Sve o Vinu Forum

U ovom tekstu razmatraju se termini vezani za senzornu analizu i to opšti termini koji se odnose na čula uopšte, kao i senzorna svojstva prehrambenih proizvoda i vina. Naša zemlja je u potpunosti prihvatila Međunarodni standard ISO 5492:1992 koji je publikovan na srpskom jeziku od strane Saveznog zavoda za standardizaciju pod oznakom JUS ISO 5492:2000 i nazivom Senzorske analize - Rečnik.
Senzorno ocenjivanje kvaliteta vina, kao integralni deo kontrole kvaliteta vina, predstavlja veoma naporan i delikatan posao. Pri tome je i poznavanje značenja pojedinih pojmova veoma važno kako se ne bi stvarala konfuzija i nejasnoće u komuniciranju i tumačenju dobijenih rezultata.
Senzorno ocenjivanje kvaliteta vina ima veliki značaj ne samo kada se radi o ocenjivanju i spoznaji kvaliteta gotovog proizvoda - vina, već se senzorna kontrola vrši još u toku alkoholnog vrenja, obrade, stabilizacije, sazrevanja vina, kako bi se u slučaju potrebe pravovremeno reagovalo. Sama reč senzorika dolazi od latinske reci sensus koja znači čulo, pa prema tome senzorika predstavlja ocenjivanje kvaliteta vina čulima (vid, miris, ukus), pri čemu se, s obzirom na metode na kojima se zasniva, bitno razlikuje od organoleptike ili degustacije, koji se danas smatraju prevaziđenim.


    OPŠTI TERMINI   

    OCENJIVAČ (SENZORNI) - je osoba koja učestvuje u senzornom ocenjivanju.

    ODABRANI OCENJIVAČ - ocenjivač koji je odabran na osnovu njegove sposobnosti da obavlja senzorno ispitivanje.

    STRUČNJAK (EKSPERT) - u opštem smislu predstavlja osobu koja je sposobna da na osnovu znanja i iskustva da mišljenje o oblasti za koju je konsultovana. Kada se radi o senzornoj analizi postoje dve vrste stručnjaka-eksperta: "stručnjak (ekspert) ocenjivač" i "specijalizovani stručnjak (ekspert) ocenjivač".

    STRUČNJAK (EKSPERT) OCENJIVAČ - odabrani ocenjivač sa visokim stepenom senzorne osetljivosti i iskustvom u senzornoj metodologiji koji je sposoban da stalno i učestalo senzorno ocenjuje različite proizvode.

    SPECIJALIZOVANI STRUČNJAK (EKSPERT) OCENJIVAČ - stručnjak ocenjivač koji ima dodatno iskustvo kao specijalista za određeni proizvod i/ili proces i/ili marketing i koji je sposoban da izvrši senzornu analizu proizvoda i da oceni i predvidi uticaje odstupanja koji se odnose na sirovine, recepture, procese, skladištenje, starenje itd.


Kada je reč o ocenjivačima i njihovom bližem definisanju, predstavicemo i nemačke norme koje se takođe odnose na ovu problematiku publikovane u DIN 10950:1981. Prema stepenu kvalifikovanosti i sposobnosti razlikuju se prema navedenom normativu sledeće osobine: laik, priučeni laik, ocenjivač, stručnjak (ekspert) i senzoričar.

    LAIK - je ocenjivač koji iskazuje svoj sud bez prethodnog uvođenja u zadatak ocenjivača i provere sposobnosti opažanja pojedinim čulima.

    PRIUČENI LAIK - je osoba kratko upoznata sa zadacima vezanim za ocenjivanje.

    OCENJIVAČ - osoba koja učestvuje u ocenjivanju, a koja je prethodno školovana da obavlja zadatke ocenjivača i svoju sposobnost za to dokazala.

    STRUČNJAK (EKSPERT) - je ocenjivač koji je ispunio sve pretpostavke kao i ocenjivač, ali je pri torm i školovan za specifičnu grupu proizvoda, poseduje tehnološka znanja vezana za istu kao i iskustva stečena stalnim ispitivanjem datih proizvoda ili grupe proizvoda.

    SENZORIČAR - osoba upoznata sa celokupnom teorijom i praksom senzornog ocenjivanja, a koja poseduje sve kvalifikacije kao ocenjivač i sposobna je da obavlja delatnosti rukovodioca grupe.

    SENZORNA ANALIZA - ispitivanje organoleptičkih svojstava proizvoda čulima.

    ORGANOLEPTIČKI - odnosi se na svojstva opažena čulima.

    KVALITET - skup odlika i karakteristika proizvoda ili usluga koji se odnose na njegovu sposobnost da zadovolje utvrđene potrebe ili potrebe koje se podrazumevaju.

    FAKTOR KVALITETA - jedna odlika ili karakteristika koja je izabrana izmedu drugih radi ocene ukupnog kvaliteta proizvoda.

    DEGUSTACIJA - senzorno ocenjivanje proizvoda u ustima.

    SENZORIKA - naučna disciplina koja uključuje fiziologiju čulnih organa, metode ispitivanja, školovanje ocenjivača i biometriju za obradu dobijenih rezultata.  Za razliku od "senzoričara" koji "meri" čulima koristeći egzaktne metode, statistički vrednuje rezultate ispitivanja, pohađa kurs i polaže kvalifikacioni test i redovno podleže proveri svojih senzornih sposobnosti, "organoleptičar" pomoću čula doživljava odredeni utisak pri čemu meša ocenu kvaliteta sa iskazom o omiljenosti a, osim toga, svoje senzorne sposobnosti ne podvrgava proveri.


    TERMINI KOJI SE ODNOSE NA ČULA

    RECEPTOR - specifični deo čula koji reaguje na posebne nadražaje.

    NADRAŽAJ - ono što može pobuditi receptor.

    OPAŽAJ - svesnost uticaja jednog ili više senzornih nadražaja.

    UKUS - osećaji primećeni čulom ukusa koji su pobuđeni nekim rastvorljivim supstancama. Svojstva proizvoda izazvana osećajima ukusa. Napomena: termin "ukus" ne sme se upotrebljavati za označavanje kombinacije gustatornih, olfaktornih i trigeminalnih osećaja koji se označavaju izrazom "ukusnost". Ako se, ipak, u neformalnom jeziku ovaj termin upotrebi u tomn smislu, on mora biti uvek zajedno sa kvalifikacionim terminom, npr. plesniv ukus, ukus maline, nepostojan ukus.

    GUSTATORNI - odnosi se na čulo ukusa.

    OLFAKTORNI - odnosi se na čulo mirisa.

    DODIR - čulo dodira. Prepoznavanje oblika i stanja proizvoda pomoću direktnog kontakta sa kožom.

    ČULO VIDA - sposobnost viđenja. Isticanje razlika u spoljnom svetu koje su rezultat senzornih utisaka nastalih dejstvom svetlosnih zraka na oko.

    OSETLJIVOST - sposobnost da se pomocu čula opazi, identifikuje i/ili razlikuje kvantitativno i/ili kvalitativno jedan ili više nadražaja.

    INTENZITET- stepen opaženog osećaja. Stepen nadražaja koji izaziva opaženi osećaj.

    KINESTEZIJA - osećaji koji su posledica pritiska na uzorak, izazvanog pomeranjem mišica (npr. ispitivanje sira pritiskom prsta, griženje jabuke).

    NEOSETLJVOST NA UKUS - gubitak osetljivosti na nadražaje ukusa. Neosetljivost na ukusu može biti potpuna ili delimična i stalna ili privremena.

    NEOSETUIVOST NA MIRIS - gubitak osetljivosti na olfaktorne nadražaje. Neosetljivost na miris može biti potpuna ili delimična i stalna ili privremena (ANOSMIJA).

    HIPEROSMIJA - povećana osetljivost na jedan ili vise olfaktornih nadražaja.

    HIPOOSMIJA - umanjena osetljivost na jedan ili nekoliko olfaktornih nadražaja.

    PAROSMIJA- osećanje mirisa je iskrivljeno.

    AUTOSMIJA - primanje mirisa bez postojanja stvarnog mirisnog nadražaja.

    KAKOSMIJA - percepcija mirisa je konstantno neprijatna.

    SLEPILO ZA BOJE - manjkava predstava boje koja se karakterise značajno različitim opažanjem od standardnog posmatrača.

    TRIGEMINALNI - podraživanje ili jaki osećaji opaženi u ustima ili grlu.


    TERMINI KOJI SE ODNOSE NA SENZORNA SVOJSTVA   

    KISELO (ukus) - opisuje osnovni ukus koji proizvode vodeni rastvori većine kiselih supstanci (npr. limunska ili vinska kiselina).

    KISELOST - organoleptičko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode kiseli ukus.

    GORKO (ukus) - opisuje osnovni ukus proizvoda koji proizvode razblaženi vodeni rastvori različitih supstanci kao sto su kinin i kofein.

    GORČINA - organoleptičko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode gorak ukus.

    SLANO (ukus) - opisuje osnovni ukus koji proizvode vodeni rastvori čistih supstanci kao što je natrijum-hlorid (NaCl).

    SLANOST - organolepticko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode slan ukus.

    SLATKO (ukus) - opisuje osnovni ukus koji proizvode osnovni rastvori različitih supstanci kao sto je saharoza.

    SLATKOĆA - organolepticko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode sladak ukus.

    ALKALNO (ukus) - opisuje osnovni ukus koji proizvode vodeni rastvori baznih supstanci.

    ALKALNOST - organoleptičko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode alkalni ukus.

    OPORO; HRAPAVO - opisuje složen osećaj, praćen skupljanjem, grčenjem ili nabiranjem kože ili sluzokože u ustima, koji proizvode supstance kao sto su tannin i trnjine.

    OPOROST - organoleptičko svojstvo čistih supstanci ili mešavina koje proizvode opor osećaj.

    UKUSNOST - složena kombinacija olfaktornih, gustatornih i trigeminalnih osećaja, opaženih za vreme ispitivanja ukusa. Ukusnost je prevod pojma ,,flavour" koji se koristi na engleskom govornom području. On obuhvata celokupnost senzornih osobina proizvoda (namirnice, pića) koje se pri konzumiranju opažaju kao miris, ukus i tekstura, pri čemu je izgled isključen.

    OSNOVNI UKUS - bilo koji od osobenih ukusa: kiselo, gorko, slatko, slano, alkalno, umami, metalno.

    TAKTILNI OSEĆAJ - opipljivi osećaji opaženi ustima, uključujući jezik, desni i zube.

    NAKNADNI UKUS (ZAOSTALI UKUS) - olfaktorni i/ili gustatorni osećaj koji se javlja posle uklanjanja proizvoda i koji se razlikuje od osećaja opaženih dok je proizvod bio u ustima.

    POSTOJANOST - olfaktorni i/ili gustatorni osecaj slican osecaju koji je opazen dok je proizvod bio u ustima i koji traje merIjivi vremenski period.

    AROMA - organoleptička svojstva koja se opažaju olfaktornim organom preko zadnjeg dela nosa dok se ispituje ukus. U engleskom i zvaničnom fancuskom jeziku aroma se smatra prijatnim mirisom.

    MIRIS - organoleptičko svojstvo koje se opaža olfaktornim organom udisanjem izvesnih isparljivih supstanci.

    NOTA - određen istaknut ukus i miris koji se može identifikovati.

    ATIPIČNA NOTA - netipično obeležje često povezano sa kvarenjem ili transformacijom proizvoda.

    KONZISTENCIJA - svojstva koja su opažena područjem mehaničkih receptora i receptora dodira, posebno u ustima, i koja zavise od teksture proizvoda.

    TELO - bogatstvo ukusnosti ili utisak koji daje konzistencija proizvoda.

    BOJA - osećaj izazvan podrazajem mrežnjače svetlosnim zracima različitih talasnih dužina. Svojstvo proizvoda koje izaziva opažanje boje.

    NIJANSA - ono svojstvo boje koje odgovara variranjima u talasnoj dužini.

    BUKE - skup specificnih olfaktornih nota proizvoda (vina, alkohola, itd.) koji ih karakterišu. Ovu definiciju bukea teško da može da prihvati vinarska nauka i praksa, jer ona stvara konfuziju. Svim vinarima je poznato da svako vino poseduje miris koji može da se okvalifikuje kao vinski, po kome se, uostalom, vino i prepoznaje, ali o bukeu se može govoriti samo kod manjeg broja vina. Buke je plemeniti miris koji se razvija u vinu visokokvalitetnih sorti odležavanjem najmanje tri godine u boci. Sama reč dolazi od francuske reči bouquet (buket cveća) i govori o plemenitom i raskošnom mirisu koji upravo podseća na buket cveća.

    TEKSTURA - sva mehanička, geometrijska i svojstva površine proizvoda koja se opažaju pomoću mehaničkih receptora, receptora dodira, i tamo gde to odgovara, čulima vida i sluha. Tekstura obuhvata celokupnost mehaničkih i reoloskih osobina jednog proizvoda. Kod pića je značajna viskoznost koja se ubraja u mehaničko svojstvo, kao i oslobađanje gasova (perlanje, penušanje), a takođe i osećaji toplog i hladnog, osobine koje se čulom vida i/ili ukusa mogu senzorno opažati. Tekstura vina odnosi se na interakciju komponenti koje doprinose taktilnim senzacijama vina i uključuje: kiselost, glicerol, šećer, taninske materije, ugljendioksid itd. Dobra struktura vina podrazumeva dobro izbalansiran hemijski sastav i uravnotežen i zaokružen ukus. Struktura se opaža kada se vino nalazi u ustima. To je npr. somotasti osecaj "ukrćenih" tanina u jednom Pinot Noiru ili zrelom vinu iz Bordoa, "masnoća", odnosno gustina (zejtinavost) jednog slatkog vina iz So-terna ili bockajuća svežina jednog penušavog vina koja potiče od mehurića CO2.

    VISKOZNOST - mehaničko svojstvo teksture koje se odnosi na otpor proticanju. Predstavlja silu koja je potrebna da se tečnost iz kašike prelije preko jezika ili da se raširi preko supstrata. Tečno je nizak nivo viskoznosti i primer za isti je voda, retko je srednji nivo i primer je sos, uljasto je takode srednji nivo a primer je krem, dok je viskozno visok nivo za šta su primeri kondenzovano mleko i med.

Skupljeno sa raznih strana (u slučaju grešaka - ispravite ili dodajte radi jasnoće)

• Sumporisanje(sire) = postupak koji se vrsi u cilju zastite sire od oksidacije kao i u cilju selekcije vinskog kvasca u procesu alkoholne fermentacije :)
• Bačva = relativno veliki drveni sud za pravljenje ili čuvanje vina
• Bure = relativno mali drveni sud za fermentisanje i/ili odležavanje vina,obično 225 l i napravljen od nekih vrsta hrasta
• Maceracija = proces potapanja pokožica crnog grožđa u grožđani sok radi prelaska boja,tanina i drugih materija u sok
• Kvasac = (gljivica alkoholne fermentacije) jednoćelijski mikroorganizam koji grožđani sok (tj. šećer) razlaže na razna jedinjenja a najviše na alkohol i CO₂

Sve je jasno, nema sta da se dodaje  :)

Ako imas nekih pitanja samo kazi  ;)

PS vec je opsirnije pisano o maceraciji, kvascima i sumporisanju sire pa procackaj malo po forumu..

U koje dve pokrajine u Francuskoj upotrebljavaju rec ` CRU ` i sta znaci ?

Definicija za CRU, nadam se da engleski nije problem  8)


Pogledaj ovaj link (http://www.terroir-france.com/wine/grandscrusbordeaux.htm), mislim da ces naci to sto te zanima. Procesljaj i ostatak sajta imas sve sto se tice francuskih vina!

Ne da me zanima nego sam dao pitanje kakvu svrhu ima rec ` CRU ` u Francuskoj i gde je upotrebljavaju .
Malo iz istorije o recenici `CRU `.
Godine 1855 je nastala rec PREMIER GRAND CRU a tu klasifikaciju su dodelili trgovci a ne proizvodzaci vina
jer su se najbolje prodavala vina .
U pokrajini CHAMPAGNE se naziv CRU upotrebljava za grozdje iz najboljih leg i ne na vino ,
u pokrajini BORDEAUX se naziv CRU oputrebljava na terroar znaci na vinorodno lego gdje raste grozdje

Ja sam mislio da te zanima a to je ustvari bilo nagradno pitanje  ;D

Otprilike to isto pise i u onom citatu iz mog prethodnog posta:

Burgundy - najbolji vinogradi nose naziv Grand Cru
Bordeaux - termin se odnosi na dvorce (châteaux) u cijem vlasnistvu je zemlja, to su Cru Classé posedi.
Champagne - termin se odnosi na cela sela.

Ako sam nesto pogresno preveo neka me neko ispravi  ::)

ma o tome ima jako puno informacija na netu ali ovo ovdje uglavnom sve objasnjava:

http://en.wikipedia.org/wiki/Grand_cru

grand cru je oznaka najboljih polozaja i imanja u francuskim regijama, najvise se odnosi na bordo gdje postoji prvih pet imanja koja nose oznaku grand cru dok je premier cru niza kategorija, tj. kategorija ispod grand crua. te oznake vinograda su donesene jos prije vise od 100 godina nekom francuskim deklaracijom.

Stabilizacija:
Sama reč podrazume prevođenje proizvedenog vina u stabilan proizvod a koji će dalje ići na čuvanje ili flaširanje.
Stabilizacija vina se može vršiti na više načina, a najčešće se primenjuje hladna, topla  i hemiska.
Hladna podrazumeva tretiranje najčešće belih vina temperaturom od 0-5 stepeni celzijusovih odreženi vremenski period a koji može potrajati i više meseci.
Topla stabilizacija podrazumeva tretiranje obojenih vina temperaturom oko 75 stepeni cezijusovih 3-4 sata.
Hemiska stabilizacija podrazumeva tretiranje vina hemiski neškodljivim sredstvom (najčešće je upotrebljavana meta-vinska kiselina), u propisanim dozama.
Poznato je da vino ima neprastani period zrenja i starenja gde dolazi do određenih promena, cilj stabilizacije da se taj proces (ili jedan od ciljeva), zaustavi u određenom vremenskom periodu, ili za stalno da bi vino zadržalo status-kvo stanje i kao tako moglo da se filtrira i flašira bez opasnosti da se se u bocama posle izvesnog vremena stvori talog ili neka druga promena.
Često se u praksi kombinuju obe metode, hemiska i termička.

Peco negde sam procitao da se stabilizacija vina postiže i njegovim centrifugiranjem.Kolilo se to praktikuje i dali ovaj način stabilizacije se konbinuje još nekom metodom stabilizacije.Jesu li te centrifuge skupe i koliko su uopšte praktične za vinare amatere.

Mnogi su se pitali šta je to, ili šta znači ona oznaka na bocama vina RESERVE?

Vrhunsko belo ili crveno vino, urađeno po svaremenoj tehnologiji, odstojalo 12 meseci u barik buradima, i još minimum 6 meseci u boci izflaširano, pa tek onda pušteno u prodaju. To je reserva!

A i čini mi se da se ne može vino svake berbe koristiti za vino RESERVE. Potrebno je da berba bude odlična, tj. da grožđe bude kvalitetno da bi mogla da se proizvode vina RESERVE.

Ova oznaka na vinima vas, pretpostavljam, asocira na nešto skupo, posebno, kvalitetno, na neki način i ekskluzivno. U jednu ruku (najčešće) mogli biste biti u pravu, a u drugu, baš i ne. Naime, reč Reserve na etiketi znači da je proizvođač odlučio da to vino „odleži” pre nego što ga pusti u prodaju, čime će kvalitet vina dodatno poboljšati. Međutim, u stvarnosti se dešava da vinari, u želji da što bolje i skuplje prodaju svoja vina, često okite svoje etikete ovim izrazom i onda kada se radi o tek prosečnom vinu, pa se tako može desiti da platite više nego što bi trebalo, ili bar više nego što bi vas koštalo neko stvarno posebno vino bez natpisa Reserve. Drugi će, još gore, na nekom jako jeftinom vinu napisati Reserve, jer je odležalo. Rekli smo, nema jeftinih, a dobrih vina, ali isto tako, ni sva skupa vina ne moraju da budu dobra. Zato vas podsećam na raniji savet, probajte što više različitih vina i tako ćete sami otkriti svoje omiljeno, u kome ćete često uživati. A do tada, uživajte u istraživanju.


Preuzeto sa www.interfest.org.rs

Ovo sam ja napisao!


Ovo je napisao Dioda!

Svaka prevara danas kratko traje, niko nije tako naivan i glup da nemože da razlikuje dobro od lošega. I ako nas neko zajebe ta priča ostaje zanavek. Šta sam u stvari hto reći: Ako neko od proizvođača pravi i napravi ime koje nosi kvalitet i poštenje sadržano u proizvodima, a to svakako košta, mnogo više mu je stalo da opstane sa takvim imidžom i da ide napred nabolje. Zato nepoznata imena sa sjajnim spoljnim sjajem i velikom markentiškom galamom oko toga sigurno ne nose uvek poštenje! I zato pročitajte još jednom i jedno i drugo gore napisano.

imao bih jednu molbu,  da strucna lica sa  foruma, i lica koja znaju srpski jezik, mozda pojasne  neke stvari sto se tice  naziva pojedinih radnji  i desavanja kod    pravljenja vina.. kao na primer procitao sam   koliko belo vino   treba da lezi na siri?  pa zar to    nije sira   dok neprovri ?
  recimo sta je fermetacija  (  vrenje ) ? sta je vranj?  sta je rigolovanje? ( duboko oranje),,   sta je ( kljuk)   dali je to isto  vrenje ?mislim da bi mnoge stvari bile jansije za pojedine clanove kao sto sma  np, ja ( a mozda jos poneko)ima lepih srpskih reci   kojecemo svi razumeti.. hvala.

To je biohemijski proces tokom koga se, pod dejstvom enzima, (koji poticu iz celija kvasca) seceri prevode u etanol (etil alkohol) i ugljendioksid uz oslobadjanje toplotne energije.


Kucaj u google "airlock" ili "fermentation trap" da vidis slike. To je dodatak koji se postavi na sud u kome se odigrava fermetacija a uloga mu je da spreci ulazak vazduha u sud dok istovremeno dopusta izlazak CO₂ iz suda...


sam si rekao - duboko oranje :)


Kljuk nije vrenje vec izmuljano grozdje. Dakle, izmuljano grozdje je kljuk koji se sastoji od tecne frakcije koja se zove šira i cvrstih delova grozda koji se zovu komina.

dobro    ja sam mislio da je kljuk, kad izmuljano grozdje pocne da kljuca. odnosno vri. i pravom smislu reci. kljuca .zahvaljujem
mene to ( kljuk) asocira na kljucanje odnosno vrenje,, a  dok nevri  nemoze   ni da kipi ))))  jel tako.? mislio sam malo vise narodnim jezikom ,  hvala za trud. ,,.,.

Kljuk može da vri (fermentiše), to se dešava u toku maceracije, kod proizvodnje crvenih vina....
Kod proizvodnje belog vina se iz kljuka izdvaja šira i ona ide na fermentaciju, bez čvrstih delova grozda.

*depektinizirani *  JA SAM OVU REC TRAZIO NA  28  JEZIKA I NISMA JE NASAO .. a procitao sam je na  topic-u  DUNJEVACA. napisao je  nick " bistrica"..     recimo  bilo bi lepo da  znaju i drugi sta je mislio time,,

Pretpostavljam da je mislio na razlaganje pektina."Nedovoljno depektinizirani"-nedovoljno razlozeni pektini

Pektin je heterosaharid (http://bs.wikipedia.org/wiki/Pektin) koji se razlaze pomocu enzima pektinaza a taj proces se zove depektinizacija.

gospon dioda  , na cijem jeziku ??  ovakva kao sto je ovde napisana nepostoji i   nisma je naasao  u recniku  nemackom, franz, engleskom,italy,  mozda  je  neka  preradjena rec  ,, kao sto je *rigolovanje* za duboko oranje... ako smem da primetim    doduse ja se nerazumem al pitam,,, verovatno ja opet gresim((((
" pektos"   je ok    *depektinizacija.*   to ima slicnosti kao koza i ovca,,,

Kada se razlaganje pektina vrši dodavanjem enzima, sam postupak se naziva depektinizacija. Sok, mošt, kom ili masulj kod koga je to urađeno se nazivaju depektiniziranim sokom, moštom, komom ili masuljem.

Probaj na maternjem.

ovde si izgovorio  u ovom postu vise  stranih reci nego  , sprskih. ili   balkansko slovackih
"most"  je nemacka rec, "  enizma" latajn...  "  depektinizacija"   potice od latinskog ali  je preradjena    i   skoro da nema  veze  sa  korenom reci. "  mauslj"   hm  mozda je   turska,,,,   iskreno neznam. ok  opet ste u pravu ,,..,,,

Sarac, sta je sad tu sporno?
To sto koristimo izraze koji poticu iz nekog drugog jezika? Najnormalnija stvar u svakodnevnom govoru, evo malo sam guglao pa vidi i sam

gospon dioda,, hvala za trud, znam da sam u pravu. hteo sam smao da podpomognem da ljudi lakse razumeju , o   cemu pricamo, ponekad  za jednu stvar  ovde , korostimo 4  izraza, i pravi zabunu,  gospon diodi, gospon bistrici, i ostaloj prisutnoj i neprisutnoj gospodi, zelim laku noc,.i konacno sam shvatio  da ceo svet nista nezna osim, par ljudi u srbiji i okolini.!!!!
iskreno verujem da  proizvedem vino  najbolje na svetu    za  pojedine bi ono bilo KISELO,  :(

Ovaj smajli sve govori - ???

Pa stvarno ne znam sta to znaci,prvo pitas da ti se objasni jer ne razumes,onda se ljudi potrude,objasne ti i onda nisi zadovoljan.Te reci nije izmislio neko od nas na forumu,te reci se koriste ko zna od kada.To sto nisi cuo za njih je vec nesto drugo....Zasto imas neki unapred odredjen stav da ljudi imaju nesto protiv tebe?

Bravo, pravo pitanje na pravom mestu, a vi se ubiste sa objašnjenjima! dioda čak googl-a da bi objasnio raznorazne - izme u našem jeziku (to nije loše radi samog sebe - ja čak nisam znao za bohemizme a radio sam u Češkoj i znam češki jezik).
Jednostavno objašnjenje je: postoje tzv. "antiprotivni ljudi", šta god da im kažeš ne vredi  :(, ???, :scr: i onda se ti počinješ da se nerviraš  :doh:

Momci, radite svoj posao izvanredno i zato  :whistle: i  :thumb:

Ziveli,na zdravje,salute....
Citao sam pre neki dan jedan makedonski  magazin za ugostiteljstvo i dosao do ovaj zaminljiv clanak kako se nazdravljuje po svetu,pa on glasi ovako:

Ako ste u inostranstvo,na odmoru ili sluzbenom putu i hocete da nazdravite sa prijateljima na lokalnom jeziku,evo par primjera kako to da uradite:

-Argentina- "Salud"

-Amerika -"Cheers" (U Viskonsin gde imaju Njemacki korenje koristi se i izraz “Prost” )

-Albanija - "Gezuar" ili "Shendeti tuaj"

-Arabija - "Fisehatak" ili "Shucram"

-Austrija - "Prosit","Prost" ili" Zum Wohl"

-Arapskih emirata (Arabija) - "Shucram" -obicno ne piju alkohol ali ipak nazdrave, pa makar i sokom-

-Belgija -“Op uw gezondheid” u njemackom djelu Belgije, a “A votre sante”u francuskom

-Brazil - "Salude" ili "Viva"

-Bugarija - "Na zdravje"

-Kina - "Nien Nien nu e", "Kong Chien" ili "Yung sing"
 (pij i pobedij), Mandarinski- "Gan bei" (osusi casu) ili "Kong chien"

-Kostarika -"Pura vida" (cist zivot)koristi se i u drugim prilikama.

-Ceska -"Na zdravi"

-Egipet - "Fee sihetak"

-Esperanto - "Sanon"

-Estonija - "Tervist","Tervesex" (sta ovih tek rade kad malo popiju a zdravica im je ovakva.... :) )

-Madjarska/Ungarija -"Kedves egeszsegere",("Egeszegedre" u jednini, a "Egezsedetekre" u mnozini)

-Indija - "A la salutare"

-Latvija - "Uz veselibu"
 
-Meksiko - "Salud"

-Maroko - "Saha wa’afiab"

-Svajcarija - Svajcarija je podeljena na govorna podrucja, odnosno tamo se govore 3 jezika
 (Svajcarsko-njemacki, francuski, italijanski). Za zdravicu koriste se "Proscht", "Zum Wohl", "Gesundheit".
 ovisno o kantonu i dijalektu menja se samo naglasak.

-Tajland-"Choc-Tee "

-Ukraina- tamo se kaze “Budmo!” Znacenje ovoga je “treba da zivimo zauvjek“. Obicno,onaj ko nazdravi
 kaze“Budmo!” a ostali za stol odgovaraju sa “Hej”. Ovo se upotrebljava do 3 puta,ovisno od raspolozenje
 grupi.Tek tada svi isprazne case.

-Finska -“Kippis” je prevod za “Na zdravje”, ali je vrlo neformalan. “Maljanne” prevodi se kako “Zdravica za 
  tebe” i je kulturnija forma. Kippis se cesce upotrebuje, a Maljanne je vrlo formalan nacin i koristi se retko.

-Filipini - "Mabuhay"

-Norveska - "Skal"

-Engleska - "Cheers"

-Francuska -"A votre sante" (na zdravje), i na ova se
 odgovara "A la votre" (i u vase)

-Irska -"Slainte"

-Skotska -“Slaandjivaa” ili “Slainte mhoiz” (u Skotskoj, kako zemlja poreklo viskija, treba da se zna da se
  nazdravi na lokalnom jeziku)

-Polska -“Na zdrowie” ili “Vivat”

-Romanija -“Noroc” sto u prevodu znaci “dobra sreca”

-Rusija -Izraz “Na zdrovje” sto znaci “na zdravje” niko ne koristi.Koristi se samo odgovor”Spasibo”sto znaci “hvala” Ponekad  koristi se “Budem zdrovy” sto znaci “da ostaneme zdravi”. Neko ga i skrati na samo “Budem”. Koristi se i izraz “Chtob vse byli zdorovy” -( “hajde svi da budeme zdravi”).

-Njemacka -"Prost"i "Zum Wohl"

-Katar - U ovoj zemlji alkohol nije dozvoljen, jer im to vjera zabranuje.

-Grcija -moja “omiljena” ima vise izraza za nazdravicu, od kojih najpopularna je “Jamas” .
 Upotreblavaju se i “Stin ijiasas” i “Gia’sou”

-Spanija -“Salud”

-Hebrejski -“L’chaim (Le’chaim)” sto u prevod znaci “za zivot”

-Havai -“Okole maluna” ponekad i kako “Okole malune”, a upotrebljava se i “Hipahipa”

-Sri Lanka -“Seiradewa ne”

-Italija - “Cin Cin” (formalno) i “Salute” (neformalno)

-Tajland - “Choc-Tee”

-Japonija - Najkoriscen izraz je “Campai” (Kampai)

-Liban- "Kesak" (jednina) i "Keskun" (mnozina)

....pa ako se jos neko seti na neku zdravicu, neka dopuni spisak! ;D

turski: šerefe
srpski: živeli! :) :P

Takođe, "upozoren" sam na to da na mađarskom treba paziti kako se izgovara, jer jedno slovo može da promeni reč u neku psovku :) Nisam stručan da kažem kako/šta :)

Još jedna opaska, iz iskustva: mnogi stranci, po ugledu na druge slovenske jezike, i meni nazdravljaju sa "na zdravje" ili "na zdrovje" ili već neka varijacija toga. A meni je to često jako smešno, jer mi taj izraz obično koristimo onda kada neko kine :)

Valda se ovde mogu malo usprotiviti nekim novotarijama. Crno (crveno) vino, oduvek je kod nas bilo crno a ne crveno. Kada je pr. Jovic objasnio da vino nikada ne moze biti crno, pritom, siguran sam, nije mislio da treba menjati naziv vinu, od onda je crno vino malo po malo postalo crveno i u nazivu. Imamo crni luk koji nije crn, imamo plavuse koje nisu plave, imamo crnu repu koja je unutra bela, sargorepu koja je vise crvena nego zuta i da ne nabrajam dalje. Stotinama godina je u nasem jeziku bilo crno vino a ne crveno i ne postoji ni jedan razlog da se to menja, samo je dobro znati da crno vino nikada ne moze biti crno.
Vracen mi je jedan karton crvenog (crnog) bermeta sa obrazlozenjem da je mislio na roze bermet. Bez ikakvog pravdanja sam mu poslao drugi karton (roze bermeta) znajuci da je covek u pravu. Kao kad bi porucio barbiku sa plavom kosom i oni mi posalju bas  sa plavom kosom a ja sam mislio na zutu kosu.

Sve zavisi kako će to plavuše protumačiti. :D:

Vidim da postoji rečnika vina a ne i rečnik rakije.Primetio sam da mnogi zbog brzanja a možda i iz neznanja brkaju džibru i kljuk .ša je destilat a šta rakija i td.Predlažem da na ovom mestu ili u nekoj drugoj temi dajemo reči sa objašnjenjem i onda ih administrator uz proveru ubacuje u rečnik(posebna nepromenjiva tema) pod azbučnim redom .Neko će reći da to sve ima na guglu da ima ali što ići van kuće i tražiti kad ovde možemo da imamo vremenom savršen rečnik i po broju reči i po tačnosti opisa.pa će onda drugi dolaziti ovde i učiti.
Šta je šaranski kazan?telo kazana? i td