Sve o Vinu Forum

Jedan od uslova za dobijanje kvalitetnih destilata - rakija jeste i održavanje aparata za destilaciju uvek u čistom stanju. Nakon svake destilacije voćnog kljuka, kazan i poklopac (kapak) treba oprati obilnom količinom vode kako bi se uklonili delovi i naslage materijala koji se destilisao. Za vreme destilacije (pečenja rakije) talože se materije masne i voštane prirode na zidovima samog kazana, na poklopac (kapak), parovodnu cev, pa čak i u cevima hladionika (kondenzatora ili tabarke). Temeljnije čišćenje aparata obavezno je u sledećim slučajevima:

• kada se završi sa destilacijom voćnog kljuka, komine grožđa ili voćnih vina i prelazi se na prepicanje sirove meke rakije
• u slučaju prelaska sa destilacije voćnog kljuka ili sirove meke rakije koja potiče od jedne voćne vrste na one koji potiču od druge voćne vrste (npr. ako nakon destilacije prevrelog kljuka kruške prelazimo na destilaciju prevrelog kljuka šljive itd.)
• ukoliko je aparat za destilaciju duže vreme stajao nekorišćen

Temeljno čišćenje aparata obavlja se tako što se on rasklopi na delove koji se čiste četkom i rastvorom sode ili nekim drugim sredstvom za čišćenje uz ribanje. Nakon toga vrši se ispiranje hladnom vodom. Voda za ispiranje mora na kraju da bude potpuno bezbojna i bez ikakvog mirisa. Delovi aparata nepristupačni za četku peru se tako što se dodaje neko sredstvo koje skida naslage, kao što je npr. drveni ugalj. Parovodna cev koja spaja kazan sa hladionikom čisti se pomoću četke. Na krajeve četke treba vezati kanap i provlačenjem četke pomoću kanapa kroz parovodnu cev vrši se njeno čišćenje. Cevi koje se nalaze u hladioniku (tabarci) peru se tako što se otvor na izlazu iz hladionika zatvori i nalije se odozgo rastvor sode. Nakon nekoliko časova ispušta se rastvor sode i temeljno se ispira vodom. Pošto se aparat spoji, u kazan se naliva obična voda, a u hladionik se ne sipa niti propušta voda. Vrši se destilacija vode u kazanu, koja u vidu pare izlazi iz kondenzatora. Para koja iz kazana prolazi kroz ostale delove aparata oslobađa ih od eventualno zaostalog stranog mirisa.

Spoljni bakarni delovi aparata za destilaciju čiste se 10%-nim rastvorom limunske kiseline, koja se nanosi na još tople delove aparata, pa nakon kratkog vremena delovanja dobro spere hladnom vodom.

Ukoliko aparat treba duže da stoji neupotrebljavan, kazan treba držati otvorenim, kako bi se dobro isušio. Isto važi i za ostale delove za destilaciju.

Kazan iskljucivo cistim limunskom kiselinom (ili limuntusom) i to tako sto ga iskuvavam a nakon toga sledi ispiranje sa cistom i tekucom vodom! Isti princip koristim i za cevi jer limunska kiselina dobro odstranjuje necistoce sa bakra!

kako mislis iskuvas ga? kolika je koncentracija rastvora tj. koliko vode koristis i koliko limuntusa stavis u nju?

Radeći preko dvadeset godina na kontinuiranog frakcionoj destileriji, zatvorenog tipa, a čiji su svi delovi od bakra, sem kondezatora za metile i aldehide(inox), proverili smo razne metode za pranje i čišćenje, kako pri prelasku sa jedne sirovine na drugu, a i posle zvršetka destilisanja. najbolji metod da se lepo operu svi delovi je iskuvavanje vodom u koju smo dodavali 1 procenat kaustične sode(žive kako je u narodu zovu). Posle toga smo  destilisali običnu vodu dok ne okrene krug, kao mi to kažemo(od početka destilacije je potrebno od sat do sat i po, da svuda prođe i ispere. isti sistem možemo primeniti i na običnim kazanima, 1kg sode i 100lit. vode sipati u kazan, postaviti lulu i ostalo kao i za normalno pečenje. Jedan sat je dovoljno da se kuva, zatim prosuti kuvani rastvor, ponovo naliti vodu, založiti i čekati da krene destilisana na lulu, oko 15 minuta je potrebno da se destiliše voda i postupak je gotov, a kazan čist ko suza. Posle razlaganja i  pražnjenja kazana, da vam spoljni bakarni delovi nebi oksidisali(lula i kapak), mogu se premazati čistom svinjskom mašću.

I to je sve, bez cetke i ribanja ??

Možete zamisliti glavnu destilacionu kolonu visine oko deset metara, koja je  u unutrašnjosti podeljena na 24 polu poda sa prelivnicima, pa onda razmenjivač pare, rektifikaciona kolona, glavni kondezator, hladnjak za hlađenje destilata, i još mnogo metara bakarnih cevi, i još ukupnog kapaciteta 3000 litara vina peče na sat, za sve to bi bilo  potrebno oko 25 radnih dana da se rasturi očisti i ponovo sastavi (mislim na ručno čišćenje). Ovako se na gore pomenuti način sve završi otprilike za četiri sata.

Svaka cast Peco50 za NaOH 1%. u vodi a zatim se sve destiluje.Probao sam juce i prezadovoljam sam.Pozdrav

Pozdrav i tebi Vladane, drago mi je da je i praktično uspela preporuka.
Zaboravio sam u prošlom pisanju da napomenem da se za nove kazane, pre upotrebe preporučuje 2% rastvor kaustične sode za pripremu za destilaciju.

Pitanje za tebe peco50, a svako koliko  bi ja trebao prati kazan na ovaj nacin, npr. svakih 10 kazana ili  svaki puta prije pocetka destilacije. Moj kazan je 120 kg.

Pri pelasku sa lozovače na drugu destilaciju, mislim na drugu sirovinu (šljiva, kruška, dunja, jabuka). Znači kad prelaziš sa jedne na drugu sirovinu obavezno operi kazan kako je već ranije napisano. Kod kontinuirane destilacije jedne te iste sirovine, posle 10-15 kazana nalepe se patočna ulja na unutrašnje delove kazana, lula, kapak kondenzator. Zato je potrebno ispirati kazan. Kada tačno, dali posle 10 ili 15 kazana to zavisi od same sirovine koju destilišete, a može se primetiti i probom meke rakije, ako posle izvesnog vremena primetite pojačani miris na patoku i patočna ulja!

Hvala na odgovoru, ujutru sve isprobavam!

peca50....
Kada se u kazanu kuva soda i voda, dali se i u tabarku sipa voda??

Obavezno, kako bi se vrsila destilacija, kondenzacija, ako nema vode u tabarki.

Pozdrav za moje stare drugare!
Evo Peco hocu da pripremim kazane za nove radne pobede pa  da ih operem iskuvavanjem sode...Kazi mi jednu stvar,razblazena soda u kazanu isparava ...cisti kapak...parovodnu cev....e kad dodje u tabarku onda se kondezuje i cisti samo jednu putanju cevi kuda prolazi tecnost.Pitanje: da nije logicnije da prilikom destilacije ispustimo vodu da para svugde prodje i dodirne sve delove bakra,pogodovo kolone i podove.Veliki pozdrav .Hocemo li se druziti ,evo prijavljujemo se za domacine.

Po mom misljenju,naravno da ces raditi bez vode u kondenzatoru.

Ovaj prvi deo koji se odnosi na iskuvavanje kazana sa sodom, hod pare kroz lulu i dolazak u kondenzator obezbedjuje maksimalni ucinak cisćenja i pripremu kazana za destilaciju. Da bi bio siguran da si i kondenzator maksimalno očistio i pripremio,  i pored prolaza destilata  iz kazana, možeš da kroistis 10% rastvor vinske sode i sa njime napunih kondenzator do vrha, normalno da ćeš izlaz na kondenzatoru predhodno zatvoriti, na isti nacin ćeš potom isprati kondenzator obicnom hladnom vodom i to par puta puneći i prazneći kondenzator. Zbog čega se neperporučuje iskuvavanje bez vode u tabarki. Prvo: zato sto će se bakar kondenzatora pregrejati što će imati za posledicu kod prvog kazana narednog da će rakija mirisati na bakar, drugo:Eventualna patočna ulja zaostala od predhodne destilacije će se zalepiti usled velike temperature za vršne delove unutrašnjosti kondenzatora kao i mehaničke nečistoće pa će kod polaska rakije u sledeća dva tri kazana u prvencu biti sitnih belicastih čestica, i treće: većina kazandžija pri izradi kondenzatora na pojedinim delovima sastave fiksira hladnim lemovima, kalajem, i postoji opasnost da dođe do popustanja tih spojeva i probijanja vode iz spoljneg omotača tabarke u sam kondenzator. Video sam dosta kondenzatora koji su dbili neravnine i ugnuća bas zbog propustanja vrele pare i pregrejavanja samog kondenzatora, jer se debljina bakra kondenzatora znatno razlikuje u odnosu na kazan. A za lulu je najbolje pročistiti je sa vezanom krpom na knapau (kao kad se čisti cev od puske).

Samo ču pokušati biti malo precizniji, i naglasiti ono na šta nisi stavio akcenat u postupku koji si, uz malu razliku, u suštini dobro prikazao. Činjenice za ono što ću reći su slijedeće:
Kaustična soda, tačka ključanja       - 1.388°C
Kristalna (vinska) soda ključa na     - 1.600°C
Temperatura taljenja bakra             - 1.084.6°C
Temperatura taljenja kalaja           -     231,9°C
Temperatura vodene pare cca.        -    100°C
Temperatura pare sa 18% etanola   -      98,5°C
Bez obzira koja se soda upotrebljava, kristalna ili kaustična, u ovoj situaciji nijedna nije u stanju da isparava, pa time ni da kondenzuje. Kazan se čisti na način da se razblaženom sodom moraju nakvasiti svi unutrašnji dijelove aparata za destilaciju, ali ni soda ne može sve uraditi trenutno, zbog debljine naslage pa se predlaže ribanje. Ako su dijelovi nedostupni za ribanje, onda je prijedlog da se rastvor u tom dijelu zadrži par sati. Time je završen dio koji se odnosi na aktivnost sode, masno voštane naslage su nepovratno razgrađene i samo ih još treba ukloniti sa svih unutrašnjih površina kazana. Sve se obilno ispere vodom, kako Jović kaže u onoj diodinoj prvoj poruci:“ Voda za ispiranje mora na kraju da bude potpuno bezbojna i bez ikakvog mirisa“. Takvim tretmanom sada postoji mogućnost da nam se javi drugi problem, jedna količina sode je ostala na onim najmanje ravnim i nepristupačnim mjestima, a i mali mikrosloj na onim koja su čak i dobro isprana vodom. Sada se isključivo zbog toga radi destilacija i to sa čistom vodom. U tabarku se ne sipa voda jer se mora dozvoliti da vodena para pri kondenzaciji skine sodu sa bakra i tako od nje očisti svaki djelić kazana, u protivnom će je kondenzovane alkoholne pare u destilaciji sigurno odvesti do rakije. Ili će na njih u prvoj destilaciji naletjeti proteini-bjelančevine iz čega će soda napraviti dodatnu količinu amonijaka i nakon reakcije sa bakrom eto nam opet one „čuvene“ plave boje destilata. Normalno da je zbog toga poželjno da na početku, neko vrijeme, izlazi para na lulu. Desetak minuta je sasvim dovoljno. Ovim se ujedno i testira ispravnost cjelokupnog sistema za destilaciju, bolje da vrisne pod vodenom parom nego pod rakijom. Ako nije u stanju izdržati 100 stepeni celzijusa vodene pare i to u trajanju od samo 15 minuta, onda njime ne treba ni peči rakiju, jer će ionako morati da izdrži kisele i alkoholne para koje imaju samo nešto malo niže temperature. Ako nešto i popusti, a prije će biti da je popustilo mehaničkim udarima još i ranije, mislim na spoj lule i kondenzatora, rješenje je brzo i jednostavno. Lemljenjem sa kalajem se efikasno rješavaju svi loši spojevi, kao i nastale rupice uslijed istrošenosti materijala, mehaničkih i drugih oštećenja.

Znaci da nema potrebe sa iskuvavnjem 1 % rastvorom NaOH,jer mu je tacka kljucanja tolika,samo direktno nanosenje ,i potapanje bakarnih delova!?
I jos nesto,zasto i u tabarku ne sipamo NaOH,nego kazete vinsku sodu?
Pozdrav

Iskreno rečeno u ovoj situaciji ja nikako ne upotrebljavam kaustičnu sodu, nego isključivo ovu kristalnu. Razlog za to je jednim dijelom što sam je jako puno i često upotrebljavao u situacijama koje nemaju veze sa proizvodnjom rakije i kazanima, pa mi se ogadila njena agresivnost. Čak mi je frcnula u oko i to u jačoj  koncentraciji, ispirao sam ga sat vremena i srećom završio samo sa slabijom upalom od nekoliko dana. Jednim dijelom je u pitanju i ta agresivnost koja na bakar ne bi trebala djelovati negativno, ali je poznato da je u stanju da polira njegovu površinu. Ovo čak može da bude i pozitivno, ali se ja ipak ne bih odlučio na tu varijantu. Vjerovatno je zbog toga peca i izbjegava u kondenzatoru zbog manje debljine bakra.

Zbog sigurnosti i zbog debljine bakra. U kazan sipam kausticnu sodu i vodu, stavim kapak i kuvam, tako da nema neposredne opasnosti.Stariji kazani, a pogotovu dno i kapak su kovanjem tanjeni na zeljenu debljinu i konus, pa se na tim neravninama zna skupiti dosta prljavstine, koja je neki put i za oko nevidljiva, eto zato u kazan stavljam kausticnu sodu. U kondenzator tabarke stavljam vinsku sodu upravo zbog sigurnosti pri radu i zbog debljine bakara, a koji je znatno tanji u odnosu na sam kazan, i izradjen je od ravno valjanog bakarnog lima tako da se lako ispira i sa vinskom, kristalnom sodom.

I apsolutno si u pravu, kuvanje posude u kojoj se sipa kljuk je efikasnije i od ribanja, a pogotovo još na onim zeznutim mjestima oko izlaza za đibru i spoja stranica sa dnom kazana.

Mozda me niste razumeli.ali zasto ISKUVAVTI,ako ne isparava?

Imaš samo četiri poruke, trebalo bi da možeš i sam. U protivnom, mislim da ne bi bilo dovoljno ni dodatno pojašnjenje, ako nije prilagođeno tvojoj konkretnoj situaciji. Ako ču davati odgovor sa aspekta konkretne situacije, onda moram biti do kraja iskren jer ne znam drugačije. Ako ču biti iskren, a nisam siguran da želiš prihvatiti takvu istinu, treba mi tvoja potvrda da se bar nećeš naljutiti. Pa molim te daj mi je, ako te odgovor na ovo pitanje uistinu zanima.

Ovo sad prelazi vec u tesku filozofiju,koja me apsolutno ne zanima.Interesovalo me je: zasto KUVATI ako NaOH isparava tek preko hiljadu trista stepeni!!!???Nema logike!!!Sta se nalazi u toj pari?Sta cisti kapak i parovodnu cev???Ako neko zna ,neka odgovori,ako ne, neka nepise nista.Hvala

Ne filozofiram ja nego vidim šta ti radiš, i mislim da ti nije korektna namjera. Da si odmah u startu napisao ovo zadnje, ne bi bilo nikakvih problema.
Nisi tako radio nego potpuno drugačije. Prvo pokušavaš navuči na tanak led konstatujući kao svoje činjenice usput izrečene da bi kao pitao za nešto drugo.
A onda mrtav hladan i bez riječi prihvataš novu spoznaju  koja je u suprotnosti sa starom i isto je usput konstatuješ da bi opet kao pitao za nešto drugo
I pored toga što možeš sam izvuči zaključak koji si iznerviran i izvukao u zadnjoj poruci, ti i dalje insistiraš da baš dobiješ odgovor na pitanje, i to u vidu priznanja.  
Očigledno je da ti nije namjera saznati kako da čistiš svoj kazan nego nešto potpuno drugo.
Zato i čekam od tvog prvog postavljenog pitanja na ovoj temi, da vidim šta ovdje namještaš. Da nije možda u pitanju „marketinška“ podvala kojom bi odgovorio na negativnu „reklamu“ kazana sa deflegmatorom:
Nema te godinu dana, a nakon ove pecine poruke odjednom si više nego aktivan i to baš na ovoj temi, jer  pretpostavljam da bi milan trebao znati kada isparava soda, pa to mu je zanimanje i sramota bi bilo da on to ne zna. Za nas ostale nije uopšte važno, jer to je ionako nebitan podatak koji nema veze sa rakijom, a ja ga igrom slučaja znam jer sam dosta radio sa sodom.
Ako se ovim tražila slabija karika da bi se nakon nje teatralno pljuvalo po lancu i po nekoj drugoj karici, onda stvarno neće moći! Smišljeni marketing, na ovoj temi, vam je dobar ali ovaj put ne prolazi.  

Nego da se vratim na stvarni problem. Ni jedan stav i mišljenje ne bi trebalo doživljavati lično, nego baš naprotiv kao nešto iz čega treba i mora uslijediti preispitivanje. Ovim potezima si me ponukao da napišem jednu ozbiljniju analizu refluksa, raznih varijanti kazana i ovakvog „deflegmatora“. Nakon toga vjerujem da neće biti dilema oko ovog pecinog citata, pa ni potrebe za ovakvim metodama koje su nakon njega uslijedile. Tamo ćeš imati priliku da direktno demantuješ sve što ti lično ne paše.

Neke postove sam obrisao jer im nije mesto na forumu...


mk, nadam se da se nece ponavljati slicni komentari...

Evo jedan zanimljiv link za sve one koji ne mogu da odole prepucavanjima na internetu:

http://www.istokpavlovic.com/blog/psihologija-internet-prepucavanja/

pitanje za Pecu 50 i ostale.Kad cistim kondenzator sa 10% vinskom sodom,  da li se to radi sa vrelom vodom i koliko se vremena drzi u kondenzatoru. Resio sam da kazan i parovodnu cev cistim sa 1% NaOH a kondenzator sa vinskom 10%.Za kazan i cev mi je jasno da se kuva oko sat vremena a za vinsku se u tvom tekstu ne navodi precizno vreme i hladna ili vrela voda sa vinskom sodom.
Da li bih napravio gresku ako bih vreli rastvor vode i NaOH iz kazana  sipao u kondenzator i drzao tako jedno 15 minuta a posle normalno ispirao hladnom vodom i na kraju destilisao jedan kazan vode.

Očito da peca nije vidio pitanje.
Topla soda u trajanju od jedan sat. Kada je hladna onda par sati, možeš je ostaviti u kondenzatoru i preko noći, ništa mu neće biti.

Hvala Bistrice, da li si mislio na masnu sodu ili na vinsku?

Na vinsku, jer si za nju i pitao.

Gde se moze nabaviti vinska soda? Kod mene u Uzicu niko ne trguje hemikalijama. Danas zvao firmu Gordeks u Cacku, imaju natrijum karbonat-vinsku sodu, ali je najmanje pakovanje 50kg? Jeste da je cena skromna 30d/kg, ali sta cu sa 50kg?

Ako je manja količina u pitanju možeš je i sam napraviti. Soda bikarbona (natrijev bikarbonat) se stavi u čistu i suhu tepsiju i peče u zagrijanoj pećnici-rerni, na najvišoj temperaturi u trajanju od jedan sat. Soda bikarbona otpušta po jednu molekulu CO2 i H2O zagrijavanjem, i prelazi u natrijev karbonat (kristalna ili vinska soda).

A koliko bi otprile trebalo da stane litara u kondenzator kazana od 200 litara, pitam zbog kolicine vode i sode za pranje?

Zavisi od onog koji ga je pravio, ali teško da je više od 20 litara.

Kad se iskuva 100 litara vode i 1kg sode kako izgleda kazan t.j. da li ga taj proces ispolira ili sta znam vec? Znam da je pitanje glupo ali nemam kaza a planiram kad stigne za pecenje da ga ocistim po ovdasnjim upustvima ali ne bih voleo da mi gazda kazana sta zameri(a ljudi su cudni) pa me interesuje kako ce izgledati posle pranja?

U pitanju je najobičnije pranje u kome soda razlaže bjelančevine. Bakru se ama baš ništa ne može desiti, naprotiv izgledat će kao nov.  Jedino pripazi da time ne prskaš po eventualno nekim aluminijumskih vanjskim dijelovima konstrukcije kazana.

Hvala. Ma ja cu ga oprati a posle 10 kazana viljamovke nece bas izgledatai kao nov i svi ce biti zadovoljni.

Ako moze slikaj pre i posle pranja, cisto da se vide efekti...

Pozdrav svima! Pitanje: Kako se i čime se najbolje čisti kondenzator (u tabarci) sa spoljne strane, pošto kad sam ga zadnji put kontrolisao bio je pun kamenca?

Ako je u pitanju čišćenje kamenca sa vanjskih bakarnih dijelova možeš to efikasno uraditi solnom kiselinom (HCl). Koristi se i u domaćinstvu. Pazi da ti ne nagrize limenu tabarku. Najbolje je da kondenzator izvadiš, pa onda to radiš. Ako je naslaga kamenca nešto veća, probaj naći 20%-tnu ili jaču, ići će brže. Možeš je nanositi špricaljkom za čišćenje stakla i sl., sačekaš da odreaguje pa ponovno.

ako  su naslage kamenca velike, a obično jesu pri vrhu tabarke, odnosno kondenzatora, onda nalij kazan sa vodom, postavi kapak i lulu kao da u kazanu imaš sirovinu za destilaciju. Podpali vatru i forsiraj maksimalno. Tabarka mora biti prazna do pola.kada pristigne vrela vodena para iz kazana ona će ugrejati gornji deo kondenzatora, toliko da će naslage kamenca početi da puckaju. Uzmi crevo  sa hladnom vodom i polij jakim mlazom pregrejani deo aparata, ponovi to nekoliko puta i više od 90% procenata kamenca će samo odpasti. ostatak možeš očistiti sa HCL-om. Pazi da nepreteraš sa zagrejavanjem aparata.

peco gde da nabavim živu sodu milorad

ludi kažite mi ja sam nov u ovome gde da promenim dno na kazanu a da me to nekošta mnogo

još jedno za vas verovatno glupo pitanje ali ja sam laik koje su mane prohromskog kazana u odnosu na bakar

Mnja provodljivost toplote i daleko, daleko lošiji kvalitet dobijenog destilisanog proizvoda.

Pozdrav svima


Zbunjuje me pojam "vinska soda". Interesuje me navedeni procenat (10%) dali se odnosi na Na2CO3 ili na Na2CO3*10H2O ili na nesto trece.





Svakako da soda ne moze da isparava, medjutim moje nislenje je da se stvaraju se sitne kapljice (maglice) koje zajedno za vodenom parom dospevaju na ne bas velike visine ali verovatno uspevaju da dospeju do konzenzatora i tako obave posao.

Mislio sam na sodu za pranje vinskih sudova, ne na kaustičnu, a koja je formula te vinske sode, stvarno neznam pa mi nemoj zameriti.

U pravu je peca, tako se i naziva zbog ove svoje primjene.
Za ostalo se ne boj, samo traži vinsku ili kristalnu sodu i dobit ćeš ono što ti treba.
Ako te baš zanima šta si kupio onda je to najčešće ovo drugo, iako si mogao i ovo prvo jer razlika je samo u vodi koja je u drugoj strukturi nestabilna na temperaturu.  
Sve preporuke za procente u ovakvim situacijama su orijentacione i ništa ti ovdje ne može štetiti ni cca. 2,5 puta veća koncentracija, ako bi procenat primijenio na ovaj bezvodni oblik.  

Za drugo pitanje.
Suviše je to velika molekulska težina da bi je vodena para mogla ponijeti sa sobom.

Ciscenje kompletnog kazana radim uz pomoc N_a2CO₃ i to na nacin kako je opisao Jovic u svojoj knjizi, a dioda ga citirao na pocetku ove teme.
Ceo postupak sam uvek odradjivao neposredno pred destilaciju. U tom slucaju bih to morao da pocnem ujutru, jako rano i to onda traje skoro 4 sata. Pocinjem sa destilacijom tek oko podne. Bilo je slucajeva kada sam postupak pranja odradjivao nekih deset dana pre destilacije. E u tom slucaju kada pocnem da pecem rakiju, od ranog jutra, imao sam problem kasnjenja u postizanju temperature vode u tabarci kada potece rakija.

Da li je greska, ako se svi delovi kazana oribaju na vec opisan nacin, recimo 10 dana pre destilacije a postupak proparavanja se ostavi neposredno pred samu destilaciju. Smatram da bih tako dosta skratio onu pripremu pred samo pecenje a "imao" bi potrebnu temperaturu vode na vrhu tabarke u trenutku kada krene rakija.

Kada radiš pranje onda ga radi do kraja, i nije uopšte važno ako je u pitanju i znatno duži period od ovih 10 dana. Važno je da dobro osušen dočeka destilaciju na nekom mjestu gdje neće biti izložen agresivnim materijama, njihovim isparenjima i sl.

Proba čišćenja kazana

U mom kraju često dobivam savijete da kazan operem mješavinom octa i vode i jednom sam to probao i stvarno kazan se sjajio u kratkom vremenu dali to ima kakve negativne posljedice na rakiju ako se kazan dobro opere.

Inaće ja ga rukoavicom na toplo dobro izriban i uvijek doćekuje čist novu destialciju.

Evo kako sam ja dosad prao svog kazana:
Cistim detaljno kazan i sve njegove bakarne djelove.Stavlam zivu sodu u vodu i napravim rastvor od 1,2 kg na 120l ,napunim kazan i iz njega posle odredjenog vremena crpem i stavljam u lulu i hladionik, koje prije toga zacepim i ostavim preko noc tako da stoji.
Isto tako zacepim i okrenem kapak ,ucvrstim ga da se ne prevrti i napunim ga sa rastvorom.Posle toga sve dobro i obiljno operem vodom.To traje par sati.Stavlam na kraju 3 limuntosa i malo soli na mokru unutrasnjost kapaka i kazana , izribam sa cetkom od kokosovih dlaka pa unutrasnost kazan sija kao nov .Pre nego sto pocnem da operem kiselinu vodom ,stavim 3 mala paketica soda bikarbona i ribam kazan da ne bi opet potamnijo bakar . Tad jos jednom obilnjo operem vodom.Kapak a i kazan ostaju sjajni.Osusim sve sa pamucnim krpama i ostavim tako pripremljen kazan na suho do sutra kad pocnem da pecem rakiju.  

Prevelika koncentracija sirćetne kiseline u materijalu za destilaciju negativno utiče na kvalitet rakije, između ostalog i zbog njene reaktivnosti sa bakrom, a kamo li još da sa njom pereš unutrašnje površine kazana. Nikako se ne preporučuje. Uradi to sa kristalnom sodom (znam da ti je lako dostupna). U tako opranom kazanu neće biti negativnih posljedica po kvalitet rakije, naprotiv dešavat će se one pozitivne i istovremeno umanjenje prirodno prisutnih negativnih.

Zaboravio sam da napisem, da se ne treba zaboraviti,posle ovakav "tretman"ili duzeg stajanja ili pred promenom vrste komina,kako sto je vec navedeno i preporucano u proslim porukama i odgovorima, kazana napuniti sa vodom i jedno 10-15 min vrsiti destilaciju bez vode u hladionik ,jer kako sto kaze jedan moj prijatelj sa foruma "E ta para mu j...nanu naninu" na svu masnocu i prljavstinu koja je ostala u kazanu!! ;D
Ovo je provjereno i daje najbolje rezultate od nacina koje sam dosad probao! :thumb:

Imam kazan koji nije koriscen dugo vreme,mozda 10 godina.Zadnji put kad je koriscen obojio je destilat plavom bojom.
Dali ovo ukazuje na neispravnost nekih delova kazana ili mozda nije dobro opran.Koji su najcesci uzroci pojavljivanja ovog plavog destilata?

Nema neispravnosti nego su u pitanju reakcije bakra sa raznim jedinjenjima iz fermentisanog materijala i prelazak tih naslaga sa unutrašnje površine kazana u destilat. Razne isparljive kiseline, sumporna i azotna jedinjenja vidljiva je u raznim nijansama zelene, pa čak i do one plavkaste. Dakle tri glavna uzroka. Loša fermentacija sa pojačanim aktivnostima plijesni i bakterija, kao i eventualni višak ili prisustvo nekvalitetnog taloga iz fermentacije. Nedovoljno oprani kazan i nepoštivanje načina obavljanja destilacije gdje se taj materijal umjesto da ostane na bakarnim površinama otapa i prelazi u destilat. Ovo sa dužim nekorištenjem kazana je isključivo zbog oksidacije bakarne površine i stvaranja one patine koja se mora skinuti temeljitim pranjem prije upotrebe.

Bistrica,zahvaljujem na odgovoru.Ne znam u kakvom stanju je sad ovaj kazan jer mi nije kod kuce gde zivim,ali proveri cu to pa potrazi cu savet oko ciscenja i ponovog pustanja u rad ovakvog kazana koji nije bio koriscen cca 10 godina.

Moj stari kazan se lako rasklapa i dobro cisti,ali sad hocu da kupim novi Kazan, koji se tako lako ne rasklapa.
Razmislao sam kako da resim taj problem u novom kazanu a i da olaksam sebi taj posao oko pranja,mislim da to malo i automatiziram.
Trazio sam po internetu resenje za cistenje, gde nemoram da rasklapam ovaj tip kazana sa mjesalicom i sve te njegove delove, da bih to oprao.
Nasao sam to resenje kod Njemce, koji to vec odavno koriste u svojim kazanima,a zove se CIP (clean in place) pranje.
Evo kako to izgleda-
 
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_reinigung-cip.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_reinigung-cip.jpg)

Ovo su te rotacione dizne za pranje pod pritiskom od 0,5-3 bara.

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_tank-cleaning-nozzle-rotating-ball-61967-2470411.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=7_tank-cleaning-nozzle-rotating-ball-61967-2470411.jpg)

(http://img4.imagetitan.com/img4/small/7/7_tank-cleaning-nozzles-14640-2728867.jpg)

Jedina razlika je što nemaš podova za rektifikaciju gdje bi ovakve dizne bile funkcionalne.
Kod klasičnog kazana jednostavno rečeno nemaš mjesta gdje bi bile funkcionalne a da ne budu mjesto najvećeg zaprljanja. Tako da kao rješenje ostaje klasika, mlaz doveden kroz otvor za punjenje nakon završene destilacije pri pražnjenju kazana ručno usmjeren na kapu i lonac kazana kojim vršiš pranje i ubrzavaš ispiranje kljuka, ako nemaš potrebe da radiš detaljno pranje koje podrazumijeva rastavljanje kazana.

Slika kazana je njemacke firme CARL ili Holstein (bar tako mislim).
Nemam ja takve kolone na svoj novi kazan, ali sam hteo prikazati  princip pranja ili rada. :)
Hocu da postavim rotacionu kuglicu od 360 stepena u sam kapak(loptu) I kuglicu od 180 stepena na mjestu gde pocinje Sherpa kazana (ispod grla lopte). To ce sluziti za ispiravanje izmedju destilacije. Za detaljno pranje se lako moze napraviti cirkulacija vode sa pumpom i sredstvom za cistenje kazana preko ispusta za kominu(kako na slici).
Nazalost nisam tako vesht kako @kazanpasa i da to slikovito i kompjuterski prikazem ,ali potrudicu se da to napravim i postavim.
Ako u tome ne uspem,mislim da realiziram ovaj nacin pranja, ostace mi provereni nacin- pranje crevom. :)

Nije problem u crtanju sistema cijevi i mjesta postavljanja dizni za pranje, nego u efektu takvog načina pranja klasičnog kazana koji se zagrijava otvorenim plamenom. Bez obzira da li se to radi sa postavljenim diznama, ili ručno, kvalitet pranja je isti i on može zadovoljiti eventualno jedno preskakanje skidanja kape kazana i parovodne cijevi, u zavisnosti od karakteristika materijala koji se destiliše. Drugo preskakanje bi bilo već jako upitno ne samo zbog nakupljanja naslaga na parovodnoj cijevi i kondenzatoru nego i na kapi i loncu kazana koje ćeš morati skidati i odstraniti, prvo „ribanjem“ pa kasnije i vodom. Postavlja se pitanje zašto raditi nešto što ne daje neki efekat a otežava posao svojim prisustvom, naročito kod „demontaže“ koju ionako moraš raditi na svakoj drugoj destilaciji po redu. Nema potrebe za automatizacijom koja smeta u zahvatu koji se mora obaviti na svakoj drugoj destilaciji a koja zamjenjuje jako brzu i jednostavnu radnju zavlačenja ruke koja usmjerava mlaz vode kroz otvor za punjenje, u trenutku dok se prazni sadržaj lonca nakon obavljene destilacije.
Riječ demontaža je pod navodnicima jer se radi o jako brzom i jednostavnom skidanju samo parovodne cijevi i kape kazana.

Moguce je i da si u pravo sa tvojom konstatacijom(a i sigurno jesi jer imas takav tip kazana). Ja ga jos danas nemam, i zato ne znam. :)
Moram prvo da dobro razgledam novi kazan ...pa iskustvo ce to samo da resi...
Za efekt pranje sa takvim CIP sistemom, moram da kazem i ostajem pri tome,da je zamisla ili ideja stvarno dobra.
Video sam to i uzivo kad sam bio u fabrici kazana Holstein(a ima da se vidi i na youtube)
Dopao mi se i taj prozorcic na loptu kapaka.

Vizuelni efekat sigurno nije loš ali ideja nije nimalo funkcionalna jer neće moći uraditi ono što bi trebalo. Može da posluži za sapiranje ostataka na rektifikacionim podovima koji bi bili štetni kod slijedeće destilacije, a njih nemaš. Za kompletno čišćenje kape, i lonca kazana iznad nivoa tečnosti, potrebno je ribanje-trljanje grubim dijelom kuhinjske spužvice ili nekom mekšom ribaljkom. Naprosto se mora skinuti i parovodna cijev, i čistiti na način na koji se čisti cijev od puške. Kada je nakon toga napuniš vodom i isprazniš u neku posudu mislim da će ti biti jasno o čemu pričam. Ista stvar je i sa kondenzatorom. Pogledaj još i boju bakra i vode prethodno saprane kape kazana kada je nakon ribanja ponovno sapereš... ...onu spužvicu nemoj ni gledati, odmah je baci i uzmi novu.

Pozdrav svima- mene zanima konkretno da li soda bikarbona ostecuje povrsinski sloj kod bakarnog kazana posto je neki stavljaju i u kominu koja je kiselija , a neki kuvaju u kazanu 1 kg sode bikarbone da bi ocistili ili dezinfikovali kazan pre upotrebe .Ako neko zna konkretno soda bikarbona i bakarni kazan?

Ne može bakru ništa osim da bolje očisti one masne naslage sa njega. Samo je treba dobro isprati nakon čišćenja.

hvala na odgovoru :whistle:

Imam stari kotao koji duže vrijeme nije korišten i prao sam ga u dva navrata po uputama s foruma...prste iskrvario.
Ukratko - u hladilo i parovodnu cijev sam stavio vruću otopinu vinske sode, ostavio sat vremena i dobro isprao vodom. Kotao i kapak sam čistio otopinom limunske kiseline i otopinom vinske sode. Svaki puta nakon pranja kotla, destilirao sam destiliranu vou po barem pola sata (bez vode u hladilu). Bakar je bio čist ko suza.

Nakon prvoga pranja iz kotla je izlazila plavo/zeleno obojena voda, no nakon drugog pranja, voda je bila savršeno bistra, bez mirisa, no ipak s blagim metalnim okusom.

No, ono što me zanima se vidi iz slika: s lijeve strane se vidi vanjska strana kapka takav je bio iznutra prije destilirane vode - opran i čist. S desne strane je isti kapak snimljen s unutarnje strane?? Nakon pola sata kuhanja destilirane vode, dobio je znatno tamniju boju i izgleda potpuno prljavo...Isto je izgledao i sam kotao, kao i cijevu hladilu (koja je potpuno nova). Destilirana voda je bila destilirana voda.

Koji je razlog tomu? Da li jednostavno moram sve ponovo, treći puta prati?? :(
Izgledao je čisto i sjajno, spreman za posao, a sad je opet....
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_dsc_0667.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_dsc_0667.jpg)(http://img4.imagetitan.com/img4/small/8/8_dsc_0668.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=8_dsc_0668.jpg)

Nazalost bakar uvjek pravi reakciju u kontakt sa vodom.
Nije ovo strasno,to je vid bakarne patine koja se da ispolirati sa mekom pamucnom krpom.
Bitno je sto si sa sodom i destilacijom vode uklonio sve vosocne naslage sa kazana .
Pre destilacije operi jos jednom sa vodom unutrasni deo kapaka i na mokru povsinu stavi limuntos(1 paket) i malo soli(1 supena kasika).
Sundjerom(spuzvom) protrljas sve to i obilno operes vodom.
 
...sad mozes svoju rakiju nazvati "Junacka krv"  :)

Hvala ti Jone, ja već mislio - munje i gromovi, opet neki problemi, hehe  :thumb:

Napatio sam se ovih dana sa jednim istim kazanom, Panonija ako se ne varam...
Ove naslage sa slike sam poskidao smirglom, granulacija 400, ide bez problema ;)

Strah me toga, to je sve neki tanki lim, imam osjećaj da ću ga probit ako ga krivo pogledam, pa ga ne bi htio još dodatno istanjivati, radije ću ja na njega krpom...

Nemoj smirglom nista na kazan ....A ako vec moras onda vodenim papirom 1000 i navise. Ispod toga -ZABRANJENO!  :)
"Hemiskim" putem se sve to cisti bezprekorno. Probaj- videces. I ovim ti skidas mikro deo bakra.

Ovo je prilicno dobro odradilo posao a granulacija nije strasna tj ne ostavlja vidljive tragove na kazanu.
Kazan nije koristen 15 godina, nisam imao zivaca ni vremena za neke blaze varijante :whistle:
Sad je sredjen pa ubuduce moze neka druga metoda ciscenja ::)

Sledeci put probaj ovo: ATOMIC zica+Limuntus+sol= Kazan koji SIJA  ;D
http://www.premium-zagreb.hr/WritePerm/ImgCatalogue/90/Small/Atomic_zica_4kom.jpg

Malo sam tražio po forumu o dinamici čišćenja kazana...
Ja radim tako da prije svake sezone destilacije....... namočim kondenzator i parovodnu cijev otopinom sode i to tako pustim da odstoji preko noći. Nakon toga stavim u kazan vodu, zapalim plamenik, tabarku ispraznim, te pustim da tako ide destilacija (para) sat vremena.
Tokom pečenja nakon svakog kazana moram otvarat kotao (komovica) i sa vrućom vodom i kuhinjskom žicom oribam sve dostupne dijelove kazana parovodnu cijev isperem toplom vodom iz tabarke i kondenzator isto to sve ponovim s mlazom hladne vode. Svakih 4 ili 5 kazana dodatno očistim parovodnu cijev na način kako se cijev od puške čisti i to mi se pokazalo kao jako efikasan način jer crna voda izlazi tokom ispiranja.
Prije prepeka ponovim postupak sa parom s početka destilacije.
Zanimaju me vaša iskustva.

Kod komovice bi čišćenje vodom trebalo raditi na svakom, ili bar na svakom drugom kazanu. To podrazumijeva naročito parovodnu cijev i kondenzator. Kondenzator se čisti tako što u njega naspeš vruče vode sa vrha tabarke, a prije toga nekim čepom ili krpicom zatvoriš izlaz na luli. Kada ga napuniš tada otvoriš izlaz da voda naglo krene napolje. Tako u dva navrata i dosta toga ćeš primijetiti u posudi u kojoj to hvataš. Pazi na jaki mlaz u startu.  :)

Pozdrav forumašima,

Drugi put u životu pečem rakiju i moram priznati da sam veoma zadovoljan kako sam oprao kotao zahvaljujući preporukama sa ovog foruma.Kao prvo kotladžija mi uopšte nije dozvolio da perem kotao kad sam mu rekao da ću upotrebiti "neku sodu" jer će mu to stanjiti lim na kotlu,a i on ga je dobro oprao ladnom vodom !!!!!!!!!!!!!!!!!! .Napravim jedan kotao destilovane,koja je bila sve samo ne destilovana voda(smrdila) i zaladim dok kotladžija nije otišao kući i negdje oko 23.00 h  krenem.1% rastvor NaOH u mlakoj vodi u kotao,a u hladionik  i parovodnu cjev koju sam okrenuo naopako 10% rastvor kristalne (soda bikarbona 1 sat u rerni na najjačoj temperaturi). Sat vremena poslje ribanje.Joj ljudi šta je to izašlo,pa to je strašno,naročito iz parovodne cjevi boja otopine je imala jako zelenu boju.Sve sam dobro isprao vodom po Vašim preporukama,uz ribanje parovodne cjevi sa četkom i špagom ( kao puška ),hladionik nekoliko puta zatvorio,nalio do vrha pa ispustio i zatim sastavio kotao,nasuo vodu i potpalio,bez vode u hladioniku.Kad je prokuvala voda,pustio  15 ak minuta paru da izlazi  na cijev,potom  sam sipao vodu u hladionik,ostavio tako još sat vremena da curi i to je to.Zahvaljujem se ovom prilikom svima vama,a rakija od drenjina  koju sam pekao sledeći dan,čista ko suza,ali o tome koga interesuje na temi rakija od drenjaka i kazan na kazan.
Još jednom hvala na stručnim savjetima ,uz iskrenu preporuku ove metode svima.

Danas sam prao paravodnu cijev i spiralnu u kondezatoru tako što sam u njih ulio rastvor limunske kiseline i vode oko 5%(šteta što nisam napravio jači) i sačekao nekih 3 sata

ah šta je izašlo  ::) pravi antifriz  ;D uz nešto taloga vrlo sličnog modroj galici...

Šta mislite bi li valjalo u kazan usut vode,kristalne sode i limunske kiseline sve zajedno i dobro iskuhat bez vode u kondezatoru da para prolazi kroz cijeli sistem kazana ili je bolje prvo samo sodu iskuhat pa onda limunsku kiselinu ??

Limunskom i bilo kojom kiselinom se kazan čisti samo izvana a ne iznutra. Ako si to uradio onda moraš pokušati skinuti ono što je ta kiselina ostavila na bakarnoj površini jer će u protivnom preći u rakiju, sa onog silaznog dijela kazana. Dakle čišćenje samo sodom bez kiseline i poslije „ispiranje“ parom. Nakon toga slobodno pusti neka taj kazan uhvati malo „patine“ stajanjem u normalnim uslovima bez uticaja agresivnih medija kakve su kiseline. I to ima svoju pozitivnu stranu bar u prvoj destilaciji nakon čišćenja.

Limunskom kiselinom sam čistio paravodnu cijev i spiralu,kako ću skinut sada taj "sloj" ??

Mlakom vodom u kojoj je otopljena soda napuni parovodnu cijev i spiralu. Nakon par sati izbaci to napolje, obilno isperi vodom, montiraj kazan i idi na zaparavanje.  

Hvala Bistrice,šta misliš jel dobro čistit unutrašnjost kazana prvo limunskom pa onda sodom da ona očisti ostatke limunske i ono što limunska kiselina ne može ?
jer soda slabo djeluje na bakarni sulfat dok limunska čini čuda

P.S jučer sam nakon pranja paravodne cijevi i spirale limunskom kiselinom pario kazan jedno 20 min.znači trebaće ponovo

Da li je dovoljno 20 minuta ili nije to možeš znati kada probaš destilat koji si dobio na prvom kazanu. Ako je gorkast, suh, na metalno i manje aromatičan onda nije bilo dovoljno. Da radiš nakon toga još nekih desetak kazana čije ćeš destilate pomiješati onda bi se ta mana neutralisala ukupnom masom i mogao bi se igrati onoga, možda jeste možda nije. Ja bih radije išao na sigurno, ti kako hoćeš.

Kiselina zbog svoje agresivnosti se isključuje kao sredstvo za čišćenje. Ona će sa bakrom graditi jedinjenja i odvesti ih u rakiju, što će onda imati i uticaj na njen kvalitet. Ako ćeš takvav destilat stavljati na dvostruku destilaciju onda nije tako velika opasnost jer su ta jedinjenja neisparljiva pa u drugoj destilaciji ne mogu preći u rakiju, ali ima još nešto.

Nije cilj proizvesti reaktivnost bakra do maksimalne mjere, što je i vidljivo nakon tretmana kiselinom. Takva površina će u destilaciji u prevelikoj mjeri spriječiti prelazak u rakiju različitih hemijskih jedinjenja, vezujući ih za sebe isto u prevelikoj mjeri. Zato se čak i nakon tretmana kaustičnom sodom pušta neko vrijeme da bakar prirodno oksidira i izgubi dio reaktivnosti. Gubi ga i nakon samo jedne destilacije pa onaj efekat gorkog i ostalo se na drugom kazanu već ne osjeti. Kristalna soda je mnogo manje agresivna od oboje pa to kod nje možda i nije toliko nužno, ali je sigurno sposobna razbiti one masne, voštane, sapunaste naslage sa bakarne površine i uraditi apsolutno sve što je potrebno.

Priča je jednostavna koliko je jednostavna i priča o aromama, na primjer kod sauvignon-a, i ne samo njega. Sumporna jedinja imaju izuzetno niske pragove osjetljivosti. Pored negativnog uticaja, kada se nađu u povišenim koncentracijama, u stanju su maskirati i sakriti druge aromatske uticaje, ali bez tih jedinjenja nema ni karakterističnih aroma sauvignon-a, drugih vina, pa i nekih rakija ili jakih alkoholnih pića. Nisu samo sumporna jedinjenja u pitanju nego i mnoga druga koja neće biti u koncentracijama u kojima se mogu registrovati. Neće pojedinačno preći prag osjetljivosti ali će zajedno, u grupi, proizvesti posebne, suptilne, aromatske uticaje bez kojih nema iznimnih dostignuća.

Ako smijem onako po narodski, nije ništa zlonamjerno nego da bi bilo slikovitije i razumljivije.
Zaboravi na kiseline i drž se kristalne sode i opisane procedure jer ne voziš kazan na takmičenje u sjaju i blještavilu nego ga pripremaš za kvalitetnu destilaciju.

Ma sve u redu  :) svugdje piše otopina limunske kiseline da ide za vanjske dijelove, ali ja sam mislio zašto ne probat i na unutrašnjim dijelovima pošto nigdje nisam vidio nikakvo posebno upozorenje da to treba izbjegavat i da je štetno raditi

 :thumb:

Pozdrav ljudi, procitao sam celu ovu temu, uglavnom mi je jasno,ali imam jos neka pitanja.
Kupio sam polovan kazan, suboticki 100l, prevrtac sa mesacem. Skontao sam kako da operem kazan i sve ostale bakarne delove.
ALi nigde nisam naisao na to kako se peru delovi mesaca, koji su kako mi se cini od mesinga i vrlo su "sareni"
(http://img4.imagetitan.com/img4/small/11/11_wp_20150704_002.jpg) (http://img4.imagetitan.com/img.php?image=11_wp_20150704_002.jpg)

Takodje, da li je neko probao da riba lulu i cev u tabarci? Nisam probao, ali hocu vec sutra, da provucem tanku sajlu nekako kroz cev pa da za nju vezem kanap , provucem njega, pa za kanap (negde na sredinu) vezem zicu za sudove i tako onda napred nazad ribanje :) 
Mama mi je hemicar i kaze da nikako bakar ne perem kausticnom sodom...nego kristalnom...
Hvala

Mamu se inače treba slušati  :)  :thumb: pogotovo u ovoj situaciji pred početak sezone upotrebe kazana. Da je na kraju ne bi baš morao. Neće mu kaustična soda nauditi iako je poznato da se njome polira i ispravljaju blaga oštećenja i neravnine kod bakarne površine. U prvoj destilaciji bi mogao zbog prevelike reaktivnosti bakra osjetiti znatnije umanjenje komponenti koje su bitne za aromatičnost rakije. U drugoj i trećoj toga više ne bi bilo.
Mesingane dijelove čistiš na isti način kao i bakarne. Stavi ih u neku posudu koju možeš zagrijavati. Uspi rastvor sode i nakon toga ako sve ne popusti može i ribanje.
Za čišćenje parovodne cijevi, i svega ostalog, nemoj koristiti ništa što može da nagreca, zagrebe, površinu bakra. Napuni je rastvorom kristalne sode u mlakoj vodi i ostavi preko noći. Prospi i kao što si opisao proturi jači kanap. Na početak mu veži nešto teže kako bi ga prošao na drugu stranu. Ostavi kanapa sa obe strane da je duži od parovodne cijevi, a na sredinu čvrsto veži manju plastičnu vreću od luka ili krompira. Ona treba biti debljine koja otežano prolazi kroz cijev a da ne zapne u njoj jer bi imao veliki problem kod vađenja. Nakon čišćenja dobro isperi naizmjeničnim punjenjem i pražnjenjem cijevi, par puta, i montiraj kazan za zaparavanje koje moraš uraditi.

Hvala :thumb:
sad je sve jasno. Vec sam uspeo da proguram sajlicu pa kanap kroz cev, nisam imao strplljenja da cekam sutra, a i sad je prijatnija temperatura :)  Kapiram da ne moram da zurim sa pranjem, jer bakar brzo reaguje sa kiseonikom, pa cu dan dva pre nego sto mislim da upotrebbljavam kazan da to uradim.
Jedino cu ove mesingane delove oprati odmah, pa onda opet uz kazan.
Inace, prosle godine sam prvi put pravio rakiju, nosio kom kod nekog lika...sad imam svoj kazan i necu niko da mi smeta :D   
Mislim da cu uz vase savete odraditi sve kako valja, a i uz losije iskustvo od prosle godine, znam kako ne treba :)
Takodje narucicu iz Nemacke preparate, samo jos da skontam koje... a voce ce da bude od svega po malo, tj. ono koje mi bude najpovoljnije...Eto, cujemo se na nekoj drugoj temi uskoro  :thumb:

danas sam kao nesto uradio po ovom pitanju. Delove mešača sam ubacio u kazan , sipao 25L vode, taman da predje preko delova, ubacio 250gr kaustične sode, ostavio tri sata da odstoji. Pa sam oprao de delove, pa sam dolio još vode, potpalio vatru, i pustio da voda poteče...i tako nekoh pola sata. Onda sam izvadio delove mešača i sa njih je sve spalo. Super
ALi kazan se nije baš nešto oprao. Ovo je bila kao neka proba pranja, tj.da operem lulu i parovodnu cev i mešač. Ali očekivao sam da će se i dno kazana oprati malo bolje. Ostalo je mnogo crnih fleka(liče na katran) , koje nisam uspeo ni sundjerom da skinem. Kad zagrebem nečim tvrdjim, onda može. Da li smem fizički da uklanjam te mrlje? Imam neku ideju da kao što poliram farove na kolima poliram i bakar. Na bušilicu stavim tkaninu i namažem pastom za zube i da vidim kako ce da ide. Kontam da će se skinuti, ali da li je to loše u ovom slučaju?  Ili da uzmem neku laču hemiju , HCL ili nešto drugo iz kupatila, pa samo malo na sunđer i da probam?
Ili mi dajte ideju ?
Hvala

P.S. inače, cev najvećeg dela mešača sa slike koju sam ranije postavio , je bila puna nečeg što liči na blato...kako to, nemam pojma, jer ona ni nema kontakt sa kominom, jer je na samom vrhu kazana  :scr:

Pa dobro jesi li poslušao mamu ili ne.  ;D
Vjerovatno je lapsus ovo što si napisao da si koristio kaustičnu sodu jer ona u ovoj koncentraciji naprosto rastura organske materije. Bez obzira šta ti nije skinulo zagorjeli kljuk na dnu kazana ponovi samo na tom mjestu. Kada malo omekša onda struži nekim mekšim drvetom, pa ribaljkom, da narušiš kompaktnost te strukture, i sve dok ne budeš mogao skidati grubim dijelom spužvice natopljenim grudvicama kristalne sode. Kaustična bi isto mogla ali moraš biti jako oprezan zbog burne reakcije, razvoja toplote u dodiru sa vodom i gresivnog djelovanja na kožu, a posebno paziti na dodir i kontakt sa očima, pa i na udisanje.  Ako je sloj debeo i višegodišnja naslaga onda mora strpljivo u više navrata i uspjet ćeš. Nemoj bakar ničim grecati jer bi to onda bilo mjesto potencijalnog početka lijepljenja i zagaranja kod svake slijedeće destilacije.

Za parovodnu cijev je dobro što si to vidio jer sada ćeš je redovno čistiti. To je ono što stalno pričam i sa čim sam već dosadan i samom sebi. Bakar reaguje sa isparenjima u destilaciji i tako doprinosi kvalitetu rakije. Ovo što si vidio je samo jedna strana te medalje. Drugu ne možeš vidjeti ali je možeš osjetiti kada probaš rakiju. Da nije ova prljavština ostalo u parovodnoj cijevi prešla bi u rakiju. Zbog toga je potrebno redovno čišćenje kape kazana, parovodne cijevi i kondenzatora. Tako stvaramo mogućnost da se dio svega toga nakupi i ne ode u rakiju. Ako postoji formirana naslaga kao ova onda se u potrebnoj mjeri ne može ni nakupljati u novoj destilaciji pa ogroman dio pređe u rakiju. Ovo gore se odnosi na naslage prljavo bijele do sive, sa primjesama zelenkaste pa i plavičaste boje. Ako vuče na blato onda je pored ovog još kazan povratio i to se nije opralo nego je zapeklo i tako stajalo sve do tvog pranja.

Nije lapsus, stvarno sam prao kausticnom sodom, tako da nisam poslusao mamu :whistle:
Jer radio sam ja njom druge stvari, pa znam da je agresivnija, jer kad sam video sa čim imam posla kontao sam da moram nju da koristim. Ko zna koliko dugo nije pran kazan... ???
Drvetom sam i probao da skidam, kontam da njime ne mogu izgreati bakar. A tek centralni deo mešača, što je zanitovan za kazan, tu tek ima tih crnih naslaga pa sigurno vise od 5mm...
OK, znaci samo upornost i strpljenje
A iz parovdnie cevi je izasla crvenkasta boja tečnosti, strašno... i to cu prati ponovo, dok ne dobijem čistu vodu... onda na kraju samo voda, kako ste i naveli...
biće ovo dosadan vikend  ;D

Imam problem sa kazanom, cuo sam da se moze oprati kausticnom sodom i ucinio sam to po nekom upustvu sto sam nasao na netu sa 1% rastvorom sode i vode, to sam posle sve lepo oprao vodom, ali sada mi rakija ima jako ostar miris(stipa za oci i pece nos) a na ukusu je jako opora i pece na nepcima. Da li mogu nesto da ucinim da vratim kazan u funkcionalno stanje?

Već si ga dobrano vratio obavljenom destilacijom, ali bi najviše zbog kondenzatora trebalo uraditi ono klasično zaparavanje sa teme o pranju i čišćenju kazana. Naspi samo vodu u kazan, isprazni potpuno kiler i naloži vatru kao da radiš pravu destilaciju. Pusti neka para izlazi na lulu nekih pola sata i poslije možeš sipati vodu i polako prekinuti destilaciju vode. To što ima oštar miris i štipa za oči je akrolein.  

Uradio sam zaparavanje i posle toga uradio prepek, i dalje  isto,mozda malo manjeg inteziteta. e sad mozda je to zato sto je patoka isla iz onakvog kazana. kako mogu da neutralisem to? i da li  mogu jos nesto da ucinim za kazan ? tunaored hvala

Ne možeš prepekom meke rakije koja je već puna akroleina ukloniti njegov negativan uticaj, nego samo neznatno smanjiti što si i primijetio. Trebao si uraditi destilaciju kljuka pa bi sve bilo jasnije, iako se mora osjetiti pogotovo na neobičnom mirisu a vjerovatno i znatno tamnijoj boji kljuka i njegovoj gorkastoj noti. Tada bi bilo vidljivije da je u pitanju kvalitet voća i fermentacije. Rekao sam ti već da je u pitanju akrolein. Pored prodornog mirisa i nadražaja koji proizvodi osjetiš ga i kao gorko u rakiji. To je onaj neugodan miris i okus koji mnogi najčešće prepoznaju u rakiji dudovači, jer su dud kupili sa zemlje. Kontaminacija voća sa bakterijama koje u fermentaciji sa i bez prisustva vazduha razlažu glicerol na akrolein. U većoj količini mu ne možeš ništa a u nekoj prilično manjoj samo dugotrajnim odležavanje rakije uz stalnu umjerenu izloženost kiseoniku. Najbolje u buretu.

jel taj akrolein nije stetan za ljudsku upotrebu? i to znaci da mi je kazan sad opet ispravan?
puno hvala

Nema dokaza za štetnost po zdravlje kada se u rakiji nalazi u koncentracijama dobivenim na ovako prirodan način.
Kazan ti je bio u redu i nakon prve destilacije samo smo još zaparavanjem pouzdano skinuli eventualne preostale masne naslage sode iz kondenzatora.

Da li bi pomoglo sipanje kipuće vode u spiralnu cijev, nakon namakanja u kristalnoj sodi,  umjesto zaparavanja. Samo zbog toga da se ne ispušta i opet sipa voda iz hladionika.

Pomoglo bi i sipanje umjereno tople vode, jedino ne znam u koliko navrata bi to trebalo raditi.

Pozdrav svima. Nemam neko preterano iskustvo jer rakiju pečem tek četiri godine. Uglavnom su to bili saveti starijih, načini pečenja koji su se prenosili s kolena na koleno... Čitajući postove na ovom forumu mnogo sam naučio i ovim putem želim svima da se zahvalim. Mnogo mi znači. U vezi čišćenja kazana nisam imao nikakvo iskustvo. Pre 10-tak dana sam ispekao prvi put u životu rakiju od dunje i nažalost kazan mi je zagoreo. Poslušao sam Pecin savet i prokuvao 1kg žive sode u 100l vode. Ne mogu da kažem da se nije isčistio, jeste, ali je i dalje ostala naslaga od nekih 2mm debljine... Onda mi je baba dala recept koji je, verovali ili ne, skinuo sav talog kao da ga nikad nije bilo. U lonac od 20l sipao sam vodu, dodao oko 500g pepela (nisam tačno gledao na odnos, uglavnom ne više od jedne lopate) i pustio da voda proključa. Nakon ključanja, sipao sam vodu u kazan i ostavio da prenoći. Sutradan sam ispustio vodu iz kazana, nalio drugi lonac mlake vode i istrljao čeličnom četkom za pranje sudova i okomkom od kukuruza (šapurikom). Sve je spalo. Žao mi je samo što nisam slikao pre i posle čišćenja, pa da pošaljem i slike. Uglavnom, ako neko bude imao sličan problem, slobodno neka uradi ovako. Deluje 100%, provereno. Ali nadam se da nikom neće trebati. Pozdrav.

Ljudi ,
da li je neko koristio paročištač za pranje kazana i ostalih elemenata?  Jer ako već "kuvamo" vodu u kazanu pa na taj način čistimo cevi, zar ne bi bilo brže da se to uradi već "gotovom" parom? Ne posedujem taj aparat pa ne mogu da probam..
Pade mi ovo malopre na pamet, pa rekoh da čujem mišljenja :)

Poštovani,

Iščitao sam svih 7 strana komentara i dosta mi je pomoglo ali imam par nedoumica.

Imam kazan od 120 litara koji je još moj deda kupio, oca baš i nije zanimalo pečenje rakije tako da kazan nije korišćen još od 1999. godine. Hteo bih opet da počnem da pečem, imam i spremnu kominu (šljive) i znam šta i kako ali imam par nedoumica oko čišćenja.

Dakle, koliko sam razumeo, potrebno je da napravim rastvor 1% kaustične sode i to sipam u kazan i da destilujem kao što bih destilovao rakiju. To mi je jasno, međutim neko navodi da se u hladionik ne sipa voda dok neko navodi da voda treba da se sipa. Treba li ili ne treba?

Drugo, kada ovaj rastvor destilujem barem 20 minuta onda prosipam rastvor iz kazana i sipam vodu i ponavljam proces. Da li voda u kazanu treba u tom slučaju da bude destilovana voda ili može da bude obična voda?

Treće, vidim da neki postavljaju i drugi način sa vinskom sodom. Navodi se da se 10% rastvor te sode naliva u parovod i u instalaciju hladionika i tako stoji 1 sat pa se onda ispira više puta a parovod se čisti kao puščana cev. Da li je potrebno ovo raditi ako sam prethodno destilovao kaustičnu sodu ili mora prvo da se čisti sa kaustičnom a posle i sa vinskom sodom?

Četvrto. Recimo da sam sada završio sa pečenjem, ispekao svu rakiju. Očistio sam onda kazan u potpunosti sa sodom. Kako ga onda skladištiti do sledeće sezone? Da li lepo sve osušiti mekom krpom pa sklopiti kazan i zapušiti lulu (zbog prašine) ili je potrebno kazan nekako uviti u nešto ili prekriti?

Peto. Primera radi, pečem jedan kazan, i završavam sa njim, prosipam kominu i nalivam drugu. Koji je proces čišćenja između pečenja? Da li je dovoljno samo sunđerom i vodom oprati unutrašnjost kazana ili je i pored toga potrebno prati i parovod i instalaciju u hladioniku?

Šesto i poslednje. Planiram da kupim nov kazan sledeće godine. Ovaj koji imam je prevrtač i mali je, treba mi nešto veće i hoću onaj sa mešalicom. Da li je potrebno da taj nov kazan nekako "ovinjim"? Znam da se nova burad ovinji pre prve upotrebe. Da li je to slučaj i pre prve upotrebe kod novog kazana?

Možda su neka pitanja ponovljena ali smatram da mi je post prilično dobro složen tako da neko ko ima istu nedoumicu kao ja može lako da je reši.

Hvala unapred.

Kaustična soda, isto kao i kristalna-vinska soda, služi za pranje kazana i one se ne destiluju. Rastvore se u vodi i tom tečnošću se vrši čišćenje. Nema svrhe raditi destilaciju te tečnosti jer nijedna ova soda nije isparljiva.
Mogu se zagrijavati kao što bi se na šporetu zagrijavala obična šerpa ili lonac u kom je vodeni rastvor sode jer  bi onda zbog temperature lakše rastvorio tvrdokorne mrlje ili zapečeni dio šerpe. Rastvorio bi ih samo u onom nivou koji je u kontaktu sa tom vodenom smjesom. Što nije u kontaktu ne bi ni bilo očišćeno sodom. Trljanje i ribanje tom smjesom i naročito takvih mjesta je ono što se preporučuje.
Ako se uspe voda u tabarku temperatura bakra kondenzatora će biti jednaka temperaturi te vode i imaš isti efekat kao da ispireš kondenzator hladnom vodom iz česme. Dakle relativno mali. Ako ne sipaš vodu u tabarku imaš temperaturu kondenzatora sličnu temperaturama vodene pare pa je efekat nemjerljivo veći. Ujedno će vodena para doći i do dna kondenzatora i lule kazana, i to nekondenzovana i neohlađena pa će imati priliku taj dio da očisti od masnoća i od preostale nalijepljene sode na bakar.
Kada je soda dovoljno dugo u kontaktu sa onim što čistiš, kako bi razložila nečistoće, tada se sve to prosipa i obilno ispire običnom vodom, iz razloga da se ukloni strana stvar iz kazana. Strana stvar je sada i soda koja je uradila svoj posao i postaje problem ako se ne ukloni jer je štetna u destilaciji. Sipa se obična voda i sa njom radi destilacija da bi vodena para zašla u svaki kutak destilacionog aparata i detaljno ga saprala od zaostalih nečistoća i sode.
Izabereš jednu od ove dvije sode i jedino sa njom radiš čišćenje od početka do kraja. Do sada si u pitanjima očistio samo lonac kazana do nivoa vode a nisi ni pipnuo parovodnu cijev i kiler. Oni se isto tako moraju čistiti vodenim rastvorom sode. Pošto je voda u njima u pravilu hladnija jer se ispod njih ne loži vatra kao ispod lonca kazana a stepen onečišćenja nepoznat preporučuje se čišćenje parovodne cijevi kao kod puščane cijevi.
Očistiti, saprati, propariti, posušiti i ostaviti ga tako da ima lagano strujanje vazduha.
Sve se pere: kompletan lonac, kapak, parovodna cijev i kiler, najčešće vodom i „krpom“ ako je bila kvalitetna fermentacija.
Jeste, zbog svega što se koristi u njegovoj izradi. Postupak je potpuni osti kao što je ovdje opisan.

P.S. Generalno si imao nedoumice zbog toga što nisi razdvojio bitne faze u postupku čišćenja kazana.
1. Čišćenje rastvorom sode i ribanjem, a topliji rastvor isključivo u kontaktu sa nečistoćama pomaže, ubrzava, i manje se riba.
2. Ispiranje raspadnutih ili načetih nečistoća, kao i sode.
3. Zaparavanje kao najpouzdaniji postupak uklanjanja preostalih nečistoća i sode na nedostupnim mjestima i sa bakarne površine na kojoj je ostao tanki sloj sode koji se ne može tako lako i pouzdano ukloniti hladnom vodom.

Jedno veliko hvala bistrici na detaljnom odgovoru. Tačno ono što mi treba.

Evo da pojasnim u vezi kristal sode ili vinske sode.Dakle pod tim nazivom nigde nisam mogao da pronađem ove proizvode.Uz pomoć bistrice saznao sam da se radi o Na2CO3 a to je natrijum karbonat
Natrijum karbonat, često pogrešno nazvan soda, jeste so natrijuma i ugljene kiseline. Kao dodatak prehrambenim proizvodima nosi oznaku E500.
Формула: Na2CO3
Inače zove se u narodu još i kalcinisana soda i imaje u prodaji evo jednog linka
http://www.bestpest.org/?143,kalcinisana-soda-(pinterska-soda)-soda-za-pranje-buradi (http://www.bestpest.org/?143,kalcinisana-soda-(pinterska-soda)-soda-za-pranje-buradi)
Uzgred raspitivao sam još i u vezi pranja kazana da je puškiranje sa čistačem visokog pritiska baš poželjno jer u mnogome olakšava rad na čišćenju kazana između dva kljuka (dobija se u vremenu)

Soda je naziv za alkalni rastvor pa tu nema ništa pogrešno. Isto kao i kod sode bikarbone, koja je u stvari natrij bikarbonat i ima isto svoju oznaku E kao dodatak u prehrambenoj industriji. Ima je i sumporna kiselina H2SO4.  :)

U pranju između dvije destilacije se i ne koristi kristalna soda jer bi bila štetna nego samo ispiranje vodom. Pod pritiskom je normalno efikasnije i brže pa ga i ja koristim.
Novi kazan je uvijek zaprljan zbog samog procesa valjanja lima, njegovog presovanja u razne oblike, njegovog lemljenja kalajem, tretmana hemijskim sredstvima za odmašćivanje i sl., pa ga obavezno treba generalno prati rastvorom kristalne sode. Ako se to ne bi uradilo sve bi to prešlo u rakiju, a ne bi bila ni čudna pojava jako smeđe obojenog destilata na početku. Nakon tretmana koji se sastoji samo od kontakta potrebno je uraditi ispiranje kazana i svih dijelova pa potom uraditi destilaciju sa suhom tabarkom kako bi se i ovaj rastvor sode pouzdano uklonio, temeljito i u potpunosti.   

Izgleda da se nismo razumeli.Moj komentar je bio za pranje kazana posle svake sledece destilacije kljuka, a ne  za prvo pranje. vidim da se Goja opteretio sa pranjem uopste posto nije imao stabilni kazan pa misli da u kazanu ostaje dosta necistoca.

Da razumjeli smo se, i pranje između dvije destilacije se radi samo vodom, i ako na kapku kazana ima većih tragova reakcije bakra što bude očigledno po boji i količini naslaga, karakterističnim "muzgama" pri slijevanju, a nije nimalo rijetko, onda se to radi i dodatnim trljanjem krpom ili spužvicom. U svemu tome voda pod pritiskom je najbolja i najefikasnija opcija. Normalno ko ima takvu mogućnost. Ko nema ostaje mu mogućnost da unutrašnjost kape sapere vrelom đibrom, pa nakon toga vodom.  

Ja sam mislim negde napisao da sam razumeo da između dva kljuka ide voda pod pritiskom a da kad je nov kazan ili kad sa jednog voća pređem na drugo vođe čistim sa kristal sodom

 voda pod pritiskom ok,ali ti ne treba soda izmedju svakog voca.

Da tako je, s tim da nakon svakog tretmana sodom mora ići zaparavanje. Poželjno bi bilo da ako je ikako moguće bakar dobije patinu nakon toga. Da odstoji prije sezone. Ako se to radi u toku sezone onda se ne radi tretman sodom do njegovog visokog sjaja, boje novog bakra, nego se nastoji zadržati patina a sodom skinuti samo sapunaste i masne naslage.  

Ok svatio sam netreba soda uvek.
U avgustu ću sve da uradim školski oko prvog čišćenja novog kazana a mogu i da fotografišem pa šinem koju sliku

Slike su uvijek dobrodošle.  :thumb:
Sodom se radi samo: nakon svake sezone, prelaska na destilaciju rakije od drugog voća i prelaska na prepek. Ako je prepek nakon samo par kazana a predhodno je kazan već bio tretiran onda nema potrebe ni tada. Normalno u sezoni blaže i pažljivije kao što sam napisao jer bi bakar visokog sjaja ostavilo traga kroz suhu i pomalo gorkastu rakiju, samo u prvoj ili dosta manje u drugoj destilaciji nakon tretmana. Treća bi već bila potpuno u redu.

Ciscenje kazana po Prof. Jovicu.
https://www.youtube.com/watch?v=fi1Efxc6zN8

Kod pečenja iste vrste voća (kruška ili šljiva) Da li je  potrebno baš poslije svakog kazana prati kapak, parovodnu cijev i kondenzator.
Ako je, na koji način i sa čim ? Da li je iizmeđu dva  prepeka potreban identičan postupak, kao i kod dve prve destilacije ?

Imaš o tome dosta napisano samo treba da se vratiš malo unazad i pročitaš.Aj da ti napišem kako ja radim
Na početku sezone napravim rastvor 1kg kalcinisane sode i 10 l vode i sa tim rastvorom u toj srazmeri ribam sve što mogu sa sunđerom četkom ,punim parovodnu cev i td.Kad smatram da sam dobro uradio ispraznim kazan i dobro ga operem.Zatim sipam vodu recimo pola kazana i založim vatru i čekam da krene para na luli a u tabarci nema vode .Kad krene para na luli pustim jedno desetak petnest minuta i prekinem to se zove zaparivanje kazana.To bi bilo detaljno pranje kazana koje se preporučuje raditi uvek na početku sezone i pri svakoj promeni voća.
Nakon svakog kazana sa vodenom pumpom pod pritiskom perem kalpak, parovodnu cev,kazan i cilindar tako što pokušam da isteram svaku ne čistoću ali svaki put to radim bez obzira dal je kljuk ili meka rakija.To oduzima vreme ali se postiže odlična čistoća kazana.Kolko god da posvetiš pažnju pranju kazana nećeš pogrešiti.Meni je problem parovodna cev dugačka je četiri metra, samo je ispiram vodom al trebalobi je izribati.Pa ću napraviti od jedne četke savitljive sa dva kanapa i malo olova da je proturim da bi dvojica mogli da povlače kanap i da čiste cevku
Nisam siguran da je to najbolji način al verujem da ću je očistiti i da će biti bolja.
Eto toliko od mene sigurno da ima još forumaša koji mogu da daju još neki savet.
pozz

Meni je problem kondenzator u tabarci, nisam naviko jer, sam prije imao spiralnu cjev.
Pranje kondenzatora između dva kotla radio sam ispiranjem hladnom vodom iz vodovoda.
A mislim da bi bilo dobro prije isprati sa vrućom vodom iz tabarke.

 
Da li je potrebno vršiti pranje paravodne cijevi i kondenzatora između destilacija ili je dovoljno prati kazan i kapak ? Ako je potrebno na koji način i koliko često se to obavlja?
Koliko kristalne sode koristiti na 100l vode ako bih za detaljno čišćenje ostavio da djeluje preko noći prije ribanja i ispiranja vodom? Da li je  ispravan postupak napuniti kazan do vrha i prokuhavati sodu u njemu,je li poslje toga potrebno detaljno ribati kazan ili bi soda na taj način odradila šta treba ( na dijelovima koji su potopljeni u rastvor vode i sode) ?

Potrebno je u većoj ili manjoj mjeri sve prati nakon svake prve destilacije. Vodom pod pritiskom, vručom vodom, vodom i krpom. Nikada i nikakvom hemijom između dvije destilacije, na nekim normalnijim količinama. Kao što je u tvom slučaju.

Kanapom sa nekom spužvicom, krpom ili vrečom za krompir i luk, kod parovodne cijevi.
Kod kondenzatora ako treba i zaparavanjem uz ispiranje. Ako ne onda vručom vodom sa vrha tabarke. Zatvoriš lulu, napuniš pa naglo pustiš. Dva put je dvaput.  :)

Ako je preko noći sa startnom toplom vodom onda 2-3% kristalne sode.

Soda uz nešto malo trljanja, kao kod tanjura (znam šta pričam na ličnom iskustvu :D:), je sasvim dovoljna.
Prokuhavanje bi eventualno išlo zbog manje dostupnih mjesta, ali samo onih u loncu kazana pokrivenih vodom koja ključa.
Potrebno je samo ako je kazan zagorio, ili je čekao punoljetstvo da se prvi put opere.  ;D
Inače nema potrebe.

Vi ste gospodine živa legenda  :) Hvala što postojite

Na zalost necu moci u prvoj turi odvojiti kostice. Neci stici rucno,a trebalo bi do srede da mi stigne pasirka. Sledece ce biti odkostane, taman cu naruciti i enzim,kvasac i hranu. Da li da probam naci ono sto se vecinom preporucije za sljivu Lallzmy hc i Uvaferm Cm ?
Pitao bih i nesto vezano za kazan. Polovan je i ima crnih naslaga na spju dna i stranica. Kako bi to najbolje bilo odstraniti?
Sto se tice temperature izlaznog destilata ,da li bi par stepeni manja temperatura bitno uticala na kvalitet. Cini mi se da je uvece hladnija voda ,pa bih prepek radio nocu

Da, ko bi to još gubio vrijeme čitajući šta piše.  ;D

Za enzime i kvasce imaš posebnu temu gdje sam ne samo ja naveo spisak, činjenice i utiske o grupi od 20-ak top kvasaca za rakiju. Nevedeno je isto tako 3-4 iz najkvalitetnije kategorije enzima za voćne rakije pa pored toga i par onih koji bi mogli spadati u kategoriju prihvatljivijeg kvaliteta. Nemam namjeru takve stvari ponavljati ko papagaj. Imaš od ovog linka pa nadalje mnogo toga o njima.
http://www.sveovinu.com/index.php?topic=1213.msg59532#msg59532

Kao što nemam namjeru ponavljati ni generalnu priču o pranju kazana jer je krajnje jednostavna, a o njoj imaš i otvorenu posebnu temu na koju sam i prebacio ovo tvoje pitanje.

Hajde da bar na nešto odgovorim kad već toliko šaraš po temama. Idealna temperatura destilata u prvoj destilaciji je 13-15 stepeni. Ako je možeš postići ili joj se bar približiti noću onda je to pametno uraditi.

Imam tragove slivanja plavo zelene boje, na kapi kazana, kao i iznad nivoa kljuka ili meke rakije, a nakon prepeka se to jos vise pojacalo, pa ima i malo tackica pri dnu kazana. Voda i dzak od krompira ne pomaze. Peracem pod pritiskom ne vidim efekat nikakav sto se tice tih naslaga.
Prao sam kazan kljucanjem limuntusa, pa onda dodao i sodu bikarbonu u istu tu kljucalu vodu...i prekidao cim se pojavi para na hladnjaku.
i u sustini kazan je zablistao do nivoa vode,mada tu nikada nije ni bio previse prljav... Nakon citanja teme, vidim da sam koristio i pogresna sredstva i pogresan nacin.
Imam kazan od 35l.  Kotao je od bakarnog lima 1,5 i 1mm, Cev i spirala od bakra 1mm, meki lem - kalaj.
1) Da li bih uopste smeo da se usudim da radim zaparivanje nakon pranja vinskom sodom, u trajanju od 10-ak minuta, s obzirom na debljinu bakra, ili mi je bezbednije za kazan da sipam toplu vodu par puta i ostavim neko vreme da odstoji? Posto je sad sezona, planiram da operem spiralu kondenzatora, parovodnu cev, a u kazanu da izribam samo te naslage vinskom sodom (tj.kalcinisanom ako sam dobro shvatio).
2) da li se moraju koristiti rukavice pri pranju vinskom sodom?
3) da li je normalno nakon prepeka da je kazan prljaviji nego pri vise destilacija kjluka?
4) znam da nije tema, ali da li se ovom vinskom sodom isto mogu "osveziti" plasticna burad za kominu? i da li je neophodno sumporisati nekakvim sumpornim trakama kako sam naisao u opisu jednog sajta?

Postaviću u prilogu sliku koja daje odgovor na pitanje. Slike nekad govore više nego hiljade riječi. :) Kip Slobode,  :)
Inače, u toku destilacije, gaza i pamučna vata.
(https://i.ibb.co/mJ8bZYw/1.jpg) (https://imgbb.com/)

Blue moon hvala na odgovoru ;)
Nisam razumeo sta tacno da radim sa gazom i pamucnom vatom? Da li je nesto u vezi filtriranja rakije prilikom hvatanja u sud?

Prije nego što destilat krene na luli, na prihvatnoj posudi postaviš gazu, i pamučnu vatu gdje destilat prolazi.
Sasvim dovoljno da ne završi plavetnilo u destilatu.

Inače, upravo zato što bakar ima ovu osobinu katalitičkog materijala je nezamenljiv u destilaciji. Zamisli samo one prohromske destilatore koji ignorišu sve nepoželjno. :) I puste ga u rakiju.

Sjajno...hvala jos jednom :)

 :thumb: :)

Kazan sam oprao sodom i imam sada 2 kazna šljive i 1 prepreka,je li potrebno opet koristiti sodu prije prelaska na prepek?

Nema potrebe,samo vodena para.

Pitanje za Bistricu

Lani sam imao jedan kotao meke rakije od jabuka za prepek i prije prepeka sam sam očistio kotao 1%...om otopinom NaOH na način da sam nakon 1h kuhanja napunio lulu i spiralu vrućom otopinom iz kotla i ostavio nekoliko sati u cijevima nakon čega sam puštao čistu vodenu paru kroz sistem 20 min. Nakon toga sam napravio prepek ali aroma prepeka nije bila intenzitetom ni blizu aromi meke rakije. Naknadno sam pročitao da bez obzira na ispiranje ostane mikrofilm lužine u cijevima te da je rakija iz 1. kotla uvijek slabije kvalitete a ja skoro nikada nemam za prepek više od 50 l a kotao je 80 litarski...zato sam ove godine nakon identičnog postupka čišćenja ostavio u cijevima 10-15 min hladnu 10%-tnu otopinu vinske kiseline i nije bilo pada arome a i rakija je dobrog okusa. Ono što me muči je da li na ovaj način mogu nešto pokvariti , npr ako predugo ostavim kiselinu u cijevima pa nakon što neutralizira lužinu reagira s bakrom te da li bih izbjegao potrebu za neutralizacijom lužine upotrebom kristalne sode ili neke druge lužine slabije od natrijeve?

Bez veze me uporno tjeraš da iznova pričam kako se unutrašnje bakarne površine ne tretiraju kiselinama nego sodom. Medij koji sadrži organske kiseline reaguje sa bakrom što onda može dati proizvod  štetan po zdravlje i štetnost po kvalitet rakije. Tretiraju se kaustičnom ili kristalnom sodom jer se bakar pored njih ponaša stabilno. Ne radi se nikakva neutralizacija sode kiselinama nego se ona ispere vodom a potom i zaparavanjem na tabarku bez vode.

Treba malo pogledati i dosljedno primijeniti bar one osnovne preporuke. Jedna od njih je da se hemijsko čišćenje kazana ne radi neposredno prije destilacije nego na kraju sezone, ili više njih ako nema potrebe jer je kazan manje korišten. Na drugoj strani katalitička uloga bakra se bitno umanjuje njegovim prljanjem, zasićenjem površine od nakupina iz reakcija sa sumpornim jedinjenjima, masnim i isparljivim kiselinama... One druge organske poput vinske nisu isparljive pa neće praviti štetu, reakcijom i zasićenjem, umanjenjem mogućnosti drugim jedinjenjima za reakciju na silaznim dijelovima kazana za destilaciju. Zato ne treba grlom u jagode krenuti u igru ćora bake i postaviti ih tamo gdje nikako ne mogu i ne trebaju biti. Ne može se od lakrdije praviti smislena priča.

Hvala na odgovoru. Da sam ranije znao da nije potrebno kemijski čistiti kotao nakkn svake 5. destilacije, prelaska s meke rakije na prepek, na drugu vrstu voća ( kako tvrde na jednom drugom mjestu) itd. ne bih upropastio dvadeset i nešto litara rakije. U mojem slučaju je onda dovoljno oprati kotao na kraju sezone. Šteta što to nisam saznao na vrijeme.

Nikoga na ništa ne želim natjerati a uporan sam u nastojanju da saznam kako dobiti što kvalitetniju rakiju. I meni je logično da ne čistim metale kiselinom ( toliko se sjećam kemije) ali očigledno je veći dio estera nekamo otišao. Da li su reagirali sa sodom ili s bakrom ne znam, znam ali znam da mi se nije dopao rezultat prepeka.

Poštovani forumaši,

posle mnogo godina neaktivnosti na forumu a podstaknut od jednog člana foruma čije mišljenje veoma uvažavam, rešio sam se uključiti u ovu konkretnu diskusiju, pošto me trenutno okupira problematika održavanja higijene kazana. Zato bih želeo da počnem naširoko, pošto o ovome ima tekstova u dosta tema a nije sve na jednom mestu.
Prvo nešto o tome šta se sve dogadja na površini bakra i kako se on “prlja” i koja “prljavština” može biti korisna a koja ne. Molim iskusnije da me isprave ako sam nešto pograšno naveo. 
Bakar ima tri oksidaciona stanja:
1.   Cu 0 – elementarni bakar onaj koji se nalazi u materijalu kazana
2.   Cu I – u bakar I oksidu Cu2O
3.   Cu II – u bakar II oksidu CuO
Pri izlaganju vazduhu na površini elementarnog bakra formira se mešoviti film –patina braon ili crne boje (tarnish-tamnjenje) koja se sastoji od: CuO, Cu2O i Cu(OH)2. Joni bakra i kiseonika reaguju da bi formirali okside bakra, ali, ako su ograničeni samo na suv vazduh, ovaj proces je veoma spor.
Vlaga katalizuje proces oksidacije, povećavajući reaktivnost bakra i dovodi do korozije ili patine. Zbog toga se preporučuje brisanje vode sa opranog bakarnog kazana umesto da se osuši sam.
Voda sa rastvorenim kiseonikom aktivira površinu elementarnog bakra kroz sledeće reakcije:
Cu + H2O → CuO + H2
2Cu + H2O → Cu2O + H2
Cu + 2H2O → Cu(OH)2 + H2
U slučaju svakodnevnog rukovanja bakarnim predmetima, bakar će najverovatnije formirati smeđu ili crnu mrlju u prisustvu kiseonika, vlage, ljudskog dodira, i određenih hemikalija. Ovo tamnjenje se može dalje razviti, što dovodi do korozije (ili patine), koja je obično zelena. Štaviše, toplota i kisela jedinjenja, koja se nalaze u komini u prvom redu sirćetna kiselina, takođe mogu izazvati trenutnu koroziju (poznatu kao verdigris). Verdigris daje bakru zelenu boju, ali nije tako izdržljiv kao patine koje se postupno razvijaju bez prisustva kiseline i rastvorljiviji.
Sirćetna kiselina reaguje sa oksidima bakra formirajući pri tom bakar II acetat
(kupri acetat) u sledećim reakcijama.
CuO + 2CH3COOH → Cu(CH3COO)2 + H2O
Cu2O + 4CH3COOH → 2Cu(CH3COO)2 + H2O + H2
Plava patina se najčešće sastoji od kupri sulfata pentahidrata tj. bakar II sulfata pentahidrata CuSO4× 5H2O , može biti prisutan i bakar karbonat, bakar sulfid, bakar hlorid ili bakar acetat, bakar hidroksid ali često u sebi sadrži i mešavinu oksida bakra.
Pored sirćetne kiseline u komini više sumpornih jedinjenja iz fermentisane sirovine interaguju sa bakrom.
Najčešća jedinjenja na bazi sumpora koja mogu nastati u toku alkoholne fermentacije biljnih sirovina su:
1.   Dimetil sulfid (DMS)
2.   Dimetil disulfid (DMDS)
3.   Dimetil trisulfid (DMTS),
4.   Dimetil tetrasulfid (DMTeS)
5.   Etil metil sulfid (EMS)
6.       Etan tiol (etil merkaptan) 
7.       Metan tiol (metil merkaptan)
Sva ova jedinjenja sumpora imaju nepoželjan miris. Ova jedinjenja potiču od aminokiselina metionina i cisteina, koji na kraju potiču od kvasca i voćnih sirovina koji se koriste u fermentaciji (bez ulaženja u polemiku oko nastanka ovih jedinjenja).
Na površini bakarnog kazana formiraju bakar II sulfid CuS – mrke boje većinski,
Mada se ne može isključiti i prisustvo drugih jedinjenja bakra koji su prisutni na površini kazana:
Cu2S – crne naslage
CuS – crne naslage
CuCl – žuto zelene naslage
CuCl2 – oker naslage
CuO – crne naslage
Cu2O – žuto crvene naslage
Cu(CH3COO)2  – zelene naslage
CuSO4× 5H2O – plavo zelene naslage
Cu(OH)2 – plave naslage
Suma sumarum ovo su jedinjenja bakra koja se mogu naći na površini kazana (bar ona za koje sam ja našao dokaz da postoje), verovatno ne sva istovremeno i ne u istim uslovima. Neka su više zastupljena a neka u minornom procentu i naravno mnogo se razlikuju po uticaju na aromatski kompleks pića. Pretpostavljam da što se tiče kvaliteta pića najgore uticaje imaju sumporna jedinjenja, i kupri acetat, ali to ostavljam nekom iskusnijem da potvrdi. A osim negativnih uticaja verovatno katalitička uloga bakra u nekim slučajevima ne bi ni bila moguća da nema upravo bakarnih oksida ili bi u nekim drugim slučajevima bila prenaglašena.
Na osnovu svega iznetog moj je zaključak da u čišćenju bakra treba naći i meru, uklanjanje organskih ostataka svakako da primenom sode ali potpuno čišćenje bakra (do sjaja) i pogotovo ako je previše često pravi poprilične probleme. Takođe i čišćenje raznim kiselinama (sumporna, limunska, sirćetna itd.), upravo zbog gore navedenih reakcija.
U svetlu ove priče prilažem nekoliko, meni nepoznatih metoda čišćenja kazana do kojih sam došao pretragom raznih foruma koji se bave destilacijom, neke od njih čak preporučuju i proizvodjači opreme:
1.   Pranje 5% sumpornom kiselinom koja sadrži i 1% vodonik peroksid. Potom neutralizacija sa 3% kaustičnom sodom i na kraju ispiranje sa 1% limunskom kiselinom (oni to zovu rejuvenacija bakra??). Posle toga nema ni ispiranja vodom ni zaparavanja.
2.   Nasuti u kazan 4-5L alkoholnog sirćeta (koncentracije 6-9%) i kuvati 1h. Nakon toga potapanje svih delova kazana u PBW na pola sata (Powdered Brewery Wash, nisam siguran šta je ovaj prozvod, samo znam da nije kaustičan i da se u inostranstvu dosta koristi), potom samo ispiranje vodom. Zaparavanje se ne spominje
3.   Rastvor limunske kiseline 0.5% sipati u kazan da bude pun, dovesti do ključanja da para prolazi kroz ceo sitem 5-10 minuta , zatim ispiranje svih delova sa sodom bikarbonom, nije pisalo koliko %
U vezi sa time imam tri pitanja:
1.   Da li neko zna šta je to sredstvo pod nazivom PBW?
2.   Vrlo mi je čudno što niko ne radi zaparavanje, koje lično nalazim da je veoma korisno?
3.   Limunska kiselina ne bi trebalo da je isparljiva, tako da mi posebno način pod 3 deluje nelogično?

Ja lično radim pranje svih delova 2% kaustičnom sodom, potapanjem 1h, za kojim sledi ispiranje vodom i zaparavanje od pola sata, i to radim 3 puta godišnje (pred početak sezone, pri prelasku na prepek i na kraju sezone. Između svakog kazana ide potapanje lule i aparata u vrelu vodu iz tabarke a na svaki 2-3 kazan ribam kapak vrelom vodom i sunđerom i puškiram sa kompresorom. Nikad nikakve kiseline nisam koristio. Da li možda i ja preterujem sa pranjem sodom ili je ovo ok?

Znam da će retko ko imati snage da čita sve ovo, ali ja drugačije ne umem da postavim ovo pitanje.

Sad vidim prethodnih nekoliko postova,

i shvatam da sam možda preterao sa brojem pranja sodom, ali nisam napomenuo da je broj kazana meke rakije pre prepeka uvek izmedju 70 i 120, pa mi je i bilo logicno da je pranje pre prepeka potrebno. Možda je onda i ovo pranje na početku sezone višak?

PBW je Sodium Percarbonat - Natrijev perkarbonat (Na2H3CO6). Dobiva se kristalizacijom otopine natrijevog karbonata i vodikovog peroksida.
Natrijev karbonat (Na2CO3 x 10H2O), kristalna soda, kalcinirana soda.
Natrijev hidrogenkarbonat (NaHCO3), soda bikarbona, natrijev bikarbonat,

Kao i kod ostalih aromatskih jedinjenja rijetko šta je baš uvijek nepoželjno. Nepoželjne mogu biti njihove pretjerane ili nevelike koncentracije a ne isključivo pojedina hemijska jedinjenja. Tipičan primjer pozitivnog uticaja određenih sumpornih jedinjenja je vino Sauvignon a kod destilata pojedine vrste pravih kvalitetnih viskija.

Pretjeruješ u dvije aktivnosti. Temeljito pranje kazana se radi orijentaciono i uobičajenim tokom stvari tek nakon 90-120 obavljenih prvih destilacija. Temeljito u tvom slučaju ne mora značiti i hemijsko pranje. Druga je stvar kada stari i neodržavani kazan prvi puta u svom životnom vijeku ide na takav tretman. U svakom slučaju nakon hemijskog pranja je potrebno vrijeme u kojem će bakarna površina djelimično oksidirati. Može to biti stajanjem u ne suviše agresivnoj sredini koja bi inače štetila bakru a može biti i prethodnom destilacijom nekog fermentisanog materijala kako bi se otklonio negativa uticaj prve ili prve dvije destilacije nakon takvog pranja. Prenaglašena katalitička aktivnost bakra koja bi pretjerano eliminisala prije svega uticaj masnih kiselina pa i sumpornih jedinjenja. Ništa nije crno bijelo kod aromatskih uticaja.

Hemijsko pranje na kraju sezone je tebi sasvim dovoljno. Prije sezone je onda nepotrebno pa i štetno. U sezoni je dovoljno i sasvim je u redu da to ide „ribanjem“ unutarnje bakarne površine, zaparavanjem ili ako je potrebno u zavisnosti od broja kazana i njegovih dijelova, vodenim mlazom pod visokim pritiskom. Jedino bi kondenzator mogao biti izložen temeljitom hemijskom pranju. Kiseline svakako izbjegavati.
Priče o pranju na koje si nailazio najčešće imaju veze sa pranjem rektifikacionih kolona u kojima je akcenat na pranju nalijevanjem i ispiranju kondenzatom vodene pare padajućih pragova od te kolone. Zaboravi na tu priču. Normalno nastavi da radiš sve ono ostalo što radiš

Uh, ispada da sam i ja debelo pretjeravao s kemijskim čišćenjem... Nisam bio svjestan negativnih učinaka.
Pečem samo za vlastite potrebe po 4kazana+prepek loze, a onda još jednu takvu turu (4+1) jabuke ili kruške...

Da li je u takvom slučaju dovoljno samo ribanje kazana prije prepreka, a čak i prelaska na drugu vrstu voća (ipak su minimalne količine u pitanju)? Pa onda ograničiti kemijsko na 1x godišnje na kraju sezone?

Možeš ga ograničiti i na rjeđe ako ćeš pored redovnog čišćenja raditi i zaparavanje. 

Hvala Bistrice na iscrpnom odgovoru.
Uistinu, sve ove procedure za pranje koje sam video jesu bile za rektifikacione kolone na kojima se uglavnom proizvodi viski i rum.
Hvala i za pojasnjenje za PBW, samo me interesuje da li je tacna tvrdnja da nije kausticno sredstvo, ako se rastvori u vodi on bi trebao dati Natrijum karbonat i vodonik peroksid, koji generalno nisu agrasivni za kozu osim u velikim koncentracijama.

Tu je to negdje.  :)

Vidim da neki preporucuju limuntus za spoljasnje delove. Ostavlja li to neke posledice, da ne potamni bakar kasnije? Treba li se sodabikarbonom neutralisati taj limuntus kasnije ili samo vodom saprati ?

Nema tu šta napraviti šetu, kod tretmana vanjskih površina kazana. Neutralizacija sa sodom bikarbonom je priča i obaveza kod upotrebe HCL za skidanje kamenca sa vanjskih površina kondenzatora. I opet ne zbog bakra nego zbog lemova i drugih materijala jer ni HCL nije štetna za bakar u tom slučaju, ako se posmatra period kraći od hiljadu godina tretmana. Obavezno ide tretman na toplo i sa ispiranjem vodom. Ako hoćeš efikasnije čišćenje, u manjem broju prohoda za otklanjanje nešto većih nećistoća, na primjer na mjestu usipanja kljuka u kazan, onda neka ti umjesto spužvice posluži polovica limuna i soda bikarbona. Nije ovdje soda sredstvo neutralizacije nego u kombinaciji sa limunskom kiselinom efikasnije sredstvo za razgradnju i uklanjanje „zapečenih“ masnih naslaga na bakru. Opet sa brisanjem mokrom krpom i ispiranjem vodom na kraju, i opet ne zbohg bakra nego zbog posla koji radiš. Čistiš površinu.

Hvala na pomoci i detaljnim objasnjenjima.  :thumb:
Imam pitanje jos za onaj poklopac za usipanje komine, on je od mesinga ako ne gresim, kako i cime njega ocistiti  ?

Pozdrav svim članovima na ovoj temi. Upravo kreće sezona a ja imam pitanje oko stvari koja se možda nije komentarisala ovde. Koji je najbezbedniji način za čišćenje površine bakra-dna kazana koja je okrenuta ložištu-garava strana?
Pretpostavljam da ne bi trebalo strugati čelikom zbog lepljenja gareži na nastale neravnine i smanjenja provodljivosti?
Da li strugati nekakvim mekim drvetom?

Unapred zahvalan!

Kraj sezone sa pečenjem rakije i rešio danas da očistim generalno kazan.Predhodnih godina koristio sam kalcinisanu sodu,ove godine hoću da probam kaustičnu.Kupio 1kg sode,rastvorio u plastičnu kofu hladne vode i usuo u kazan gde je bilo 100 l vode. i tako destilisao nekih 20l, voda je izlazila čista od samog početka. Kada sam otvorio kazan i ispustio vodu,kazan je bio isti kao pre sipanja sode,ništa se nije desilo. Gde sam pogrešio? Da li sam trebao da zagrejem vodu pre sipanja sode ?

Unapred zahvalan !

Očistio si ono što se najčešće ne vidi u loncu kazana za rakiju, osim kod zagorijevanja.  Bjelančevinaste naslage. Soda inače razgrađuje nećistoće biljnog i životinjskog porijekla, u dijelu koji je bio u kontaktu sa sodom. Soda ne isparava pa njenom destilacijom nisi mogao ostvariti kontakt. To što se eventualno vidi ili je zbog izostanka kontakta ili ko zna šta je i od ćega je.