Sve o Vinu Forum

Da li imate neke podatke o kolicini popijenog vina (kupljenih flasa 0,75, 1L), uvezenih vina, mozda cak koja vina, bela ili crna...trzisnom ucescu najvecih vinarija....u SRBIJI!!! "U danasnje vreme informacija vredi vise nego novac "(iz knjige menadzment pomocu projekata). Zvuci, malo cudno sto sam ovde to postavio, ali ovakve podatke sigurno imaju neke vece vinarije kod nas. Cak, postoje i neki zanimljivi "modeli" kako se to izracunava u npr. Velikoj Britaniji ako se ne varam. Nisam uspeo da nadjem ovakve podatke, jako su korisni i zanimljivi, mada sam mozda i malo vremena posvetio tome posto me uvek traganje odvuce u neku slicnu oblast. Imam ja jos mnogo ovakvih ekonomskih tema o kojima bih voleo da cujem Vase misljenje, ali eto za pocetak ovo. Nasao sam neki dokument u kome su prvo posli od ukupne kolicine alkoholnih pica koje su se prodale u Britaniji, pa znaju koji je procenat od toga vino. Znaju starosnu strukturu, pa uporedjujuci mnoge podatke dodju do neke procene. I sto je najvaznije, na slican nacin prema starenju stanovnistva mogu da kazu nesto i o kretanjima u buducnosti. Zna se da stanovnistvo generalno stari  u odnosu na podatke od pre 30-tak godina. Da ne dosadjujem, ako imate neke podatke, bilo bi zanimljivo da nesto o tome napisete.

Ово питање пало ми је на памет читајући у данашњој Политици ову вест:


МИЛАНО – Француска је вратила статус највећег светског произвођача вина, који је прошле године припадао Италији, саопштио је највећи италијански пољопривредни синдикат Колдирети.

Са очекиваном производњом од 4,8 милијарди литара вина у 2009, Француска ће надмашити Италију која прогнозира да ће произвести 4,7 милијарди литара ове године, навео је Колдирети, позивајући се на француску агенцију ФрансАгриМер и италијанска истраживања објављена у јулу, преноси Ројтерс.

Производња вина је ове године успорена у Италији, након што су пољопривредници смањили површине под виноградима на рачун побољшавања квалитета, рачунајући на подстицаје које је ЕУ обећала у оквиру реформи на сектору вина, саопштио је истраживачки центар за пољопривреду ИСМЕА.

Требало би, међутим, да овогодишња берба грожђа у Италији буде висококвалитетна, проценио је синдикат Колдирети, додајући да су произвођачи задовољни јер зрна садрже велики проценат шећера.

Италија је прошле године, први пут у овој деценији, произвела више вина од суседне Француске, захваљујући лепом времену које јој је помогло да се опорави од ниских приноса из 2007, изазваних појавом опасне гљивице која је напала винову лозу.



Танјуг
[објављено: 30/08/2009]


Дакле, Само Француска произведе готово флашу по глави становника света!
А муслимани, као што знамо, пију шербет уместо вина.
А и велик део човечанства, можда би и пио вино, али право да види како да се нахрани.
Колико то, дакле, вина у свету, на годишњем нивоу буде произведено и колико по глави попије онај део света који га пије?

Evo malo statistika sa OIV (The International Organisation of Vine and Wine)

Godisnja produkcija vina (20 najvecih proizvodjaca) u svetu izrazena u hiljadama hektolitara. Hektolitar = 100 litara.

(http://img2.imagetitan.com/img2/small/28/28_svetska-proizvodnja-vina.jpg) (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=28_svetska-proizvodnja-vina.jpg)

Podaci su od 1986 - 2005, na listu su se ugurale Hrvatska i Jugoslavija, na 19. i 20. poziciji...



Evo odgovora i na pitanje koliko se popije vina u pojedinim drzavama, izrazeno u litrima po glavi stanovnika. Tabela je prilicno velika pa cu postaviti link do dokumenta...

http://www.wineinstitute.org/files/PerCapitaWineConsumptionCountries.pdf

vrhunska vina  su, bez hemije,, i  sva su oksidirana, koliko sam razumeo na forumu je obicno rec o maldim vinima , jos  neizavrelim,    kojim je potrebna popravka pre nego sto su postala vina....
malo je vina na trzistu vise je hemije.. isto mirisu ch,  spanska . argentino . chile  australija.  i svi imaju isti ukus..   ba s   ono o cemu sma pisao .. sva ta vina imaju slatku zicu...  kao sto neko ovde napisa kabernezaciju .....
ko moze da  plati jos uvek moze da oseti razliku    ,,
italijanska opora
francuska   teska
spanska mekana  ( blaga kao mleko, "tempranilo valdepenas")
svajcarska  kisela
australiska  monotona
vecina vina  u kojim je zastupljen kabernet,,,ako se piju na temperaturi   do 14 stepeni  oseca se sve u njima  sve voce ovoga sveta sto postoji   osim gorzdja!!!!!!!!!!!!
da neispadne d alazem   ili pricam gluposti.. poslacu  par flasa   ili poneti kad uskoro podjem.. neka se jave  degustatori.... bicemi drago ako utvrde da nisam u pravu
..zato bas zato zelim d anapravim svoje vino,,,, za sebe i svoju decu .....
verovatno ja i pojedini ovde nebi mogli  da se bavimo,  proizvodnjom  za trziste,, jel  bi nasa  flasa kostala mozda 50 eura  , ako sracunamo sve troskove.!!!!!! zato ja zelim da budem   nekad ako mi uspe  profesionalac na malo,, i moj parola ce biti .  KLASA a  ne MASA

obracam se pola pije pola sarcu daje, da mi se svidja njegova konstatacija da svi danas - verovatno iz pomodarstva-zele vina u kojima se oseca ukus od zemlje do raznog voca i cveca, a vecina ne spominje ukus grozdja.koliko shvatam, pises iz svajcarske, pa eto, zelim samo da ti napomenem da smo mi ovde u srbiji u raznim emisijama o vinu zasuti informacijama da kvalitet vina podrazumava ukuse od zemlje do voca i cveca. takodje, verujem da vecina ljudi sa ovog foruma zeli da na jeziku oseti vino a ne npr. lubenicu...

i jedno pitanje, za -"vrhunska vina  su, ...sva su oksidirana"-,oksidirana kod pretakanja ili punjenja u flase?

 mislio sam zbog vremena i drzanja u   hrastovim buradima,, vino dise     u hrastovim buradim    , isto kao  sto dise na  cep  , koji se   stancuje od kore specijalnog hrasta,,...
ubedjen sam da nepostoji    staro vino koje  je drzano u hrastovim buradima da nije MRKO !!!!   odnosno  oksidiralo,,,ovde je konkurencija velika   i ima vina iz celog sveta..  necu da preteram ako kazem da ima  preko hiljadu   , imena i razlicitih proizvodjaca....  to isto vino   je ovde 5 puta jeftinije nego u bgd!!!
ubedjen sam  da   u vino stavljaju  dodatke mirisa  ,,  kao sto to rade u jela  ,, naprimer    u meso  hamburgera  i hleb u koji se sstavlja hamburger,, ( mekdonald s`)  u kokakolu,    u hranu za pse i macke     . od  tih dodataka se postaje  zavistno kao od droge ...
recimo macka  koja je jela jednu vrstu hrane iz konzerve   , pre ce da  crkne gladna  nego da jede drugu hra<nu  makar to bila i sveza riba pastrmka.   nego nije to  tema izvinjavam se,,,, samo sam hteo da    docaram nasta je sve spremna industrija   da bi dosla do para!!!

oprostice te mi  ako  vam samo jedno jos napisem  znam d anije tema    vina
do pre 6 godina u najrazvijenijoj zemlji  evropskoj!!!!    medicinski otpad  i recimo po porodjaju posteljice,   amputirane noge  , ruke, prsti  isli su  u kazan  za kuvanje  i sa  malo dodataka vracani u hranu za stoku !!!! a    svinjama i kravama  alo breeee  krava,ma!!
a  ceo svet   hoce cenjeni svajcarski sir .. koji paradoks !!!!
DZINGIS..     bas iz svih tih razloga napravicu svoje vino pa  neka kosta  koliko kosta.i  bice mi  vino  kao i godina ako je dobra  godina dobro vino, ako je losa onda lose,, NEMA PREPRAVLJANJA !!!!

Peco i meni nije bio jasan marketing, pogotovu sto nije bio u kontekstu price o pretakanju po razlicitom vremenu.
Ali sam se bas nasmejao, komsija ti ima dobar marketing i to nasao jos tebe, da ti prodaje. (sem ako ne zna za bolje)
Takodje mi ovo nije jasno sa profesorima, ima smisla samo ako hvale neko konkretno vino, ali ako pricaju uopsteno gde je marketing? Razjasni malo i ovo.

Pola pije najzad da se slozimo oko necega, to sto enolozi i proizvodjaci vina porede vina sa svim i svacim, to mi smeta, ali ko sto bi Peca rekao to je marketing.
To sto ti se cini da se na forumu prica o mladim vinima to je zato sto su teme uglavnom vezane za proizvodnju vina i problemima u njegovoj proizvodnji. Manje je drugih tema u smislu kvalitetnih vina (vina drugih proizvodjaca)  i degustacije vina.
Ovo sto si dao vina po regijama, tj. drzavama sva mogu da zamislim kakva su sem monotonih. Sta se pod tim podrazumeva?

  dux,  ja neznam da napisem i srocim to lepo kao vi ,, ali mi je drago da makar nesto razumete,,  najlakse je  mene kritikovati o pravopisu )))
monotona vina   nemaju nijedan poseban ukus  ili miris da se izdvoji i nemozes da ih  prepoznas    po  necemu specijalnom  obicno imaju dosta alkohola  i to je ssve ,, a   obicno   su iz nizih  krajeva    odnosno nadmorske visine( nize) i   gde   dani i noci imaju     malu razliku u temperaturi,,    verovatno im fali na kiselini  ,,  u to se nerazumem ali znam da pijem ))pre   nedelju dana  sam  otvorio flasu " Ciro" Classico Superiore , sa juga italije 
pio sam ga  na temperaturi  od 17 stepeni  i nije bilo lose.. ujutru rano sma se vratio s aposla a ostavio    flasu an balkon..  sipao sam   onako hladno mozda ne vise od 10 stepeni.. iz case je smrdeo alkohol a od grozdja se nije osecalo skoro nista!!!!!!
13.5 % alkohola    sto znaci da   ima hemije  u njemu garant.. ubedjen sam da kod nekog seljaka iz zupskog aleksandrovca    domace vino moze da se pije   na temperaturi od 5 pa do 25  stepeni a  nece da smrdi     jel je prirodno(  ako  je  prirodno )
za mene   i moj ukus kaberne, nikad nece biti vrhunsko,,,,,  mogao bih d aga uporedim  ,, kao beli lebac  za siroku masu!ili izgladnelu vojsku...

Ljudi na muke me bacate 8:)
Ova prica nema vise bas nikakve veze sa pretakanjem vina, ajde smislite neko ime za novu temu pa da odvojim ove zalutale postove...

Mozda savremena ili moderna industrijska vina ???

Pola pije.... je čudo!Čas je tamo čas je ovde a stalno jedno te isto priča.Priča o nekim pretpostavljam arhivskim vinima (ko ga razume svaka čast) koja su oksidirala kao da je to merilo kvaliteta.U međuvremenu ljudi se ubiše da uzmisle punionice koje ubacuju azot kao inertan gas prilikom punjenja vina u boce upravo da se vina zaštite od oksidacije i promena.Ali on je i dalje ubeđen da pije kvalitetno vino.Nek mu bude.
Baška što mi je ogadio lebac pikantnim opisom kravlje hrane.
U vinarstvu se ponekad upotrebljavaju i arome za dodatnu aromatizaciju vina i ono što je najinteresantnije, najveći proizvođači tih aroma su upravo oni koji najviše pričaju o kvalitetu vina, teroaru itd, tj.. Francuzi i Italijani.Ja razumem da se koriste voćne arome, ili arome čokolade, vanile, kafe...Takva vina se vode kao specijalna ili aromatizovana.Ali čemu tolike arome od Šardonea do Kabene sovinjona ako ih oni sami ne koriste za pojačavanje ukusa?
Ima svega u industriji vina ali ono na šta je možda pola pije.... mislio je uniformisanost ukusa.To nije ni čudo jer se u svetu 90% vina pravi od najviše desetak sorti.Jedan od razloga su selekcionisani kvasci, odnosno primena istih sojeva u velikom broju vinarija.Uniformnost ukusa im je praktično jedina velika zamerka.
Meni najviše smeta kad izvale da vino ima «voćni miris i ukus».Pa našta  treba da miriše?Na beli luk ili paradajz?Valjda je i ta loza neka voćka?Jedino ako oni ne misle da je povrće.
A to što se vinogradi nalaze na visinama(kojim?) gde su velike temperaturne razlike između dnevnih i noćnih temperatura je samo jedan segment koji utiče na bogatstvo ukusa.I to se može podvesti pod marketing, lokal patriotski recimo.

Dioda je ovu temu lepo imenovao: Industrijska proizvodnja vina!
Šta je to po čemu ćemo razlikovati industrijsku od amaterske? Pa baš sam način proizvodnje. Iz ovih priča i druženja na, na po meni ovom odličnom sajtu, mi ćemo odlučiti dali ćemo se odlučiti za amatersku ili profesionalnu proizvodnju. Samo jedno treba da imamo na umu: i u jednoj i drugoj proizvodnji se primenjuju osnovni načini proizvodnje vina. Relacija je ista: grožđe, muljanje, šira, fermentacija, vino. Ako hoćemo da proizvodimo po svom znanju i saznaju, bez primene naučno-tehnoloških rešenja, kombinovanih sa iskustvenim, imaćemo samo naše vino i naše najbolje, ali najčešće samo za nas i uži krug naših prijatelja. Ako se pak odlučimo da držimo osnovne linije tehnologije sa ukradenim, ili naučenim, saznanjima, primenjujući pri tome i vrlo važnu priču(marketing), pod uslovom da zadovoljava minimum onoga što sadrži priča(marketing), onda ćemo adekvatno toj priči (marketingu), odrediti cenu proizvoda, i što skuplje to bolje, imaćemo ime, novac i zadovoljstvo. Ali dotle treba ubediti one koji to trebaju da čuju, da vas čuju, a kad vas čuju, onda ste "IN" i pare u džep a pamet u glavu.

lozar,   nisi ti razumeo sta sma hteo reci sa nadmorskom visinom ,, ali nije ni bitno mislim da se zadnji vinograd na   zemaljskoj kugli nalazi na   2650 metara nadmorske visine   , sto neznaci da  i  sa  tih visina  nemoze da   bude monotono vino !!
ako  je  temperaturska  razlika  izmedju noci i dana  mala  recimo (  danju 30a  nocu20 stepeni) ma da     takva vina dolaze iz zemalja nizeg  regiona ( nadmorske visine )
  recimi   zasto afrika nema  vinograde i dobra vina ako ima  toliko sunca ?  zasto ogromni brazil  sa ttropskom klimom i puno sunca nema    dobro vino ?

kad neko nece da razume onda i nemora .....  ja nebranim  oksidirana  vina..   gospodine lozar...   jos jednom tvrdim da nepostoji vrhunsko  vino a d anije oksidiralo.
 primer.
grozdje   MERLOT   od  koje g se pravi najskuplje vino na svetu... treba da odlozi  10 godina  u  hrasovom buretu.. da bi   dostiglo vrhunac za  konzumiranje !!
za tih 10 godina   vino  dise   i  vremenom polako oksidira...
 isto  to vino   u  inox  sudu     bice hermeticki zatvoreno    posle 10  godina bice onako kako si ga ostavio te jeseni   ,,  i nece  oksidirati.. u tom slucaju imaces vino   lepe boje ali nedozrelog ukusa..
recimo kao  LEPA I GLUPA DEVOJKA !
zakljucak:  vrhunsko vino  mora da je oksidiralo..  odgovaralo to tebi ili ne.
ti nebi voleo da probas jedno arhivsko vino  od 15 godina )

Pola pije nikada nisam bilo kome kao ni tebi spominjao bilo sta u vezi pravopisa.

Boze pola pije ti bas imas potrebu da u svakom postu kazes kako pijes vrhunska vina, a da ostali nemaju pojma sta je to.     

dobro dux  oprosticu ti ))
dux  .. ne ja nenaglasavam  .. vec ljudi  koji nisu imali priliku da ivde  takvo vino .. meni koji svremena na vreme   budem  pocascen takvim vinom  zele da objasne kakao ono izgleda i kako mirise  .. e tu je problem.

Kada jedno vino dođe u dodir sa vazduhom(kiseonikom), posredno ili neposredno, a pri tome se dešavaju reakcije baš zbog kiseonika, onda dolazi do raznih promena, među njima i oksidacija. Hajdemo hemijski stručnjaci (ja nisam i neznam tačno), neka objasne šta je u hemijskom smislu tačna definicija oksidacije. Kada to razjasnimo, onda ćemo mislim i shvatiti i razlikovati, šta je to oksidisano vino, a šta je upropašćeno vino(kiselo, mrki prelom, zamućeno itd...). Čačkate se oko termina oksidacije, a čini mi se da je vrenje oksidacija!?

Peco to imas u temi mrki prelom gde si i ti ako se ne varam pisao. Pretpostavljam da ti nisu potrebne formule.

Ajde da usaglasimo termine!
Kad kažem «oksidisano vino» mislim na vino koje je izloženo prisustvu kiseonika zbog čega dolazi do određenih promena ukusa i mirisa.Vino deluje kao da je izvetrelo bez sortnosti.Bela vina dobijaju zlatno žutu a crna bakarnu nijansu.Acetaldehidi se javljaju u višku i menjaju ukus vina itd.A kod vina koja su napravljena od trulog grožđa javlja se i mrki prelom.Dakle to je za mene vino sa manom.Ono nije za flaširanje i obično ide u peču.
Tačno je da vino čuvano u drvenim sudovima dolazi u dodir sa vazduhom koji ulazi oko vranja,kroz duge ili između njih ali količina kiseonika koja na taj način ulazi u sudove nije velika.Količina kiseonika koji uđe u vino prilikom pretakanja,filtriranja ili flaširanja je višestruko veća.Ono što pola pije... naziva «oksidacijom» ja bih nazvao procesom starenja vina zbog koga vina dobijaju na ukusu čuvanjem u drvenim sudovima, gde istini za volju i ta mala količina kiseonika utiče na katalizaciju procesa koje podrazumevamo pod terminom starenje vina.
Naravno da se na taj način dobijaju samo vrhunska vina jer se i ne isplati svako vino ostavljati da odležava u (obično novim)drvenim sudovima duži niz godina, već samo ona koja u pojedinim godinama pokažu izuzetan kvalitet ili neku posebnost kvaliteta.
Vina u buradima za dobijanje «barik tona» odležavaju samo jednu godinu.Koliko za to vreme mogu da se «oksidišu»?A koliko će u njih ući kiseonika kroz procese proizvodnje dok ne dođu u flaše?
Konstatacija da su vrhunska vina samo ona «oksidisana» vina(valjda koja stare u drvenim sudovima) jednostavno nije tačna.
Ili ajde da postavimo ovako pitanje.Da li je svaka godina dobra za vino?Naravno da nije.Ali vinarije kod kojih vina odležavaju u buradima ne prosipaju ta vina u tim godinama.Pa šta onda rade sa njima.Pa isto što i svake godine-trpaju ih u burad.I zašto takvo vino mora da bude vrhunsko?Po kojim kriterijumima?Zato što je ležalo u buretu?Svašta!!!
Čak i da kažemo da sva vina koja su starila u drvenim sudovima moraju da budu vrhunska ne znači da su i sva vrhunska vina starila u drvenim sudovima!
Još je veći nonsens da će ako se 10god. ne otvara prohromski sud, vino u njemu biti kao onog dana kada ste ga stavili!
Starenje vina ne podrazumeva samo oksidacione procese u vinu već i redukcione za koje nije potrebno prisustvo kiseonika.U proizvodnji se to retko dešava jer imate periodične kontrole kvaliteta pa i poneko pretakanje po potrebi.U svakom slučaju neće biti isto.
Dakle široka tema a pola pije.. neka drmne neko «oksidisano» vino i nek pročita nešto, recimo neku knjigu o vinu!Neće da mu škodi.

Mislim da pojedini članovi sa foruma bi trebali malo da prelistaju neku literaturu, malo probaju vina od domaćih vinarija, posete neki sajam vina i probaju domaća vina, pa tek onda da iznose optužbe na loš kvalitet vina koji postoji kaod nas! Ako se u neke stvari ne razumeš, najbolje je ne komentarisati ih, već pokušati da naučiš. Pa kad naučiš, onda možeš da sudiš drugima!
Svi iole ozbiljni vinari kod nas imaju enologe koji im vode proces proizvodnje vina, tako da se ne može kritikovati nešto sa čim nisi upoznat. Prteporučujem da se posete pojedini vinari, da se malo obilaze podrumi, pa tek onda da se priča o tehnologiji i kvalitetu. A da ne pričam u tome da sve više domaćih vina izbija u svetski vrh po kvalitetu, to govore i nagrade koje dobijaju. Oni koji to prate, znaće o kojim se vinima radi, aoni koji kritikuju, a ne znaju, bi mogli da se raspitaju. A još bolje da ih probaju, pa da onda kažu šta misle:-)

na evrospskom i svetskom trzistu  NEMA SRPSKIH VINA nijednog. u vinskoj karti evrope   nepostoje srpska vina !!  srpsko vinogradarstvo je  ravno nuli.  i u  svim   oblicima  kasnimo za evropom 180 godina  pa tako i u vinarstvu....   u nijednoj  evropskoj drzavi  srpska sljivovica   se nepoznaje  kao  dobro zestoko pice..toja zeöja je nesto drugo a stvarnost nesto drugo.. koliko je izvezeno flasa srpskog vina  u  svet '?  SRPSKOG VINA NAPRAVLJENOG OD 70% MAKEDONSKOG  GROZDJA !!!  MI SRBI   NEMAMO KULTURU PIJENJA VINA ,,   nama je zgaravica i po neka brlja dovoljna  i  spricer roze  ofarban malo hemijom i   malo alkohola.
pod austrougarskom vlascu   srbija odnosno vojvodina je bila najveci proizvodjac vina na svetu od 1873  do 1876  godine ako se nevaram,,,   koliko sma dobro procitao i podrum radovanovic     kupuje  veci deo grozdja za svoju proizvodnju...
uporediti vinarije u srbiji sa  spanskim   , nemackim, svajcarskim, francuskim, italijanskim  vise  nego  SMESNO !!!  srbija je mala zemlja sa dosta  neradnog naroda ,,  a  vinograd hoce rad ...     srpsko i  evropsko vinarstvo  i vinarstvo novog sveta( australija , juzna afrika   cile argentina i ostali )  su dva razlicita sveta.. suprotno moze  da tvrdi neko smao iz inata  ili iz neznanja

izvinjavam se ovo je bila greska.. SRBIJA   IMA najbolja vina u evropi.    najlepse uredjene vinograde , i  najsavremenije podrume.najpametnije  hemicare ( sa kupljenim diplomama)  ,    najbolju hrastovu burad .  vrhunaska vina  stare smao jednu godinu u buretu  )))))i naravno nikad neoksidiraju, srbija je u poslednjih 20  godina   sigurno od izvoza vina i grozdja  uzela  oko 1,5 milijardi dolara  a mozda i DVE !!   
izvinjavam se doticnoj gospodi sto sma  prethodno tvrdio suprotno, jel bio sma u zabludi.. sve ste u pravu.. ZIVELI.

Bez komentara!!!

E pa ja imam komentar!Stvarno ne razumem sta si hteo da kazes ovime?Dobro da smo i zivi koliko nas je muka snaslo zadnjih 20god,ali neki to i ne zna ju jer zive u SVICI.Lepo ste nas ispljuvali bez razloga,radnog i neradnog naroda ima svuda.U Evropi se proizvodi samo zdrava i kvalitetna hrana koja nema ni ukus ni miris.Zivotinje takodje hrane kvalitetnom hranom od otpada,punom hormona.Zato su poceli da lice na sve sem na ljude.Zato kada gastarbajteri i strendzeri dodju ovde lese se od tih "brlja" koje ne valjaju i umiru od prezderavanja.Verovatno zato sto ovde nista ne valja.Za stanje u drzavi pa samim time i u poljoprivredi nisu krivi seljaci vec politicari.To da vina odavde ne valjaju ide i u prilog da su bila na vinskim kartama na beckim dvorovima i titaniku.To sto vinarije kupuju grozdje je normalna stvar,ne vidim nista lose.A to da nasi ljudi postaju naprasno pametni od kako zive u inostranstvu je gotovo normalna pojava,pa nam pricaju kako je kod"njih" u inostranstvu divno i bajno.Te price mi vise idu na....tamo zive kao mucenici,rintaju 15h i spavaju kako bi manje jeli,da bi im ostao koji evric da daju ucesce za kredit za mecku.Naravno da bi se ovde njome k..cili kada dodju.Odavde nose ajvar,cvarke i paprike da bi imali sta da jedu jedno mesec dana,naravno da bi opet ustedeli za ratu za mecku.Ta poredjenja koja vi pravite izmedju vinarija su vise nego bezobrazna.Ljudi su ovde ratovali 10god. i gledali kako da spasu glavu dok su se nase "patriote" na zapadu slihtale njihovim gazdama ne bi li zadrzali svoje radno mesto,nije bilo vremena za naporan rad.Gledalo se samo kako da se prezivi dok je ceo svet okrenut protiv nas.Jos kad cujem nase "patriote" iz inostranstva kako je dobro sto su nas bombardovali i da smo to zasluzili dize mi se kosa na glavi.Mislim da ni jedan narod u Evropi ne bi izdrzao ovo sto smo mi ovde izdrzali.Stacemo mi na noge i ponovo cemo biti tamo gde nam je mesto.Mozda nemamo para ali imamo ponosa i gostoprimstva koje ste vi "tamo"zaboravili.Kada vam ponestane tih prvoklasnih rakija i "vrhunskih oksidiranih vina"starih 20-30god.slobodno se javite imamo mi nasih "brlja,ofarbanih spricera i losih vina"posluzicemo vas jer iako ste nas dobrano ocrnili mi nismo zlopamtila i losi ljudi.Do tada cemo u njima uzivati sami i bicemo srecni kao i do sada.Pozdrav iz jedne divne zemlje SRBIJE.Samo jos jedna sitnica "nije sve u novcu,nesto treba imati i u srcu"Na kraju izvinjavam se onim postenim ljudima koji tamo zive ali u srcu nose svoju zemlju i vole taj narod iz kojeg su potekli.

titanik je  bio pre    150-200 godina  onda   smo   bili pod   vlascu austrougarske pa smo moralid aradimo kako oni kazu     ,,, mi smo kopali vinograde a austrijanci pravili vino !!!!!!
kazes ceo svet   rati   protiv srbije   a nepitas se zasto je ceo svet protiv srbije ??'   znacî ceo svet klriv a srbija sama upravu ??
a ovde da se radi radi se   nem anista dzabe   ,, neotimamo jedni od drugih kao u srbiji...  i srecan sma sto zivim i radim u svajcarskoj u koju bi najmanje  pobeglo 98%  srba.. ali bi   isto od te ch  za par  godina napravili svinjac  kao sto je  srbija,....
  nemma nameru sale da se prepirem  ,, ali ako i branis to  stanje kako jeste onda si sma kriv sto   je tako,,,,     kao drzava nismo ustanju d auhapsimo 4  vodje navijaca    koji haraju beogradom  a      pricate mi o nekoj   proizvodnji  i trubite o vinima iz srbije   kojih nigde nema  ,, spominjete     titanik  i   vinsku karu  ,, i vecitog nikolu teslu koji je isto pobegao  iz  srbije !!!!!  niska je svest   srpskih biznismena  .. kristijana golubovica. arkana.    kneleta,  legije, vukovica i ostalih      vodja sprskog naroda   koji su vas doveli dokle su vas doveli!!!!!!!  bice i tu bolje     ali kad pocne da se RADI

Nisam ni navijac ni biznismen.Ne otimam nikome nista,a i ne zivim u svinjcu kao sto rece.Ti ljudi koje si naveo nisu vodje naroda nego jedinke.Vodja je jedan patrijarh kome dodje 600.000ljudi na sahranu.Ali ne vredi da objasnjavam vi to ionako ne mozete ili ne zelite da shvatite.A ako mislite da ste vi nesto vise pa sebe izdvajate od"nas" grdno ste pogresili.Ne znam zasto ste uopste i napisali onaj post koji me je isprovocirao, jer ovo nije forum o politickoj situaciji nego o lepom druzenju i pomaganju jedni drugima da naprave pokoje ofarbano vino i brlju,kojom cemo vas posluziti kada dodjete sa divnog vam zapada ili mozda bolje ostanite tamo,a to sto ste ponosni sto pljujete po svojoj zemlji treba da vam sluzi na cast i kao sto rekose"meni sa ovakvim prijateljima neprijatelj nije potreban" i ziveli idem da popijem jednu brlju.A admina molim da za to vreme ove postove ili premesti ili obrise posto nisu primereni ovako prijateljskom skupu.

Pola pije... u jednom postu si rekao kako si načeo neku flašu svetskog vina, popio do pola na određenoj temp pa ostalu polovinu si ostavio na terasi. Sutradan kada si je probao, na sve je ličila samo na na vino(samo se alkohol osećao kako reče). Onda si došao do zaključka da čekaš dan kada češ da napraviš svoje vino makar za tebe i svoju decu da bar znate šta pijete. Mnogo si protivrečan sam sebi-to zavisi očigledno od količine maligana koje imaš u sebi

Pošto toliko veličaš Švajcarsku, počni da pišeš na nemačkom-poturica je uvek bio gori od turčina

ok .  cvele   kako ti kazes.   ja znam   i cista mi je savest , da nisam napisoa nijednu laz !a sto istina boli  stacu ja ,  i verujmi   necete usepti da me  ubedite u nesto  sto sam ja  VIDEO, PROBAO , OPIPAO  , OKUSIO , DEUGUSTIRAO..  A TIM MOJIM KRITICARIMA TO  NIJE BILO DOSTUPNO  !! aaa zamisli cuda ja probao a oni znaju    kako mirise  !!!!!!ja video a oni nikad  i opet znaju   bolje kako izgleda! al dobro   sve  je kako vi kazete PRIZNAJEM...  samo da znas   u mom podrumu nikad nebi radio   hemicar koji je zavrsio skolu u zadnjih 15 godina ( odnosno kupio diplomu)  a ja ovde nikad nisam napisoa nista sto nisma video  ili probao ili sto nije istina !
sale je jednom pomenuo da nije sve u parama ,, e jeste bas sve je u parama   ,,  i zdravlje  i vino i   ishrana...  ako imas pare mozes     bubreg da kupis    ,, moze    jetru recimo     ako strada od zgaravice,,,   moze i srce      sve  samo ako se ima para....
a sto se tice zdrave hrane i zdravog pica,,  samo jedan primer , mi smo  treca nacija u svetu    po  broju infarkta, posle  ukraine i rusije,, a   kraci vek zivota   imaju smao cigani od srba,,, toliko o zdravoj hrani....
vama lepo vece a ja odoh da radim    da  nebi morao da otimam  ili da kradem od drugih.  ako ovako nastavite  do sutra ujutru  ce te me ubediti da je srbija   zdravija i bolja drzava od CH...(((((

Ti si toliko ubedjen da smo svi ovde sirotinja raja i da smo boranija samo zato sto ne zivimo na usr..om zapadu.Ti si sve probao i video a mi smo jadni mali slepi kod ociju,prestani da nas podcenjujes jer mi to ide na jetru.Otkud ti znas sta smo mi videli i probali.Mislim da si vrlo bezobrazan,nekulturan i uvredljiv.Ja pa ja i niko drugi,mora da te je tata zlostavljao kad si bio mali pa sad lecis parama komplekse.U tvom podrumu niko nebi ni zeleo da radi nizakakve pare jer bi mu ti krv popio.Ako su ti pare vaznije od morala onda vise nista ne treba komentarisati.Infarkte dobijamo od toga sto jedemo koliko hocemo za razliku od vas koji jedete kao papagaji i nemoj da mi kazes da nije istina jer sam u toj us..noj Nemackoj proveo dosta vremena.Sve sam video i ne treba nista da mi pricas.Verovatno sljakas trecu posto sada ides na posao.Ne zelim da te ubedjujem vise jer ti to i nemozes da shvatis,probaj tim parama kojima se razmeces da kupis neki malo normalniji mozak posto njima kako si rekao moze sve da se kupi,mozda uspe ali to je samo mozda....Radi vredno i uzivaj u poslu.

Elem, posle Saletove  opservacije da se vratimo na "temu" mada bas i nije indusrijska.

Lozare  tesko je razdvojiti oksidaciju od mrkog preloma,mislim da idu zajedno, mozda  ako i nije isto uglavnom se podvode pod jedno kako kod mladih tako i ostarelih vina ili su im krajni ukusi i boja isti. 
Nije dovoljno reci oksidacija ima karamel boju , a ukus je slatkastometalan, bajat, a mrki prelom je mana vina.
Isto je i kod mrkog preloma, kod njega se javlja oksidacija sa promenom boje i ukusa.
Daleko od toga da je to ukus na izvetrelo, sto bih mogao da pretpostavim da mislis da ima odsustvo ukusa.
Takodje se ne bih slozio sa tobam da vino samo usled oksidacije moze da promeni ukus i boju. Tu mora da ima i tragova plesni koji reaguju sa vazduhom.
Otvorena pretakanja i odlezavanje vina u buricima sama po sebi ne izazivaju promenu ukusa i boje u gore navedenom smislu.

Koliko znam vino ne odlezava u buricima duze od dve godine.

Zao mi je sto smo se udaljili od teme,ali jednostavno preko nekih stvari ne prelazim.

vino  se cuva u hrastovim buradima 4 godine.. u novom buretu  jednu godinu,  u  dvogodisnjem buretu 2 godine , trogodisnjem  buretu 3  godine. cetvorogodisnjem buretu 4 godine.  posle se ta burad bacaju   ili se upotrebljavaju  za nesto drugo.  postoje slucajevi gde se vino cuva i duze u  hrastovim buradima.

Ono što uvek prvo zapazim kod naših gastarbajtera koji su duže u inostranstvu jeste da kada kažu kod «nas» misle u našem bicirku, departmanu ili u ovom slučaju kantonu gde «mi» živimo.Toliko su ubeđeni da je kod «njih» sve veće i bolje da je prosto tužno slušati ih s kolikim, skoro religioznim ubeđenjem to čine.Da im čovek ponudi da biraju srpski kolač ili strano đubre, kusali bi ovo drugo pljujući po glupim Srbima koji ništa ne umeju da naprave kako treba.
Činjenica je da postoje vinarije koje prave vrhunska vina i da se većina njih nalazi u zemljama koje imaju dugu tradiciju vinarstva.Ali preostali deo(jedno 95%) su ljudi koji se bore za profit.I oni po neki put zaustave pokretnu traku da stave drugu etiketu za druge boce a vino koje ide u njega ostave isto.Pričaju o doslađivanju sa ukuvanom širom a magacini su im puni šećera «Made in Cuba».Pričaju o integralnoj zaštiti i ekologiji a sami priznaju da prskaju od 10-12 puta godišnje.Nama vraćaju malinu jer ima pesticida a oni prskaju lozu do zadnjeg dana da ne bi potrulila.
Zašto?Zbog profita.Vinarstvo je biznis.Nema puno vina koje pije Kraljica Elizabeta ili koja koštaju 1000 evra po boci.Takvi su retki a ostali moraju da se snalaze.
Uostalom oni su i razvili industriju aroma i enocijana, možete i da pretpostavite zašto.Kad je industrijska proizvodnja vina u pitanju i oni su ljudi o krvi i mesa i spremni su na svakojake vrste «dovijanja».
Dakle svaka čast onim vinarskim kućama sa dugom tradicijom ali sve ostalo nije ništa bolje nego kod nas.Pogotovu kad se uporede naše male i nove vinarije koje koriste i novu opremu.
Uostalom prepotentnim Francuzima su «polupali šamare» Čileanci i Argentinci praveći odlična vina upravo od francuskih sorti.Nas nije bilo zbog rata i sankcija ali za neku godinu ko zna!




Dux mislio sam na veću izloženost vina kiseoniku najčešće kada postoji otprazni prostor u sudovima.U kućnoj varijanti to je kao kad načneš flašu vina pa je ostaviš par dana otvorenu.
Kad se radi o boji slažem se da to ide jedno s drugim iako se mrki prelom češće javlja kod vina od grožđa zahvaćenih sivom plesni.Nema učešća mikroorganizama već se radi o procesima oksidacije polifenola.Bela vina su podložnija oksidaciji i može doći do promene boje iako nisu spravljana od trulog grožđa.Crna vina su nešto zaštićenija zbog prisustva tanina.
Taj ukus na izvetrelo, oksidisano vino (meni je to malo sladunjav ukus i neprijatan miris) dolazi od acetaldehida koji se stvara oksidacijom alkohola.Ni tu nema učešća mikroorganizama ali ako vino duže stoji otprazno na površini može da se javi vinski cvet.
Sve kada se saber, kada neko kaže „oksidisano vino“ za mene je to vino koje je izloženo većem prisustvu kiseonika uz sve prateće mane i promene

Pa ok, svako ima svoje shvatanje necega. Meni je izvetrelo odsustvo ukusa.
Po meni ce pre da dodje do ciknulosti vina u otpraznjenom sudu nego do oksidacije(u smislu kako ga objasnjavas).
Cak mi se cini da  se oksidacija tj. mrki prelom desava skoro trenutno (u kratkom vremenskom roku)
Belo vino je osetljive od crnog  to jeste tacno pa cak i ne mora da bude spravljeno od mnogo trulog grozdja.
Da ne uvodimo vinski cvet, on moze da se javi i u neotpraznjenom sudu i iz drugih razloga.   

To još nisam čuo.I za ciknulost i za vinski cvet najbitnije su dve stvari:vazdušni kiseonik i odgovarajući mikroorganizmi.Zato se sudovi i dopunjavaju vinom.Ali to je tema za kvarenje i mane vina pa da ne širimo.

U sustini si u pravu, ali sam vidjao vinski cvet i u punim staklenim balonima. Njih retko ko puni do vrha kao burice.

procvetalo vino      sam i ja  vidjaoo,,  nije mi  se pilo.. ali  posle probe   nije bilo lose.. pokojna baba mi je rekla da   vino procveta  jel  nije sumporisano,,   znaci BIO VINO.. a procveta u prolece  kad vinograd cveta, nikad zimi... dux  dali  je moja  baba mozda bila u pravu ?

Vino procveta kada je sud otpraznjen i to je siguran znak da je kiseonik prisutan.Obicno kada je vino slabije sumporisano.

Delimicno, javlja se kad je toplije, ali  najcesce se desava kod tankih vina. Bolje da predjemo na temu mane vina ko sto rece Lozar.

dobro procveta kad je sud nepun.  ali nikad ujesen ili zimi vec uprolec.. mozda slucajno   su temperature vece kad cveta vinograd pa je  BAKA    to  tako vremenski vezala ,, a nem aveze sa vinogradom.

Otprilike...
Iznenadio sam se da ove teme nema u kvarenju i manama vina pa sam je postavio.

 radujem se uclanjenju,uskoro od mene vise interesantnih podataka o vinu.sasa

Ajde burgena, samo navali ;)

Drugari,
Mislim da je ovo jako bitna tema!
Na celom internetu ne postoji validan podatak o ukupnom tržištu vina u Srbiji.
Mislim da je ovo jako bitna tema, posebno za one koji ulaze u vinski biznis.
Moja profesija je usko vezana za vino i prodaju vina.
Postaviću neke podatke do kojih sam došao analizama tržišta i saradnjom sa kućama koje istraživaju tržište Srbije i navike potrošača!
Ukoliko i vi imate neke od informacija, slobodno postavljajte, biće ovo najposećeniji forum u Srbiji!

Tržište vina u Srbiji 2010. godine iznosilo je  119.934.000 litara (15,94L  po glavi stanovnika)
Od toga 61,4% crveno vino
              3,6% rose vino
             35,0% belo vino
*napomena - rose je dodato kao posebna kategorija

UVOZ
Srbija je količinski najviše uvozila:
Makedonija 84%
Hrvatska 3,4%
Italija 2,4%
Francuska 2,2%
Slovenija 1,8%
Bosna 1,3%
Argentina 0,6%
Australija 0,5%
US 0,4%
Čile 0,4%
Južna Afrika 0,2%
Novi Zeland 0,1%
Meksiko 0,1%
Ostali 1,6%
Ovj prethodni podatak je bez Crne gore, jer je tada smatrana domaćim tržištem!

STRUKTURA PRODAJE PREMA PAKOVANJU
Količinski:
Plastična ambalaža 8%
Kartonska ambalaža 13%
Staklena ambalaža 79%
Vrednosno:
Plastična ambalaža 3%
Kartonska ambalaža 7%
Staklena ambalaža 90%

STRUKTURA PRODAJE PREMA TIPU PRODAJNOG OBJEKTA:
Količinski:
Supermarketi 28%
Velike prodavnice 31%
Male prodavnice 26%
HoReCa 15%
Vrednosno:
Supermarketi 25%
Velike prodavnice 24%
Male prodavnice 19%
HoReCa 32%


Spajanje poruka.