moram još i reagovati na nešto što se već nekoliko puta dešava a mislim da je bez razloga. Ne pada mi na pamet da nipodaštavam bilo koji oblik kazana pa ni prevrtač. U svojim obrazloženjima samo navodim ono što mislim i ono što je u teoriji i praksi već dokazano da je kod kazana bitno i da može uticati na kvalitet destilacije. Vjerujem da smo svi saglasni da je destilacija samo jedan od procesa u dobivanju kvalitetne rakije i da u svemu tome nikako nije najvažnija. Tako da na bilo koje obrazloženje o vrtložnom strujanju para u kapku koje je uzrokovano njegovim oblikom i takvim uticajem na formiranje aroma ne može kao protiv argument da ide kako je neko od nas pio izuzetno dobru rakiju rađenu na kazanu koji nema te karakteristike. Normalno da ih je pio, pio sam ih i ja. Vozio sam i auto koje ima jako dobro kočenje sa klasičnim dobošem ili paknama ali mi to onda nije argument da tako osporavam isticanje prednosti ABS CBC (ili kako se već zovu) sistema za kočenje, kada je u uporednom mjerenju neosporno dokazano da pri istim brzinama zaustavljanje kočenjem sa klasičnom opremom ima duži trag od onog sa ABS CBC sistemom. Isto tako je dokazan i uticaj oblika kapka na kvalitet rakije pa nakon toga u mnogim zemljama i zakonom propisan za sve one koji hoće da nastupe sa nazivom kojim se štiti kvalitet i marka nacionalnog pića. Kontra argument jedino može da bude da vrtložna strujanja ne utiču na bolji kontakt svih dijelova alkoholne pare sa stjenkama kapka i da kapljice kondenzata koji se iz kapka vrača u kazan nisu u stanju da stupe u interakciju sa alkoholnim parama i tako formiraju kvalitet isparenja koji ide prema kondenzatoru. Može da bude, ali bi bio neodrživ i neutemeljen.    

Koliko i kako pusenje utice na pusacev stav (i misljenje) o kvalitetu popijenog pica? Da li ovlasceni degustatori mogu biti pusaci?

Ocjenjivač senzoričar na par sati od samog ocjenjivanja ne bi trebao da puši, jede jaku i začinjenu hranu i to jutro pere zube zubnom pastom. Što ne znači da mora da bude vegetarijanac, nepušač i nikad ne pere zube.

Ne znam kakva su pravila za zvanične, takmičarske degustacije ali znam da za vaše profesionalne degustacije, što će reći za degustaciju i ocenu vlastitih pića u vlastitom podrumu, morate to uraditi ujutro, pre bilo čega, pa i kafe i cigarete.
Ja sam imao puno puta  situaciju da sam se morao objašnjavati sa nekim gostima da sam im dao "istu onu rakiju" koju su pili prošli put i koja im se toliko svidela. Oni bi tvrdili da sam im ovog puta dao neku koja nije ni sluga "onoj". A radi se o tome da u različitim situacijama rakija drugačije "seda". I mi ne možemo u potpunosti ponoviti svaki put situaciju ali moramo uraditi bar ono što možemo a to je da degustaciji pristupamo uvek u isto doba dana i neopterećenih čula okusa, što znači, ukratko rečeno, sabajle.

Gotovo identična svemu što si ovdje naveo upravo iz razloga koje i pominješ. Bitno je da čula nisu opterećena i iziritirana uticajima koji ih djelimično onesposobljuju. Sva sreća pa je to samo kratkotrajan i ograničen uticaj, inače ne bismo uopšte razlikovali ni slatko ni slano kada bi svaka posljedica bila trajnog karaktera.

To je bio sarkazam!  ;D

Meni je draži oblik samo malo pojačane ironije  ;)

Нашао сам и ја нешто:

http://www.voran.at/maschinen/maschinen/menu/obstverarbeitung/category/schabermuehlen-raetzmuehlen/product/raetzmuehle-rm15/ 

око 1200 Евра фабричка машина аустријска, 650килограма на час.

позз

dali ima gdje polovna mašina za izbijanje kostica iz sljiva, ainteresuje me dali ima polovna masina za izbijanje kostice i skidanja opne sa sljive kapaciteta 200 kg na sat.

slab sam sa nemackim, sta sve radi ovaj voran? Moze li da pasira?

Sijece, melje ( krupno, sitno )...sve u zavisnosti od sita koje stavis. Tako bar kaze proizvodjac :)

poz.

Nisam siguran da ova masina odvaja kostice.

Ma ja sam vec aktivirao drugara u becu da blene u nesto sto ga bas i ne interesuje al ako sta bude pametno napipao javicu. Inace mene interesuje moze li da ispasira ili ne?

Bane, sto se tice pasiranja sigurno moze, ali sa sve semena sto nije dobro za vrhunski kvalitet. Ja sam dosao do resenja kako da odvajam kompletnu semenu lozu i to masinskim putem iz dunje i jabuke. Kostice sam vec resio i o tome sam pisao.

Sto se tice masina koje samo melju voce, ima ih i za mnogo manje pare. Ako ova Austijska samo sitni, onda je ona preskupa za te pare.

Kako odvajas lozu masinskim putem? Prosvetli me jer sam posle svih kombinacija ostao na sili ljudskih ruku a ako imas i neki sajt za pasirku za manje para rado bih procitao, hvala.

Ova masina ne odvaja kostice.
Za odvajanje kostica ova firma nudi ovu masinu:
http://www.voran.at/maschinen/maschinen/menu/obstverarbeitung/category/entsteinanlagen/

poz.

A jel ova i pasira i koja joj je cena jer ne umem da nadjem?

Da, pasira i sudeci po informacijama proizvodjaca prilicno je rasprostranjena i trazena kod firmi koje se bave ovom djelatnoscu ( prerada voca i proizvodnja alkohola ).
Ova firma iz Austrije nema cijene proizvoda na svojoj stranici ( bar ih ja nisam mogao pronaci ).

Evo nesto slicno ali se proizvodi u Njemcakoj i kosta 5900.- EUR :
http://www.brennereianlagen.de/contents/pdf/sonderartikel/entstein_passiermaschine.pdf

poz.

Pridruzio bih se vasoj diskusiji. Vec nekoliko godina pokusavam da resim problem kvalitetnog pasiranja voca sa mogucnoscu odvajanja kostica iz voca. Kvalitetne masine nemogu da se nadju ispod 10.000 eur i tu mislim pre svega na kineske kopije. Nemacke i Austrijske su dosta skuplje. Mogu se naci polovne iz Zapadne Evrope, ali sa remontom su preko 16000 eur. Gledao sam pasirke koje se prodaju preko oglasa i vecina je vec navedena preko ove diskusije. Cena od oko 2000 eur meni nebi bila problem kada bi te masine mogle da obradjuju vecu kolicinu. Ovako, posto su namenjene za hobi varijantu, preskupe su i mislim da su njihovi proizvodjaci neozbiljni, s obzirom koliko kosta njihova proizvodnja i koliko ih prodaju. Odustao sam od kupovine, jer kada je sezona berbe, meni je potreban veci kapacitet jer imam dosta voca koje moram u kratkom vremenu da ispasiram. Ja sam se opredelio da napravim malo ozbiljniju masinu. Kupio sam polovnu malo vecu muljacu za grozdje. Kod muljace je bitno da se valjci za gnjecenje voca koji se nalaze u usisnom kosu mogu podesavati. Ja licno u njoj pasiram kupinu i kod nje je bitno da su valjci blizu kako bi voce fino gnjecili. Kada se ubacuju sljive kajsije i sl bitno mi je da se valjci mogu razmaci kako nebi lomili kostice. U donjoj komori sam izvrsio modifikaciju, tako da sam napravio sito koje ima rupe adekvatne vocu koje se koristi. Za kupinu sam stavio dosta sitne rupe koje se inace koriste i za pasiranje paradajiza. Za dzenariku,visnju, sljivu sam napravio drugo sito  koje je perforirano na 4-5 mm. Mislim da ce u tom situ uspesno da se pasira i kajsija. Muljaca u dnu ima i pumpu preko koje ce masa moci da se transportuje u kacu. Pasirka je takva da se lako menjaju sita obzirom na razno voce. Inace moze se vratiti i originalno sito sa krupnim rupama za odvajanje peteljki grodzja . Prednost ove masine je sto je uradjena od kvalitetnog materijala koje je predvidjeno za muljanje grodzja a sita koja sam kupio su od prohroma. Masina je gotova i mi cekamo prvo voce kako bi je testirali. Kada je uspesno istestiramo, slikacu je ako bude dobro radila . Nasao sam dobrog majstora i coveka koji povoljno nabavlja polovne muljace u inostranstvu. Model koji smo mi koristili je dobar jer ima valjke koji se podesavaju i prohromska sita koja se lako menjaju uz male modifikacije. Sve to nebi smelo da kosta vise od 1000 eur a sito je bar tri puta vece od domacih pasirki.
Ja bih naveo jos neke prednosti kod pasiranja sljive sa odvajanjem kostica. Pasirana smesa je homogena i vrenje pocinje brze i ravnomernije je. Druga prednost je sto u iste kace moze da stane veca kolicina voca tako da mogu povecati kolicinu proizvodnje uz iste kapacitete sto je meni licno dosta bitno. Kospice koje smo mi bacali sa kominom, mogli bi dobro da prodamo jer ih u oglasima konstantno traze proizvodjaci akivnog uglja. Mislim da je ovo dobra investicija za svakog ozbiljnijeg proizvodjaca jer svi mi moramo koristiti nove nacine kako bi proizvodili kvalitetnija pica.

Daj molim te slikaj je odmah i postavi na forum, a kada je testiraš samo potvrdi.
Koji je kapacitet?

Evo i ja se pridruzujem molbama!

Tokom nedelje cu obici majstora i slikacu je. U radionici ce biti dok nestigne prvo voce i dok je podesimo i tek onda je vozim u podrum. Za pasirke, koje se nude po oglasima, tvrde da je kapacitet oko 1000 kg/h. Gledajuci na snimku kako ulazni kos izgleda mali i kako oni likovi polako ubacuju voce sumnjam da je bas toliki kapacitet. U moju pasirku ce moci da stane  u ulazni kos oko 100 kg voca koje ce puz i valjci ravnomerno da ubacuju u prohromsko sito. Valjci ce moci da se nasteluju da pomalo gnjece voce i skinu kozicu a da budu dovoljno razmaknuti da nelupaju kostice Sito je bar tri puta vece od onih po oglasima, tako da bi kapacet trebao da bude bar dva puta veci. Meni je to jako bitno jer se ceo dan skuplja i dovozi voce a predvece bi trebao za sto krace vreme da ga ubacimo u kace. Pasirka ce sigurno da radi jer je radimo po modelu jedne male originalne pasirke koja se pravila u Francuskoj i koja je sluzila za cedjenje paradajiza. Pretpostavljam da su na osnovu nje i ovi nasi majstori uradili uvecanu verziju. Ta mala pasirka je imala sito od 10-tak cm i motor oko 0.5 KW i sasvim pristojno je pasirala paradajiz, kupine, visnje i sl. Jedina mana joj je sto je mala i sto je imala sitno sito koje je zadrzavalo ljusku i seme od paradajiza tako da je nismo testirali na vece voce od visnje.
Ono sto je ostalo da podesimo na pasirci je velicina i brzina motora (ako postojeci bude mali zamenicemo sa vecim i brzim uz minimalnu doplatu), nagib ulaznog kosa i sita, izlaz za kostice i sl.
Najbitnije je odabrati model muljace koji zahteva najmanje modifikacija. Ovaj model koji sam ja odabro je dobar jer se sito od grozdja vadi i lako napravi drugo, podesavaju se valjci i pristojne je velicine tj stabilna je.    

Svaka čast, baš iscrpno obrazloženje. Ako ti ne bude teško molim te slikaj i unutrašnjost sita. Zanima me jesi li predvidio neka „krila“ ili lance oko osovine unutar sita. Ne mislim je sam praviti, ali iz radoznalosti. Mukotrpan je to posao, ima puno elemenata na ovoj rotacionoj varijanti koji bi morali da se uštimaju.

Prvo vam saljem slike muljace kada je stigla iz Italije i kada je istovarena sa kamiona. Izvinjavam se sto je prljava i neuredna ali takva je bila povoljnija. Ovo vam saljem posto kasnije saljem uradjene prepravke. Voleo bih da moze da ih napravi ko god zeli. Na kraju cu vam dati telefone za najpovoljnije dobavljace prohroma, majstora, coveka koji nabavlja polovne muljace i sl koje sam ja nasao. Ako nadjete povoljnije, pravite slobodno samo da znate okvirne cene kako nebi davali preveliki novac ako nemorate. Videcete kako je jednostavno jer je Italijan sve to smislio a mi radimo samo sitne prepravke.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_img_0878_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_img_0878_resize.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_img_0885_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_img_0885_resize.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_img_0879_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_img_0879_resize.jpg)

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/45/45_img_0881_resize.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=45_img_0881_resize.jpg)

Imaju modeli muljace kod kojis se sito vrti u krug ali ta operacija oduzima dosta smage jer se prenos vrsi preko zupcanika. Sustina je da je osovina preradjena tj umesto lopatica za grozdje dodaju se dve ili tri lopatice po celoj duzini osovine koje na kraju imaju zavrsetke od tvrde gume kako nebi lupale kostice. Osovina sa lopaticama se okrece velikom brzinom, stvara se veliki vazdusni pritisak koji baca voce po zidovima prohromske resetke tako da se meso kroz rupe sliva u najnizi nivo rezervoara gde lopatice nanose smesu na pumpu koja voce ubacuje u kacu ili presu. Jednostavno . Zbog velike brzine lopatica i kostica koje ciste rupe, nema potrebe da se resetka okrece. Nadam se da sam malo pojasnio i pomogao

Već sam ti na osnovu fotografija bio napisao poruku.
Uf, neka ti je sa srećom kod šljive i kajsije. Pazi na snagu motora i broj obrtaja, trebali bi da budu mnogo veći nego na originalu.
Ali ovo što pričaš zadnjom porukom, za mene je sasvim nova varijanta. I nikad nisam razmišljao na taj način, uvijek je bilo rotirajuće sito. Doduše i jagnjilac ima jednu jako efikasnu varijantu sa rotirajučim krilima, ali tamo nema kružnog sita. Baš me zanima kada je isprobaš. Vjerujem da će biti jako uspješna.

Dragi svi,

ja sam obožavateljica višanja, trešanja i šljiva. Radim marmelade, džemove i slično, pakiram zimnicu - ali samo za sebe, familiju i prijatelje. Do sad sam sve radila nekim primitivnim uređajima i jako sam zainteresirana za mašinu koja izbija koštice. Meni je sasvim dobra i ona koja radi brzinom 20kg/h. Spremna sam izdvojiti i veći novac za neku koja bi bila dugogodišnje pouzdana i dobra, ali ne znam gdje takvo nešto naći. Na netu nailazima samo sam na uređaje za industriju koji količine broje u tonama ili nikako. Možete li mi pomoći? Ne želim pasirku već da plod ostane cijeli, a za šljivu mi je dobro i ako je raspolovi.

Hvala...

Pozdrav svima.

Već duže vremena pokušavam da nađem mašinu za izbijanje košpica iz višanja i uvijek ili se radi o nekim koje izbijaju po tonu na sat, ili po kilogram, pa me interesuje da li ima neko nacrt neke "poluautomacke" izbijačice koja se može napraviti u sopstvenoj režiji, a da pri tom plodovi ostaju koliko toliko cijeli.

@Hercegovac...
Molim te javi mi ako takvo nešto pronađeš... ja uzaludno pokusavam vec pola godine.

@selenic, jesi li uspio preraditi onu muljaču? Kako radi, jesi li je testirao?

Masinu smo testirali na vecini voca i za sada sam zadovoljan. Kajsiju i dzanariku radi perfektno. Kupinu pasira sa pola snage i muljacu za grozdje vise nekoristimo. Kod sljive smo imali prilike da je bas isprobamo. Za dva sata ocisti oko 1-1,5 t sljive. Ako je sljiva zrelija ide brze, mada nema nikakvih problema ni sa zelenijom. Problem je sto smo imali dosta posla pa smo tokom dana kupili sljive a tek kada padne mrak smo pasirali tako da jos nisam napravio kvalitetan snimak da vidite. Sljivu smo isti dan kupili i pasirali i nismo cekali da omeksa. Poseban test ce biti razlika izmedju rakije sa i bez kospe, pa da vidimo da li se sve isplati. Jedan dan smo probali i paradajiz da sameljemo. Pravo zadovoljstvo. 150 kg naspemo u kos i za nekoliko minuta ispasira. Ljusku odvoji ali seme ne jer je krupno sito. Medjutim zbog dobrog pasiranja lako se procedi i seme. Pravo uzivanje. Sto se tice kruske i jabuke, probali smo i odlicno pasira, ali moram da modifikujem otvor i valjke kako bi propustala i krupnije voce. Kada prodje frka oko voca preradicemo i to i probacu i dunju da pasiram. Kada smo je pravili planirali smo da kajsija bude najkrupnija, ali kad vidim da moze i krupnije voce, nista me nekosta da modifikujem otvor. Danas su moji ceo dan pasirali ali nisam bio tamo da snimim. Kada odem sledece nedelje ubacicu nekog voca pa cisto da vidite kako radi. Inace kospu osusimo i koristimo za lozenje kazana. Malo korenja od kukuruza jedna kofa kospi i ispecen kazan rakije. Masina je za sada prevazisla sva moje ocekivanja jer smo je pravili kada nismo imali voca i nisam imao velike prepravke kad je pustena u rad.

Svaka čast, drago mi je.  :thumb:

DAj snimak sto pre i ako moze i neki nacrt, nasao sa nekog ludog naucnika kaze da mu treba samo da vidi pa da napravi!

Netreba ti nikakav naucnik vec samo obican majstor koji zna malo da radi i na strugu. Na polovnoj muljaci zameni se motor jer mora min. preko 5 KW, ugradi prohromsko sito, modifikuje osovina i otvor za ulaz voca i izlaz kospa. Ja sam na mojoj muljaci zamenio sve lezajeve i remontovao pumpu kako bi bio miran nekoliko godina. Ja i majstor smo malo lutali pa sam potrosio malo vise novca na pogresne pokusaje. Kada majstor bude pravio sledecu mislm da moze da je napravi jeftinije nego sto je mene izasla. Inace da se pravi potpuno nova, neisplati se. Na polovnim muljacama imate puzeve, pumpe zupcanike i napravljene su od materijala otpornog na kiseline voca jer su one godinama sluzile za muljanje vina. Majstor koji je meni pravio je u okolini Sapca i mozete lako doci da vidite. Decko je cak spreman kao i meni da vam napravi spisak delova koje mu donesete a on naplati samo ruke. Ne zelim vise o tome da pricam jer ne zelim da se stekne utisak da nekog reklamiram. Sustina je da je masina jako stabilna, ima solidan kapacitet u odnosu na postojece na trzistu i nebi smela da kosta vise od 1000 eur. Realno gladajuci ona radi nekoliko dana u godini tako da nisu ni neki veliki zahtevi pred njom. Mi smo u ovoj godini do sada ispasirali oko 5 tona kupine, 2 tone kajsije, 10 tona sljive, 3 tone dzanarike, pola tone kruske i 150 kg paradajiza. Voce za rakiju smo stavljali u posebne sudove i sa kospom pa nas bas interesuje razlika u gotovoj rakiji. Ako bude velika razlika, sledece godine planiramo da pasiramo sve voce.
Kod mene je frka ovih dana jer polako zavrsavamo sa vocem. Ostalo je jos malo kupine, kruske i dunje da se uzbere i da ispecemo ovo sto smo pripremili. Kada budem imao vise vremena malo cu se vise ukljuciti i u forumu. Sto se tice skica ja sam tu tanak jer sam ekonomista a u srednjoj sam imao tehnologiju hrane i pica, ali mogu da slikam i snimim pa cu pokazati na taj nacin.

E pa ajde slikaj ili jos bolje reci gde si pa da dodjem da vidim ako nije problem!

Kad budes mogao nazovi me na 063378694 i dogovorcemo se
Nema nikakvih problema

Ja mislim da ona voranova pasirka nemoze ni u snu da kosta 1200eura kao sto je neko ranije pisao u ovoj temi , to je pre,pre,pre malo za takvu grdosiju imate na you tube par snimaka kako radi voran pasirka i mlin za voce. Ja planiram da pravim jednu po modelu te, jer to je princip promenljivih sita, a to mi bas treba.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/2/2_img_3758_resize362.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=2_img_3758_resize362.jpg)

pasirka o kojoj sam pisao ranije izgleda ovako
Na mojoj pasirci je sito od 4 mm i nemam problema sa lomljenjem kostica od sljive.
 Na drugoj slici mozete videti kako izgleda sito kada se skinu poklopci. Inace sito je pricvrsceno na nosace i moze da se menja odvrtanjem 4 srafa. Za kajsiju, dunju, jabuku, krusku moze da se koristi krupnije sito. Brze ce i krupnije da pasira, samim tim i vecu kolicinu. Posto ja najvise radim sljivu i dzenariku, za ostalo voce mi nije bitna brzina i nije mi potrbno vece sito. Samo sito za moju posirku kosta oko 150 eur.
Masina je malo neuredna posle pasiranja i nismo je bas sredjivali za slikanje

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/2/2_img_3763_resize891.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=2_img_3763_resize891.jpg)

masina je jako stabilna, ima motor od 5,5 kw, moze skoro zeleno voce da pasira jer je veliko sito, solidan je kapacitet i jedina mana je sto je malo veca i gabaritnija je. Ima tockice i zgodno je sklonim u podrum jer voce pasiramo napolju. Imam oko 15 m creva koje zakacim na njenu pumpu i voce direktno iz pasirke ide u kace za fermentaciju. Inace sa njom se ove godine pasiralo oko 20 tona voca i za moje potrebe je sasvim dovoljna.

Selenik, kakva je ta pumpa što ti transportuje pasirano voće 15m, možeš li nju malo da opišeš, šta je pokreće, kakav je rotor. Ako možeš malo da opišeš. Gde si radio perforaciju sita ili si možda kupio gotov perforiran lim. Ja sam pitao u Perfom Požega kod njih je perforacija oko 30€ kvadrat. Neznam koju debljinu inox lima uzeti za sito da je čvrsto

Pumpa je originalna sa muljace, nisam nikakvu drugu kupovao. Lici na uljnu pumpu od tam kamiona samo mnogo veca. Ako imate priliku mozete ih videti na muljacama za grozdje. Sito sam uzeo gotovo perforirano u Pozegi i poslali su mi brzom postom,samo im javis dimenzije, Lim je debljine 2mm

danas sam  kupio jednu interesantnu masinu  za odvajanje peteljke od grozdja. planiram je preradti da moze  i da iskostava voce. sutra stavljam  slicice. (ako  uspem)

nista od  slika. masina je pravljena tamo  50.ih godina u  osjeku. pohvatao sam  kako  cu preradtit da mogu  rasiriti  vise  valjek za muljanje i napraviti drugu  osovinu za odvajanje kostica. a i u performu sam  porucio sito koje ce mi nadam se stici  tamo pod  kraj nedelje. ostalo mi je da je malo doteram u red jer  godinama stoji

ljudi jel imate sliku ili skicu neke masine koja iz dunje vadi sjeme (kosticu)? Do sada sam ovo radio rucno, ali ove godine cu imati mnogo dunje pa opcija rucnog vadjenja sjemena mi tesko pada.
Do sada jedino sto sam nasao je ova masina: http://www.youtube.com/watch?v=QvF8UABUZkw
Postoji li kakva masina koja bi vadila sjeme malo brze...

Pozdrav
Tesic

Jel uspjela prepravka, ako da može koja slika.


Takođe da li neko ima ovaku http://www.youtube.com/watch?v=pbYSZDghHKU ili sličnu mašinu. Zanimju me detalji, naročito ulaz sirovine i izlaz košpice, broj obrtaja sita i td.. Pa bih molio ako može koja slika tih detalja.

    Da li neko zna koliki broj obrtaja treba da ima pasirka za kosticavo voce? 

Sale VR,

Pronasao sam ovaj klip na youtube-u i decko kaze u komentarima da njima, za njihovu home made pasirku, najvise odgovara 3500 obrtaja.
Evo ga i link za video, mozda ti pomogne:

https://youtu.be/67L0sCPX3Ls

Hvala puno na informaciji rogi87 :D

Da, i kada se uzme u obzir priblišno tri puta manji prečnik remenice na motoru i one na osovini pokretnog sita dođe se do njegovog broja obrtaja koji ne pada ispod 1000 u minuti kao okvirnog minumuma za efikasan rad ovakve mašine.

Horizontalna pasirka 750 obrtaja

Možeš li malo više detalja, parametara? Kako izgleda ta horizontalna... možda i neku sliku?

Nije bitan broj obrtaja, nego obimna brzina. Preko prečnika lopatica rotora i broja obrtaja dođeš do obimne brzine.
Horizontalna je sa kontinualnim protokom materijala, dok je vertikalna šaržna. Horizontalna lopaticama rotora, udarajući po voćnom materijalu, kroz sito tera mezokarp a koštice lagano izlaze vani jer ne mogu da prođu kroz sito. Vertikalna može da ima lopatice ali i rotirajuće sito i još neke varijante, ali je kod svih rešenja zajedničko da se koštice moraju isprazniti i nasuti nova šarža pa dok ne dosadi ili ne ponestane voća.
Kod horizontalne, dužina i prečnik sita, kao i obimna brzina rotora određuju kapacitet, dok kod vertikalne slično s tim da sve zavisi od izvedbe.
Kod oba tipa, lomljenje koštica je nešto što mora da se ima na umu kada se projektuje pasirka, kapacitet je na drugom mestu, a kome je do estetike može da gleda Fashion TV!
Horizontalna pasirka je "osetljiva" na nedovoljno zreo materijal i može doći do zaglavljivanja rotora ukoliko se ne dozira umereno. Ovaj problem kod vertikalne je manje izražen.

 :thumb: Sigurno da prečnik lopatica rotora, posle već pomenutog broja obrtaja, ima najveći uticaj na brzinu kojom će materijal dospjeti na sito, pa time i na radne karakteristike mašine. Normalno i da bi njegov uticaj rastao ako bi ta variranja prečnika, kod ovakvih mašina kao na linku iz poruke koju sam komentarisao, bila izraženija. Kao kod nekih profesionalnih varijanti sa prečnikom od cca 100 cm.  

Ova na linku je neka standardna i najprisutnija izvedba gdje se krajnji rubovi lopatica zavržavaju na 30 cm, ili nešto ispod toga. Upravo sa takvih mašina, a od ozbiljnijeg svjetskog konstruktora ovakve opreme sam i pokupio podatak o preporučljivom minimalnom broju obrtaja koji sam i podijelio u slučaju da nekom zatrebaju okvirni podatci kao vodilja za varijantu uradi sam.

Za horizontalnu sam u stvari pitao je li ona to doslovno i bukvalno, ili samo po nazivu, zbog već kako vjerujem poznatih razloga.

E sada moram i ono gdje možda imamo različit pristup i pogled na suštinu. Nemoj shvatiti pogrešno jer nemam nikakvu drugu namjeru nego naprosto moram komentarisati. Radi se o nekom od mojih osnovnih "tehničkih" postulata. Jako rano sam naučio, iskusio i prihvatio postulat koji se proteže još iz drevnih civilizacija. Estetika, koja u sebi debelo sadrži pojam proporcije i oblika, je gotovo pa siguran predznak ili pokazatelj uspješne konstrukcije. Šminka je već nešto drugo, ako si na nju mislio.

Sa ovim poslednjim se slažem, ali kakav bi ja bio duhoviti duh da ne začinim malko. Prilikom projektovanja, estetika, proporcije kao i od pogleda sakrivena rešenje koja čine da je, na prvom mestu projektant zadovoljan svojim uradkom. Najviše sam uživao u finišu kada sam postavljao drvene ručke lakirane u četiri sloja bezbojnog laka na poklopac pasirke.
Da, estetika postoji i van tv-modnog ekrana.

 :thumb:  ;)

pozdrav ja sam  pre  nedelju dve  a mozda i  tri napravio jednu pasirku  vertikalnu  da bi   bila transportna iako imam  horizontalnu veliku. iskoristio sam  rpohromski  bubanj  od masine za ves, precnik   50cm a pri  dnu  napravio rotirajucu plocu   sa otvorima poput  rendeta za sir.  na  1200  obrtaja ploce  dobio sam idealan radni ucinak i mogu  vam reci da   odradi   kantu od polikolora za samo destak sekundi. u medjuvremnu sam je malo  doradio pa sam    u  gornjem delu  napravi   levak koj  suzava otvor za sipanje tako da  cu  sad moci da sipam  po nekoliko  kanti odjednom  dok  je masina ukljucena. potrosio   sam  sa drugarom  4 radna  dana  praveci je  i  sredjujuci je,  kupovao sam jos nesto dodatnog materjala, zatim prohromskih  srfova i  srafica i ostalih  potrepstina i  tu potrosio dodatnih  70 evra. da  bitan detalj  motor i ako je  od  1000 wati ne moze da  se pokrene  ako   odjednom sipam  dve i  vise kanti tako  da mora jedna po jedna.  sledece nedelje idem  po  pozegacu  pa cu  odmah  isprbati kako radi sa  levkom  i  sipanjem  u toku rada  vise  kanti odjednom

Armine, da li može neko detaljnije uputstvo, možda neka fotka? Juče sam završio varijantu sa mikserom koja se svodi na ručno prebiranje i vađenje koštica. Komad po komad. Kap po kap... Pobeleo sam, ruke mi poplavile, leđa se ukočila, a vrat otežao. Ubio bih za neku jeftinu pasirku. Za sledeću godinu naravno. Pozdrav!

ogarski, koliko znam armin1 prodaje svoju vertikalnu pasirku. Šta fali da je vidiš u radi i rešiš svoju muku?

Nemam tu informaciju. U svakom slucaju hvala ti na savetu. Videćemo.

Ima li netko vertikalnu pasirku za šljivu, želio bih vidjeti kako izgleda rotirajuća ploča. Hvala!

Za par meseci treba da kupim pasirki.Pasirka bi uglavnom služila za šljivu i kajsiju.Fond mi je oko 1000-1300 eura
Molio bi ako neko ima konkretan savet našta da obratim pažnju i naravno ako neko zna gde može da se kupi.
Hvala

jagnjilac ima dobru pasirku,možeš proveriti sa njim da ja ne delim detalje.

Znam da sam pokušala da nadjem na tržištu nešto slično,ali sam naišla  izmedju ostalog na to da koriste crni čelik za tu cenu što je daleko iza samog kvaliteta inoxa koji on koristi.

Apsolutno se slazem,dugo sam tragao za resenjem i moja odluka je upravo ta pasirka.Kvalitetom sigurno iznad cenovnog ranga. :thumb:

Da ajde da proverim hvala

U poseti saborcu,kolegi
Tražeći mišljenje za pasirku oberučke prihatih savet blue_ moon i stop (kojima sam Vam zahvalan) da kontaktiram i vidim sa kolegom jagnjilcem.Nakon dve pp čulismo se telefonom i posle kraćeg razgovora jagnjilac je ljubazno prihvatio moje samopozivanje da ga obiđem i da se upoznamo,što sam danas i uradio.Jagnjilac i njegova supruga su mog prijatelja i mene  lepo i domaćinski dočekali.Prvo nas je jagnjilac sproveo do svojih pomoćnih zgrada i pokazao munju od kazana i neverovatnu automatizaciju kompletnog procesa proizvodnje u još neverovatnijim kontrolisanim uslovima.Na red je došla i pasirka koja zaista deluje moćno i kvalitetno.Bilo je tu još zaniljivih i gotovo uzbudljivih detalja ali moram da uvedem autocenzuru .Kada smo obavli kompletan komisiski pregled prešli smo u kuću u degustacionu salu.Naravno da sam spomenuo 2011. I kajsiju i naravno da sam da sam bio poslužen.Dobio sam i jabuku i dunju.Uzevši u obzir mercedes kazan kao i vozača koji ima sve položeno i ogromno iskustvo krenuo sam u degustaciju veoma radosno.Pa šta da Vam kažem rakija je onako prosečno dobra .........hahahhahah naravno šala rakija je vrh zaista, kajsija je odlična i prva koju sam posle duže vremena popio a da neumem da nađem manu.Kako me je bistrica savetovao probaš tuđu pa probaš svoju pa opet probaš dve tuđe pa probaš svoju (da nebude zabune bistrica govori o rakiji) teškomije da se odlučim čija je kajsija bolja,dao bih blagu prednost jagnjilčevoj rakije verovatno zbog 7 godina stajanja mada moja kajsija je dosta gušća i na tu moju opasku jagnjilac mi je rekao da sam imao što je istina vrhunsku sirovinu na pet dana do pekmeza.Takođe sam se pobunio da nije presudan kazana nego i do drugih stvari ali i to je jagnjilac demantovao i  rekao da sam imao vrh sirovinu.Dunja je takođe izuzetna rakija pitka blaga bez napadnih mirisa ,jabuku nisam probao ali moj priajtelj kaže da je jabuka IZUZETNA i da takvu jabuku još nije popio a pritom je odličan poznavalc rakija .Sve što smo probali bilo je sam vrh a jagnjilac je pre svega dobar domaćin koji posedeju strast i želju da proizvodi rakiju bez kompromisa ,čovek s kojim bi mogao satima da razgovaram i da se dopunjujemo i razumemo iz prve.Koristim priliku da se zahvalim jagnjilcu i njegovoj supruzi na toplom i domaćinskom gostoprimstvu na nesebičnoj pomoći i savetima koje mi je dao i da ga citiram: „Ja još nisam upoznao lošeg čoveka koji pravi dobru rakiju“.Neka nas ta karma prati.Ja nisam poneo svoju kajsiju al sam poneo krušku kao mali znak pažnje našem domaćinu za koju se posle probe verovatno kurtoazno izrazio da je odlična.Jagnjilac HVALA na svemui živ bio.

 :thumb: Jako impresivno, čak sa doziranim i efektnim iskrama humora. Znači dobitna kombinacija za tvoje pisanje je jak utisak u simbiozi sa autocenzurom.  ;D

hahahah ;D

Steta sto ne moze da se lajkuje  :thumb:

Pa...bistrice  ::) :D:

Hajde,nek te pasirka dobro služi.Ja je zovem, R2D2  ;D

Jagnjilac je za razliku od većine napravio na koje sam nailazila napravio odličan 2u1 za svo voće.

Ja imam od Japoda,s tim da može samo za koštičavo voće.

Čekam konkretnu ponudu do kraja sledeće nedelje.Imam seckalicu sasvim solidnu pa mi je japod pored migrosove ponude bio u samom vrhu mog izbore,ali ova jagnjlčeva obećava  :)
da sačekam malo  :)

Mene je Japod toliko ubedjivao za dodatnu opremu,tipa barboter i slično kao da bez toga pasirka ne radi.I ja sam za njih inače od većih proizvodjača čula preporuke zato sam i tražila ponudu.
Nisam je još uvek testirala,videćemo kako će da hendluje sa breskvom kad dodje vreme za to..

Ali,destilacioni uredjaji mi nešto nisu baš jasni.Prohrom-bakar,neka čudna kopija Arnold Holstein-a.

Da i meni se japod dopada kao alfa iz migros ,videću hvala

... i to najgora moguća kombinacija.
Od nje je gori samo još cijeli kazan od inoxa. Bolja varijanta je i ona kada je samo srednji dio od bakra, a najbolja kada je kondenzator od bakra. Ako se već inox ubacuje kao ovdje, a inače se ne ubacuje nikako jer jako šteti kvaliteti rakije. U stvari ono što šteti je izostanak bakra na mjestu na kojem se stavlja inox.
Normalno oko ovog se slažu svi ozbiljniji, osim pojedinih lokalnih stručnjaka za destilaciju rakije koje su ovi iz Japoda očito poslušali, ali oni se često ne slažu ni sa samim sobom pa ništa čudno.

E od ove pasirke ću da pobacim, lepo ne mogu da verujem da ne može za neke normalne pare da se nadje pasirka za šljivu( naravno manjeg kapaciteta).

Pravi je sam, tako je naj jeftinije.

Ono jeste ali ne mogu da nađem nekakav plan( jednostavniji) Jedino ovo sto je Armin radio sa bubnjem od ves masine mi najvise odgovara ali vidim da ga nema skoro na forumu  :'(

I ja kao i ti Kicca. Jedino što imam neku staru veš mašinu  :)

Koji kapacitet?

Oko 10- 15 tona sljive. Zamislio sam to kao hobi koji ce sam sebe da izdrżava :scr:
Sa ovim cenama jeftinije mi je da nastavim sa starim sportovima  :-[

Pa dobro, nije to ni mala količina.  :)
Nadam se da nećeš odustati i da ćeš naći pravu, odnos cena kvalitet. Posebno kod materijala gde se prodaju od raznih, na to prvenstveno obrati pažnju.

Ja sam kupio ovakvu https://www.youtube.com/watch?v=OKGS2s-Gg0s

Cijena 550 eura. 1 tonu šljive iskošta za sat do sat i 30 min, u zavisnosti od zrelosti. Komšija pravio tj kopirao pa ga opet izašlo 400 eura. Plati tokara, uzmi ovo uzmi ono i nabere se. Ali nije baš dobro kopirao, mada isgleda skoro sve isto. Njemu treba za tonu 2 do 2:30 sata da iskošta. Na kraju kaže da je bolje uzeti gotovu. Ja sam svojom prezadovoljan za te pare.

Koji je proizvodjač?
Meni na snimku ne izgleda kao inertni materijal mada možda grešim.

Za kućište je uzeto bure od piva koje je od aluminijuma kao i ovaj levak radna ploča je verovatno Inox tako da sa te strane je mislim OK ali mi je malo nejasna ovolika upotreba vode i da li ta voda zavrsava u komu? A pise da radi i jabučasto voće?

Bio je skoro na Njuškalu komplet od Japoda, pasirka za jabučasto i ona druga za iskoštavanje 3000€( ne znam cenu novih godinu dana su radile ove dve)  da je bilo u Srbiji mozda bih i razmislio mada mislim da nemam potrebe ipak su ovo profi mašine

Pa i nisu sad nešto posebno profi,što se tiče kapaciteta.Meni je recimo baš ta Japod model P5500 (1300-2500) kod breskve radila  tonu za sat kod sasvim lepo zrelog voća.Odvajala je ok koštice,i bila sam zadovoljna ali u odnosu na ono baš profi izgledala mi je kao igračka. :)
Naći polovnu od njih po ok cjeni ne bi pogriješio.Samo uzmi antifone  :D:

Da,tako i izgleda što je već "poduhvat" ovog koji radi na njoj.Besmisleno.

Ali,proizvođač se snašao da kopira vertikalnu pasirku kombinacijom sita i noževa u nekoj maloj varijanti.
Ako koristi pri tom materijal poput inoxa koji je otporan na kiseline,mogao bi i izaći ok,na tu količinu o kojoj si prethodno pisao.
Nisam baš sigurna oko materijala ove sa snimka,ali vidim da radi i od drugih na nekom drugom primjeru.

U pitanju je majstorska (zanatcka) radionica. Materijal je inox i ne treba voda prilikom iskoštavanja. Za manje proizvođače extra stvar za te novce.

OK,nije mi izgledao kao inox,ali ako jeste iznutra i ako ti dobro radi onda je sve sporedno.
Videla sam i sama kako se ljudi snalaze,i koriste maštu ne treba potceniti ni sve te kreacije,posebno ako na kraju ima rezultata. :)

Da li je neko probao iskoštavanje glođuša( Crvena Ranka i sl.) verujem da može ali sa priličnim gubicima  :scr:

Samo zrela sljiva i ide lagano.

E sad baš lagano, ne verujem. Otkoštavao je nisam ali jeo jesam i to dugo godina kada je potpuno zrela meso jeste mekano okolo ali skoro pola blizu koštice je tvrdo i zbijeno uz košticu kao da je uraslo u nju...

Zrela Ranka i dobra pasirka.Radili smo Jagnjilac i ja prosle godine sa njegovom pasirkom. Radio je i Goja ,pa ce ti i on to sigurno potvrditi.Bez imalo muke.

Možda poveruješ meni.
Prošlog leta sam otkoštavao prvo ranku uslužno za komšiju.Bila je zrela i nas pet smo jedva opslužili pasirku i tri tone uradili za dva dva ipo sata.Košpice su ispadale šotpuno bez mesa.Ponavljam bila je baš zrela.Nakon toga sam radio rodnu koja je bila branica i reko bi ko za izložbu al nije bila mekana.Potpuno druga priča em je duplo duže trajalo em je bilo mesa oko košpice.

Obzirom da imam oko 500 baš stonih šljiva i mesta da umuvam nekih 100 sadnica. Ranka mi je prihvatljiva za kupažu a i radja redovno imam 4 kom u starom voćnjaku gde je bila uglavnom Madžarka, naravno već davno iskrčena ali ove ranke su žive. Dobro je ako je tako onda je problem rešen. Video sam na slikama pasirku, dobra je nema šta. Hvala na pomoći

Ovih dana pripremam teren da posadim malo Crvene ranke. I čitajući svašta o njoj naletim i na ovo od proizvođača iz Gledića:
"Specifična je zbog svoje koštice, koja je toliko tvrda da prilikom fermentacije i pečenja ne puca i samim tim ne ispušta u rakiju ono što je štetno. Naprotiv, ona i daje taj specifičan ukus rakiji. Svi će je prepoznati po tome što je meso ploda slepljeno s košticom."

Znam da je negde na forumu bilo priče o mogućnosti da se koštice ne vade prilikom fermentacije, ali mi se čini da je bila u pitanju Požegača. Isto sam pročitao još negde, gde čovek to ističe kao kvalitet, odnosno kako takva rakija nije sterilna kao one kojima se vadi koštica.

Inače imam pasirku pa me samo vađenje koštice ne brine...

Ljudi često vole pričati o onom što najmanje znaju. Mani se pameti kojoj je na prvom i jedinom mjestu beskurpulozna promocija. Malo tu prostora ostaje za spoznaju i kvalitetna rješenja.
  
Poslije višnje, rakija od šljive, upravo zbog košpice, sadrži u najvećoj mjeri benzaldehid, i cijanovodoničnu kiselinu od koje nastaje etil karbamat. Po zdravlje štetna pa i kancerogena jedinjenja prisutna u većim količinama koje se onda i zakonski ograničavaju. Još im metanol nedostaje pa da zaokruže priču o najštetnijim jedinjenjima u rakiji. Njihova količina se može znatno smanjiti tek odvajanjem košpica bez lomljenja, ali prije fermentacije. Pa onda neke od njih možemo svesti u zakonske okvire i preporuke ispravnom destilacijom, dobrim refluksom, brzinom i rezanjem frakcija, pa onda i čuvanjem rakije tako da ne bude izložena svjetlosti. To je bilo za voćnu vrstu i šljivu, ali njihov sadržaj ne zavisi samo od vrste voća nego i od sorte. Još davne 1989. godine Paunović i Nikićević su u svom radu: „Poreklo cijanovodične kiseline, benzaldehida i etilkarbamata u voćnim rakijama“ i konstatovali da ih rakije od Trnovače i Crvene ranke sadrže najviše.

Na drugoj strani ta jedinjenja u povišenim koncentracijama su ujedno i aromatski štetna. Nebrojeno puta do sada je potvrđena aromatska korisnost odvajanja košpica i pasiranja kod rakije od šljive pa i u radu „Pogodnost autohtonih sorti  šjive za proizvodnju rakije“. Mratinić, Nikićević, Milatović, Đurović, 2006, gdje je najslabiji kvalitet rakije od sorte crvena ranka dobiven upravo postupkom u kom nije odvajana košpica prije fermentacije. Toliko slabijim po kvalitetu u odnosu na ostale postupke sa istom šljivom bez košpica da ga čak nisu ni ponavljali u naredne dvije godine istraživanja.

Da ne ispadene kako uvijek imam samo nešto protiv najčešćeg načina na koji se pravi rakija, a koji mnogi nazivaju „tradicionalnim“, spomenut ću i nešto što se smatra novokomponovanim postupkom. Novokomponovanim bez navodnika jer takav u stvari i jeste. Isto tako je zbog neselektivne, nestručne i neprimjerene upotrebe enoloških sredstava odbačen zbog lošijeg kvaliteta rakije ogled u kome su upotrebljavani kiselina za regulaciju pH, enzimi i kvaci. Što zbog upotrebe u istoj posudi za vrenje što zbog lošeg odabira.  

Mađarica-požegača tek bolje od ostalih podnosi košpicu ali to ne znači da na taj način daje bolji rezultat. U pravilu ga i ona daje bez košpice u vrenju.      

Ono što je ljudima teško da urade ubrzo nađu neko opravdanje i proglase neki drugi način da je to baš način koji daje najbolje rezultate.Činjenica je da se košpica kod ranke teško odvaja ali isto tako je i činjenica  i ovo što je bistrica napisao.Dakle možeš da napraviš kakvu god hoćeš rakiju bez vađenja košpica ali bi ona sigurno bila mnogo mnogo bolja  da su košpice pre vrenja izvađenje da ne govorim o drugim aspektima već je bistrica napisao.Drugo vađenjem košpice postižemo i usitnjavanje samim tim bolju fermentaciju i veću količinu rakije sledeće kako da stavite kljuk sa košpicama u kazan koji ima lanac ? ja to nebi radio.
I ako mi dozvolite da spomenem još jednom jagnjilčevu (moju  :)) pasirku koja je bez ikakvih problema očistila svaku košpicu sa ranke.

Takođe je štetno što je Nikićević odmah nakon opsežnog poglavlja o EK,HCN-u i benzaldehidu,napisao u svojoj knjizi Tehnologija JAP-a,da bi bilo poželjno ostaviti koštice u fermentaciji kod kajsije.

Za rakiju sa odvajanjem koštice: Dobijena rakija ima nešto manje HCN-a i benzaldehida,ali je manje karakteristična za rakiju od koštičavog voća..Po organoleptičkoj oceni rakije dobijene vrenjem kajsije sa košticom imale su blagu prednost,posebno na mirisu,u odnosu na ove dobijene vrenjem kajsije bez koštice...Još i kod fermentacije dodaje.. da se tokom fermentacije vrši svakodnevno homogenizovanje kljuka,što bi omogućilo i bolje ekstrahovanje aromatičnih sastojaka iz gustoig dijela kljuka..Pade mi na pamet da je jagnjilac loše prošao sa kajsijom jer je odvajao te koštice,pa nema "karakteristične mirise",i još nije ni mešao kljuk da "obogati aromatski kompleks". :)

Kod šljive toleriše fermentaciju uz koštice,ako ne postoji pumpa.
Kod šljive posebno je dao štetan savet kod destilacije.Navešću ga iako nije tema.
Patočna frakcija se sakuplja kada prosečna jačina etanola u srednjoj frakciji ne bude 58-65vol%.Ovom prilikom treba naglasiti,da je za dobijanje destilata šljive vrhunskog kvaliteta uputno da se sa prihvatanjem glavne frakcije malo produži kako bi se sakupila i određena količina patočne frakcije.Ovo mogu da obave samo krajnje iskusni ocenjivači u saradnji sa destilerima.I još..ako se želi da šljivova prepečenica ima nešto intezivniji miris i aromu postupak je sledeći: deo prevrelog kljuka se ostavi,a ostali veći deo predestiliše u cilju dobijanja sirove meke rakije.Kasnije u telo aparata se sipa oko 2/3 te rakije i 1/3 prevrelog kljuka šljive.Tokom destilacije odvaja se prvenac,a srednja frakcija hvata sve dok se prosečna jačina destilata ne snizi na 58-60vol%.

Tako da nisu problem samo ljudi koji nesvjesno iz neznanja daju takve savete,daleko štetnije je što neko ko zna, svjesno drži druge u mraku i neznanju a sve iz ličnih ciljeva.

Znači odstraniti lične ciljeve tih koji svesno ili nesvesno ciljaju, izgleda prvi korak, kao kada se bira voće...

Nije na odmet ponoviti sve ovo još jednom da se otklone sve nedoumice. Bilo mi je prosto neverovatno da se neko time hvali ako nema neko valjano objašnjenje. Mada, vidimo da ima i onih sa kojekakvim objašnjenjima.

Da, nema druge. Kao uostalom i svim drugim segmentima života. Sve je prepuno truleži. Laži i obmana, falsifikata i krivih zaključaka, loših postupaka i pogrešno postavljenih ciljeva. Kad god da se nađeš u dilemi pogledaj obe strane medalje i usporedi ih. Pronađi prijatno i mirno mjesto za osamu pa stavi čašicu pored čašice i sve će ti se otkrit samo. Poprilično lako vidljiva i uočljiva, ogoljena istina.  :)  

Jeste li radili sa Japod-om sa šljivom,i ako jeste kako se pokazala( brzina manje važna, bitno samo da ne lomi koštice).
Navodno odvaja koštice čak iz jabuke i kruške, imate li iskustva sa tim ? Hvala

Imala sam iskustva sa breskvom samo,do prethodne godine kada sam poslije mlina koristila pasirku za jabuku.
Za jabučasto voće inače ide tim redosledom,mlin pa pasirka.
S tim da u ovom slučaju nije bio njihov mlin,ali nije bilo propusta koštica jer je korišćeno sito sa najmanjim promjerom.
Za šljivu što se tiče japoda nemam šta da kažem jer nemam iskustva još uvijek.

Ok hvala. Ako bude sve kako treba onda ću ja da probam na jesen   :)

Trebalo bi i sama ove godine,nadam se. :)

Ne znam koje količine voća imaš, meni je strugar uradio pasirku od prohromskog bojlera sa trofaznim motorom, mogu da se zamene remenice i da radi na 700 i 2800 obrtaja u minuti, sporija je za otkoštavanje a brža za mlevenje. To ti je mnogo jeftinija varijanta.

Zdravo svima. Ja sam nov na forumu, a proizvodnjom prepečenice od šljive po savremenim principima, u hobi varijanti, sam počeo da se bavim pre 4 godine. Imam jednu dilemu, vezanu za ovu temu, koju bih voleo da otklonim.
Naime, prošle godine sam kupio manju, horizontalnu pasirku(dužina sita: 500 mm, prečnik sita: 240 mm, perforacija sita:5mm, motor:2,5kW/1.500 o/min), ali nisam zadovoljan sa njenom efikasnošću. Čitajući komentare u ovoj temi, zaključio sam sa da je brzina obrtaja osovine pasirke premala(400 o/min).
Ako se pođe od komentara bistrice da je minimalna ugaona brzina osovine sa lopaticama horizontalne pasirke 1.000 o/min(16. Avgust 2016, 19:35:23) i da se to odnosi na standardne i najprisutnije izvedbe kod kojih se krajnji rubovi lopatica završavaju na 30 cm prečnika ili nešto ispod toga(18. Avgust 2016, 18:13:41), kao i komentara duhovitiduh da nije bitan broj obrtaja nego obimna brzina(17. Avgust 2016, 19:15:30), zaključio sam sledeće.
Obimna brzina ili linearna brzina rubova lopatica prečnika 30 cm koje se okreću ugaonom brzinom od 1.000 o/min je 15,7 m/s. Da bi moja pasirka na rubovima lopatica imala navedenu linearnu brzinu, ugaona brzina bi trebala da bude 1.250 o/min. Da li je ovo ispravno razmišljanje?

Teoretski ... da.

Formula je V=R*n*PI/60
   R je prečnik
   n je broj obrtaja u minuti
   PI je 3.14