Sve o Vinu Forum

Vinogradarstvo => Sorte vinove loze => Temu započeo: peca50 11. Februar 2009, 16:15:33



Naslov: Kratošija i Vranac
Poruka od: peca50 11. Februar 2009, 16:15:33

Kratošija
-Autohtona sorta Crne Gore. Dobre rodnosti. Grozd srednje krupan, valjkasto-kupast, srednje zbijen. Bobica srednje veličine, okrugla, crno plava. Sazreva krajem treće epohe, pozna sorta. Osetljiva na Botritis i niske temperature. Redovno daje dobar kvalitet grožđa. Grožđe se koristi za spravljanje vrhunskih vina. Ređe se sreću čisto sortna vina, već se uglavnom kupažira sa Vrancem. Od Kratošije se u Crnoj Gori pravi i vrlo kvalitetna lozovača. Koeficijent rodnosti je 1,2-1,6, prosečna težina grozda je od 150-250 grama. Opterećenje kondira i lukova okcima, pri rezidbi za rod je za kondire 2, a za lukove 6-8 okca.


Vranac
Vranac crnogorski je autohtona sorta Crne Gore, izrazito rodna sorta. Grozd srednje krupan, valkasto-kupast, srednje zbijen. Bobica srednje krupna, okrugla, tamnoplave boje pokožice. Sazreva na kraju treće epohe, pozna sorta. Osetljiva je na Botritis i niske temperature. Kvalitet grožđa redovno dobar. vina su vrhunska, lepo obojena, harmonična, puna. Koeficijent rodnosti je 1,3-1,6, prosečna težina grozdova je od 150 do 300grama. Opterećenje kondira i lukova pri rezidbi za rod je za kondire 3-5 okca a za lukove6-8


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: voxpfc77 16. Februar 2009, 23:24:38
da li su ove sorte pogodne za sadnju u Bojnickom kraju(blizu Leskovca).Vinograd je na suncanoj strani a nadmorska visina nekih 350 metara


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: dioda 16. Februar 2009, 23:34:22
Vox, na ovom linku (http://www.minpolj.sr.gov.yu/download/5%20Rejonizacija%20gajenja%20vinove%20loze%20sa%20trenutnim%20sortimentom%20po%20rejonima.pdf) imas rejonizaciju vinogradarstva u Srbiji, pronadji rejon, podrejon ili vinogorje kom pripada taj Bojnicki kraj i procitaj koje se sotre preporucuju za taj kraj....



Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: potpuno_nebitno 16. Oktobar 2009, 10:07:48
znam da 'malo' kasnim sa postom, ali da napisem, znam da u Srbiji (nisam siguran tacno u kom vinogorju) uzgajaju vranac i  moje misljenje je da kvalitetom nije kao Crnogorski (zbog Mediteranske klime)


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: nikola_VUK 10. Septembar 2010, 15:24:44
Evo ga i prvi post, zanima me vino i loza poprilično, nemam vinograd ali imam nameru da napravim manji kuci na proleće, živim u Podgorici ovde se Vranac gaji poprilično e sad dilema je u sledećem, drug kod kojeg idem često da mu pomažem u branju i drugim stvarima oko vinograda, ima prinos od 8-10kg po čokotu, ovde se spominju mnogo manji prinosi, nešto ne verujem da je ovde sorta vina toliko bolja, klima jeste, ali opet je to ogromna razlika.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Koshpa 10. Septembar 2010, 23:18:34
Prinos od 8-10kg je previse za bilo koju sortu.  ??? :doh:
I to nije znak dobrog vinogradarenja vec fusarenja i neznanja... :-\


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: lozar 11. Septembar 2010, 18:47:37
Evo ga i prvi post, zanima me vino i loza poprilično, nemam vinograd ali imam nameru da napravim manji kuci na proleće, živim u Podgorici ovde se Vranac gaji poprilično e sad dilema je u sledećem, drug kod kojeg idem često da mu pomažem u branju i drugim stvarima oko vinograda, ima prinos od 8-10kg po čokotu, ovde se spominju mnogo manji prinosi, nešto ne verujem da je ovde sorta vina toliko bolja, klima jeste, ali opet je to ogromna razlika.
pitaj prijatelja koji uzgojni oblik ima i koliki je % šećera u tom slučaju.pretpostavljam da je samo hteo da te impresionira.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: nikola_VUK 11. Septembar 2010, 19:10:23
To su malo starije loze, u redovima su ostavljene, napunili smo u tropom dve velike kace od 500kg i pola jedne od 400kg posle mi je rekao da ima oko 150 komada loze.
Inace ostavljene su na 70-75cm dok su redovi malo nabijeniji, 1.2m. Inace znam da ga dosta ljudi zove da im orezuje lozu, i kod njega u komsiluku manje vise toliko radja loza.
Za secer ne znam, znam samo da kad pecemo rakiju pijemo uvek ono mlado ekstra slatko vino, inace uvek ostavlja vino malo sladje i popije se tamo do juna jer nestavlja nista u njega.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: lozar 11. Septembar 2010, 20:00:31
To su malo starije loze, u redovima su ostavljene, napunili smo u tropom dve velike kace od 500kg i pola jedne od 400kg posle mi je rekao da ima oko 150 komada loze.
pozdravi prijatelja i ako ima takvih čokota sa deset kila loze eto nas za kupovinu imanja. pozdrav ..


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: cvele 11. Septembar 2010, 23:22:10
Ću zasadim vranac odma' - i to na terasu


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Profi 01. Oktobar 2010, 10:12:43
Ja u vinogradu imam manju kolicinu vranca i kvalitet grozdja je bio odlican. Ove godine je bio mnogo zdraviji, ustvari 100% zdrav i sa odlicnim % secera. Posto planiram da malo reorganizujem vinograd (neke sorte cu iskrciti), sigurno cu ubaciti vranac (uz frankovku).


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Dekili 11. Oktobar 2011, 23:23:09
 ;D


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: drama 06. Decembar 2011, 21:04:22
Evo ga i prvi post, zanima me vino i loza poprilično, nemam vinograd ali imam nameru da napravim manji kuci na proleće, živim u Podgorici ovde se Vranac gaji poprilično e sad dilema je u sledećem, drug kod kojeg idem često da mu pomažem u branju i drugim stvarima oko vinograda, ima prinos od 8-10kg po čokotu, ovde se spominju mnogo manji prinosi, nešto ne verujem da je ovde sorta vina toliko bolja, klima jeste, ali opet je to ogromna razlika.
Nikola
ja sam takođe iz Podgorice i imam oko 300 korijena vranca, mlad vinograd-zasađen u proljeće 2008 i ove godine mu je bio prvi rod. Rod je bio oko 400 kg mada ga je grad uništio poprilično tako da sam svakog vikenda odstranjivao oštećena zrna i grozdove. Ne znam da li je ovakav rod u redu(nadam se boljem iduće godine) ali stvarno mislim da je negdje  tvoj prijatelj pogriješio, ili u kilaži ili u broju čokota.
p.s.
da kažem da ga orezujem na "glava-brdun" što bi rekli kod nas(na jednoj strani glava-dva okca, a na drugoj brdun- 6 do 8 okaca) i razmak između  čokota je 0,8 m, a između redova je 1,8 m.
pozdrav.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: nesa 09. Februar 2012, 14:51:09
koliko ce ovaj mraz da smeta vrancu posto se inace zna da slabo podnosi niske temperature? :scr:


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: peca50 09. Februar 2012, 19:39:41
Zavisi od slučaja do slučaja. Gde je loza imala dovoljno hrane, a u dobroj je kondiciji i na vreme sazrela, posledice će biti male ili nikakve. Ako je pak loza u toku vegetacije bila napadnuta bolestima i štetočinama, pa povrh svega nedovoljno hranjena i maksimalno opterećena rodom, onda će posledice biti teške, pitanje koliko će pupoljaka ostati neizmrznuto na lastarima, a i čitav čokot.

Pošto smo već ušli u period rizično niskih temperatura za većinu sorata vinove loze, najbolje je u proleće nežuriti sa rezidbom, jer kada loza krene tek onda znamo šta je "živo", a šta ne. Bolje je rizikovati očenjavanje krenulog pupoljka nego očekivati da krene pupoljak iz lastara koji je izmrzao, a možda smo pri rezidbi neznajući izbacili neizmrznute lastare ili pupoljke.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: lozar 09. Februar 2012, 22:49:32
kao dodatak imate na internet strani a i u februarskom broju lista " Domaćin" priču o proveri rodnosti pupoljaka posle jakih mrazeva.
http://www.domacin.rs/vinograd/421/%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%98%D0%94%D0%91%D0%90+%D0%92%D0%98%D0%9D%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%90+.html (http://www.domacin.rs/vinograd/421/%D0%A0%D0%95%D0%97%D0%98%D0%94%D0%91%D0%90+%D0%92%D0%98%D0%9D%D0%9E%D0%93%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%90+.html)
ako proveravate uradite to i za smederevku i prokupac obavezno. o tome smo već pričali na forumu ali nije loše da se podsetimo.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Black 12. Mart 2012, 22:22:16
Proširiću malo svoj vinograd u kome je Merlo. Dvoumio sam se između Prokupca i Vranca. Vranac mi je bio favorit od početka , moram da priznam. I jedna i druga sorta su mi zanimljive sa vinske strane ali zbog malog prostora ( mesta samo za 15 - 20 čokota) odlučio sam da to ipak bude Vranac. Pošto nemam ama baš nikakvog iskustva sa tim sortama , malo sam se posvetio literaturi . Koliko sam stekao utisak , Vranac je malo prinosnija sorta  od Prokupca a i po kvalitetu vina je za nijansu ispred. I prvi i drugi razlog su doprineli mojoj pdluci da jesenas zasadim novu sortu đrožđa u moj vinograd - Vranac.
A i moj sugrađanin Profi se pohvalno izrazio o kvalitetu Vranca.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: atomac 13. Mart 2012, 09:35:50
Glasam za Vranac  :thumb:.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Jasho 12. Maj 2015, 11:24:40
Pošto je Vranac preuzeo dominaciju na ovom topiku evo par podataka još o Kratošiji sa vinopedije.hr

Inače skorije sam počeo da uživam u raznim kratošijama uglavnom iz Makedonije i CG i sviđa mi se vrlo, a otkrio sam je tako da sam na jednoj slavi pohvalio domaćinovo ,,domaće vino'' koje je bilo u dvolitri bokalu, a on ode i donese mi flašu Kratošija Tikveš 2013 litarsko :doh: :D:

Crnogorska vrlo kasna rodna vinska sorta crnog grožđa koja se uzgaja i u Makedoniji, ali i u nekim krajevima Dalmacije, gdje se (prema S. Buliću) najčešće zvala kratkošija. To drugo ime ovog kultivara prisutno je i u Crnoj Gori, gdje ju smatraju autohtonom i gdje se razlikuju njena tri tipa; kratošija crna, kratošija krupna i kratošija sitna.

Suvremenim molekularno genetičkim postupcima determinacije utvrđeno je da je identična sa Zinfandelom, Primitivom i crnjenkom kaštelanskim (za koji postoje u Dalmaciji i brojne druge istoznačice (tibidrag, tribidrag, pribidrag, zibidrag, grbić).

Vina proizvedena iz njena grožđa dobro su obojena, jaka, ekstraktna, skladno kisela i zbog toga pitka. Bez obzira nato, u proteklih pedesetak godina površine pod tim kultivarom nisu se povećavale kao pod jednom drugom, također autohtonom crnogorskom sortom - vrancem.

Obnovom vinogradarstva na području Republike Makedonije nakon II. svjetskog rata, među brojnim vinskim kultivarima crnog grožđa sađena je i kratošija, pa su na tržištu tadašnje države bile najpoznatije tikveška, štipska i valandovska kratošija. Pretežni dio proizvedenog grožđa kratošije u Crnoj Gori sljubljuje se s drugim kultivarima crnog grožđa, ponajviše s vrancem.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: peceni 08. Oktobar 2015, 09:41:34
Treba mi 50 sadnica vranca ako neko ima ili zna gde da nabavim molim da mi javi. Hvala.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: peceni 08. April 2016, 19:21:35
vidim da miruje tema. nabavio sem jesenas vranac i posadio al jos nije napupio. kakva je situacija na vasim cokotima?


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: blue_moon 05. Februar 2018, 20:45:33
vidim da miruje tema. nabavio sem jesenas vranac i posadio al jos nije napupio. kakva je situacija na vasim cokotima?

Da,nije popularna sorta u Srbiji,izgleda...

Da osvežim temu sa nekoliko podataka vezanih za tehnološke i organoleptičke karakteristike ovih sorti.

Kratošija

šira: sadrži 18-22% šećera,6-8g/l ukupnih kiselina,randman soka je oko 65-70%
vino: sadrži oko 10-12% alkohola i 6-7 g/l ukupnih kiselina,osvežavajuće ,pitko sa veoma lepom tamno crevnom bojom.Najčešće se preradjuje zajedno sa Vrancem,što se čini radi poboljšanja kiselosti i poboljšanja kvaliteta

Vranac

šira: sadrži od 18-24% šećera i 5-7 g/l ukupnih kiselina,pokožica bobice je veoma bogata bojenim materijama što se posebno ceni pri spravljanju crvenog vina,randman soka 65-70%

vino: sadrži od 11-14% alkohola i 5-6 g/l ukupnih kiselina,prijatnog je,harmoničnog i specifičnog sortnog mirisa i ukusa

Ono što je bitno napomenuti da bi Vranac ispoljio maksimalno sorne karakteristike bitno je držati se kratke rezidbe.Ići na to da čokot ima do 2kg ako se ide na kvalitet,u suprotnom kada se ide na kvantitet rezidba je visoka kao i kod ostalih sorti.

Uglavnom je otporan prema plamenjači,prema pepelnici je je srednje osetljiv.Prema sivoj plesni posebno osteljiv,posebno u povećanoj vlazi prilikom sazrevanja grožđa.Tako da spada medju osetljivijim sortama za održavanje.



Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: zicanin 17. April 2018, 12:23:22
Посадих неколико калемова Вранца из Ц. Горе и Дренка, и једну Розаклију.


Е сад, да ли може Вранац успети у Шумадији, с обзиром да му не одговара поднебље, тј. осетљивост на мразеве? И како га заштитити?


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: blue_moon 17. April 2018, 15:49:34
Ako je uspeo na vršačkim vinogradima,verovatno da mu ni šumadija neće biti problem.
Oni se prema njemu ophode kao i prema drugim sortama,tako da s te strane nema potrebe za posebnim intervencijama.

Jedina razlika u odnosu na južnija podneblja jeste da će imati manji sadržaj šećera,i veći sadržaj ukupnih kiselina..


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: zicanin 18. April 2018, 10:55:10
Хвала на одговору!

Пошто је код мене углавном смоница, тј. већа је киселост земљишта.... пре садње ставио сам у рупе и около ње песак измешан са малом количином гашеног креча.

Што се тиче третирања, рекли су ми само плавим каменом после кише да прскаш.  :scr:

И да ли је истина да Вранац и Дренак поседују највише количине шећера, тј. да су слађи за јело од свих других сорти грожђа (ако занемаримо поднебље) ?


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: blue_moon 18. April 2018, 14:48:01
Citat
Што се тиче третирања, рекли су ми само плавим каменом после кише да прскаш.

Nedovoljno,trebalo bi i druge preparate koristiti ako misliš da ga sačuvaš.

Citat
И да ли је истина да Вранац и Дренак поседују највише количине шећера, тј. да су слађи за јело од свих других сорти грожђа (ако занемаримо поднебље) ?  

Vranac jeste sladak,ali postoje sorte koje mogu nakupiti više šećera,kao što je Plavac Mali,recimo.

Drenak se ne može naći ni na sredini zamišljene tabele po sadržaju šećera,pa ga neki autori uglavnom preporučuju za kupaže ili materijal za destilaciju.Ali i "slabija" vina jer su mu i kiseline male.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: zicanin 21. April 2018, 08:36:18
(https://s14.postimg.cc/tuul3jcb5/IMG_7528.jpg)
Дакле, Вранац и Плавац Мали имају заједничког "родитеља".


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: blue_moon 21. April 2018, 16:08:57
Дакле, Вранац и Плавац Мали имају заједничког "родитеља".

Plavac Mali je nastao ukrštanjem Crljenka Kaštelanskog (za kojeg misle da je Kratošija-Zinfadel-Primitivo) i Dobričića.
Kod Vranca to su Kratošija i Duljenga.

Imaš u planu Plavca Malog?  :)


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: Gofer 21. April 2018, 19:58:35
http://www.agrosmart.net/vinogradarstvo/crnoj-gori-pronadena-nova-genotipa-vinove.html (http://www.agrosmart.net/vinogradarstvo/crnoj-gori-pronadena-nova-genotipa-vinove.html)

Izuzetan rad ljudi iz Crne gore, samo još fali da nalaze pretoče u knjigu nalik onoj Zelenoj karti Hrvatske vinove loze.

https://issuu.com/vinskimagazin/docs/vino___fino_28 (https://issuu.com/vinskimagazin/docs/vino___fino_28)

Još malo o Vrancu, od strane 18-21. U članku piše još da su našli napokon povezanost Frankovke i Portugizera, takodje da je jedan od roditelja Furminta i Prokupca isti, što me je baš iznenadilo, pa još poreklom iz Rumunije - sorta Alba imputotato.


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: blue_moon 21. April 2018, 22:20:40
Citat
Izuzetan rad ljudi iz Crne gore, samo još fali da nalaze pretoče u knjigu nalik onoj Zelenoj karti Hrvatske vinove loze.

Do juna bi trebao da bude zbornik radova sa konferencije..


Naslov: Odg: Kratošija i Vranac
Poruka od: zicanin 21. April 2018, 22:39:17
Дакле, Вранац и Плавац Мали имају заједничког "родитеља".

Plavac Mali je nastao ukrštanjem Crljenka Kaštelanskog (za kojeg misle da je Kratošija-Zinfadel-Primitivo) i Dobričića.
Kod Vranca to su Kratošija i Duljenga.

Imaš u planu Plavca Malog?  :)

Да. Али нигде не могу да нађем лозни калем Плавца Малог.  :( А волео бих да га са Вранцем комплетирам.

Мада, на имању имам лозу стару преко 100 година, и највише по свему личи на Црљенак, тј. Кратошију. Када добро сазри грожђе је екстремно слатко. Даје веома добро и укусно вино.... густо, јако и суво вино. Не захтева никаква прскања ради заштите.


Powered by SMF 1.1.20 | SMF © 2006-2007, Simple Machines | Srpski prevod: Jovan Turanjanin